„Da li si se ikada igrao sa neodijumskim magnetima?” upita mašinovođa magleva¹. On je bio prvi čovek koji je ikada vozio voz sa magnetnom levitacijom od Njujorka do Los Anđelesa, pre mnogo decenija, a ovo je bila njegova poslednja vožnja.

„Ne,” odgovori reporter. Voz je jedva primetno brujao krećući se ogromnom brzinom duž transkontinentalne jednošinske pruge. On je pravio toplu ljudsku priču o poslednjoj vožnji mašinovođe. „Mogu li?”

Mašinovođa se smejao. „Najbolje bi bilo da staviš zaštitne naočare ako to budeš radio! Ovo su moćne stvarčice. Dva magneta mogu da polete jedan ka drugom sa tolikom silinom da se raspadnu na parčiće. Igrao sam se njima kao klinac. Mnogo sam se zanimao za nauku u to vreme. Želeo sam da postanem astronaut.”

„Stvarno?”

„Tako sam završio na ovom poslu – u međuvremenu sam skontao da je to sledeća najbolja stvar. Kako god, voz levitira pomoću neodijumskih magneta.”

„Mislio sam da to radi elektromagnetni generator.”

„Ne, on stvara pokretačku silu. Fiksni magneti drže voz iznad šine. Savijeni u obliku slova C² oni stežu šinu s obe strane onemogućavajući da voz odleti. Lebdenje je u osnovi slobodno.”

Sada su prolazili Velikom ravnicom, jureći 1300 km/h, na 160 kilometara dugom dodatku iz druge faze. Pravo kao laser, uspinjali se gotovo neprimetno.

„Hej!” Viknu mašinovođa iznenada, „želiš li da vidiš koliko brzo ovo čudo može da ide?”

„Ovo nije dovoljno brzo?”

„Ne, dođavola! Niko nikada nije ovo čudo poterao do kraja. Niko ne zna njegove teoretske granice.” On stisnu gas do maksimuma.

Reporter je dahtao dok ga je ubrzanje potiskivalo dublje u sedište. „Sigurni ste da je ovo bezbedno?”

„Još ništa nisi video!” Stari čovek je vikao. On trznu prekidač, odvajajući lokomotivu od ostatka kompozicije. Opet su grunuli napred. Reporter je drhteći zatvorio oči, pokušao da govori, ali nije mogao. „Dolazimo do kraja dodatka. Stega se otpušta za 4...3...2...sada!”

Magnetne stege se otvoriše na samom vrhu nagiba. Šina je polako nestajala. Lokomotiva je nastavila pravo, mimo šine, kroz vazduh.

„Jiiii-ha!” vrištao je mašinovođa. „Postigli smo prvu kosmičku brzinu³.”

„Ti si lud!” vapio je reporter, „Obojica ćemo poginuti! Zašto ovo radiš?”

„Rekao sam ti da sam uvek želeo da postanem astronaut. Danas je moja poslednja prilika.”

I pevajući: „Leti sa mnom do Meseca”, uveo je lokomotivu u orbitu.

---

¹ Maglev ili magnetna levitacija je sistem prevoza kod kojeg vozilo lebdi u jakom magnetnom polju, bez dodira s površinom. Omogućava postizanje velikih brzina, trenutno i do 600 km/h.
² „C-clamp” je stezaljka u obliku slova C, s navojnim vretenom na jednom kraju, čime se postiže stezanje predmeta. Ovde tu funkciju vrše magneti na oba kraja.
³ Najmanja brzina pri kojoj objekat ostaje u kružnoj orbiti tangencijalnoj na površinu nekog nebeskog tela, a da ne padne na njega. Zavisi od mase tog nebeskog tela. Za Zemlju ona iznosi oko 7,9 km u sekundi. (prim. prev.)