Erbijum je dobio naziv po inicijalima njegovog pronalazača, Edgara Rajsa Barouza.

Iako je bio poznatiji po svojim naučnim fantazijama smeštenim na Marsu, Veneri i Pelusidaru¹, kao i po avanturama dotičnog heroja džungle, Barouz je u stvari bio hemičar ozbiljnog ugleda.

Zanimljivo kako je do toga došlo. Barouzovi roditelji bili su misionari koji su poslati da preobrate narod Sami na severu. Umrli su prilikom brodske nesreće ispred obale Upsale, a bebu Edgara su podigli švedski naučnici. Ignorišući njegovo pravo ime, nazvali su ga Lars Sven. Kada je počeo da priča, pogrešno je izgovarao svoje nametnuto ime kao Tar-Zan, i time zadobio trajan nadimak.

Kao mladić, brzo je dosegao dominantan položaj u plemenu hemičara. Prvi je proizveo cerijum tako što je razložio njegov oksid koristeći kalijumova isparavanja.

Od istog minerala, dobio je lantan. Ali, i drugi mineral je razdvojio na tri elementa, itrijum, terbijum, i naravno erbijum. I tada udari nesreća!

Barouz najavi otkriće elementa koje je nazvao „Didimijum”. Austrijanac Karl fon Felsbah je dokazao da je to u stvari spoj dva zasebna elementa, prazeodimijuma i neodimijuma.

Oteraše Barouza u sramoti iz Švedske.

Biće dva sveta, niti skroz čovek, niti hemičar, Barouz nije imao drugog izbora nego da postane pisac. Svoju tužnu istoriju je uobličio u roman Tarzan, kralj majmuna.

Uprkos činjenici da je zauvek izbačen iz vrtova hemije, njegov epski heroj je zauvek ostao dobrodošao u Afriku.

Preminuo je 1950. godine u blagostanju, voljen ali slomljenog srca. Njegove poslednje reč na samrti je bila „Didimijum”.

Tokom svog života, Barouz lično je otkrio petnaest izgubljenih gradova. Nije imao izbora, sva njegova fikcija je bila autobiografska, a materijal mu je bio itekako potreban.

---

¹ Pelusidar – svet unutar zemaljske kugle, tj unutrašnji svet koji je osmislio Barouz, a koji je upotrebio i za jednu svoju priču o Tarzanu. (prim. prev.)