Kada sam je prvi put sreo pevala je u malom, zadimljenom, jefitnom restoranu na Burbon stritu. Njen treći album upravo je postao platinast. Ali ovde nije bilo mnogo publike. To je zato što je bilo previše nje u prometu.

„Mogu li da te ponudim pićem?” Upitao sam je između pesama. Počastila me je slatkim pogledom, a onda mahnula svojom zanosnom platinastom kosom i klimnula glavom.

Poručio sam dve čaše aperitiva od ulja – dobra stvar, iako ne natoče koliko treba – i rekao: „Ja sam Den Stil. Kako se ti zoveš lutko?”

„Platina. Sve se zovemo Platina.”

„Baš je šteta što su te proizveli u tolikim količinama. Sa takvim glasom, mogla bi biti vrlo bogata.”

Proučavala me je kroz tanki sloj platine koji joj je prekrivao oči: „Pa, to ti je muzička industrija. Reci mi nešto o sebi gospodine Stil. Čime se baviš?”

„Zakucavam nitne. Pomalo sviram klavir. Skupljam antičke video igre. Zaljubljujem se u anđele.”

Zabacila je glavu unazad i nasmejala se, dok je svetlo plesalo po njenoj platinastoj koži. Bio sam izgubljen zauvek.

Te noći, odveo sam je kod mene i vodili smo ljubav.

Kasnije, Platina je legla pored mene, gola, svetla, prelepa: „Bićemo zauvek zajedno, zar ne?” upitala je.

„Brzo shvataš.”

„Imam platinaste kontakte.”

Platina je, naravno, plemeniti metal koji provodi elekricitet većom brzinom nego, recimo, bakar ili aluminijum. Srebrne i zlatne žice su samo malo sporije. Ali za maksimalnu iskorišćenost, platina je najbolja. Takođe, procesor sa platinastim kontaktima je superiorniji od mog mozga sa srebrnim. Prislonio sam svoje čelo na njeno. Mogao sam čuti prolazak njenih misli.

Odmakla se od mene i počela da mrzovoljno bulji kroz prozor. Tamo nije bilo ničeg osim neonki, cigli i tužnog starog meseca koji plovi na nebu prevelikom za njega: „Ti si otporan čovek,” reče Platina, „kladim se da je ta koža od nerđajućeg čelika centimetar debela. A platina je skupa. Ono što ja imam samo je tanka metalizacija preko lima. Za dvadeset godina biću sva ulubljena i izgrebana. Biću ružna i nećeš moći podneti da me gledaš!”

Počela je da plače. Glicerinske suze su trepereći silazile niz obraze.

Zagrlio sam je i navukao joj odeću: „Mala,” rekoh, „Uvek ćeš mi izgledati kao da vrediš milion.”