Limeni čovek je uzdisao. Nedostajala mu je Doroti. Nedostajala mu je princeza Ozma. Nedostajala mu je Dobra veštica Zapada.

Najviše mu je nedostajalo doba kada nije imao srce.

Eh, to su bili dani! Koračao je stazama Oza, popločanim žutim, ljubičastim i zelenim ciglama, ne razmišljajući o ženskim dražima. Nikada nije devojci u ritama zapevao ponoćnu serenadu na kiši, niti pretio da će se ubiti ako ne dobije poljubac od devojke-generala. Nije patio od griže savesti niti je ikada proveo besanu noć u čežnji. On je bio veliki, slavan, i brutalno bezosećajan.

Čarobnjak je pokušao da ga upozori. To je samo još jedna stvar koja se može slomiti, rekao je. Razmisli koliko je korisna ta šupljina unutar tvog tela - kao spremište za hranu, rezervne delove, knjige. Zašto to eliminisati? Ali limeni čovek nije slušao.

Sada je žalio što nije. Umesto srca imao je sat i njegovo kucanje stalno ga je podsećalo na proticanje vremena. Prolazak vremena navodio je na razmišljanje o smrtnosti. A smrtnost na razmišljanje o ljubavi.

Problem s ljubavlju je...

Sat zazvoni u njegovom srcu. Neveselo, limeni čovek prekinu tok svojih misli. Ponovo je došlo vreme za romansu.