Otvorite svoj blog u SF tim | HOME
Svetlucanje
Svetlucanje
Dixi et salvavi animam meam
Utorak, 17 Maj 2011
Citat:
Čudesa što ih stvara tehnokratsko svećenstvo autentična su: patvoreno je samo njihovo svojatanje božanstvenosti.- Lewis Mumford


Teza o autonomnoj, odmetnutoj tehnologiji, rodila se kao brat-blizanac (ili, da budemo gender-correct, kao sestra-bliznakinja) naučne fantastike - u romanu Frankenštajn Meri Šeli. Fina analiza ovog aspekta romana (i zastrašujuće elokventna analiza fenomena autonomne tehnologije uopšte) nalazi se u superfenomenalnoj knjizi Langdona Winnera "Autonomous Technology: Technics-out-of-Control as a Theme in Political Thought" koja, na žalost, ne postoji u elektronskom obliku. ( Sad ) Ok, u Frankenštajnu je ta teza prilično jednostavna i ničim maskirana - proizvod tehnološkog procesa (tj. čudovište) se sasvim bukvalno odmetnulo i krenulo da maltretira svog tvorca.



Načelno, pitanje je malo...komplikovanije. Ili nije. U stvari, svodi se na to da li se još uvek sećamo gde je prekidač i da li smo još uvek u stanju da ga isključimo ako se za tim ukaže potreba. Društvene nauke, su naravno, sa zakašnjenjem od oko 100 godina uhvatile priključak za umetnošću (pre svega naučno-fantastičnom) i počele da proizvode tomove teksta o tome kako smo...nadrljali. U ovome su polovinom 20. veka isprednjačili Jacques Ellul sa knjigom La Technique: L'enjeu du siècle, u engeskom prevodu Technological society (srpski prevod ne postoji, kao ni elektronska verzija, tako da još jednom Sad) i Lewis Mumford, sa dvotomnim Mitom o mašini.(*)

Ova pesma je otprilike Mamford...na steroidima Smile

Obe ove knjige podsećaju na to da nije problem samo u autonomnom tehnološkom razvoju (odnosno, kako to kažu neki drugi autori, autokatalitičnosti tehnologije - gomilanje otkrića dovodi do umnožavanja novih otkrića i tako, načelno, u beskraj). Problem je (a to je ukapirao još Maks Weber) u tome što tehnologija nameće društvu sopstvene vrednosti, koje nisu nužno (a ni najčešće) identične sa ljudskim vrednostima. Sve više smo zavisni od tehnologije, sve manje znamo o tome kako ona funkcioniše, i sve manje smo u stanju da joj se odupremo čak i u onim slučajevima u kojima očigledno radi na našu štetu. Po Ellul-u, spasa nam nema, jer svako eventualno rešenje bi opet bilo po svojoj suštini tehničko i vratilo bi nas u "začarani krug" tehnologije. Mamford, sa druge strane, smatra da bi "revolucija vrednosti", i povratak u antici cenjenom principu umerenosti mogli da preokrenu tok stvari i ponište stvaranje sve jače sprege između tehnologije i moći. Ovaj njegov poziv, u stvari više vapaj, međutim, spada u najslabije utemeljene i najutopističkije delove Mita o mašini.

Iza svega ovoga može da se nazre jedno još načelnije pitanje: u kojoj meri je tehnologija postala (ili oduvek bila) čovekova priroda i šta bi od nas (kao pojedinaca i kao vrste) ostalo kada bismo potpuno od nje odustali. Ja, lično, pojma nemam.


*Drugi deo Mita o mašini - Pentagon moći
svetlost lutalica je napisao/la @ 12:43 - Link - komentari (1)
005424 pregleda