Otvorite svoj blog u SF tim | HOME
Svetlucanje
Svetlucanje
Dixi et salvavi animam meam
Četvrtak, 17 Decembar 2009
Prognoza u istoriji, kao i u drugim istorijskim naukama, najostvarljivija je u velikim prostornim i vremenskim razmerama, kada se jedinstvene odlike miliona kratkotrajnih događaja malih razmera uprosečuju.


Ovaj citat, neverovatno, nije iz nekog ranog rada Harija Seldona koji je stigao u prošlost kroz procep u tkanju prostorvremena, nego iz knjige Džareda Dajmonda Mikrobi, puške i čelik - Sudbine ljudskih društava.

Ključna ideja autora je da odgovori na pitanje šta je dovelo do dominacije evropskih naroda i evropske kulture u savremenom svetu. Tačnije, zbog čega se svaki sudar Evropljana sa civilizacijama na drugim kontinentima završavao kobno po te druge civilizacije, odnosno zašto su Evropljani kolonizovali Ameriku i Australiju, a Inke i Aboridžini nisu kolonizovali Evropu. Očigledan odgovor je - Evropljani su imali mikrobe, puške i čelik, tj. nadmoćnu tehnologiju i ubitačnije bacile. Ali, za Dajmonda to je tek početak. Na skoro 500 strana on pokušava da objasni koji su to činioci doveli to toga da je nadmoć bila na strani Evropljana a ne Inka i Aboridžina.



Njegova analiza se, ukratko, svodi na sledeće: Evropljani nisu ništa pametniji ni sposobnijih od ostalih naroda. Imali su "nepoštenu prednost" - živeli su na pravom mestu u pravo vreme. U Evroaziji, kao jedinstvenoj kopnenoj masi, je pogodan geografski prostor, sa povoljnom klimom i raznovrsnim biljnim i životinjskim svetom, omogućio rani nastanak proizvodnje hrane, koja je dovela do stalnog naseljavanja i veće gustine stanovništva, koji su opet omogućili nastanak centralizovanih država i razvoj tehnologije, jer su viškovi hrane doveli do pojave izdržavanih klasa - vladara i zanatlija. Osim toga, glavna geografska osa Evroazije, koja se prostire u pravcu istok-zapad, bila je pogodna za relativno lako i brzo širenje tehnologije iz centara u kojima je ona prvobitno nastala.

Razmatranje "osnovnih obrazaca" istorijskog razvoja svakako predstavlja hvale vredan poduhvat. Dajmond je, koristeći rezultate arheoloških, antropoloških, genetskih i lingvističkih istraživanja, uspeo da pruži jedan vrlo uopšten pogled kretanja tehnologija i ljudi u poslednjih 13000 godina. Ipak, knjiga je vrlo pitko napisana i prepuna zanimljivih detalja koji ilustruju njegove osnovne teze (iz vrlo subjektivnog ugla, najzanimljiviji među njima su razlozi za opstanak QWERTY tastature i istorija nastanka pisma). Još jednu "dodatnu" vrednost predstavlja i vrlo iscrpan pregled literature koja je korišćena u istraživanju.

Donekle, ali samo donekle, utisak kvari ponekad ipak preterano uopštavanje i pojednostavljivanje. Naročito kad se ima u vidu da se, valjda u želji da što bolje dokaže svoju tezu, autor povremeno ponavlja (neke stvari ponavljaju se, sasvim izlišno, u gotovo svakom poglavlju). Takođe, neke ključne teze (na primer ona o uticaju konkurencije i centralizacije na različit tok razvoja Evrope i Kine posle 15. veka) nalaze se tek u Epilogu.

U svakom slučaju, knjiga je vredna čitanja. Ako ništa drugo, vredi pogledati šta se u njoj toliko dopalo Bilu Gejtsu da je rešio da napiše nešto ovako pohvalno:

Citat:
Mikrobi, puške i čelik postavlja temelj za razumevanje ljudske istorije, što je samo po sebi dovoljno da ovu knjigu učini fascinantnom. Pošto na briljantan način opisuje kako slučajne prednosti mogu voditi ranom razvoju u veoma konkurenskoj sredini, takođe nudi korisne pouke za poslovni svet i za ljude koje zanima zbog čega je tehnologija uspešna.

svetlost lutalica je napisao/la @ 16:52 - Link - komentari (3)
005421 pregleda