Otvorite svoj blog u SF tim | HOME
Malo o svemu i svačemu
Malo o svemu i svačemu
Nakupilo se tokom godina raznih zanimljivih doživljaja, pa bih hteo da ih podelim s vama..
Ponedeljak, 17 Maj 2010
Ovo je istinita priča o neobičnom putu jedne knjige, a dosta nam može reći i o ljudima..
Odmalena sam voleo knjige, a na početku su to bile knjige za decu o životinjskom svetu. Imao sam jedan serijal ,, Šaroliko carstvo životinja '', knjige sa divnim ilustracijama, zagrebačko izdanje. Mislim da je bilo nekih šest ili sedam knjiga. Jedna od njih je bila Životinje u moru i oceanu. Iako nikad nisam šarao knjige, iz nekog razloga sam podvukao hemijskom jednu rečenicu, a zapamtio sam i gde, jer je riba o kojoj se govorilo u tekstu bila baš čudnog izgleda.
Elem, prošle su godine, došle su devedesete, i 95 smo napustili kuću, sve knjige su mi ostale, što mi je bilo mnogo, mnogo žao.

Mnogo godina kasnije, u Novom Sadu, vraćajući se kući sa faksa, svratih do uličnih prodavaca knjiga koji su redovno bili ispred faksa, da vidim ima li šta od
Sirijusa ili Alefa, ili kakvih dobrih starih knjiga.
Tamo ugledah knjigu ,, Životinje u moru i oceanu '', i još jednu iz te serije.
Srce mi je jače zalupalo. To je bilo kao neki povratak u detinjstvo, povratak uspomena. Pazarih knjige za bagatelu, po sto dinara svaka, i sav sretan odoh kući.

Kako sam nešto bio u frci tih dana, ispitni rok i tako, knjige su ležale na polici nekoliko dana, dok ih nisam otvorio. Onda sam doživeo šok. Na istoj onoj stranici u knjizi, stajala je rečenica podvučena hemijskom olovkom.
Da li je moguće da je knjiga prevalila toliki put, i došla do svog vlasnika ?
Da li sam to kupio sopstvenu knjigu ?

Ujutru zapucah do faksa, rešen da se objasnim dobro sa prodavcem. Ali od istog ni traga ni glasa. Njegove kolege su odgovarale po principu ,, ništa nisam video, ništa nisam čuo, ništa ne znam ''. Dolazio sam još nekoliko dana, ali taj kao da je ispario , više se nije pojavljivao. Možda mi se zato toliko i dopala Živkovićeva ,, Biblioteka '', pošto sam i sam doživeo neobičnu situaciju u vezi knjige.

Pokušavao sam skontati šta se desilo. Pretpostavljam da su te knjige preživile prvi nalet pljačke, a onda su ih verovatno pokupile moje cenjene komšije, o kojima ću takođe malo pisati drugom prilikom. Verovatno ih je neko poneo sa sobom za BG ili NS, i pošto mu knjiga verovatno znači otprilike koliko i sneg na Kilimandžaru, uvalio je nekom uličnom prodavcu da je se reši. Igrom slučaja, knjiga je došla baš do mene, vraćajući se kući poput kućnog ljubimca koji stotinama kilometara prati svoje ukućane.

Knjige upak nisam zadržao, poklonio sam ih bratovoj dečici, pošto su oni sada u tom uzrastu. Ipak, ostale su u krugu porodice.
Eriops je napisao/la @ 10:13 - Link - komentari (1)
002462 pregleda