Hexium lexium,

sic semper sexium.

Civili Evili,

homicidium Rexium!

Pa dobro, nisu učene. Ali, šatro-latinski¹ na stranu, ove španske veštice nisu neko s kim se treba igrati. One mogu da isuše kravu jednim pogledom i da sparuše polje jednim frktajem. Tri dana nenormalnog seksa udružena sa rimama od kojih bi Ciceron uzdrhtao mogu da obore berzanski indeks za pet stotina poena. Tako da su, kada je mržnjom vođena čarolija koja je trebalo da ubije kralja uspela samo da mu izazove kijavicu, odmah znale da su raščarane².

„Ko bi se usudio?” vikale su. „Ko bi se usudio?”

„Moj gospodar, engleski čarobnjak Pufe,” reče maj- mun penjući se kroz kuhinjski prozor. Uljudno je skinuo svoj crveni šeširić. „Po pravilima 'Koda duelo'³, izaziva vas da oprobate svoje moći na groblju večeras u ponoć.”

„U ponoć? Sa mojim artritisom?” viknula je najstarija iz grupe, i „Ja imam sastanak!” viknula je najmlađa, i „Sklanjajte tu prljavu zver sa moje kuhinjske ploče!”, viknula je treća.

Ali, kada je neophodno svi se moraju odazvati, i tako... te noći svih trinaest su se odvukle do groblja da se suoče s engleskim čarobnjakom.

Pufe je bio debeli čovečuljak sa smešnim šeširom. Prepustio je damama prvi potez.

Bez velikog entuzijazma, veštice baciše kletvu na njega. Bila je to slaba stvar, tek nešto bolja od đačkog zadirkivanja. Zanimalo ih je da vide kakve veštine poseduje.

„Igrate se sa mnom,” reče Pufe podrugljivo. Umočio je svoj čarobnjački štap u pehar pun krvi, a zatim popio krv. Razbacao je konopljarkino seme u krug po podu oko sebe dok je pevao rune iz Knjige tišine. Konačno, razapeo je mačku. Kada je umrla, vruć vetar čarobništva je preleteo preko groblja, poništavajući slabu veštičju čin istovremeno im oduzimajući svu moć. „Raščarane ste,” reče Pufe samozadovoljno. „Da vidim kako ćete to da poništite!”

Veštice se zbiše u gomilu. Konačno, najstarija reče: „Ta stvar sa raspinjenjem – ne smeta ti ako pozajmimo ideju?”

„Samo izvolite.”

Veštice su skinule odeću i njihale svojim pozadinama vrlo različitih nivoa lepote u pravcu čarobnjaka. Onda su jurnule na njega. Odgurnule su njegove čarobne alatke, pokidale mu čarobnjački plašt sa tela, i oborile mu smešni šešir u stranu.

Onda su ga razapele.

„Čekajte! Stanite!” vikao je Pufe. „Ovo je kršenje 'Koda duelo'!”

„O, žene se ne bore po pravilima,” objasniše mu veštice. „Mi se borimo da pobedimo.”

Prošlo je neko vreme pre nego što je Pufe umro, ali baš sa prvim svetlom lažnog svitanja, hladan vetar dojuri na groblje, vraćajući vešticama svu moć koja im je bila oduzeta. Potom su otišle kući.

To možda nije bilo najelegantnije razraščaravanje na svetu. Ali je upalilo. A to je sve za šta su veštice marile.

---

¹ Šatro-latinski (dog-Latin) je izmišljeni jezik koji nastaje tako što se engleskim rečima dodaju latinski nastavci ili način pisanja. Često se koristi u literaturi (Hari Poter, Pikvikov klub itd.)
² Neprevodiva igra reči - „unhexed” podseća na ime elementa.
³ „Code Duello” - pravila prema kojima se ugovaraju i odvijaju dvoboji. (prim. prev.)