„Oni su od ugljenika”

„Fuj!”

„Povezanog sa atomima vodonika i kiseonika, uglavnom.”

„Bljak.”

„Gledaj, Serafime, nije naš posao da osuđujemo. Naš posao je da tragamo za svim inteligentnim rasama, i poželimo im dobrodošlicu u Galaktički Ekumen, donoseći im prednosti mira, blagostanja, besmrtnosti, bla bla bla. Mogu da ti pročitam misli, i onako, iskreno, nisu te dostojne.”

„Da, ali... fizička materija! Da su samo na nekom od nižih duhovnih nivoa, razumeo bih; ali oni su potpuno ukopani u svetovnu stvarnost. Prosto je previše tražiti to od nas.”

„Šta predlažeš da uradimo?”

„Da ih promašimo. Ima jedan dražestan grupni um u...”

„Nema šanse.”

„Pogledaj ovo mesto! Mora da ovde ima na milione duša! Na milijarde! Kako mogu da žive tako blizu jedni drugima? Teško da su vredni truda.”

„Nije naše da pitamo zašto, Serafime. Naše je da radimo ili da zapadnemo u duhovnu pogrešku.”

„Ali... vrlo dobro, gospodine.”

„Dobro. Sada, uspostavi kontakt sa njima. Nestrpljiv sam da ovo pregrmimo i završimo...”

„Pokušavao sam, gospodine. Još otkad smo stigli ovamo. Predvideo sam svoj ispad u gotovo-neposlušnost, i počeo sam proces komunikacije kao čin pokajanja...”

„Dobar dečko. Šta kažu?”

„Ništa, gospodine. Mislim da ne mogu da me čuju.”

„Šta? Koliko dugo pokušavaš?”

„Od kad smo stigli ovamo. Tri hiljade godina.”

„I nisu odgovorili?”

„Oni su od ugljenika. Izgleda da ne hvataju baš dobro etarske vibracije.”

„Šta si emitovao?”

„Eschatologica Universalis. Veoma je popularna među mladim duhovnim civilizacijama. Onda sam probao 'Sutru Mlečnog Puta'. Nema odgovora.”

„Previše napredno. Pokušaj sa nečim manje pretencioznim.”

„Takođe sam emitovao nekoliko očiglednih etičkih sistema, 'Život je svetinja', 'Ekstaza postojanja', takve dečije stvari. Izgleda da ne mogu ni to da prime.”

„Uprosti, uprosti! Svedi Poruku na najmanji zajednički imenilac i gruvaj sa svim što imaš. Jednom kad uspostavimo kontakt, gradićemo na tome.”

„U redu, šefe. Hej – vi tamo! Dobar dan! Dobar dan!”

(uz izvinjenje Teriju Bisonu [„Terry Bisson”])