Na Planeti Dragulja najređi i najcenjeniji od svih materijala je prljavština. Samo ona nastrugana ispod noktiju nekog skitnice donela bi mu dovoljno da može da se izdržava celu godinu.

Preko pustih ravnica od čistih dijamanata dolaze turisti. Nose naočare sa prorezima da bi se zaštitili od zaslepljujućih odblesaka sunca. Ispred njih je crveno treperenje. To je njihov cilj.

Šestougaon u preseku, to je najveći površinski beril na planeti. Zanatlije su izdubile sobe u njemu, sa ižljebljenim stubovima i komplikovanim kaminima, a tu su i sale za bankete i balske dvorane. U svitanje, kada sunce zasija kroz Rubinske planine i zora počne da seče preko ravnica, goste prate u podrumska skloništa izdubljena u najtamnijem smaragdu. Čak i tu zidovi elegantno svetlucaju.

Ali nije lepota ono što privlači posetioce u Ric Berilijum. Lepota je za njih toliko uobičajena da je kao nevidljiva.

Oni dolaze zbog prljavštine.

U Ric Berilijumu sobarice svakog jutra stavljaju grudvice prašine ispod kreveta. Na pisaćim stolovima je uvek tanak sloj čađi, a na ogledalima patina od otisaka prstiju. Sve kade imaju fleke od kamenca.

Odsesti tamo košta čitavo bogatstvo, ali oh, vredi! Nigde drugde na Planeti Dragulja ne možete da doživite nečistoću u tako radosnom obilju. Mnogi ljudi provedu čitav život štedeći, da bi likovali tokom jednog vikenda u štrokavosti koju samo Ric Berilijum može da pruži. Ne zna se da je iko ikada zažalio zbog tolikog troška.

Na Planeti Dragulja, ako nekome kažeš da je đubre, on će se nasmejati i zahvaliti se.