SF tim
* 30.05.2020. 21:33:25
napredna pretraga  
Dobro došli, Gost. Molimo vas prijavite se ili se registrujte.
Da niste izgubili svoj aktivacioni e-mail?

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
Vesti: Fan forum SF fanova. Smile
 
  Portal   Forum   Pomoć Pretraga Igre Prijavljivanje Registracija  
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Nije SF, ni fantasy ni horor, ali su ipak dobre knjige  (Pročitano 10896 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
dan555
Kosmozamlata

predsednik


Poruke: 8.866
Ugled: +80/-9
Starost: 61
Lokacija: Nigdina
Slike: moj album
Pol: Muškarac
Van mreže


« poslato: 17.12.2006. 18:32:58 »

Ender71

Ovu temu otvaram za opstu pricu o knjizevnosti, o knjigama koje nisu ni SF, ni fantasy ni horor, a mislite da zasluzuju da se o njima malo poprica.
Sačuvana


Čoveče, pazi da ne ideš mali ispod zvezda! pozdrav
dan555
Kosmozamlata

predsednik


Poruke: 8.866
Ugled: +80/-9
Starost: 61
Lokacija: Nigdina
Slike: moj album
Pol: Muškarac
Van mreže


« Odgovor #1 poslato: 17.12.2006. 18:36:12 »

MasterYoda

Guru opet pravo u sridu.
Postoji jedan pisac čije romane sam uvijek gutao a ne čitao. Svi ste čuli za njega (nobelovac je). Zove se Erich Maria Remark. Od "Na zapadu ništa novo" pa do "Sjenke u raju", svaki roman me je ostavljao bez daha, produžavajući čitanje na uštrb spavanja, jer ga prosto nisam mogao pustiti iz ruku dok ne dođem do kraja.
Opisi WW I kroz oči onih koji rat gube, opisi međuratne Njemačke, opisi WW II sa istog stanovišta, a posebno prikaz jednog konc-lagera ("Iskra života") tako su plastični da vas atmosfera drži u centru zbivanja do poslednje strane romana, a često i mnogo duže.
Pošto sam ostao bez ovih knjiga molim bilo koga ko ovo čita, a ima nešto u e obliku, da mi to pošalje. A kupiću ja i knjige, kad ih pronađem. Ovo je jedna od stvari koje, iako nisu SF, zaslužuju da se nađu u svačijoj biblioteci.
_________________________________________________ __________
dan555

Remark, omiljeni pisac generacije moje majke, pa i nje same.Kroz te romane zavolela je Pariz i pre no što ga je videla, absint je bio piće o kome su pričali.
Naravno, (skoro)sabrana dela Remarka bila su u kućnoj biblioteci i čekala me da ih pročitam, što sam uradio kao i Gordan, u jednom dahu.Nedostajala je samo jedna knjiga koju sam godinama tražio i najzad na jednom od sajmova knjiga pronašao Nebo ne zna za miljenike i tako, sa velikim uživanjem, pročitao sve od Remarka.

Iskra života, "Kostur broj 509 podiže polako lobanju i otvori oči.On nije znao da li se onesvestio ili je samo spavao."
Najstrašniji i najefektniji početak nekog romana, koliko se sećam.Užas, a opet ceo roman u slavu života.Obavezno pročitati.

A sada veza sa životom.Prvi put kada smo išli u Pariz, kod prijatelja mojih roditelja, tamošnji komunalci su već danima štrajkovali i ceo grad bio je prljav i pun neodnešenog smeća.Kakvo razočaranje za moju majku, nigde onog grada svetlosti...
Mnogo kasnije, dok mi je otac bolovao, pomoć smo potražili kod najboljeg stručnjaka za kancer, prof. Matea, na Pasterovom institutu u Parizu.Nije uspeo da pomogne i tokom jedne od kura lečenja otac je umro baš u Parizu.Za mene je to grad smrti a ne svetlosti.Eto, kako se život umeša i pokvari maštarije.

Sven Hasel.Zna li ko mogu li se naći njegove knjige?Znam da je prevođen, pročitao sam jedan roman, ali nisam uspeo da pronađem druge.Pisao je o drugom svetskom ratu kao što je Remark o prvom.Nije na istom umetničkom nivou ali veoma je zanimljivo videti WWII iz ugla nemačkog tenkiste.
_________________________________________________ ___________
Ender71

Posto je pocelo sa nemackim autorima, evo nesto o jednom kod nas manje poznatom autoru, a koji me je inace toliko odusevio kada sam naleteo na njegove knjige pre desetak godina da sam tada procitao sve sto do cega sam mogao da dodjem od njega.

Johan Mario Simel (Johannes Mario Simmel) je austrijsko-nemacki pisac i scenarista rodjen. 1924. Hemijski inzenjer tokom WWII radio je u elektro industriji Nemacke, da bi nakon rata radio kao novinar, prevodilac za americku vojsku i knjizevni kriticar, te od 1950. poceo sa aktivnim objavljivanjem svojih knjiga. Autor je 30-tak romana i 20 tak scenarija.

Od 10 tak njegovih knjiga koje sam procitao primetio sam da ima neke zajednicke teme u njima, prva je svakako pacifizam, otpor nasilju i unizavanju humanosti, a druga je sposobnost jednog coveka, pojedinca da se suprotstavi organizovanim silama zla u svetu, sto se u vecem delu njegovih knjiga nesrecno zavrsava, i razradjuje pitanje da li se time uopste nesto menja, tj. da li ima svrhe suprotstavljati se zlu.
I ako su mu zavrseci knjiga uglavnom nesrecni, ipak se oseca veliki optimizam po tom pitanju.

Da pokusam da se setim sta sam sve procitao, to je ono sto se moze naci na srpskom po bibliotekama...
"Moze i bez kavijara" - izvanredno, zabavno, uzbudljivo, mislim da je skoro ponovo izdata kod nas.
"Ljubav je samo rec", "Svi ljudi ce biti braca", "I Dzimi je otisao ka dugi", "Odgovor zna samo vetar", "Niko nije ostrvo", "Ura, jos smo zivi", "Molim, neka cvece zivi", "Oni u mraku ne vide", "Sa klovnovima dolaze suze".

Procitao sam nekoliko dosta dobrih roman raznih autora koje govor o WWII sa nemacke tacke gledista...no sada ili se secam samo naslova, ali ne i autora ili obrnuto, zapisacu kad svratim do biblioteke pa cu da javim.
_________________________________________________ __________
Miki 13991

Вако, од Руса волим Толстоја, скоро сигурно ћу и Достојевског, кад почнем да га читам, онда Сјенкјевичеве књиге су фантастичне, уз њих сам заволео Пољаке.
Sačuvana


Čoveče, pazi da ne ideš mali ispod zvezda! pozdrav
MasterYoda
Jedi Council Member

predsednik


Poruke: 4.365
Ugled: +32/-5
Starost: 65
Lokacija: Very Far Away from Anywhere Else
Pol: Muškarac
Van mreže


« Odgovor #2 poslato: 17.12.2006. 19:25:26 »

"Može i bez kavijara" je jedna od rijetkih knjiga koje danas imam a i ona nije kompletna. Tokom onih godina naišao sam negdje na tu knjigu, raskupusanu i bez korica i prvih i zadnjih par stranica. Bez obzira na takvo stanje, i sada je čuvam jer je od one vrste koja se ćita u jednom dahu i može da se čita ponovo i ponovo i ponovo.
Sačuvana

Čovek se ne bori s rupom iskopanom na pogrešnom mestu, nego s budalama koje su je iskopale. Rupu jednostavno zatrpava.
Ender71
Galactic Librarian

oficir


Poruke: 130
Ugled: +6/-0
Starost: 49
Lokacija: 44.67°N , 20.93°E
Pol: Muškarac
Van mreže


« Odgovor #3 poslato: 18.12.2006. 11:38:15 »

"WINTER KING", Bernard Cornwell (1995)

Kod nas objavila ``Otvorena Knjiga`` ove godine

"Winter King" je prvi deo trilogije Bernarda Kornvela "The Warlord Chronicles".

Rec je o historical fiction/fantasy romanima koji se bave pogledon na legendu o Kralju Artura na jedan vrlo istorijski i realistican nacin.
Pretpostavka serije je da je da su domorodacka kraljevstva Britona nakon odlaska Rimskog carstva iz Britanije bila izlozena teskom periodu usled napada Saksonaca sa istoka, upad Iraca za zapada, a isto vreme patila od unutrasnjih borbi za moc izmedju svojih malih kraljestava i sukoba izmedju stare Druidske religije i novodoslog Hriscanstva.

Prica je zasnovana u velikoj meri na originalnim Velskim legendama sa odgovarajucom tehnologijom, kulturom, stavovima tog doba. Mitski karakteri iz legendo o vitezovima Okruglog stola su deo price, samo sa znatno izmenjenom ulogama (npr.Lanselot nije vitez bez straha i mane vec jedna sebicna kukavica...).

Sam Artur je u ulozi zastitnika naslednika prestola bebe Mordreda unuka starog kralja Utera Pendragona koji se Artura odrekao kao sina. Radnja "Winter King" romana se bavi Arturovom borbom da zastiti Mordreda od drugih britonskih kraljeva koji bi zelezi da postanu High King of Britain, a u isto vreme da zastiti sve Britonce od Saksonaca.

Mnogi motivi iz klasicne arturijanske legende su izmenjeni ...kao potraga za Svetim Gralom postaje potraga za druidskim misticnim kotlicem koju predvodi Merlin.

Narator price je Derfel Kadarn, saksonac koga je Merlin podigao kao Britonca i koji postaje veliki ratnik i jedan od Arturovih najvaznijih vojskovodja.

Lik Merlina je izuzetno opisan kao opasni, podmukli, prefrigani, neosetljivi a u isto vreme mudri i obrazovani carobnjak sa jedinim ciljem da izbaci hriscanstvo iz Britanije i obnovi druidizam.
Pitanje magije u knjizi je takodje zanimljivo reseno, uloga magije je u kontekstu istorijske fikcije, ostavljen je prostor citaocu da je tumaci kao "stvarnu" magiju ili kao mesavinu slucajnosti, psihologije i primitivne tehnologije.

Bernard Kornvel je autor i drugih zanimljvih serija istorijske fikcije, a najpoznatiji je obimnom "Tom Sharpe" serijalu.

PREPORUKA: ja sam zaista uzivao u celoj trilogiji,  pa bih je svakome ko ima interesovanja za istoriju i/ili epsku fantastiku preporucio.
Sačuvana

"Moras imati noge na steni, da bi mogao graditi kule u vazduhu."  Teri Pračet.

''We poison our air and water to weed out the weak! We set off fission bombs in our only biosphere! We nailed our God to a stick! Don't fuck with the human race !'
sivka
Eta Carina
admiral


Poruke: 765
Ugled: +8/-0
Van mreže


« Odgovor #4 poslato: 08.10.2009. 22:20:28 »

Svinja je odličan plivač ... i druge pesme

HOĆU KOLAČE
za vaše raspoloženje na moru i planini
povrće s pirinčem uz kuvanog šarplaninca
na jogi dušecima je li to zadnje mišljenje
o njenom organu matematički pojam
ja idem u kinu samo zbog toga za dvadeset
i četiri časa a vama kažete ukus nije
prirodan svlače se trgovi sada su u donjem
rublju bulevari bulevari najveći proizvođači
šlaga zar samo karfiol sa sirom zamislite
čitavih dvanaest meseci to je kao
samoubistvo u koritu za pojenje stoke i
zapaljenje suznih žlezda postaću bokser
poluteške ili vrsta slanine u ovoj ludnici
bez samoupravnih prava sloboda je kao voda
industrijsko mesto u bosni dok mi
nos luta parobrodskim dimnjacima molim vas
hoću kolače i novinarsko zvanje

Miroljub Todorović svakako ide u red najosobenijih ličnosti srpske poezije u drugoj polovini dvadesetog veka, s posebnim obzirom na istraživački duh, na upornjačku sposobnost da sinkretizam svojih ideja dosledno, i kao u kakvim koncentričnim krugovima afirmiše i upotpunjuje.
Višestruko viđenje stvarnosti jedan je od Todorovićevih lekova od smrti. A smrt je za njega vazda u granicama konvencionalnog, ispranog, potrošenog neba bivšeg ukusa, zna se. (...)
Reč je o signalima  jednog sveopšteg, neočekivanog, nepredvidljivog preponama sviklog bekstva od dosade, konvencionalne lektire, fasaderstva bilo koje vrste.
Ritam ovih pesama jeste nepredvidljiv, ali je, u skupocenim trenucima otkrića koja predstavljaju prava pravcata ozarenja jezička i vizuelna, temperamentno proročanski.

Draško Ređep, iz Pogovora u zbirci ‘’Recept za zapaljenje jetre’’, Zrenjanin, 1999.
« Poslednja izmena: 08.10.2009. 22:22:23 od sivka » Sačuvana
sivka
Eta Carina
admiral


Poruke: 765
Ugled: +8/-0
Van mreže


« Odgovor #5 poslato: 08.10.2009. 22:21:28 »

Uroboros - Aleksandar Marković

Čekanje je kost
manje ili više
oglodana
Reče moj pas
iznenada
jednog jutra u šetnji
otresavši buvu
Ćutao sam
u čudnome strahu
da ću
ako zinem
zalajati


Aleksandar Marković se rodio 22. maja 1961. u Beogradu, dva meseca pre vremena, tako da je stariji nego što se oseća i nosi manji broj cipela nego što bi trebalo. Završio Filološki fakultet. Neupotrebljeni je (a sada već i neupotrebljivi) profesor italijanskog jezika i književnosti. Prevodi, i svake prestupne godine prestupi tako što nešto napiše. Kasno odlazi na spavanje i rano ustaje jer je dan prekratak za sve što bi voleo da uradi. Voli život kao što se voli bolešljivo dete. Veruje da čovek ne treba da traži smisao života u sebi, već u drugima. Strogo se i asketski pridržava principa hedonizma. Sanja svoje prethodne živote.
Sačuvana
dan555
Kosmozamlata

predsednik


Poruke: 8.866
Ugled: +80/-9
Starost: 61
Lokacija: Nigdina
Slike: moj album
Pol: Muškarac
Van mreže


« Odgovor #6 poslato: 08.10.2009. 22:25:48 »

Spojio sam Sivkinu temu sa ovom starom, iste su pa da ne dupliramo.
Sačuvana


Čoveče, pazi da ne ideš mali ispod zvezda! pozdrav
sivka
Eta Carina
admiral


Poruke: 765
Ugled: +8/-0
Van mreže


« Odgovor #7 poslato: 08.10.2009. 22:28:35 »

U prevodu Save Babića ... Oda XX veku - Bela Hamvaš

У овом погледу наше столеће сматрам јединственим у историји света. Мислим да још никада није било времена кад је за сасвим кратких педесет година могло да се проживи готово у концентрисаном стању ужас од много хиљада година. То је величанственост нашега века.
*
Штета је да се човек бави тиме шта би било кад не би умро. Нека буде миран, умреће. И штета је да човек због, признајем, проклетог непријатног страха подиже тако велику галаму. Умрите сами. И умрите тихо.
*
У Америци, као што се прича, баве се мишљу да се у школу као редован предмет уведе учење о љубави. Не знам да ли су помишљали на очигледну наставу или на педагошке научно-популарне филмове, уз неопходна пратећа предавања. Ови који су се прихватили овакве мисли очигледно желе да покрену усредсређен напад  на  најосетљивију тачку њеног величанства Живота, против еротике, и надају се ако почне да се подучава љубав, онда ће је толико огадити младима као историју, математику, граматику и књижевност. Ако експеримент успе, хегелијанизам ће се ослободити свога највећег непријатеља - љубави.

Хамвашев језик је миран и јасан, али његова саопштења су моћна и померају. Ничеов Заратустра је славио људе који као будући надљуди падају и разбијају се о тле, попут ретких крупних капи које долазе из небеских дубина, да најаве олују. Говорећи о сабластима Хамваш на једном месту каже да су оне поново данас ужасно завладале над нама, да наш живот, који ни иначе није сасвим безопасан, ако не пројектујемо бели хумор, постаје неподношљив. За разлику од Заратустриног односа за кога се не би баш сасвим поуздано могло устврдити да је  лишен педагошких, сопствених, поправљачких лудости, јер тражи витешки преображај у надчовека, Хамваш ће, видевши да је оно што га мучи сопствена сабласг, и сам рећи да све прихвата онако како јесте, без било какве исправке. Оно што ме је том приликом истински узбудило састоји се у чињеници да Хамваш не само да прихвата онако како јесте, већ и говори онако како јесте. А да у тој тачности говора има неке чаробно узвишене смирености која се, по неком мом осећању, јавља као последица истинског виђења стварности. Толико истинског да она у тој својој једноставности   објављивања у Хамвашевом језику постаје готово нестварна. Говорити о сабластима као најреалним бићима за које Хамваш каже да су чак реалнија и од самих снова, значи, у математици, открити сво оно терминолошко знаковље за вредности и просторе мање од нуле. Значи обележити оне невидљиве импулсе постојања из предживотног периода. Значи открити језик којим се, као помоћу прецизних клешта, хвата сама суштина онога што тражи да се изговори не би ли му суштина била дотакнута.
(Из поговора)

Бела Хамваш (1897-1968), један од најзначајнијих мислилаца нашега доба који је благо спојио мисао Запада и Истока, Европе и Азије, остварио је своје велико дело у неповољним условима условима, осатавивши га потомству у рукопису.
Sačuvana
sivka
Eta Carina
admiral


Poruke: 765
Ugled: +8/-0
Van mreže


« Odgovor #8 poslato: 08.10.2009. 22:29:48 »

U prevodu Save Babića ... Put predaka i put bogova  - Bela Hamvaš

Преци су напустили пут богова. Где је протон псеудос? Ко је лагао први? За протеклих педесет или стотину, или сто педесет година неко је лагао и нас је скренуо с пута богова. Ко је то био? Где се збила прва лаж? Како се збило скретање? Да ли забуна? Намерна превара? Када се збила?
*
Насупрот лепоти искрсла је корист. Али пре него што би било ко могао да начини приговор, најодлучније треба утврдити да је лепота вредност, а насупрот томе корист није вредност. Када завлада мисао о користи, људи ће почети да верују да је држава погон. Човек није егзистенцијално биће, него произвођач, или потрошач. Када лепота не казује шта је корисно, него корист казује шта је лепо, то се зове пропаганда.
*
Смисао бића различитих нација не налази се у њима самима, него у универзалности целог човечанства.
*
Неподношљиво је ако једна нација не зна о себи ништа друго до да је она највећа међу свим народима света. Позвана је на најузвишеније, али не чини ништа друго до што се огледа.
*
Нација је имала две историје: једна се учила у школи, али онај ко се освестио, похитао је да је заборави... Историја која се учи јесте све сам мед и шећер и изборна пропаганда, а прећутана је све сам отров, завист и освета.
*
Свет се може изменити једино унутарњом обновом човека. Политика само наизглед мења, а суштину ни не дотиче. Једино религиозно преображен човек може остварити социјални поредак, светски мир и само тако је једном и заувек могуће уклонити глад и оскудицу. Треба почети од метафизике.
*
Тежину кризе народ најјаче осећа, то је истина. Али је народ понајвећма у ситуацији да издржи и поднесе целу кризу. Народ понајмање уме да промени сопствену судбину; али стоји на ненарушивом тлу. То тло је земља.
*
Како политика убија нацију? Тако што уместо духовне идеје поставља корист. Тако што уместо духовне делатности разглашава праксу. Тако што захтева просперитет уместо лепоте. Тако што врши пропаганду, односно уметност ставља у службу користи. Тако што каже: препород зависи од спољњих средстава. Тако што каже: пример треба узети из прошлости; пример треба узети из иностранства. Тако што доноси спољње реформе и одржава веру у спољње реформе.   

Око нас влада лаж. И у новинским уводницима и у књижевним делима. Сви знају да је тако. Стварност нам се не казује, она се закукуљује и - ми због тога не живимо истинским живом, тако је изгубљена стварност људског бивства. Новине лажу, књижевност такође лаже зато што није критична према животу. Нема критеријума ни у животу, ни у књижевности, збрка постоји, али сви за њу знају, нико више не верује у оно што се говори и пише. Све се заснива на досадним, пропагандним лажима, а и зна се да је баш тако. Онај ко је у стању да види целовитост, Геније, принуђен је да се повуче, да оде у праву опозицију у односу на укупно друштво, да бар не учествује, без било каквог изгледа, у лажи уводника и некритичке књижевности. Он и даље трага за путем богова. Геније? Али шта да чини обичан, нормалан, паметан човек?
Лепота и уметност су највише вредности хармоничног живота. Уметник је божански стваралац који израста заједно са својим делом, и тек тада је истински човек. А онда се јавља просперитет као захтев и идеал.
Ако ништа друго, човек бар мора бити свестан пута којим се иде кроз лаж. Пута малих и великих компромиса који срозавају човека. Ако је већ свестан, довољно је за почетак. Ствар је личног избора и одважности хоће ли, може ли да закорачи на постојећи пут богова.
(Из поговора)


Бела Хамваш (1897-1968), мудрац нашега доба, речено је за њега да је Сократ 20. века, заронио је у прошлост човечанства и, знајући садашњост покушао је да нађе путеве изласка за човечанство које се нашло у ћорсокаку.
Sačuvana
sivka
Eta Carina
admiral


Poruke: 765
Ugled: +8/-0
Van mreže


« Odgovor #9 poslato: 08.10.2009. 22:30:58 »

U prevodu Save Babića ... Mađarski hiperion - Bela Hamvaš

Ево ме у овом народу, у овој земљи, свака ми је намера безуспешна, свака реч узалудна беше, сви планови су ми се разбили, пропао сам, неприметно, сувишно и непознато. Не гледам море на чијим обалама сам желео да умрем, не осећам мирис смокава и обалских борова, који маестрал доноси из залива, и не чујем ромор таласа на хридинама. Чак и овде пораз.   
*
Ево ме у овом народу, у овој земљи, свака ми је намера безуспешна, свака реч узалудна беше, сви планови су ми се разбили, пропао сам, неприметно, сувишно и непознато. Не гледам море на чијим обалама сам желео да умрем, не осећам мирис смокава и обалских борова, који маестрал доноси из залива, и не чујем ромор таласа на хридинама. Чак и овде пораз.
*
Чини шта хоћеш. Али увек ћеш знати од чега си се плашио. Плашити се значи умрети. Значи пропустити. Значи никада. Никада више. Схвати, никада, никада више.
*
Како слабо познајеш богове! Оно што су створили тако је лепо да дело не губи ништа, једино онај који то не види. Да ли ће небо бити блеђе ако га нико не види?
*
Једна држава не може да цвета на другом тлу, само на елементарној радости узајамне припадности; људска судбина не може да се испуни другде, једино у потпуном утапању у живот; и љубав може да се испуни и цвета пре свега само на узајамној припадности и на међусобном утапању.
*
Индивидуални живот не може се остварити без заједнице. Не само великог човека, већ ничији. Немамо песника, јер немамо потребе за њим, а никада је није ни било. Немамо великих људи, краљева, мислилаца. Сви могу бити плодни само у садашњици. Садашњица? Само увек прошлост и увек будућност. Увек смо се бојали, увек пропуштали, а убијени трен, крв богова је исцурела и претварала се у отров. Само сада и овде и данас. Никада, разумеш? Никада више. Нисмо имали у себи одважност снова.
*
Где расте љубав, где расте пријатељство? Где заједница? Где богови? У Ти. Нисам имао пријатеља и љубави не зато што сам много захтевао, него зато што нема љубави и нема пријатељства. Онај ко је нашао, није нашао љубав, пријатељство, заједницу, него обману. У томе не суделујем. Нема овде остварене судбине, само немо и очајно стењање које се стропоштало само у себе, што је наша историја, свачија судбина, малога и великога. Јер онај ко овде изгледа као добитник, тај је варалица. Не знам где си, не знам ко си, не знам да ли јеси, јер ниси. Где може да тријумфује живот ако не у теби, љубави, пријатељство, заједницо? Где могу да живим ако не у теби? Остваривање људске судбине без заједнице немогуће је, а овде нема заједнице.

У једном преломном тренутку свога живота и рада, Бела Хамваш (1897-1968) је извео сопствену рачуницу: шта је хтео и шта је урадио. Рачун је поразан и величанствен: "Морао сам да научим да свака мука и невоља, пад, лом, патња припада мојој судбини. Морао сам да сазнам како сам рањен, и побеђен сам. Није ми било допуштено да устукнем. Није ми било допуштено да се продам срећи. На концу сам почео да увиђам смисао патње.“ Дело је остало у рукопису, објављено је тек 45 година после настанка и 30 година после ауторове смрти. Али је Хамваш и после извођења овога рачуна наставио да пише, тако је настала друга половина његовог великог опуса: есеји, студије, романи. Испоставиће се да је он један од оних великих стваралаца чије дело не застарева, његово време тек долази, његова мисао ће оплодити и освестити многе читаоце и ствараоце.
Изузетна је и веома ретка привилегија коју има читалац када му је омогућено да се приближи неприступачним дубинама једног оваквог ствараоца и мислиоца. Хамваш за себе тврди да је мађарски Хиперион који је одрицањем и патњом стигао до истине коју нуди народу. Хиперион је заправо син бога Хелиоса, Сунца, који људима и земљи шаље светлост и топлоту; али Хиперион није само рођен као бог, него је и титан који је побеђен у побуни титана и кога Уран затвара у подземну таму. Он је истовремено тријумфални бог и побеђени, патнички титан. За њега не може ни да постоји срећа у уобичајаном људском смислу.
Хамваш је превалио огроман унутарњи пут, али и пут реализације, док је стигао до оваквих сазнања која нам нуди. Изричито вели да без стваралаштва, дакле једне врсте реализације у књижевном делу, не би могао опстати. Али и поред узбудљивог следа Хамвашеве мисли, значајно је запазити с коликом пажњом и усредсређеношћу писац саопштава низове писама, пажљиво одабирајући и теме и њихов распоред. Тежина мисли и лакоћа саопштавања готово људски несаопштљивих идеја дозирана је с таквом прецизношћу да изазива потребу анализе и сазнавања више него иједно друго Хамвашево дело.
Sačuvana
robi75
Sir Oliver

admiral flote


Poruke: 934
Ugled: +22/-1
Starost: 45
Lokacija: Srbija
Pol: Muškarac
Van mreže


« Odgovor #10 poslato: 30.11.2011. 23:00:50 »

7000 dana u Sibiru

Karlo Stajner
Sačuvana

Sine veli, ko igra za raju i zanemaruje taktiku, zavrsice karijeru u nizerazrednom "Vratniku".
Glorija
Superbaba

predsednik


Poruke: 6.061
Ugled: +62/-2
Lokacija: Smederevo
Pol: Žena
Van mreže


« Odgovor #11 poslato: 01.12.2011. 00:19:07 »

 grrr grrr grrr nejasno nejasno nejasno Od koje knjige da krenem .... ???
Sačuvana

Bog čuva budale !
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  

 
Prebaci se na:  

Šema sajta  ◊   SF Vektor  ◊   TV program  ◊   Periodni sistem NF

Pravilnik  ◊   SF kviz  ◊   NF na Krstarici  ◊   SF filmovi  ◊   Bibliografije

Kopirajt © 2006-2019. SF tim. Sva prava zadržana.
Pokreće MySQL Pokreće PHP Powered by SMF 1.1.21 | SMF © 2015, Simple Machines | Mapa foruma | Arhiva | wap2 Ispravan XHTML 1.0! Ispravan CSS!
Stranica je napravljena za 0.027 sekundi sa 23 upita.