Bog jecajući sedi u ćošku. Njegov serafim nežno pokušava da Ga nagovori (Boga ne možeš naterati da uradi nešto što ne želi, zato moraš da ga nagovoriš) da uzme svoj litijum. Treba mu pet gigatona dnevno, samo da bi funkcionisao.

Bipolarni poremećaj Velike Face je najgore čuvana tajna koja postoji. Svi znaju kako je u napadu manije stvorio Nebo i Zemlju za samo šest dana. Svi znaju kako je, u depresivnom režimu rada, zapao u takvu kaljugu utučenosti da je dozvolio onom slaboumnom malom laskavcu, Zvezdi Danici, da muči Jova, koji je bio najverniji od Njegovih slugu.

Problem je u tome što Bog prosto neće da prizna da ima problem. Za sve krivi Adama, zbog jabuke, ili Evu, jer je dovela Adama u iskušenje. Krivi Iroda, Hitlera, Trilateralnu komisiju, bilo koga osim Sebe.

„Otvori širom” peva Serafim, dok za njega navijaju svi nebeski redovi i sile. „Uzmi svoj fini lek.”

Bog zagnjuri lice u šake. „Kakvu decu imam,” jeca. „Oy gevalt¹, šta sam uradio da zaslužim takvu porodicu?”

„Zašto ne probaš malo razaranja?” navaljuje serafim. „Zar to ne bi bilo fino? Bankok! To je svetska prestonica seksualno prenosivih bolesti. Bio bi to sjajan način da se pusti Glas.”

Ali Bog ne sluša.

U međuvremenu, Klinac pokunjeno stiže na Nebo (prolazi kroz tešku adolescenciju), podiže Svoje probušene ruke i kaže, „Vidi šta su mi uradili tamo dole! Totalno sam, ono, kao, rasturen.”

Arhanđel Mihajlo baca ljubomoran pogled ka njemu. „I tvoj ćale je,” podsmehuje se.

---

¹ „Oy gevalt” je fraza iz jidiša koja znači otprilike jadan ja (prim. prev.)