Priča o otkriću cerijuma može biti zanimljiva običnom čitaocu, ne toliko zbog onoga što nam govori o hemiji koliko kao pogled na taj posebni trenutak istorije.

Cerijum je prvi put otkriven u zimu 1803/04. godine u Vesmanlendu (Švedska), od strane geologa Viljema Hilsingera i hemičara Jensa Jakoba Berzelijusa. Hilsinger je doneo Berzelijusu uzorak minerala iz rudnika svog oca i zajedno su zaključili da je to ruda nekog nepoznatog elementa. Skoro istovremeno, nemački hemičar Martin Klaprot nezavisno je došao do istog otkrića. Sva tri čoveka su želela da element ponese ime po novootkrivenom asteroidu Ceresu - sasvim razumljivo, u to vreme cela Evropa je bila zahvaćena naučnim entuzijazmom a za meteorima je vladalo pravo ludilo.

Kada je Berzelijus rekao svojoj ženi za otkriće, ona je pala u nesvest. Ni ona nije bila sama u svom uzbuđenju. Kad se vest pročula, spontane parade su održavane u gradovima širom Švedske, kao i u delovima Norveške i Finske. U Stokhomu je proglašen dan radosti. Trgovci su stajali na ulicama i davali besplatne uzorke svoje robe slavljenicima. Razjarena rulja se okupila u Parizu zahtevajući da saznaju zašto njihovi hemičari nisu došli do ovog otkrića.

Glasine su se raširile kroz Evropu i ostatak sveta. Svuda (osim u Francuskoj) reakcija je bila ista – lakoumno shvatanje obećanja hemičara pomešano sa predviđanjem savršenog sveta koji će uskoro nastati. Crkvena zvona zvonila su na šest kontinenata. Škole su svuda raspuštene. Statue su podizane Hilsingeru i Berzelijusu u državama gde bi jedna od pet stotina osoba mogla naći Švedsku na mapi sveta.

Dokumentacija o pronalasku, naravno, poslata je kraljevskoj akademiji za hemijska istraživanja u Londonu, čiji su se članovi okupili da potvrde dokaze o novom otkriću.

U međuvremenu masa puna nade okupila se ispred sedišta kraljevske akademije. Tokom dana, oni su sa čuđenjem mrmljali. Noću su stajali sa upaljenim svećama.

Konačno, predsednik kraljevske akademije za hemijska istraživanja je izašao na mali balkon prelazeći pogledom trg Trafalgar. Gomila građana na trgu je ućutala gledajući u prepoznatljivu vitku figuru. On je zastao za sekund, onda podigao ruke iznad glave. U napetoj tišini izjavio je: „Imamo jedan element!”

Gungula je trajala nedelju dana.

Ovo je naravno bilo pre otkrića televizije i čak mnogo pre otkrića radija. Ljudi su sami pravili svoje zabave. Imali su mnogo slobodnog vremena.