Најзад нешто лепо да се деси у мојој околини.
За Нову годину мој сестрић (од сестре од тетке, са сестричином најближи ми род) запросио девојку а она пристала (додуше, већ живе заједно пар месеци)
И тако, добијамо снајку.
А где кога чека срећа никада се не зна. Сестрић је своју нашао на службеном путу на далеком истоку Европе, на самој граници са Азијом у Перму, у братској Русији. Упознали се и заволели.
Није лако напустити свој град, породицу па и државу и доћи овде али ето, среће, снајка се управо за то одлучила и урадила баш оно што треба.
А сад мало да је хвалим. Није што је наша али баш је добра девојка, права „русская красавица“, одличан талентован дизајнер и свашта нешто уме.
А уз то, знате мене, није потребно наглашавати, ем ми је мило ем драго што је Рускиња па могу да слушам руски кад дођу код мене (иначе се са осталима споразумева на енглеском и труди се да научи српски).
А ево и њих на маскембалу КСТ-а у костимима које је снајка сама дизајнирала и направила - Фред и Вилма Кременко. (слику сам „украо“ са портала Мондо)
21.06.2021. 09:09:40
