Buljim u plavo vedro nebo iz doba krede: „Ne vidim da išta dolazi.”

„Htela sam da dođem ovde ranije”, reče Rejčel, „iako će uskoro biti više putnika kroz vreme. Za poslednji dan doba dinosaurusa biće navala za karte.”

„Ne, ne vidim nikakva kretanja koja bi mogla napraviti krater Čiksulub¹ - kometa ili meteor ili šta god da je to bilo, pretpostavljam da bi trebalo da se sudari sa Zemljom. Da li smo mi u mogućnosti da to vidimo odavde?”

Rejčel pogleda ka nebu iskosa: „Čovek bi pomislio da jesmo. To je svakako misterija.”

„Kako uopšte znamo da smo došli u pravo vreme?”

„Stratigrafija², stari moj. U XX veku Alvarezovi, otac i sin, su shvatili da je tanka glinena linija bila granica između krede i trijasa³ koji je bio neprirodno bogat iridijumom, bez obzira gde su vršena ispitivanja u svetu. Iridijum je mnogo češći na kometama i asteroidima nego na Zemlji. Tako su oni zaključili da je nešto veliko pogodilo planetu, spržilo šume i pobilo dinosauruse – najverovatnije u dugom ledenom dobu koje je nastupilo nakon udara.”

„Zvuči opasno.”

„Nema razloga da brineš. Mi ćemo ovde biti samo da na brzaka zabeležimo par slika. Pobeći ćemo pre no što razaranje stigne do nas.”

„Dobro. Hej! Zar to nije isti iridijum koji se koristi za napajanje naših vremenskih mašina? Nisi pretposta- vila...?”

„Ne, naravno da ne”, reče Rejčel opušteno, „svakako postoji mogućnost da dođe do hronodestabilizacije, ali je ona veoma mala. Samo jednom u 10 hiljada putovanja se desi destabilizacija. Za ovako putovanje, vredi toliko rizikovati.”

„Da, ali ako se desi, desiće se sa jačinom atomske bombe, to su mi govorili na orijentaciji”

„Ali jedna bomba neće uništiti ceo ekosistem! Ona će...”

Njene oči se razrogačiše. Putnici kroz vreme su doletali i nalazili su se svuda. Na vrhovima brda, na bedemima pored reka, u močvarama mangrova – svuda. Pristizali su iz svakog vremenskog doba u stotinama, hiljadama, milionima... Bog zna koliko ih je bilo u celom svetu. Verovatno više nego dinosaurusa.

Sa svih strana je svetlelo ka nebu, i svetlelo, svetlelo, svetlelo, dok se na svakih 10 hiljada vremenskih mašina po jedna nije destabilizovala i rastočila u termonuklearnoj eksploziji.

---

¹ Krater Čiksulub se nalazi na obali poluostrva Jukatan, a nastao je pre otprilike 65 miliona godina. Udarno telo koje je stvorilo ovaj krater bio je asteroid od ugljenikovih hondrita. Krater ima više od 180km u prečniku i jedan je od najvećih na Zemlji. Smatra se da su od posledica udara ovog asteroida izumrli dinosaurusi, što je omogućilo razvoj sisara.
² Stratigrafija je grana geologije koja se u svojoj suštini svodi na proučavanje naslaga stena i njihovog taloženja (stratifikacije). Uglavnom se koristi za proučavanje sedimentnih i nataloženih vulkanskih stena.
³ Trijas, jura i kreda su redom periodi mezozoika. Geolozi su ispitivanjem sedimentnih stena zaključili da je raspon između trijasa i krede samo 0.002 milimetra koliko ih razdvaja glina koja se nalazi između dva sloja. (prim. prev.)