Bromid je sedativ koji se obično uzima rastvoren u čaši vode. Ime potiče iz činjenice da su se natrijum i kalijum bromidi odavno koristili kao sedativi. Koncept bromida je skoro dobio bukvalno kosmički značaj usled prikupljanja podataka iz novih satelitskih opservatorija punog spektra Projekta mapiranja svemira.

Iako je završeno tek tri četvrtine ovog istraživanja, ubedljivi su dokazi da univerzum nije u obliku sedla, kao što je Ajnštajn mislio, niti sfernog oblika kao što su mnogi pre njega verovali. On je, u stvari, oblikovan poput blago zakošenog cilindra. Srazmere su zapanjujuće slične srazmerama obične čaše za vodu.

Da bude još gore, raspored galaksija u univerzumu je sličan rasporedu mehurića u čaši u koju je sipan bromid i potom promešan. Ovim uvidom, većina stvari koje su bile zagonetne u pogledu rasporeda materije u univerzumu je sada postala razumljiva. Šta više, pokušavajući da zavire van granica univerzuma kosmolozi su proučavali beskonačno male poremećaje u okviru njegovih granica i veruju da su počeli utvrđivati mračno prisustvo ogromne ruke koja je ščepala čašu.

Cena ovog otkrića je, naravno, potencijalno smanjivanje našeg samopoštovanja. Zar je to sve što jesmo – beznačajne čestice sadržane u bromidu koji se nalazi u nekom ogromno većem univerzumu? Zar je u tome sav značaj naših života?

Ali kosmolozi nam govore da ne očajavamo. Naša je sudbina možda plemenita. Možda ruka koja drži čašu sa našim univerzumom pripada nekom velikom filozofu ili teologu koji se, pošto je konačno razaznao neke ključne uvide u prirodu Boga ili Postojanja, sada spremio ili spremila za zasluženi počinak. Možda pripada velikom mirotvorcu koji se razboleo usled primicanja kraja nekog sveopšteg rata, a kome je potreban samo noćni odmor da bi povratio energiju potrebnu za završni čin. Moguće je da igramo ključnu ulogu u nečemu što daleko prevazilazi našu maštu.

Najbolje je usredsrediti se na ovu mogućnost.

Naravno da nije lako. Postoji anegdota o čoveku kome je ponuđeno hiljadu dolara ukoliko se uzdrži da pola sata ne misli o slonovima. Dva minuta kasnije, zavapio je uzbuđeno, „Još nisam pomislio na slonove!”. Nemoguće je gledati one kompjuterski generisane fotografije našeg bromidnog univerzuma a ne pomisliti na to koliko izgledamo kao čaša Alka-Selcera¹. Alka-Selcer se, naravno, najčešće upotrebljava kao lek protiv mamurluka.

Postoji nepodnošljiva mogućnost. To je da sve naše nade i strahovi, težnje i očajanja, dobra dela i loša, mogu biti ništa drugo do najmanja dešavanja univerzuma čija je krajnja svrha da olakša zaslužene patnje neke pijane budale. Eno ga, sedi, njegove drhtava ruka je svuda oko nas, njegove mračne misli su upravljene samo na sopstveni pulsirajući bol dok graške znoja, veće od superjata galaksija, izbijaju iznad njegove majmunolike obrve, ispunjene otrovima koje je sam uneo u sebe. Njegova odeća, ne jedna od najboljih, možete biti sigurni, je uflekana, pertle su razvezane, i verovatno mu je šlic na pantalonama raskopčan. Sluzava nit, koja može progutati svaku zvezdu vidljivu na noćnom nebu, povezuje usne na njegovoj mlitavoj vilici. I to je to? To je sve? To je svrha naših života?

Ali, pokušajte da ne mislite o tome.

---

¹ Alka-Selcer (Alka-Seltzer) – šumeće tablete, proizvod nemačke kompanije Bajer (Bayer). Kombinacija aspirina (acetilsalicilna kiselina), natrijum bikarbonata i limunske kiseline. Koristi se protiv bolova i za neutralizaciju stomačne kiseline. (prim. prev.)