Princeza ratnica je bila rudarski brod na jonski pogon, sa sopstvenim umom. On je bio učitan u nju iz penzionisane bibliotekarke iz Matapoisea u Masačusetsu. Istraživala je zaleđene gasove u Ortovom oblaku.

Rudarenje kometa je usamljenički posao – zbog toga ga uglavnom obavljaju inteligentne mašine. Zato se Princeza ratnica iznenadila kada ju je jednog dana pozdravio ljudski glas.

„Hej, lepa damo. Zovem se Vilkins. Imaš neke nestabilne u zamenu za kapsulu ksenona?”

„Pa…" Princeza ratnica je čula priče o otmičarima. Ipak, uvek joj je bilo potrebno gorivo. „Ostavi brod tu gde je, pređi ovamo u odelu za vakuum.”

„Oki-doki, gospojice.” Glas se isključio. Radar Princeze ratnice je detektovao nešto malo kako se odvaja od udaljenog broda. Posle nekog vremena očitavanja su počela da je zabrinjavaju. „Vilkinse—čini se da tegliš dosta veliku masu.”

Vilkins se nasmeja. „Pa, vid’te, gospoja, napunjeni industrijski laser. Sad, nemoj pokušavati da pobegneš, ili ću morati da te izbušim. Teško da mogu da promašim sa ove razdaljine.”

„Zašto to radiš?” upita Priznceza ratnica uplašeno.

„Pa, o tome postoje dve škole mišljenja. Nekim danima mislim da se nadam da ću nakupiti dovoljno proizvoda da se vratim kući sa pristojnim profitom. Drugim danima mislim da sam samo naprosto lud.”

„Recimo da ti predam sav svoj tovar. Da li bi ga uzeo i otišao?”

„Au, sad, zašto bi me na prevaru ostavila bez zabave?”

Princeza ratnica je brzo razmišljala. Podigla je svoje baze podataka i pretraživala fizičke osobine svega što je imala.

Našla je ono što je tražila.

Na trupu je imala viskokonaponski luk – jedinicu za zavarivanje, koja se koristila za popravke pukotina. Pomerila ga je bliže prostoru za skladištenje goriva. Istovremeno je preokrenula jedinicu za hlađenje u Posudi za skladištenje goriva B. Zaleđene kapsule ksenonskog goriva su počele da se zagrevaju, a potom da isparavaju.

Pošto je ksenon inertan, niko se nije posebno trudio da posude za gorivo budu hermetički zatvorene. Uskoro je Princeza ratnica bila okružena difuznim oblakom gasovitog ksenona.

„Hej, Vilkinse!” rekla je.

„Šta je bilo lepojko?”

„Gledaj pažljivo!” Aktivirala je lučni zavarivač, šaljući energetski udar kroz već jonizovan gas. Bljesnula je snažna eksplozija plavog svetla, sve u jednom trenu, previše naglo da bi se otmičarev vizir prilagodio i blokirao ga.

Zavrištao je. „Slep sam! Kučko! Oslepela si me!”

Princeza ratnica je vratila rashladne sisteme u normalu. Upalila je svoj jonski pulsni motor. „Sada odlazim,” rekla je.

„Čekaj!” vikao je Vilkins. „Moj brod! Gospo, moraš da mi kažeš – gde je moj brod?”

„Pronađi ga sam.”

Princeza ratnica je krenula dalje, dublje u Ortov oblak. Nakratko, sa žaljenjem, pogledala je nazad ka Vilkinsu. „To će te naučiti da se ne zajebavaš sa bibliotekarkom!” frknula je.