Nije lako sastaviti priču o Lizi Majtner, jer je život koji je zaista vodila bio daleko skučeniji nego što bi fikcija mogla da opiše. Ovo su činjenice, cela istina:

Rođenoj 1878, Lizi Majtner je uskraćena Nobelova nagrada, današnji istoričari se slažu, jednostavno zato što je bila žena. Zapravo, kao žena se suočavala sa izuzetnim preprekama u sticanju obrazovanja. Ipak, uspela je da pohađa Univerzitet u Beču i diplomira 1906. godine s tezom o provođenju toplote kroz nehomogena čvrsta tela. Njen prvi posao je bio na Institutu Kajzer Vilhelm u Berlinu, gde je morala da radi u adaptiranoj podrumskoj radionici jer su samo muškarci imali pristup laboratoriji. Tamo su ona i Oto Han počeli istraživanje u oblasti promene elemenata na samom kraju periodnog sistema. Nedugo nakon Prvog svetskog rata (kad je volontirala kao rendgenolog u austrijskoj poljskoj bolnici), ona i Han su otkrili element protaktinijum. Nedugo nakon toga, ona je bila imenovana za načelnika odeljenja fizike na Kajzer Vilhelmu. Izuzetno dostignuće za nekoga ko je rad počeo skriven u podrumu.

U toku 20-ih i 30-ih, Majtnerova je radila na vezi između gama i beta radijacije. Tada je Enriko Fermi otkrio da se, kad teški element bombardujete neutronima, stvara teži izotop tog elementa. Majtnerova, Han i Fric Štrasmen počeli su tražiti objašnjenje za ovu neshvatljivu osobinu materije. Nažalost, kad je Nemačka anektirala Austriju, Majtnerova je, kao nereligiozna Jevrejka, postala predmet nacističkog progona. Uz pomoć Nilsa Bora, pobegla je u Švedsku 1938. godine.

U Švedskoj, Majtnerova je nastavila da sarađuje s kolegama preko pisama. Po njenim uputstvima, Han je neutronima bombardovao uranijum, sa neobičnim rezultatima. Zbunjen, pisao je Majtnerovoj, koja je shvatila da jezgro uranijuma nije samo izgubilo male čestice, već se podelilo na barijum i kripton s propratnim otpuštanjem nekoliko neutrona i velike količine energije. Ovaj fenomen je nazvala fisija.

Maks Friš, njen rođak i osoba od poverenja u nauci, odmah je podelio ovo otkriće s Nilsom Borom, i ubrzo nakon toga njih dvojica su eksperimentalno dokazali njene ideje. Friš i Majtnerova su u januaru 1939. godine objavili rad sa objašnjenjem fisije. 1948. godine, Nobelova nagrada za fiziku nije bila dodeljena Majtnerovoj već Hanu, njenom saradniku. Sramno, Han je do kraja života umanjivao njen doprinos da bi povećao vlastiti prestiž.

Liza Majtner mu, ipak, nikad nije zamerila zbog tog ignorisanja. „Ja nisam važna,” bila je njena čuvena izjava. „Čemu toliki metež oko mene?” Ona je imala svoj rad, i to je bilo dovoljno.

Umrla je 27. oktobra 1968, u Kembridžu, u Engleskoj, gde se bila povukla.

Godine 1972, četiri godine nakon njene smrti, Odbor za dodelu Nobelove nagrade je retroaktivno¹ dodao njeno ime na listu dobitnika što je, prema mišljenju svih, zaslužila.

Zapravo, ta poslednja rečenica nije istinita. Samo sam je ubacio da bih stvorio ovu fikciju.

---

¹ Nepravda koja je nanesena Majtnerovoj ne može biti ispravljena jer Nobelova nagrada ne može biti dodeljena posmrtno. (prim. prev.)