Otvorite svoj blog u SF tim | HOME
Svetlucanje
Svetlucanje
Dixi et salvavi animam meam
Subota, 28 Maj 2011
Varels je varelsu...šta?

(Orson Skot Kard – Enderova igra, Govornik za mrtve, Ksenocid, Deca uma)


Citat:
Neki stranci, govorio je raniji Demosten, jesu framlinzi - ljudi sa drugih svetova. Neki su ramani - pripadaju drugoj inteligentnoj vrsti, ali mogu da komuniciraju sa ljudskim bićima, tako da se mogu izgladiti razlike i donositi zajedničke odluke. Drugi su varelsi, 'mudre zveri', očito inteligentni, ali ipak potpuno nesposobni da dostignu nešto zajedničko sa ljudskom vrstom. Rat je opravdan samo protiv varelsa; sa ramanima se mora sklopiti mir i deliti nastanjivi svetovi. (Ksenocid)



Posle popunjavanja rupa koje je trajalo poprilično dugo, završila sam prva četiri dela Kardove sage o Enderu. Ima toga još gomila (Serijal o Enderu), koja nije prevedena, ali a) mnogo me mrzi da to čitam na engleskom i b) u stvari me i ne zanima naročito. Enderova igra, je, sa moje tačke gledišta, u potpunosti genijalna knjiga, i na nivou ideje i na nivou izvedbe (i ko drukčije kaže nek pogleda sledeći citat i razmisli ponovo), sa umereno optimističkim krajem koji nagoveštava iskupljenje.


Citat:
Neki stranci, govorio je raniji Demosten, jesu framlinzi - ljudi sa drugih svetova. Neki su ramani - pripadaju drugoj inteligentnoj vrsti, ali mogu da komuniciraju sa ljudskim bićima, tako da se mogu izgladiti razlike i donositi zajedničke odluke. Drugi su varelsi, 'mudre zveri', očito inteligentni, ali ipak potpuno nesposobni da dostignu nešto zajedničko sa ljudskom vrstom. Rat je opravdan samo protiv varelsa; sa ramanima se mora sklopiti mir i deliti nastanjivi svetovi. (Ksenocid)




Onda ide novi zaplet, pa novi poluhepiend, pa novi zaplet pa još jedan poluhepiend...i tako. Govornik za mrtve, Ksenocid i Deca uma pričaju priču o Luzitaniji, i uzgred, još nekim svetovima, tri hiljade/dvadesetak godina posle ksenocida nad insektima i u njima ima mnogo više filozofije, malo previše religije (raznih vrsta, doduše), povremeno misticizma i wishful thinking-a, a sledstveno i [I]deus ex machina rešenja (putovanje Spolja, auie i sve što ima veze s tim) nego SF-a. Ničeg u tim pričama nema što ne bi moglo da se ispriča u nekom delu sveta sadašnjosti (a naročito prošlosti), osim ukrasa u vidu svemirskih brodova, ansibla i deskolade (dobro, sve ovo ima poneku funkciju u priči, ali bi celina svejedno mogla da se smesti na Uskršnja ostrva u 18. veku, na primer). E sad, pošto je filozofija od one vrste, ili bar o onim pitanjima, koja mene interesuju i koja mi (još) nisu dosadila (namely, pitanja identiteta i hipotetičke ljudske prirode), sklonija sam nego inače da oprostim filozofiranje u obliku romana. Ono što malo teže mogu da oprostim je taj nagoveštaj da bismo mogli da se popravimo kao vrsta i obećanje, na kraju svakog romana, da će sve biti u redu.


Citat:
Neki stranci, govorio je raniji Demosten, jesu framlinzi - ljudi sa drugih svetova. Neki su ramani - pripadaju drugoj inteligentnoj vrsti, ali mogu da komuniciraju sa ljudskim bićima, tako da se mogu izgladiti razlike i donositi zajedničke odluke. Drugi su varelsi, 'mudre zveri', očito inteligentni, ali ipak potpuno nesposobni da dostignu nešto zajedničko sa ljudskom vrstom. Rat je opravdan samo protiv varelsa; sa ramanima se mora sklopiti mir i deliti nastanjivi svetovi. (Ksenocid)



U suštini, moja fascinacija ovom (celom) pričom se svodi na to da nemam valjanih protivargumenata za tezu da smo, u konačnom, ksenocidni varelsi, i da bi se svaki hipotetički „prvi kontakt“ završio...katastrofom. Po nas ili po njih, svejedno, mada sam prilično uverena da bismo se svojski i verovatno preventivno potrudili da bude po njih. Zato što smo izgleda uslovljeni (by nature or by nurture, u ovom slučaju je svejedno) da sve što ne razumemo prvo pokušamo da uništimo, pa onda, kasnije, mnogo kasnije, ostavimo velikim umovima da to otkrivaju i rekonstruišu, na sveopšte divljenje nad dometima slomljenih civilizacija. Onaj koji uništi stvar da bi je razumeo sišao je sa staze mudrosti, ili tako nekako, reče Gandalf, i sam proizvod jedne kulture koja je racionalizacijom, banalizacijom i komercijalizacijom ubila sopstvenu mitologiju i temeljno raščarala svoj svet, ostavljajući usamljenim i dokonim profesorima da je iz sopstvenih opsesija stvore iz početka. Kao društvena stvorenja, koja ne mogu da bivstvuju van grada (tj. zajednice), a da se ne pretvore u bogove (ili zveri), gradimo identitete koji uvek, bez izuzetka, počivaju na razlikama. Uvek smo mi vs. oni, i mada se to mi može širiti koncentrično, proporcionalno (između ostalog) učestalosti kontakata, na razne stvarne i zamišljene zajednice, konačni test nas kao vrste nastupiće onda kada se sretnemo, oči u oči (pipke, or whatever) sa nekim fundamentalno i potpuno drugačijim. Da li ćemo onda (tek onda i samo onda) uspeti da uklavirimo da su sve međuljudske razlike krajnje banalne u kosmičkim razmerama, i da li ćemo biti u stanju da bar pokušamo da prihvatimo sistemski drugačiju tačku gledišta i pružimo ruku tom nekom, sasvim i potpuno, drugom? Kard, u krajnjoj liniji, traži da mu verujemo na reč da sve hoće biti u redu.
svetlost lutalica je napisao/la @ 17:01 - Link - komentari (1)
Utorak, 17 Maj 2011
Citat:
Čudesa što ih stvara tehnokratsko svećenstvo autentična su: patvoreno je samo njihovo svojatanje božanstvenosti.- Lewis Mumford


Teza o autonomnoj, odmetnutoj tehnologiji, rodila se kao brat-blizanac (ili, da budemo gender-correct, kao sestra-bliznakinja) naučne fantastike - u romanu Frankenštajn Meri Šeli. Fina analiza ovog aspekta romana (i zastrašujuće elokventna analiza fenomena autonomne tehnologije uopšte) nalazi se u superfenomenalnoj knjizi Langdona Winnera "Autonomous Technology: Technics-out-of-Control as a Theme in Political Thought" koja, na žalost, ne postoji u elektronskom obliku. ( Sad ) Ok, u Frankenštajnu je ta teza prilično jednostavna i ničim maskirana - proizvod tehnološkog procesa (tj. čudovište) se sasvim bukvalno odmetnulo i krenulo da maltretira svog tvorca.



Načelno, pitanje je malo...komplikovanije. Ili nije. U stvari, svodi se na to da li se još uvek sećamo gde je prekidač i da li smo još uvek u stanju da ga isključimo ako se za tim ukaže potreba. Društvene nauke, su naravno, sa zakašnjenjem od oko 100 godina uhvatile priključak za umetnošću (pre svega naučno-fantastičnom) i počele da proizvode tomove teksta o tome kako smo...nadrljali. U ovome su polovinom 20. veka isprednjačili Jacques Ellul sa knjigom La Technique: L'enjeu du siècle, u engeskom prevodu Technological society (srpski prevod ne postoji, kao ni elektronska verzija, tako da još jednom Sad) i Lewis Mumford, sa dvotomnim Mitom o mašini.(*)

Ova pesma je otprilike Mamford...na steroidima Smile

Obe ove knjige podsećaju na to da nije problem samo u autonomnom tehnološkom razvoju (odnosno, kako to kažu neki drugi autori, autokatalitičnosti tehnologije - gomilanje otkrića dovodi do umnožavanja novih otkrića i tako, načelno, u beskraj). Problem je (a to je ukapirao još Maks Weber) u tome što tehnologija nameće društvu sopstvene vrednosti, koje nisu nužno (a ni najčešće) identične sa ljudskim vrednostima. Sve više smo zavisni od tehnologije, sve manje znamo o tome kako ona funkcioniše, i sve manje smo u stanju da joj se odupremo čak i u onim slučajevima u kojima očigledno radi na našu štetu. Po Ellul-u, spasa nam nema, jer svako eventualno rešenje bi opet bilo po svojoj suštini tehničko i vratilo bi nas u "začarani krug" tehnologije. Mamford, sa druge strane, smatra da bi "revolucija vrednosti", i povratak u antici cenjenom principu umerenosti mogli da preokrenu tok stvari i ponište stvaranje sve jače sprege između tehnologije i moći. Ovaj njegov poziv, u stvari više vapaj, međutim, spada u najslabije utemeljene i najutopističkije delove Mita o mašini.

Iza svega ovoga može da se nazre jedno još načelnije pitanje: u kojoj meri je tehnologija postala (ili oduvek bila) čovekova priroda i šta bi od nas (kao pojedinaca i kao vrste) ostalo kada bismo potpuno od nje odustali. Ja, lično, pojma nemam.


*Drugi deo Mita o mašini - Pentagon moći
svetlost lutalica je napisao/la @ 12:43 - Link - komentari (1)
005434 pregleda