Ulje vitriola nije ništa drugo nego koncentrovana sumporna kiselina. Razređena, izaziva plikove na koži a ako je zagrejemo progrišće svoj put kroz čelik. Sipana u nalivpero, može se koristiti i za pisanje.

Teroristička organizacija poznata kao Međunarodno bratstvo kritičara stepenovala je vitriol od jedan do deset. Vitriol prvog stepena neformalno je poznat kao „srušiti-se-u-suzama”. Stepen dva se naziva „probuši-zid-i-udari-mačku”. I tako dalje. Vitriol desetog stepena, najjači od svih, ponekad se naziva „ubicom-karijere” a drugi put „razlog-za-samoubistvo”, zavisno od načina na koji je primenjen!

Vitriol destiluju kritičari lično, iz krvi ogorčenih pisaca. Brzo ubistvo, dakle, daje malo vitriola. Zbog toga će vešt kritičar svojim kritikama uvek dodati i zrnce pohvale kako bi svoje žrtve održao u životu i patnji mnogo godina. Zato se kritičari odnose prema svojoj destilaciji kao prema Velikoj Umetnosti.

Londonski vitriol je veoma, veoma jak. Poznavaoci uživaju u pariskom vitriolu. Ali za dobre staromodne otkrivače sveta talenata, nema boljeg vitrola od onog iz Njujorka.