Evo kako završava svemir - ne cvileći, već silovitim drobljenjem. S Krajem vremena na vidiku, svemir se sabijao sve brže i brže. Ogromne hipergravitacione sile će uskoro povući sve što postoji nazad u jednu jedinu česticu bez dimenzija - monadu bez izlaza. To će umnogome ličiti na Veliki prasak unazad, zato je i nazvan Veliko sažimanje. Slediće, slažu se sve teorije, novi Veliki prasak.

Hiljade civilizacija, kako ljudskih tako i vanzemaljskih, pokrenule su projekte kojima bi preuzele kontrolu nad monadom u trenutku stvaranja novog svemira i predefinisale fizičke konstante svemira tako da eksplodira na način koji bi dozvolio da se ta civilizacija ponovo rodi i, čak preuzme kontrolu nad novim svemirom. Svi ovi projektanti su znali jedni za druge. U svemiru veličine samo deset svetlosnih godina, koji se i dalje smanjuje, teško da je moglo drugačije. Svi su znali da najviše šansi ima civilizacija Dame-Zmaj.

„Dakle, kažeš mi da to ne može da se uradi.” N-ti klon originala Adrijen Vong-Hepvort imala je samo devetnaest godina i ponekada se nije osećala kao Dama-Zmaj. Mnogo je podataka izgubljeno pri prenosu njenog genoma tokom svih tih milijardi godina. Trebalo bi da razmisli o promeni imena. „To je od početka bio glupav zadatak.”

„Jednom rečju, da.” Njen šef istraživanja nije loše izgledao, ali držao se izvan njenog domašaja. „Ne možeš izmeniti monadu iznutra, a ne postoji ništa izvan nje. Jednostavno je tako.”

„Dakle, sav naš rad i odricanja su bili uzaludni.”

„Nisam to rekao. Tokom poslednjih nekoliko sekundi Sažimanja, kada se sve u svemiru svede na vrelu primodijalnu supu, u jednom deliću trenutka ununseptijum će dominirati smesom. Znaš da smo, da bismo sačuvali resurse tokom Sažimanja, kolonizovali nanosvemir...”

„Činjenica da ova laboratorija orbitira oko zvezde velike samo par centimetara valjda govori da znam,” reče Dama-Zmaj ledeno.

„Dakle, ovaj uređaj”, šef istraživanja stade pred mašinu kakvu ni Dama-Zmaj ni njeni prethodnici nikada pre ne videše, „će nas prebaciti u taj beskrajno mali delić nanovremena, dok će istovremeno napraviti privremeni svemir u kojem će u nama biti ununseptijum umesto vodonika.” Podigao je pogled a oči su mu sjale. „Hipervrele, hiperbrze zvezde od ununseptijuma! Svetovi, biljke i životinje bazirane na ununseptijumu!”

„Sve ono što će odmah kolapsirati.”

„Da, u sklopu spoljnjeg svemira. Za nas, biće to kao podešavanje sata na početak vremena.”

„Mislim da...”

Ali, pre no što je Dama-Zmaj mogla da dovrši rečenicu, Ikslivi napadoše stanicu flotom vakuum-strahnula dugih celi mikrometar. Ikslivi behu odurna rasa, koja nije mogla da podnese zamisao svemira pravljenog po volji civilizacije Dame-Zmaj. Tako da nisu hteli da rizikuju.

„Ovamo, brzo!” direktor istraživanja je ubaci u mašinu i uskoči kraj nje. „Mislim da ima taman dovoljno vremena da...”

Dodirnuo je kontrolu upravo kada se stanica oko njih rastočila.

Vrišteći leteše kroz zlatnu svetlost, dok je ogromna energija prolazila kroz njih, u novostvoreni svemir, krhak kao misao i beskrajno kratkotrajan. Adrijen Vong-Hepvort je izgubila svest.

Kada se probudila, ležala je na zelenoj travi pod sunčevim svetlom. Ptice su pevale. Izgleda da je bila naga.

Ustala je. U blizini, šef istraživanja je grogirano pokušavao da stane na noge. I on je bio nag. Morala je da prizna da mu to baš dobro stoji. „Hej”, reče. „Još nisam čula kako se zoveš.”

„Adam”, reče on. „Kako se ti zoveš?”

Zamislila se na trenutak, pa reče:

„Dženifer.”