Otvorite svoj blog u SF tim | HOME
Mr Sal unreal world
Mr Sal unreal world
Moj blog br 2.
Nedelja, 07 Oktobar 2007
Osvanu najgluplji dan u nedelji...Nedelja.

Koliko je meni nedelja glupa, a objasnicu i zasto, toliko deluje smirujuce na zivcani sistem. Kada setam nedeljom gradom, pitajuci se sta bi sam sa sobom, uvidjam neko spokojstvo i mir.

Ljudi nisu nekako natakareni jedni na druge, manje se psuje po ulicama, sporije vozi i svi su hepi kao da zive u Teletabi landu.

Mamice mlade i lepe sa decicom, tatice kako kao paunovi idu ispred ili iza svoje familije ali nikada sa njima...

Baste pune baba i matorih djedova, ko da nemaju celu sedmicu slobodnu....

Pokoja dzukela na povodcu, izvela mlada i lepa gazdarica da uneredi grad...nigde ne vidim metlicu i lopaticu.

Pitam se sta jos rade sa tim kerusinama sto ih izvode, plaseci malu decicu.

Tamo neku nedelju sam seo u jednu bastu i narucio pivo.
Taj jeres sam uradio oko 10 pre podne.

Zacuo sam komentare, tihe i podmukle ali ipak sracunato srocene da moje uvo cuje...

"Pije pivo tako rano..."
Okrenem se i vidim babca, djedusinu i unucice za stolom kako cede limunadu.

Nedeljom se ne brijem. Brijem se dva do tri puta sedmicno, taman toliko da izraste koliko moj aparat za brijanje moze pokositi.
Ta nedelja mi je bila bas zarasla brada. Nisam neki formalista u odevanju, sasvim mi je svejedno hocu li trenericu ili trenericu obuci.

Elem, takav kakav sam, samo sam se okrenu izvoru traca i babcu isplazio svoju lajavu jezicinu.
Eto joj sada.

A ja to jedno pivo narucio da ga sljustrim umesto dorucka...
Znate, u gradu je jeftinije popiti pivo nego naruciti dorucak.

A pivo po hranjljivoj vrednosti menja dva jajeta, tj jedan dorucak.

Babcini unuci su se poceli kikotati, a ona ostala bez teksta na moj besramni cin.
Kada se sabrala, pocela mi popovati ovo ono, na sta sam odigrao majstorski.

Pozvao sam konobaricu i zamolio je da opomene babca i da me ne uznemirava vise u mom miru. Sugerisao sam da moze i policiju da pozove.

Mlada i leopa konobarica, negde iz mojih krajeva rodom, samo se kikotala na moju pricu, i crvenela na moj sarm.

Babac se umirio, ja zavrsio dorucak na toplom nedeljnom suncu i zadovoljan krenuo kroz park ka kuci, sa br telefona mlade konobarice u dzepu.

Nije, foliram se...trazio sam ga ali zamislite, "ima verenika"
Fuj...

Problem sa nedeljom je taj sto nikako neznate sta biste sa njom, neznate isplanirati vreme i tako...
To se naravno odnosi na samce.

Celi dan se sekiram sta sve da poradim, sta da uradim, da li uvece da izadjem ili da se napajkim za novu radnu sedmicu?

Onda, sta za rucak i veceru?
Da kuvam, mrzi me do pijace i mesnice...neide. jos valja seckati i guliti.
Ja zaista volim da kuvam, ali ne one primarne radnje pripreme sirovina. Ja sam vise za onaj kreativni deo.
Opet, otici negdje na rucak iziskiva napor odlaska iz kuce koiju zaista pozelim tokom sedmice. A i finansijska strana toga navija za kucu...

Na poslu je lako, tamo se zna ...burek, pica, pljeska i podrigusa salama iz oblizne mesnice, naravno u rotirajucem redosledu..
Inace, provodim po celi dan tamo i dolazim kuci oko 17 casova po lokalnom vremenu.

Zaista zeznuta ta nedelja.
Duze spavam i naspavam se, samo da bi se celi dan pitao sta bih sa sobom.

Rodbine nemam, barem neovde a prijatelja....hmmm.
Da se vidim sa njima, treba nam gajba piva. I sta bih onda uradio? Nista, prespavao bih ostatak nedelje u nirvani alkoholne izmaglice.

Dobro, nije bas tako..ali ne mogu da ih slusam vise, samo zvacu iste price i tako. Naterati ih na neki izlet nema boga.

I da...nedeljom ne kupujem novine.

Srecom, tu je net.

Moja muzika, filmovi, forumi...milina.

Klince izvodim, budem sa njima, ali radnim danima ili subotom.

Subotom radim krace, pa imam vremena..nedeljom se i oni rasprsnu negdje..

Eto, toliko o nedelji. Bas je bezveze.
Sal je napisao/la @ 09:14 - Link - komentari (2)
Subota, 06 Oktobar 2007
Neverovatno sta se zbiva. Svako jutro kupujem novine da sam sebe isprepadam.

Ako ovako nastave, nece mi trebati horor filmovi.

Svaki boziji dan neko nekoga masakrira, ubije, ukoka, istransira i bacu u bunar, jamu , dunav ili sta vec.

Trenutno sam na Press-u, jer bi ja da zabodem onu montaznu kucu da je negdje montiram i resim svoje stambeno pitanje.

Posto sam ja naj baksuz, necu ni mixer dobiti, a o mikrotalasnoj ni da sanjam.

Elem, da se vrnem na ovaj silni horor iz nase svakodnevnice.
Sve to mene podseca na najblistavije predstavnike Hack & Slash horor filmova.
Hack & Slash bi se moglo prevesti kao "kolji i rezi"
Sada znate o cemu pricam.

Ne mogu d verujem gde zivim, i s kim zivim.
Ako se nastavi ovim tempom, necete smeti na ulici nikog u oci pogledati...sta znate jel manijak sa sekircetom ispod kaputa ili sledeca zrtva, jer samo te dve strukture stanovnistva ce da bidnu.

O prebijanjima, lomovima, ranjavanjima, kao i o silovanju baba i pedofiliji da ne pricam.

Pocinjem da sumnjam da smo najbolesnija nacija na svetu.
Ups, nismo...ameri su najbolesniji, zatim briti. Njih niko nemoze stici.
Ali mi smo sampioni u tim masakrima.

Sada se pitam ima li istine u onim babskim "da su nam nesto bacali"

U Bosni, oko zvornika se raja kune da je za vreme kukavickog nato divljanja helikopteri nadletali taj kraj i nocu ispustali nesto maglicasto -belo.

Nedugo zatim, enorman broj zmija se pojavio...cak i na pragovima kuca ljudi. To sam licno video...nismo smeli klince pustiti bez nadzora vani da se igraju.

Ja se samo cerekao tim izjavama, ali bogme kez mi se zaledio jos odavno.

Konstantna depresija, beznadje i razne druge budalastine me progone godinama, ali evo im ga, nedam se. Sada se pitam odakle mi takvo stanje (ne)uma.

Mislim, zezam se na poslu, medju omiljenijim sam likovima tamo i tako...izgledam dosta mladje, barem deset godina, nego sto jesam.
Zdrav sam koliko znam i kazu u naj godinama.
Zene me merkaju onako ispod oka, ali ja to sve snimim..Smile

Zaradjujem onako, lepo, i sam sam svoj boss.
Imam dva lepa i pametna sina sa kojima se bas ponosim.
Jesam se dodushe razveo pre pola godine i zivim sam, ali uzivam u tome...lepo mi je.

Imam interesovanja i hobije....
Znaci, NIKAKVIH uzroka za depresiju i ostali shit nemam.

Onda zasto?

Citajuci crnu hroniku sam dosao do saznanja da je cela nacija u depresiji i da je to uticalo na mene. To mora biti to.

Vidite, kada su nam nesto krkali iz vazduha onako kukavicki, vecina nas je to progutala.

Oni nedepresivni nisu progutali, jer su se negdje uhvatili noge.

Zato imamo mali deo nacije nedepresivnih.
Sada cu i da objasnim povezanost depresije i crne hronike.

Bolidi ameri i ostala nato fekalija bacajuci to za depresiju, smuckali su jos nesto.

Ozbiljno vam kazem...pogledajte statistike.
Ovde kod nas glave lete na najbrutalniji nacin, svaki dan.
Mi smo rekorderi.

Kazem vam da su nam nesto smutili..
Sebe hvatam ponekada u stanju nekontrolisanog besa sitnicom izazvan. Verovatno se i vi tako nekad osecate.

Smatram da bi i ja nekome u takvom stanju mogao glavu ofikariti sataricom.

Takav nisam bio.
Nije ni nacija takva bila pre divljanja umobolnih hordi alijanse nad nasom malom i napacenom zemljom.

Setite se samo...onda su novine bile pune mafijaskih sacekusa..Klasika, nista posebno u zemlji na brdovitom balkanu i palermu.

Tek posle izivljavanja americkih klovnova i njihovih dupelizaca i to godinu, dve posle, poceo je u srbiji film teksaski masakr motornom testerom.

Taman da taj agens proradi.

Nemorate mi verovati, ali istrazite malo...videcete.
Onda te strahovite saobracajke...
Dodju vam nesto kao EPP izmedju dva masakra.

Ja neznam sta je ovim vozacima danas. U stvari znam -nato agens.

Jeste da ga brate i ja volim pritisnuti, ali u savrseno kontrolisanim uslovima....kad je pravac, kada sam maltene sam na putu i tako.

Ali ovo divljanje po gradu...boze me sacuvaj. Nemaju obzira ni ispred skole, bez obzira na policajca koji lezi .

Jednom nedavno, sa kolegom se vracajuci prema kuci, projuri majmun u pezo-u kraj nas, ispred skole...dece puna ulica.
Jedna mama koja je cekala dete, opsovala mu je onako socno po naski. Zena se nije dvoumila da postane na tren kocijas.

Kreten je to cuo kroz otvoreni prozor i ubacio u rikverc.
Izasao iz auta, izderao se na uplasenu zenu i zvizno joj samarcinu pred njenim detetom.

Onda je meni proradio nato agens, vid mi je pocrveneo a svest se ustrojila na KILL BILL, majmuna.

Ortaku se verovatno isto desilo jer se i on nagutao nato agensa.

Dobacio sam mu da i meni pokusa samar zviznuti, da je obicna pi..ka i da mu sve po redu.
Razjareni bik je krenuo na mene, ali je zavrsio pod mojim i ortakovim nogama.
Gazili smo ga krvnicki, saobracaj bio u prekidu i ljudi nas razvadjali, nisu dali da majmuna kerepimo dalje.

"Ubicete ga", tako su govorili...a ja, ja htedoh jos.

Majmun se jedva dovukao u svoje auto i odjezdio.
Zena nam se zahvaljivala i zahvaljivala, ali ja nisam mario za to. Dobio peder sta je zasluzio i gotovo.

Ali nesto drugo me tu zabrinulo....
Zabrinulo me to sto sam uzivao kerepeci majmuna nogama gde stignem...kerepio sam ga kao da sutam jedanesterac...

Kazem, vam, to nisu cista posla...nesto tu definitivno ima.....

Sal je napisao/la @ 16:32 - Link - komentari (2)
009806 pregleda