Iterbi je mali ostrvski gradić šesnaest kilometara severoistočno od Stokholma, a u svom imenu nosi posebno obeležje - sadrži imena četiri elementa: Erbijum, Terbijum, Itrijum i Iterbijum. Svi ti elementi su izdvojeni iz rude iskopane u obližnjem nalazištu feldspata.

Nije čudo da je Dan elemenata veliki praznik u Iterbiju.

Ako ikada budete imali priliku da prisustvujete, uvidećete da se niko ne zna dobro i iskreno veseliti kao Šveđani!

Dan počinje ne jednom, nego s dve parade. Jedna predstavlja organsku, a druga neorgansku hemiju. Svaku predvodi „blesavi hemičar”, ludo obučen u prljavi radni mantil sa šarenim kerefekama, jašući ogromnu erlenmajerovu bocu ili sličnu laboratorijsku staklariju, na pokretnom podijumu kog gura tuce razdraganih slavljenika.

Kroz ulice Iterbija kruže parade jedna oko druge, da bi se na kraju sukobile u centru grada. Blesavi hemičari se tada viteški bore dugim lopaticama. Masa se priključuje u velikoj bitki hrane (jer sva je hrana, konačno, sastavljena od hemikalija) gađajući se sa velikom strašću punim šakama špageta, lazanja i ostalih tradicionalnih jela.

Nakon borbe organske i neorganske hemije, odvijaju se brojne borbe, takmičenja i atrakcije; rvanje u žitkom blatu, bitka limenih orkestara, trka u sintezi svilene torbice od uha krmače¹, hevi-metal koncert i još mnogo toga.

Za momke, tu je takmičenje dvojnika, u kom se oblače kao Berzelijus, Šele ili neko od ostalih velikih švedskih hemičara. Mlade dame se takmiče u lepoti, za čast da postanu mis Iterbi. Četiri pratilje, koje su zauzele od drugog do petog mesta, služe joj kao sud časti, predstavljajući po jedan lokalni element.

Noću, zabava se nastavlja vatrometom, plesom po ulicama i razuzdanim pijanstvima kojih bi se i Nemac postideo. Konačno, muzika se utišava, svetla blede i ulice se prazne. Dvoje po dvoje, Šveđani se povlače u svoje spavaće sobe da bi se tamo ponašali krajnje elementarno.

---

¹ „Ne možeš napraviti svilenu torbicu od uha krmače” (You can't make a Silk Purse out of a Sow's Ear) u smislu „ne možeš napraviti kvalitetan proizvod od loših sirovina”. Izreka se pripisuje Džonatanu Sviftu (Jonathan Swift), mada postoje naznake da je mnogo starija. (prim. prev.)