To može biti karirana haljina. To može biti konj, krava ili lanac za ključ Harli Dejvidsona. To može biti tvrdi povez kopije „Grešnih zadovoljstava” od Donalda Bartelma (prvo izdanje 1974). To može biti Mesec.

Brzo sad. Nema mnogo vremena.

To može biti neka kutija, zakopana duboko u pesku koji je nekada bio oaza, pet dana hoda istočno od Petre², tog roze-crvenog grada, starog kao pola vremena, u kojoj se nalaze tri novčića koja nemaju neku posebnu vrednost. To može biti greben kornjačinog oklopa koji je nekada pripadao preplanuloj ženi takve lepote da je ućutkivala velike zvezde, kao i napomena zapisana na parčetu pergamenta, koja će biti smrvljena u tvojim rukama kada pokušaš da je odmotaš. To može biti žirafa.

Oh, požuri!

To može biti stena, a ako je to stena, može biti magmatska, sedimentna ili metamorfna. Ako je magmatska, ona može biti kvarcna ili granitna. Ako je sedimentna, ona može biti peščana ili muljevita ili od škriljca. Ako je metamorfna, pogađajte svi: može biti ružičasta.

To može biti zanemarena šolja u ćošku držača za šolje u tvojoj kuhinji, ona koja je mnogo starija nego što izgleda, to je u stvari Sveti Gral za sebe, iako su izgledi protiv nje. To može biti bubuljica ili heftalica ili šator. To može biti karirana haljina – ona karirana haljina koju je tvoja pra-pra-prababa napravila svojim rukama kada je imala samo 17 godina, tako vešto kao da je tek izvezena, sa tako mnogo divnih detalja. To može biti čamac.

Preostala je samo sekunda. To može biti mala mrlja na istoj toj haljini napravljena kada je jedan mladi klipan, koji je trebalo da postane tvoj pra-pra-pradeda, prosuo jabukovaču na nju tokom pauze na podijumu za igranje i samo ju je nevoljno dodirnuo svojom džepnom maramicom pokušavajući da popravi štetu, i sve više primećujući zanosno telo ispod, dok je on crveneo kao Roud Ajlend³ zbog neprilike u kojoj se našao. Zbog toga se možda iznenadno izgubio pogled koji je prešao preko lica devojke u kariranoj haljini, koja iznenada poskoči jer je shvatila da oseća nešto prema ovom božanskom mladiću. To može biti mala poderotina na kariranoj haljini nastala kasnije te noći kada je...

Vreme je gospodo. Završite vaše izveštaje i gubite se.

Pa, možda nikada nećemo saznati šta je to, a možda je to i dobro. To je neiscrpna doza mogućnosti; što ih više uzimaš, sve ih više ostaje. Za svaki prethodni koji možemo da stvorimo, hiljade, milioni drugih proizvede se u želji da zauzmu mesto. To je bogato i plodno kao obilje, kao mitski kozji rog Amalteje⁴ koja je dojila Zevsa, neprekidno prelivajući cvećem, voćem i ko zna čime još. To je puno kao sam svet i kolektivna zamisao svih onih koji žive s tim.

To je ponekad zamenica.

(sa izvinjenjem Donaldu Bartelmu)      

---

¹ Neprevodiva igra reči: engl. „it” - to.
² Petra, grad u današnjem Jordanu, je svojevremeno bila glavni grad kraljevstva Nabatejaca, centar trgovine, odredište karavana, a razvoj grada nastavljen je i u doba Rimljana.
³ Roud Ajlend – otkrio ga je holandski moreplovac Adrian Blok 1524. godine i nazvao „Roodt Eylandt” što znači „crveno ostrvo”, zbog crvene gline koja se nalazi na njemu.
⁴ „Amalthea” – imala je jedan rog iz koga su tekli nektar i ambrozija i iz tog roga pio je i hranio se mali Zevs. Uglavnom je predstavljena u obliku koze. (prim. prev.)