Od svih životonosnih svetova, planete sa kiseoničnom atmosferom su najređe i najdragocenije.

Zvezde su, naravno, obične poput blata, i isto tako prljave kad je o životu reč. Žitelji sunaca veliki kao Australija ili mali kao država Nju Džersi preplavljuju površinu čak i tako obične zvezde kao što je naša. Na površini crvenog diva poput Aldebarana živi toliko živih bića da je čudo kako neka svetlost uopšte uspeva da se probije.

Većina vođa i industrijalaca Poznatog Svemira dolazi sa crvenih divova.

Posle zvezda dolaze gasoviti džinovi. Amonijačne atmosfere su, iz nekog razloga, naročito pogodne za inteligentni život. Pošto su životne forme zasnovane na amonijaku gotovo isključivo plutači, kojima nedostaju čak i rudimentarni udovi za rad, žive životom uma.

Većina filozofa i teologa Poznatog Svemira potiče sa gasovitih džinova.

Treće po redu su planete u vakuumu. Oslobođeno nagrizajućih efekata atmosfere, uzdiglo se ogromno mnoštvo različitih civilizacija zasnovanih na magnetizmu, gravitaciji i energiji.

To su zanatlijske rase – trgovci, mehničari i umetnici.

Poslednje od svih, i najcenjenije, su planete sa kiseoničnom atmosferom, često nazivane „svetovi Zlatokose” jer da bi održali prostrane okeane koji čine takve atmosfere stabilnim, ne smeju biti previše daleko od svojih sunaca, ali ni previše blizu njih, već mogu da postoje samo na „baš pravoj” udaljenosti.

Planete sa kiseoničnom atmosferom su na ceni zbog svojih inteligentnih vrsta. Za kiseonične rase tipično je da koriste alate, pokazuju ogromnu pronicljivost kad su pod stresom, da su opasno lojalni a ipak neukrotivo nestašni, i da mogu da nauče gotovo svaku veštinu.

Odlični su kao kućni ljubimci.