SF Vektor 6
SF VEKTOR www.sftim.com
10
Maj 2010.

  Fanzin SF tima Naučna i epska fantastika, fantazi i horor
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11   12   13   14   15   16   17  



Džef Hok

("Jeff Hawke" by Sydney Jordan)

Hokov „otac” Sidni Džordan (Sydney James Jordan) rođen je 1931. u Dandiju (Dundee), Škotska. Završio je „Aeronautical Technical School” u Redingu (Reading) i postao pilot britanskog ratnog vazduhoplovstva (RAF). U mladosti je crtao i pravio makete aviona i svemirskih brodova. U rodni Dandi se vratio 1951, i pridružio maloj umetničkoj grupi sa kojom radi na stripovima. Tokom 1953. se oženio devojkom sa Novog Zelanda, sa kojom ima kćerku. Nekoliko godina kasnije prelazi u London i radi stripove za agenciju „Man's World”. Sa svojim prijateljima iz RAF-a (Eric Souster i Jim Gilbert) 1954. kreirao je lik Džefa Hoka.

Džef Hok je 'karijeru' počeo kao bivši pilot RAF-a. Džordan je time spojio dve stvari koje dobro poznaje. I sam je bio bivši vojni pilot, pa mu je tematika veoma bliska. Takođe, umeo je izvanredno da crta avione i druge letelice, kojih u ovakvom stripu ima mnogo.

U početku, Džordan je bio kompletni autor, pisao je scenario i crtao. Hok je predstavljen kao još jedan SF-junak koji se susreće sa raznim neobičnim pojavama i vanzemaljcima, uobičajenim za tadašnja „palp” izdanja. Crtež je prosečnog kvaliteta, realističan, u duhu ondašnjih stripova.
Posle prvih epizoda koje se dešavaju na Zemlji, Hok kreće i u svemir.



Kada se 1956. radu na stripu priključio Džordanov prijatelj iz detinjstva, Vilijem Paterson (William Patterson), prvo kao pisac dijaloga, a zatim scenarija, stvari se menjaju. Paterson pravi od Hoka prvi SF-strip za odrasle. To više nije samo avantura, već se radnja razvija kao dobro postavljeno dramsko delo i dalje ostajući atraktivno i dinamično.

Džordan sada može da se posveti samo crtanju, razvije svoj stil i strip dobija na kvalitetu. Ovaj period se smatra 'pravim' Džefom Hokom, njegovim najboljim izdanjem.

Na žalost, zbog lošeg zdravlja, Paterson napušta saradnju 1969. pa Džordan ponovo sam radi na stripu, koji gubi na kvalitetu. Potonjih godina sarađuje sa još nekim umeticima, ali bez dobrih rezultata, što dovodi do gašenja stripa.

Po nekim izvorima, ovo je SF-strip sa najdužim neprekidnim objavljivanjem - 24 godine, od 15.2.1955. do 18.4.1974. Objavljivan je kao dnevni strip u „The Daily Express” i škotskom „Daily News”. Ukupno je objavljeno 69 epizoda sa 6.474 kaiša od najčešče tri kadra.



Kasnije (1976), pokušao je da oživi Hoka tako što je u škotskom „Daily Record” objavljivao vrlo sličan strip „Lance McLane”. Kako ovaj pokušaj (čak je u jednom trenutku Meklejn nekim čudom postao Hok) nije ponovio uspeh svog prethodnika, sve više je prepuštao rad na njemu neimenovanim pomagačima pa je strip brzo pao u zaborav. Potrajao je do 1988.

Teško mi je da objasnim zašto volim Džefa Hoka. Ne bih mogao da izdvojim niti jedan element i kažem da je najbolji na svetu, da je genijalan, izvanredan, neponovljiv... Pre je to dobro izbalansiran skup kvalitetnih delova. Strip kao celina dobro deluje.



Kako je svih tih godina objavljivan kao dnevni strip, sa samo jednom trakom od dva-tri okvira, nije mogao da se „razmaše” po celoj tabli, kao nedeljnik ili mesečnik. Na žalost, nikada nije rađen odjednom, za klasičan album od 48 strana. Ovo ograničenje je uticalo na to da nema velikih, atraktivnih, akcionih scena. Umesto toga, težište je prebačeno na samu priču i dramski pristup sa mnogo dijaloga. Ovo nikako nije dosadno, naprotiv, to je bitan kvalitet Hoka. Lako se, iz dana u dan, prati radnja uz sasvim dovoljno akcije.

Crtež je potpuno realističan, bez previše detalja. Mene donekle podseća na Rejmondovog Ripa Kirbija, ali više ondašnjih stripova je rađeno u sličnom maniru.
Ono u čemu je Džordan naročito dobar je lepo dočaravanje atmosfera. Tome doprinosi odličan osećaj za kadriranje, često sa reduciranom pozadinom ili sasvim bez nje. Naglašeni su samo likovi ili glavni objekti.
U 'zrelom' Hoku su česte čiste crne površine bez detalja. Ovo naročito efektno deluje u scenama u svemiru. Tome treba dodati i dobro kombinovanje tamnih, osenčenih i svetlih, čisto belih polja. Upravo ova kombinacija čistih, jasno podeljenih polja mi je najviše ostala u sećanju kao osobenost stripa.
Mnogo koristi šrafiranje, možda i previše.



Crteži raznih letelica imaju nedvosmisleno futuritički dizajn ali i čvrstu vezu sa realnim. Ceo strip deluje kao da je sve to sasvim moguće, iako se događa, recimo, u udaljenom delu galaksije.

Džef Hok je jedini stalni lik. Uz njega se često pojavljuje kolega, pilot Mak Meklin.
Ženski likovi su vrlo često mlade, lepe devojke, oskudno ili izazovno odevene, pa ne manjka ni seksipila.

Glavni likovi su, ipak, raznovrsni vanzemaljci. Hokov svemir vrvi od života; čak i na asteroidima mogu se naći napredne civilizacije. Po pravilu, tuđini su mnogo napredniji od nas, i najčešće dobrih namera. Vrlo retko su izvor opasnosti za Zemlju ili ljudski rod. Neki od vanzemaljaca su komičnog izgleda, ali i dalje mnogo iznad nas u razvoju. Neki od njih su nacrtani pomalo nedefinisano, kao da autor nije imao preciznu ideju kako želi da izgledaju. Neki liče na likove iz dečjih predstava o alijenima. Danas to može izgledati smešno, ali u doba nastanka stripa to je bilo sasvim prihvatljivo.



Džordan superiornost tuđina koristi za kritiku našeg društva. Mi smo često nespremni da prihvatimo poklonjeno znanje ili tehnologiju, borimo se oko njih, zloupotrebljavamo ih, pa vanzemaljski dobročinitelji moraju da intervenišu i oduzmu nam poklonjene „igračke”. Generalno, ljudi su u odnosu na strane civilizacije prikazani kao nedorasla, još uvek premlada i nedovoljno razvijena vrsta.

Hok je često samo svedok dešavanja. Za razliku od klasičnih akcionih heroja, učestvuje u njihovom odgonetanju, istraživanju, ali retko aktivno doprinosi razrešenju. On nije Flaš Gordon, da sam ruši svemirska carstva, svaki čas poteže oružje i maklja se sa gomilom negativaca.
Hok je školovan, ima široko opšte obrazovanje. Odeven je u uniformu, odelo sa kravatom, ili u svemirski skafander. Neka vrsta gospodina među SF-herojima. Probleme rešava svojim umom, strpljenjem i, tek ako je neophodno, čistom akcijom. Ume i da puca iz vanzemaljskog oružja, spasava princeze... ali to su tek izuzeci.

Neke epizode se dešavaju u sadašnjosti, bez SF-tehnologije, ali Hok je i astronaut (ondašnje) budućnosti u kojoj čovek leti svemirom, ima velike orbitalne stanice i nije mu nepoznato da postoji veliki broj raznih vanzemaljskih inteligencija. Optimistički, 1971. Džordan smešta let na Evropu, Jupiterov satelit, u 1989-u godinu. Hok je već iskusan komandir broda.

Često se koketira sa mitološkim temama, urbanim i savremenim legendama, ali objašnjenje je najčešće vezano za vanzemaljce. Neka rešenja su manjkava sa naučne tačke gledišta i više se oslanjaju na široko rasprostranjene zablude.



U kasnijim epizodama, koje opet radi sam Džordan, radnja je bliska svemirskoj operi, avanture su širom sunčevog sistema (a i šire), gde se Hok sreće sa raznim fenomenima i vanzemaljskim bićima.

Iako Džef Hok, uprkos tako dugom trajanju, na svom matičnom, engleskom govornom području, nije naročito poznat, u nekim evropskim zemljama (Španija, Italija, Skandinavija...) ga smatraju jednim od najznačajnijih SF-stripova.
Pridružujem se ovom mišljenju.

U našoj zemlji (eks-JU) objavljivan je u više strip-edicija, Sripoteci, Strip magazinu, itd.


Priredio Dan555



 
 

Beskrajni SF kviz  ◊   NF na Krstarici  ◊   Novi SF filmovi

Kopirajt © 2006-2019. SF tim. Sva prava zadržana.

MKPortal M1.1.2b ©2003-2007 mkportal.it
Strana je generisana za 0.01126 sekundi uz 20 upita