Duboko u srcu Neptunovih vrelih okeana pada kiša dijamanata. Za razliku od Zemlje, na tom svetu ne postoji jasna granica između neba i okeana. Atmosfera postaje gušća i deblja sve dok se ne pretvori u lapavicu super vrelog leda. Na velikim dubinama okeana pritisak je toliko jak da se atomi ugljenika istiskuju iz rastvorenog metana, kristaliziraju i padaju na dno.

Samergarden, Uzurpatorka & Ting su imali rudarske stanice u orbiti Neptuna. Rudarenje se obavljalo termonuklearnim eksplozijama na određenim dubinama okeana i raznošenjem ogromnih količina vode u atmosferu. Neki od dijamanata koji su tom prilikom nađeni bili su veći od srca odraslog čoveka. Znači, mnogo toga je bilo u igri kada se podigla debata sa religioznim lokalcima zvanim skimeri, i oni poslaše mladu diplomatkinju, metalurga Reni Vong, da izgladi stvar.

„Vaše preduzetništvo je pogrešno/grešno/loše,” reče joj jedan skimer, njen kolega po dužnosti. Skimeri su bili nekad oblikovani kao zmajevi, nekad kao plitke bove, a vetrovi koje su jahali su bili najjači u solarnom sistemu, brzine čak do 2.000 kilometara na sat, i to blizu Velikog Tamnog Mesta!

„U Jezgro/Dubinu/Mrak odlazimo kada naše duše/tela/mi padnemo/promenimo se/umremo.”

Pošto je njihov način razmišljanja mnogo drugačiji od ljudskog, prevodilac mora da ponudi višestruke intepretacije ključnih koncepta.

„Nisam sigurna da razumem.” Vong se nalazila u ekstremno brzoj letećoj mašini koja je jedva držala korak sa skimerom, iako je on leteo najsporije što može. „Vi verujete da kada umrete vaša duša silazi u centar planete?!”

„Ne!/Nikad!/Strašan nesporazum!”

„Onda mi objasni” reče Vong nežno „Ovde sam da slušam i ostaću koliko god bude trebalo.”

Ona je bila mlada i puna ideala tih dana, I, kako bi reklo njeno starije ja nekoliko stoleća kasnije, „zelenija od aldebaranskog dupeta.”

Satima posle, taman kada je pomislila da je konačno shvatila situaciju, glavni oficir za rušenja poruči joj preko radija, „Čuvaj se, mlada damo. Bomba na putu.”

„Ne! Stanite!” plakala je „Ne smete to više da radite!”

„Žalim, lutkice,” otezao je glavni oficir za rušenja „ali imamo raspored kojeg se držimo.”

„Ne razumete, to nije pitanje religiozne rasprave! Skimeri ne padaju u okean kada umru, oni...”

Stubovi velike energije su se izdigli sa dna okeana. Jedno po jedno orbitalno postrojenje je eksplodiralo.

I dalje plutajući kroz atmosferu, poslednji nuklearni uređaj koji je pušten na Neptun prestade da postoji pre nego što je stigao da uništi još jedan deo civilizacije koja je, a za koju ljudi nikad nisu pretpostavljali da jeste, tehnološki mnogo naprednija nego ljudska.

„...odlaze tamo kada odrastu.”

Samo trenutak ranije beše na hiljade ljudi koji su radili na Neptunu ili iznad njega. Vong je bila jedina preživela.

„Odlazi,” reče joj skimer. „Ne vraćaj se.” Značenje toga nije moglo biti jasnije.

Reni Vong diže nos svoje letelice ka višoj orbiti.

Njeno iskustvo oblikova joj osjećaje kao očišćene, bujno bogate i u trajnom ubeđenju da su svi ostali ljudi idioti. Očvrsnulo ju je. Od tada, pre nego što je prihvatala nove zadatke, insistirala je na ambasadorskim pravima sa svim punomoćima.