Obično kukam zbog gluposti ali ovo je nešto drugačije.
Juče na kratko čujem policijsku sirenu, što nije ništa čudno, imamo policajca u zgradi, ali sada se to ponavljalo više puta. Izađem na terasu da pogledam, kad, na zemlji najlon ispod koga se nazire telo. Ne baš u liniji ispod moje terase, par metara ulevo.
Pošto nemam pojma šta je u pitanju, proguglam svoju adresu i nađem obaveštenje hitne pomoći da je žena od oko 30 godina pala sa trećeg sprata i poginula.
E sad, na toj strani zgrade, na tom spratu su moja terasa i par prozora komšije. Kako su komšijski prozori takvi da se ne može proći kroz njih ostaje samo moja terasa, a ja znam da sa nje niko nije pao, logično.
Komšije valjda znaju da kod mene nema takve mlade žene pa mi nije jasno otkuda im ideja da kažu nadležnima da je pala sa moje terase.
Izgleda da imaju "divno" mišljenje o meni.
Malo kasnije neka novina je objavila da je u pitanju devojka od 27 godina koja živi više spratova iznad i koja je skočila zbog zdravstvenih problema.
Znam vrlo malo komšija a ovako mlade uopšte ali svejedno pogađa ovo što se desilo. Malo je što je u zgradi pomrlo mnogo starijeg sveta nego se sada i mladi ubijaju.
Ne znam koja muka ju je stigla ali samoubistvo ništa ne rešava. (znam, javiće se pristalice male crne pilule
)
Nešto drugo me još zabrinulo. Ranije bih se potresao gledajući taj najlon, a sada kao da sam ubio svako osećanje u sebi. Ili sam postao neosetljivi skot ili se tako branim od ružne svakodnevice i krajnje neizvesne budućnosti (Dan je tmuran kao buduća starost moja. Dostojevski). Nadam se da je ovo drugo u pitanju. Samo mi fali da postanem ravnodušno đubre od čoveka.
I da, policajci su nam "velikodušno" ostavili najlon na travnjaku.
09.08.2022. 21:49:24
