„Ne, hvala”, reče Prometej¹, „Ne pušim. To izaziva rak pluća, bolesti srca, emfizem² i mnogo, mnogo zdravstvenih problema u trudnoći.”

„Nisam ti ponudio cigaretu!”, izjavljujem.

„Hteli ste”, Prometej zadovoljno zazveketa svojim lancima, „Ja znam takve stvari.”

„U stvari, razlog zašto sam ovde”, rekoh, „je što sam želeo –”

„– da me pitate samo par pitanja za čitalaštvo Mitologije Danas. Znam, znam.” Dahtao je. „Da. Ne. Da, naravno. On je moj rođeni brat – šta si mislio kako ću se osećati? Naravno. Nikad. Pa, vi ljudi ste izgledali tako pokisli i jadni, da nisam mogao a da ne osetim sažaljenje. Da. Ja se nikada ne osvrćem – to prosto nije moj fazon, da se izrazim kolokvijalno. Ne, nikad. Pokušavam da sačuvam filozofski sklop uma. Takođe sam i vegeterijanac.”

„Čekaj!” Rekao sam, škrabajući divlje, „Izgubio sam nit. Koja pitanja sam hteo da ti postavim?”

„Ako ti nisi sposoban da pratiš vlastite misli, zašto bih ja to radio?”

„Zbog naših čitalaca, ako ni zbog čega drugog. Mnogi saosećaju sa tvojom nesrećom – okovan za ovu planinu, mučen od orla koji ti celog dana jede jetru koja, kako surovo, ponovo naraste tokom noći. To, a i zbog vatre. Svi smo veoma zahvalni zbog vatre.”

„Đavola ste zahvalni. Plaćam za press-clipping. Za svaki naslov koji kaže ’Vatra – kakva divna stvar!’, tu su stotine naslova ’Monahinje i nevina deca izgoreli u požaru!’ i sličnih. Traćite vreme pričajući mi o vašoj zahvalnosti. Kad bolje razmislim, traćite vreme pričajući o bilo čemu.”

Moram da priznam, tip je počinjao da mi ide na živce. Pogledao sam unaokolo po pustoj, mrakom ogrnutoj planini: „Imaš li šta pametnije da radiš?” pitao sam sarkastično.

„Da. Radim na mojim memoarima, za sada. Gledam unapred. Mislim o vreloj smrti univerzuma. O svojoj pojedenoj jetri. Oh, tu je milion stvari koje radim!” On okrenu svoju ogromnu glavu u stranu i otmeno je uzdiže prema zvezdama. Onda me pogleda iskosa: „Bilo koja od njih zanimljivija je od drugorazrednog smetala kakav si ti.”

„Dođavola, mogao bi bar da se praviš fin!”

„Ne vidim zašto bih”, reče Prometej hladno, „članak koji ćeš da napišeš očigledno će biti ljigav.”

Onda je svanulo, i orao je ponovo došao i počeo da jede njegovu jetru i, naravno, s njim više nije bilo priče. Tako da sam otišao.

Brzao sam niz planinu, pušeći se pri svakom koraku.

Bogovi, kakvo arogantno stvorenje! Nije čudo da je okovan za tu liticu! Ja bih to lično uradio. Zevs je verovatno samo čekao izgovor.

Dođavola, u pravu je, moj članak će biti ljigav!

---

¹ Prometej - u grčkoj mitologiji Titan koji je ljudima dao vatru. Zevs je zapovedio Hefestu da ga okuje u neraskidive okove na brdu Kavkazu i poslao orla Etona da mu svaki dan kljuca jetru. Prometej je bio besmrtan pa se jetra svake noći iznova obnavljala.
² Emfizem pluća je plućno oboljenje kod koga dolazi do preteranog povećanja plućnih šupljina (alveola) i smanjivanja plućnog tkiva, koje se nalazi između njih. (prim. prev.)