Ušao sam u Vinklerovu kancelariju s osmehom i klimnuvši glavom. A tada sam mu pucao u koleno. On je pao postrance, vrišteći i hvatajući se za nogu. S poda je buljio u mene. „Zašto ste to uradili?”

„Da vam pokažem da mislim ozbiljno.” Sagnuo sam se i uzeo njegov pištolj. „Jeste li vi profesor Harvi Vinkler?”

„Da.”

„Autor knjige 'Društvo učtivih: Futrola za oružje obaveza je američkih građana'?”

„Kako ste ušli ovamo?”

„Ja nisam kriminalac. Ja sam dobar republikanac, do- životni član NRA¹, vođa izviđača, najstariji u baptističkoj crkvi Fort Majersa. I, naravno, kao što zahteva savezni zakon, naoružan sam. Pa ko će da me zaustavi? Niste odgovorili na moje pitanje.”

„Nešto je moralo da se uradi. Stopa kriminala je bila...”

Umuknuo je kad sam mu prislonio pištolj na glavu. „Da ili ne?”

„Da.”

Zastao sam. „Imate li nešto za identifikaciju?”

Uz malo poteškoća, Vinkler izvuče vozačku dozvolu. Proverio sam sliku, a zatim mu je vratio. „Hvala. Sada mogu da vas ubijem.”

„Ne! Čekajte! Ne možete me ubiti bez ikakvog objašnjenja!”

„Hmm. To bi bilo surovo, zar ne? Dobro, profesore Vinkler. To je zato što je vaša knjiga odgovorna za ustavni amandman koji je stopu ubistava u celoj zemlji podigao do neba.”

„Nije ubistvo pucati u samoodbrani.”

„Pustimo apstrakcije, profo. Pogledajte samo let Junajted 1658 prošlog meseca. Neki siroti maloumnik pokušao je da otme avion pomoću papirnog bodeža na kome je ogromnim slovima pisalo 'nož'. Mora da ste na TV videli snimke tog incidenta iz crne kutije.”

„To je bio nesrećan slučaj, ali...”

„Pola naoružanih putnika u avionu izvuklo je svoje oružje i počelo da puca okolo. Došlo je do dekompresije kabine i avion se raspao u vazduhu. Toliko o vašem shvatanju da je naoružano društvo - društvo učtivih.”

„U redu. Saslušao sam vas. Sada budite ljubazni da saslušate moje argumente.”

„Pročitao sam knjigu. U avionu je bila žena. Voljena žena, i majka troje dece. Njena smrt nadjačava sve što biste vi eventualno mogli reći.”

Lice profesora Vinklera iskrivi se od boli. Ali nije želeo da odustane. Bio je stari lisac, morao sam to priznati. „Naše društvo je učtivo!” insistirao je. „U odnosu na tu korist, čak i smrt vaše supruge...”

„Oh, ona nije bila moja supruga,” rekoh ja. Profesor Vinkler zurio je u mene, ne shvatajući. „Ovo je samo ljubaznost prema prijatelju.”

Tada sam pucao u njega i, uz učtiv pozdrav šeširom, izašao iz kancelarije.

---

¹ Američko nacionalno udruženje za oružje (The National Rifle Association of America), ili „NRA”, je američka neprofitna organizacija čiji je osnovni zadatak odbrana Drugog amandmana američkog Ustava, kojim se garantuje pravo na posedovanje vatrenog oružja radi lova i samoodbrane. (prim. prev.)