Prvog marta svake godine, hemičari širom sveta slave dan Dmitrija Ivanoviča Mendeljejeva, oca periodnog sistema elemenata.

Iako očito inteligentan, Mendeljejevu je zbog toga što je rođen u Sibiru gotovo uskraćeno fakultetsko obrazovanje. Na sreću po nauku, njegova odlučna majka ga je odvela prvo u Moskvu, pa u Petrograd, gde je konačno našla školu koja bi ga primila. Diplomirao je sa zlatnom medaljom za izvanredne uspehe u školovanju. Studije je nastavio u Parizu i Hajdelbergu.

Kao profesor hemije, vrativši se u Petrograd, nije našao ni jedan udžbenik po kome bi vredelo predavati, tako da je napisao svoj. To ga je navelo da se dublje zamisli o odnosima između elemenata i kako bi se oni najlakše organizovali.

Proboj se desio prvog marta 1869. godine (po starom kalendaru, 17. februara) kada je elemente sortirao po njihovim atomskim težinama, pretvarajući nemirnu i izmešanu masu empirijskih podataka u moćan alat analize i predikcije. Značaj ovog periodnog sistema elemenata se može prosuditi činjenicom da su njegove ranije verzije imale tri praznine na mestima gde su trebali postojati elementi, ali ih, prema tadašnjim saznanjima, nije bilo. Sva tri elementa su otkrivena kasnije i utvrđeno je da poseduju osobine koje je Mendeljejev predvideo.

U skladu sa svečanim danom, slavlje svetog Mendeljejeva prolazi u duhu posta i umerenosti.

Nijedan hemičar na svetu neće uzeti više od zalogaja hrane, niti više od par gutljaja vode, od svitanja do sumraka. Deluju mračno i tajnovito. Tonu u duboke i ozbiljne misli.

Nakon sumraka sve se to, naravno, menja. Pojavljuju se izletničke korpe, kao i flaše vina. Pripremaju se sendviči, a smeh iskri ka nebu. Onda svi izlaze napolje, i nastavljaju da dižu stvari u vazduh. Na kraju, ipak su to hemičari - tako se oni zabavljaju.

Mendeljejev je to mogao predvideti.