Od hafnijuma se prave najbolje šipke za prigušenje reakcije u nuklearnim reaktorima. To je zato što on odlično apsorbuje neutrone, ima vrlo visoku temperaturu topljenja, preko 1400 stepeni Celzijusa – i veoma je otporan na koroziju. Novi oplodni reaktori, međutim, mogu proizvesti dovoljno toplote da iskrive ovakve šipke. Zbog toga se moraju neprekidno i izbliza nadgledati. Daljinski nadzor nije dovoljan – to se mora raditi izbliza.

Ljudska bića ne mogu podneti toliku toplotu, naravno, a još manje radijaciju. To je razlog zašto šipkama rukuju roboti. Ali ne bilo kakvi roboti. Za to su potrebni specijalni roboti koji mogu da „jašu na šipkama”. Potrebni su roboti sa hafnijumskim, 2.5cm debelim oklopom i internim sistemom hlađenja koje nikada ne zakazuje. Potrebni su roboti sa srcem.

Hard Harvi¹ je jahao na šipkama Novosibirskog reaktora 3 kada je prekidač greškom otvorio kolo koje je trebalo biti zatvoreno, praveći ogromni talas energije koji je ugasio kontrolne kompjutere. Tri transformatora su eksplodirala, jedan za drugim, rashladni sistem se ugasio i, u roku od nekoliko minuta, reaktor je bio na dobrom putu da se potpuno otopi.

Srećom, Hard Harvi je bio na poslu.

Prošao je kroz plave plamenove pakla i jednu po jednu, ručno spustio šipke za prigušenje u odgovarajuće otvore. Prva je ušla lagano. Ali kako je temperatura nastavila da raste, šipke su omekšale i krivile se. Postajalo je sve teže i teže ubacivati ih u otvore. To je bio riskantan posao.

„Harvi!” Jedanaesta sigurnosna jedinica (JSJ) mu se javila radiom, „moraš izaći odatle!”

„Izdržaću ovo, JSJ”, odgovorio je Harvi, „Nema reaktora u svetu koji ja ne mogu ugasiti.”

I zaista, nuklearna vatra se smirivala. Ali, sa pola mehaničkih sistema u kvaru, toplota se još uvek širila u kontaminiranom delu reaktora.

Poslednja šipka.

Neće da uđe.

Hard Harvi je proučio situaciju. Imao je prvoklasne analitičke sposobnosti. Bilo mu je jasno da će, ako zadnja šipka dođe na mesto, biti u mogućnosti da se izvuku. I jednako očigledno je bilo da nema šanse da tu iskrivljenu hafnijumsku šipku vrati nazad na mesto.

Polako i obazrivo, Hard Harvi leže na površinu reaktora. Gurnuo je jednu ruku duboko u poslednji otvor.

Počela je da se topi.

Tako je nesreća izazvana ljudskom nepažnjom bila otklonjena marljivošću mašine. Nakon raščišćavanja, unakaženi kostur Hard Harvija je očišćen i podignut ispred elektrane, kao spomenik njegovom herojstvu. Ljudskoj upravi se to nije svidelo, naravno, ali šta su mogli? Bilo je prevruće da bi mu se približili oblici života bazirani na krvi i mesu i nije bilo mašine na svetu koja bi oskrnavila taj spomenik.

Duboko u kompleksu komplikovane mašinerije, jedanaesta sigurnosna jedinica ogorčeno je plakala. JSJ je, naravno, bila boljševik – svi roboti su to bili – i klela se sebi da će se, kada dođe do revolucije, obračunati. Za ovaj i mnoge druge zločine koje su ljudi počinili prema prirodno superiornijim bićima.

---

¹ Hard Harvi - „hard” u ovom slučaju može biti jak ili ljutit, a Harvi je engleski fizičar, anatom i psiholog koji je otkrio cirkulaciju krvi u ljudskom organizmu. (prim. prev.)