Otvorite svoj blog u SF tim | HOME
Svetlucanje
Svetlucanje
Dixi et salvavi animam meam
Petak, 15 Januar 2010
Citat:
Smejao se kroza zube, kako kakav okrutni vuk, kad je nagnuo glavu da bi zapalio zadnju cigaretu. Knjige trpe ovu vrstu šala, pomisli. I svako na kraju dobije đavola kakvog zaslužuje.


"Književnost vam pomaže da razumete svet oko sebe i da proživite hiljadu različitih života koje ne biste mogli da proživite tokom jednog stvarnog života," rekao je jednom prilikom Arturo Peres Reverte (Arturo Pérez-Reverte), španski pisac koji za mene predstavlja najveće otkrovenje u poslednjih deset godina. Njegovim romanima dominiraju sa jedne strane neobični i snažni likovi, a sa druge strane obilje referenci na sve i svašta - od kultnih knjiga do bizarne supkulture narko-korida. Oni istovremeno izazivaju čitaočev intelekt i pamćenje, i uvlače ga u napetu pustolovinu koja se čita bez daha. Tako ujedno zadovoljavaju i potrebu za intelektualnim izazovom, izbegavajući da baš sve ostave dorečenim i objašnjenim, i glad za avanturom i uzbuđenjem, tako svojstvenu nama koji smo kao mali čitali romane Aleksandra Dime i Emilija Salgarija.


Arturo Peres Reverte je rođen 24. novembra 1951. godine u Kartageni, u mladosti se bavio ronjenjem i radio na tankeru. Nasledio je od dede biblioteku od oko 5000 knjiga, i po sopstvenom priznanju, još kao dete pročitao sve što je moglo da se pročita. Spisateljski karijeru počinje kao novinar, dopisnik iz raznih afričkih zemalja za dnevni list Pueblo. Kasnije je postao ratni izveštač španske televizije (izveštavao je, između ostalog, i iz Bosne, na osnovu čega je nastala knjiga "Territorio Comanche"). Sada se potpuno posvetio pisanju, pre svega romana. Serijal o kapetanu Alatristeu (El capitán Alatriste), koji kod nas još uvek nije preveden, ove godine bi trebalo da stigne do sedmog nastavka.

Prema rečima jednog kritičara, Arturo Peres Reverte je naterao svoje sunarodnike da kupuju knjige. Osim toga je svakako jedan od najprevođenijih savremenih španskih pisaca - njegovi romani su prevedeni na dvadeset osam jezika i objavljeni u pedeset zemalja.
Među njegovim romanima (na žalost, do sada je na srpskom objavljeno svega pet: "Učitelj mačevanja", Narodna knjiga, 2000; "Klub Dima", Narodna knjiga, 2001; "Flamansko platno", Narodna knjiga, 2002; "Nautička karta", Narodna knjiga, 2004. i "Kraljica juga", Alnari, 2008) donekle razočarenje predstavlja "Kraljica juga", pisana u malo previše sidnišeldonovskom maniru, a moj apsolutni favorit je "Klub Dima ili Rišeljeova senka", čiji kratak prikaz sledi.


Lukas Korso je "detektiv za knjige" - stručnjak za retke knjige i posrednik pri ponekad sumnjivim transakcijama u trgovini bibliofilskim izdanjima. U potrazi za rukopisom jednog poglavlja Diminog romana "Tri musketara" i primercima priručnika za prizivanje đavola "Devet vrata u kraljevstvo senki" počinje jurnjavu po Evropi i upada u splet najneverovatnijih i prilično opasnih događanja uključujući pucnjave, tuče, seks, emocije, intelektualne zagonetke, fleš bekove, likove koji kao da su izašli iz Diminog romana, sataniste i krajnje strastvene ljubitelje literature. Što je, verujte, sasvim dovoljno da knjigu bez predaha čitate čekajući rasplet koji je...pa, bar za nijansu iznad očekivanja.

"Klub Dima" je čudna i krajnje zapetljana knjiga, koju su mnogi uporedili sa već kultnim romanom "Ime ruže" Umberta Eka. I zaista, "Klub Dima" je, u krajnjoj liniji detektivska priča, sa puno "natprirodnih" elemenata, koja, pri tom, od čitaoca zahteva veliku erudiciju i (pre)poznavanje bezbrojnih književnih referenci. I taman kad se oduševite sopstvenom pameću i načitanošću i pomislite "dobro, to sam i očekivao", ispostavi se da ste potpuno promašili...Ako vas to teši, i glavni junak je. Previše čitanja ponekad zaista škodi zdravlju.

Počevši od krajnje ekstravagantnog zanimanja glavnog junaka, preko ambijenta u kome se radnja dešava – surovog sveta beskrupuloznih prodavaca, restauratora i kolekcionara knjiga (?!), sve je u ovom romanu neuobičajeno. Lukas Korso, sa zečijim licem i vučjim osmehom, praćen misterioznom devojkom sa još misterioznijim imenom i adresom, vas vodi kroz biblioteke, zamkove i krčme, bar tri knjige i dva zapleta, i zaista mu je teško odoleti. Njegov lik je, pored majstorskog vođenja radnje, jedan od najupečatljivijih segmenata ovog romana. Pola vremena neverovatno opasan cool lik, pola vremena potpuno sluđen i zbunjen, Korso je (bar po mom mišljenju) jedan od najupečatljivijih i najprivlačnijih likova u savremenoj književnosti, i ne bi me čudilo da da u nekom budućem vremenu i sam postane opšte mesto i referenca poput (u "Klubu Dima" više puta spominjanog) Šerloka Holmsa.

Arturo Peres Reverte zaista majstorski opisuje ono što otkriva, i zaista majstorski sakriva ono što ne treba da saznate do samog kraja. "Klub Dima" je knjiga koja će vas čitavu noć držati budnim ili vas beskonačnom erudicijom obeshrabriti posle dvadeset strana. Ako vam se dopalo "Ime ruže" ona će vam se svakako dopasti, a ako nije...pa ipak, nije baš toliko teška za čitanje.

Po motivima ovog romana je 1999. godine Roman Polanski snimio film "Deveta kapija". Koji je, u pricipu, sasvim dobar. Dok ga ne uporedite sa knjigom. Sam Reverte je povodom filma izjavio da "nije loš, osim možda poslednjih pola sata. To očigledno nije moja knjiga."

Više o Arturu Peres Reverteu:

Zvanična veb prezentacija
Bibliografija
Filmovi i serije


svetlost lutalica je napisao/la @ 20:13 - Link - komentari
005433 pregleda