Agata Kristi je znala da je otrovana onog trenutka kad su se počeli javljati simptomi. To joj se mora priznati, nakon svega!

Gubitak kose, letargija, trnci u rukama i nogama, nerazgovetan govor… bilo je to trovanje talijumom. Talijum imitira kalijum, bitan element, zbog čega ga je veoma teško izbaciti. Telo ga izbacuje u creva gde, dovoljno sličan, biva pogrešno prepoznat kao kalijum i ponovo apsorbovan.

Nema poznatog leka.

Agata je takođe znala i ko je bio ubica. Oduzmite deset dana od naglog gubitka kose, i stižete do svečanog književnog ručka. Uzela je šolju čaja od međunarodno poznatog pisca koji je bio ljubomoran na njene tiraže. Oh, da, Ernest je bio zločinac, u redu.

Ali, to sada nije bilo važno. Agata je morala pronaći lek, i to brzo. Ako nema poznatog leka, ona će naprosto morati pronaći neki nepoznati.

Začudo, ovo nije bio njen prvi dodir s trovanjem talijumom. Kao dete, išla je nekoliko razreda s njim - i on je umro - nakon što je popio mleko od krave koja je pojela mamce za pacove, natopljene talijumom. Sedmoro dece pilo je to mleko, ali samo šestoro se razbolelo. Jedno nije. Kako se ono zvalo?

Desni! Desni Ogletorp. Druga deca zvala su ga Desni zbog...

Agata se okrenu prema svom pisaćem stolu i podiže bočicu s plavom tintom¹. Uz grčenje, ona je ispi.

Sutradan se osećala malo bolje, sledeći dan još bolje. Nastavila je da pije tintu sve dok simptomi nisu nestali u potpunosti.

Desni Ogletorp bio je kompulzivni ispijač tinte. Desni su mu bile neverovatno plave. Očito je nešto u tinti - ona je sumnjala u prusko plavilo - rastvaralo kalijum i talijum i tako ispiralo ovo drugo iz sistema.

Sada kad joj je bilo bolje, Agata okrenu svoju punu pažnju prema mogućem ubici. Prokleti amater. Trebao joj je neki način da ga ubije; brz, siguran i tako savršen da niko nikada ne posumnja na ubistvo.

Pronašla ga je, naravno. Morate joj priznati makar toliko!

---

¹ Mastilo. (prim. prev.)