„...je dobra cigara za 5 centi¹!” Ministar finansija Babinger tresnu rukom o sto. „Hoće li mi neko, molim vas, reći koji idiot je došao s tim?”

„To je bio Tomas Maršal gospodine”, bezazleno odgovori jedan od pomoćnika.

„Šta?”

„Tomas Rajli Maršal, 1854. do 1927. Potpredsednik za vreme Vudroa Vilsona od 1913. do 1921. Poznat po svojoj duhovitosti, i ni po čemu više.”

„Hvala”, reče Babinger veoma ironično. „Hvala za ovu lekciju iz istorije, mladi gospodine Stjuart. Cela naša ekonomija je pred kolapsom, a ti mi držiš predavanje o Vudrou Vilsonu i njegovom duhovitom potpredsedniku!”

„Da budem iskren, gospodine,” reče drugi pomoćnik, „ne vidim kakvu štetu mogu izazvati nove lične nanofabrike. One obaraju cene, a to je dobra stvar! Sinoć sam ubacio staro odelo u moju fabriku i sada imam original Armani za 5 dolara.”

„Upravo to i jeste problem” reče Babinger. „Imamo ekonomski sistem koji se temelji na nedovoljnosti i željama. Ako svi budu mogli da nabave svu skupu hranu, retka vina i dobru odeću za siću, ko će nam onda prazniti pljuvaonice i čistiti toalete? Ko će raditi šljakerske poslove?”

„Možda bi svi trebalo da čistimo za sobom i obavljamo šljakerske poslove, gospodine,” reče mladi gospodin Stjuart.

Babinger prostreli očima svog pomoćnika. „Pretvaraću se da to nisi rekao.” Preturao je po džepovima svoje jakne: „Dođavola! Zaboravio sam cigare kod kuće.”

„Evo gospodine. Uzmite jednu od mojih.”

Babinger uze cigaru i omirisa je. „Kubanska. Moj lični proizvod.” Gnev je besneo u njemu, „Bože, ti kradeš moje cigare. Otpušten si!”

Mladić nije ni trepnuo: „To je u redu što se mene tiče gospodine. Uštedeo sam nekoliko stotina dolara i to će mi trajati godinama. Ionako sam razmišljao o promeni karijere. Smatram da u poslednje vreme mnogi razmišljaju o promeni karijere.”

Zastao je na vratima: „Možete zadržati cigaru. Koštala me je samo pet centi.”

---

¹ novčić od pet centi se u američkom žargonu zove "nickel" što se i piše i izgovara isto kao nikl. (prim. prev.)