SF tim
* 07.12.2019. 09:24:53
napredna pretraga  
Dobro došli, Gost. Molimo vas prijavite se ili se registrujte.
Da niste izgubili svoj aktivacioni e-mail?

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
Vesti: Fan forum SF fanova. Smile
 
  Portal   Forum   Pomoć Pretraga Igre Prijavljivanje Registracija  
Stranice: [1] 2   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Ne budite spavače  (Pročitano 10161 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Sal
Banovan korisnik
predsednik


Poruke: 5.649
Ugled: +28/-10
Starost: 50
Lokacija: In the face of the place
Slike: moj album
Pol: Muškarac
Van mreže


WWW
« poslato: 04.01.2009. 22:06:10 »

Konacno zavrsih pricu o kojoj sam poceo diskusiju u temi "najmanja skola pisanja..."
Nadam se da ce vam se dopasti, pisao sam je sa "merakom".. Smile


Rezervisano za naslovnu ilustraciju.
« Poslednja izmena: 10.10.2009. 11:02:06 od Sal » Sačuvana

...We'd better get back, 'cause it'll be dark soon, and they mostly come at night... mostly...
Sal
Banovan korisnik
predsednik


Poruke: 5.649
Ugled: +28/-10
Starost: 50
Lokacija: In the face of the place
Slike: moj album
Pol: Muškarac
Van mreže


WWW
« Odgovor #1 poslato: 04.01.2009. 22:10:18 »

Ne budite spavače


Yuzzar Totenkopf, 41 god.

Jutarnji sunčevi zraci su uveliko obasjali ogromnu spavaču sobu u kojoj je odzvanjalo hrkanje spavača.
Tek, koji minut kasnije, isti zraci su mu nežno dodirnuli očne kapke.
Otvorio je jedno oko jer drugo od jastuka nije mogao, i tupim pogledom se zagledao u vuneni tepih koji se prostirao od zida do zida odaje.
Zatim je primetio baricu pljuvačke na jastuku, tik do svojih usana, i usporenim pokretom okrenuo glavu na drugu stranu.
Videvši na ručnom časovniku koliko je sati, hitro je skočio iz kreveta.
Kasnio je na posao, morao je da otvori radnju u tačno naznačeno vreme.
Neravnomernim, teturajućim koracima zaputio se ka kupatilu.
Tamo je na brzinu obavio jutarnji ritual, pri čemu se najviše zadržao na pranju zuba.
Bio je itekako svestan šta bi zanemarivanje te obaveze značilo.
Onda se zagledao u ogledalo, u svoj odraz.
I na njemu primetio tragove prošle, burne, noći.
Nasmešio se sam sebi, obukao i stepenicama sišao do garaže, ušao u svoj BMW i startovao motor.
Opsova, ugasi vozilo i istrča nazad do svog apartmenta.
Nije imao običaj da ga zaključava, te otvori vrata i dozva psa koji ga je nestrpljivo čekao u hodniku..
Vučjak se zaputi za njim, i obojica se odvezoše u centar grada.
Nepropisno parkiravši svoj stari BMW, Yuzzar otvori svoju berbernicu i ordinaciju, uljudno pozdravljajući komšije u susednim lokalima.
Po običaju, naložio je vatru i zapalio cigaretu.
Uključio je i radio aparat na baterije i uverio se da program još nije počeo pa navukao uredni čisti beli radni mantil.
Dok se kafa pripravljala, naoštrio je britvu, proverio makaze i mašinice, i izvadio sveže, čiste peškire iz ormana, usput namignuvši svom psu.
Onda je na brzinu proverio zalihe lekova i ostalog sanitetskog materijala, kao i čistoću hirurških instrumenata.
Zatim je upalio svoj toki voki…



Henlein Erdapfel, 34 god.

Bio je već odavno na nogama, kada je sunce izašlo. Prvo mu je bilo, nakon jutarnje toalete i dva aspirina, da uključi TV. Program još nije bio počeo.
Uprkos skoro neprospavane noći, uspeo je pomusti krave, nahraniti perad i pokupiti jaja i odneti ih u skladište.
Zatim je nahranio svinje, i odvojio jednu za klanje koje je planirao za popodne, kada se naspava.
Ušao je u kuću i naložio vatru u peči.
Narezao je sušenog mesa i bacio u tiganj.
Za nešto više, nije imao apetita, a ni volje.  Pre spavanja, odlučio je da kravama ispiše bojom njihova imena na telu. Da se konačno znaju ko je ko.
Dok je žvakao hranu, setio se da mu je sinoć, baš pred polazak u grad, crkao traktor.
Vagao je da ili od odmora, ili od klanja za danas nema ništa.
Dok se odlučivao šta bi, bacio je parče mesa svom psu.
Odlučio je da klanje može pričekati. Traktor mu je bio potrebniji, valjalo je krompir iz zemlje izvaditi pre nego što istrune.
Budući da ga nije mogao sam popraviti, morao je pozvati svog prijatelja da mu pomogne, i novi alternator iz grada donese.
Dok deo ne dođe, odlučio je obići kavez sa desetak kerova koje je dresirao za potrebe grada.



Freitag Luletsch, 29 god.

Policajac je skrenuo svoje patrolno vozilo na bulevar gde se nalazila Yuzzar-ova radnja.
Znao je da berber i doktor redovno parkira svoj BMW nepropisno, i nakon nemali broj napisanih prijava koji očito nisu urodili plodom.
Sa daljine je uočio zeleni BMW kako je preprečio skoro celi trotoar.
Freitagu iskoči žila od besa na čelu.
Upali rotaciju i sirenu svog patrolnog Nissan džipa i uz škripu kočnica se zaustavi ispred radnje.
Zalupi vrata vozila za sobom, i silovito uđe u berbernicu.
Yuzzar mu se ljubazno nasmeši, a njegov pas stade njušiti Freitagovog psa.
Freitag poče da galami na Yuzzar-a, dok mu se isti i dalje ljubazno smešio.
Zatim policajac napusti radnju sav važan, i skinu tablice sa BMW-a.
Berberin i doktor pođe za njim, i stade ga kumiti i moliti da mu ih vrati.
Ali, Freitag ostade nepopustljiv. Baci tablice na zadnje sedište svog patrolnog vozila, i reče Yuzzar-u da dođe kroz tri nedelje u prezidijum po njih. Dotle će po kazni da vozi auto bez registarskih oznaka.
Berberin se pokunji, i pogledom isprati Freitagov džip.
Zatim uđe u radnju, i lupi se dlanom po ćelu.
Zaboravio je pitati policajca sta je uradio sa njegovom podnesenom tužbom protiv trotoara, koji mu godinama zauzima parking mesto.


Madam Simone de Uhr, 77 god. i njena unuka, Erika de Uhr, 29 god.

Obe žene su zajedno ušle u prezidijum, uredno vezujući svoje bicikle lancima na za to predviđeno i obeleženo mesto.  Popele su se na prvi sprat, i mlađa otključa kancelariju.
Zatim je Erika naložila vatru i stariju gospođu, Madam de Uhr, ponudila kafom i dvopekom sa marmeladom. Dvema pudlicama je nasula pseće hrane u činije.
Madam je prekorila da se opet zaboravlja. Napomenula je po hiljaditi put da je u službenim prostorijama oslovljava sa „gospođo gradonačelnice“ umesto sa „bako“.
Erika se uljudno izvinula, i ponovila svoju ponudu ispravivši se.
Nakon što su doručkovale, stara madam naredi svojoj sekretarici da joj pročita dnevne zadatke i obaveze iz službenog rokovnika, koji je stajao u sefu zaključan kombinacijom koju su samo nje dve znale.
Dok je Erika vadila rokovnik iz sefa, stara madam, gradonačelnica, je upalila dva toki voki-a i TV aparat na akumulator.
Nakon toga, njena sekretarica je stala ispred njenog ogromnog pisaćeg stola i svečanim glasom joj pročitala dnevne obaveze upravljača grada.
Prvo, trebalo je stanovništvo sazvati na vanredni sastanak za dogovor oko odlaska u park, u posetu pokojnom najstarijem stanovniku grada da se oda počast. Prošlo je skoro godinu dana od njegove smrti.
Drugo, trebalo je proveriti zalihe u centralnom magacinu, i dopuniti individualne zalihe svakog pojedinog stanovnika grada.
Uz put, dogovoriti se o dopuni centralnog magacina, i organizovanju ekspedicije, a koje se opet veže za prvi radni sastanak nakon nove godine  
Treće, inspekcija čistoće grada i vodosnadbevanje.
Da se ulice, koje stanovništvo i dalje koristi, očiste od nanešenog đubreta, a ulična rasveta u žuto ofarba.
I na kraju četvrto, i najvažnije, upozorenje građanima da se pridržavaju dnevnog rituala zdravlja.
Nakon pročitanih zadataka, gradonačelnica je naredila sekretarici da obavesti policiju o sprovođenju tačaka dva i tri, a stanovništvo o tačkama jedan i četiri.
Sekretarica Erika je uzela oba toki voki-a, otišla u svoju kancelariju i dala se na posao. Pre toga je dodala staroj madam dva aspirina, a dva sama progutala.


Ayland Kraft, 52 god.

Ušavši u svoju radionicu, Ayland skide kacigu sa glave. Najradije bi je bacio, ali mu je Freitag strogo napomenuo da je nosi za vreme vožnje na moćnoj Hondi, inače će mu skinuti tablice. To bi naravno bilo strašna kazna, da vozi motor bez tablica.
Skide i toki voki sa pojasa i uključi ga. Zatim uključi i radio aparat sa kog se razli po radionici šum.
Onda pokrenu generator i dade se na posao. Priključi desetak akumulatora i toki voki-a na punjenje, te poče popravljati staru fotelju Madam de Uhr.
Mogao joj je nabaviti novu iz mnogobrojnih salona nameštaja grada, ali madam je izričito zahtevala da joj se ta popravi, dajući stanovništvu svetao primer štednje.
Iako ga je čekalo još mnogo sitnijih poslova, kao što je izrada nadgrobnog spomenika za njihovog najstarijeg i pokojnog stanovnika, a i promena ulja na bageru, ipak nije hteo da Madam de Uhr mnogo čeka na svoju omiljenu fotelju. A hteo je i da ostvari što pre priliku da vidi Eriku, nasamo. Makar i na par minuta.
Izvadio je alat iz metalnog ormana i seo ispred fotelje.
Izvinuo se istoj što će joj naneti bola prilikom opravke, i dade se na posao.
Uto, začu se toki voki.
Građanin Henlein se predstavio na javnoj vezi , i to njemu. Pozdravio ga je uljudno i pitao šta mu treba.
Reče farmer da mu treba novi alternator, a i pomoć oko montaže istoga. I to što pre, da krompir ne bi istrulio u zemlji.
Odgovorio mu je da će učiniti sve što može, i to što pre, ali da će administracija verovatno kočiti.
Farmer mu se zahvalio.
Zatim Ayland poče popunjavati obrazac za nabavku dotičnog dela, i molbu za odlazak u predgrađe gde farmer imao svoje imanje.
U to se opet začuo toki voki, i ovaj put se javila sekretarica gradonačelnice.
Rekla mu je da će grad izaći u susret hitnosti slučaja, i da je policajac već na putu do njega da preuzme zahtev i molbu.
Nedugo zatim, Ayland začu policijsku sirenu patrolnog džipa.
Posle celog minuta, policajac Freitag uđe u radionicu, pozdravi uljudno i preuzme dokumenta koja je zapečatio pred njim i odjurio uz upaljene rotacije i sirenu ka prezidiumu.  
Gradski majstor se vratio opravki fotelje, izvinuvši joj se na zadržavanju.
Posle tačno dva sata i trideset minuta, policajac Freitag se ponovo pojavio, sa pisanim odobrenjem grada o nabavci, isporuci i pomoć prilikom montaže alternatora koje je Ayland morao potpisati.
Takođe mu je uručio na uvid i svoje naređenje o policijskoj pratnji, zarad urgentnosti slučaja.
Aylandu bi drago zbog toga, jer je iskoristio priliku da zajaše svoj motor bez kacige na glavi.
Policajac je vozio paklenim tempom pedesetak metara ispred majstora, sa upaljenom rotacijom i uključenim sirenama, u potrazi za alternatorom po celom gradu.


Ulla Chanfuss, 33 god.

Stajala je na sred učionice i na glas čitala Gete-a, kada je voki toki prekinuo.
Sa pažnjom je slušala razgovor između Henleina i Aylanda.
Nakon toga je utišala radio aparat na kom program još nije počeo, i preko voki toki-a zatražila od Erike razgovor sa Madam de Uhr.
Nakon pola sata joj je odobren.
Pozdravila je uljudno staru gradonačelnicu i prešla odmah na stvar.
Rekla joj je da se jako protivi terminu „krompir“, i da grad donese odluku o zameni istoga sa „kartoffel“.
Madam joj je obećala da će njen predlog biti iznesen pred gradsku skupštinu odmah iza nove godine.
Zahvalila se, opomenula svoju pudlicu da obrati pažnju i nastavila čitati Gete-a.
Pri tom je sasvim zaboravila ponovo pojačati svoj tranzistor.
Nakon dva sata čitanja, sela je za svoju klupu, zapalila cigaretu, isterala pudlicu iz učionice i opsovala „scheisse“, jer joj je propao tajni sastanak sa Freitagom.
Onda je zaplakala, jer im obaveze nisu dozvoljavale da se viđaju koliko bi želeli.

Klaus Marija Traubenzucker, 45 god.

Klaus Marija je upravo stao na stajalište kada je primetio neobičan šum iz motornog dela velikog zglobnog gradskog autobusa.
Opsovao je, otvorio sva vrata autobusa tako da putnici mogu nesmetano ulaziti i izlaziti dok on pogleda šta je sad u pitanju i dokle da više krši red vožnje zarad ove stare krntije od busa..
Prišao je stražnjem delu velikog vozila, skinuo šapku uniforme, odložio je na asfalt i podigao haubu motora.
Uto iz prednjeg dela začu radio razgovor između gospodina Henleina Erdapfel-a i gospodina Aylanda Kraft-a.
Budući da vizuelno nije mogao ustanoviti uzrok neobičnog šuma iz motora, iako ga je pažljivo pregledao, ponovo opsova i snažno zalupi poklopac.
Ode do prednjeg dela autobusa i pope se na sedište vozača.
Strpljivo sačekavši kraj razgovora farmera, majstora i gradske vlasti, odluči se konačno na generalni štrajk.
Ponovo opsova kada se setio koliko puta je gradu uputio pisani zahtev u tri primerka za dozvolu preuzimanja novog autobusa sa depo-a.
Svaki put je bio odbijen. Gospodin Ayland je kumovao tome, jer nakon njegovog tehničkog pregleda busa i ekspertize istoga, svaki put zahtev bio odbijen sa obrazloženjem da je „vozilo javnog gradskog prevoza, koje je sada u funkciji, može da posluži i narednu godinu dana, sve sa ciljem štednje i ekonomske stabilizacije grada a po mišljenju stručnog i odgovornog veštaka.“
Klaus Marija pljunu na pod busa i ponovo opsova. Gospodin Ayland Kraft se očito dodvoravao gospođici Eriki de Uhr. Nemoguće da mu osećanja ka njoj nisu zavrtela mozak i dovela njegove sposobnosti veštačenja i rasuđivanja u pitanje.
Stade uredno na sledeće stajalište, zagleda se u plakat sa natpisom „NIKAD NE ZABORAVI DNEVNU ZDRAVSTVENU PROCEDURU“ koji je sam lepio na svako stajalište, uze svoj toki voki i stiša radio tranzistor, sa kog nikako da počne program.
Zatim obavesti policiju i gradsku vlast o generalnom štrajku javnog gradskog saobraćaja.
Poveze autobus u gradski depo i tamo ga uredno, veštim manevrima parkira u rikverc na svoje mesto.
Onda ode do dispečerske zgrade depo-a, i uze veliki transparent kog je odavno imao u pripremi.
Vrati se do svog autobusa, unese transparent u njega, startova motor i odveze se pravo pred gradski prezidijum.
« Poslednja izmena: 10.10.2009. 11:02:34 od Sal » Sačuvana

...We'd better get back, 'cause it'll be dark soon, and they mostly come at night... mostly...
Sal
Banovan korisnik
predsednik


Poruke: 5.649
Ugled: +28/-10
Starost: 50
Lokacija: In the face of the place
Slike: moj album
Pol: Muškarac
Van mreže


WWW
« Odgovor #2 poslato: 04.01.2009. 22:14:22 »

Tamo ostavi autobus na sred raskrsnice tako da blokira saobraćaj, izađe iz busa i sa transparentom u ruci se uputi ka ulazu u centar gradskog autoriteta.
A tamo, u punoj opremi, sa šlemom na glavi i velikoj palici u jednoj  a u drugoj ruci veliki štit, čekao ga je policajac Freitag.
Upozorio ga je da se više ne približava ulazu u prezidijum, jer je „dobio od grada odrešene ruke u sprečavanju eskalacije nasilja od štrajkaša ka autoritetu.“
Klaus Marija stade ponavljati na sav glas parolu sa transparenta „Hoću novi autobus“, a policajac mu poverova na obećanje da se neće približavati stepeništu, te se dade svojim poslom isporuke odobrenja zahteva gospodinu Aylandu i vršenju policijske pratnje prilikom nabavke dela za traktor.       
 


Osmatračka svemirska stanica ujedinjenih naroda „Spas“, godina 2027

Poručnik Stjuard, dežurni u kontroli automatskih letelica sa dubokom koncentracijom i pažnjom je četiri puta za redom pregledavao podatke koje mu je emitovao aparat 224.
Nije mogao verovati u ono što mu je monitor pokazivao.
Nakon dve sistemske provere letelice, odlučio je da pritisne dugme za uzbunu.
Naredio je letelici da kruži iznad grada u bezgraničnoj petlji, i usmerio njene radio skenere ka centru istoga.
Zatim je odaslao signal starim vojnim i civilnim satelitima, koji su još bili u pogonu, da svoje kamere i antene usmere ka tom gradu.
Ponovo je pregledao rezultate i konačno se uverio da neko odozdo emituje radio poruke u nepravilnim vremenskim intervalima.

Pukovnika Katungu je signal za uzbunu zatekao u dubokom snu.
Njegova supruga, poveća afrička žena, ga je drmusala dok se nije rasanio..
„Šta je koji đavo ženo, šta me budiš?“
Upitao je, paleći noćno svetlo pokraj kreveta.
„Zar ne čuješ alarm, gluvi slone? Eno, vidi…“
Katunga skoči iz kreveta, pretrča u gaćama prostoriju, uključi interkom i ukuca broj kontrole auto letelica.
Na monitoru se pojavi uznemireno lice poručnika Stjuarda.

„Gospodine pukovnik, ovo je …ja nemam reči..letelica 224 je uhvatila radio signale sa tla..i to ne automatske farove kao onda..…želite da vidite podatke?“

„Slušaj me dobro, Stjuard..ako je ovo nekakva zajebancija, zaboravi na svoj odmor u Lunar Siti-ju…ima da dežuraš ovde dok se stanica ne raspadne. Dolazim. Drž se dobro.“

Nakon toga, pukovnik hitro navuče svoju uniformu i reče ženi, koja je sa pažnjom pratila razgovor..
„Ne verujem da se Stjuard zeza sa mnom, klinac je dobar i posao shvata ozbiljno..moguće da je letelica u kvaru. Sad ću da vidim…spavaj, ne znam kad ću se vratiti.“

Katunga zateče svu silu potčinjenih u kontroli auto-letelica. Uzbuđeni žamor iznenada prestade kada je zakoračio u prostoriju.
Otera poručnika sa konzole i sam pristupi proverama.
Nakon desetak minuta, diže se sa sedišta, okrenu se svojim potčinjenima i drhtavim glasom izjavi
„Gospodo oficiri, naučnici i tehničari…bez sumnje se na površini zemlje nalaze ljudi, živi ljudi. Kako su preživeli pandemiju, i kako su opstali osam godina ne znam…ali znam da ćemo se uskoro vratiti na površinu naše zemlje, zahvaljujući njima dole.. Stjuarde, tvoje ime će uči u istoriju. Čestitam vam svima.“

Gromoglasni aplauz je zatresao celu stanicu, koja je već uveliko bila na nogama.


Lunar Siti, vojno-istraživački kompleks na površini meseca. 2027 god.

Predsednik Ujedinjenih Naroda Zemlje po treći put zamoli prisutne u glavnoj konferencijskoj sali za tišinu.
Napokon, žamor se smiri.
Prešao je pogledom po prisutnima, uverivši se da je svako od pozvanih tu.
Sa njegove desne strane, celom dužinom ogromnog stola, su sedeli gospoda naučnici.
Sa njegove leve, gospoda generali i oficiri bezbednosti.
Pre nego što je počeo svoje izlaganje, bacio je pogled na dve lebdeće automatske kamere koje će ove trenutke zabeležiti za pokoljenja koja dolaze.

„Gospodo, kao što znate, naša osmatračka stanica „Spas“ je otkrila određene aktivnosti na površini zemlje.
I sa radošću vam saopštavam da te aktivnosti potiču od ljudi, živih i svesnih ljudi.
Provere su izvršene, i pokazale da te aktivnosti predstavljaju organizovanu grupu  koja obitavaju u datom gradu. Najverovatnije još od izbijanja epidemije.
Takođe smo proverili brojno stanje cryo-kontejnera.
Naravno, savet je odmah posumnjao u neispravnost pojedinih komora i buđenje spavača, ali ipak nije tako.
Na australijskom kontinentu, i dalje pod zemljom spava u hibernaciji tačno 28 miliona i 369 hiljada pripadnika ljudskog roda. Ili njegovog ostatka.
Na žalost, usled tehničkih problema od početka hibernacije je umrlo 32669 osoba, ali njihova tela su i dalje u pojedinim cry-o komorama, kao što snimci unutrašnjih kamera pokazuju.
Roboti koji se staraju o njima su u besprekornom stanju, a svi ulazi u podzemne komplekse su i dalje zapečaćeni.
To gospodo znači da totalno isključujemo mogućnost da neko od spavača nastanjuje dati grad na površini zemlje.
Ostaje otvoreno pitanje i ko ga nastanjuje, i kako? Kako je ta grupa imuna na virus?
Na to pitanje ćemo dobiti odgovor, nadam se uskoro.
Ono što je najbitnije, to je da ćemo zahvaljujući njima konačno otkriti vakcinu, ubrizgati je spavačima i probuditi ih.
Svet će biti onakav kakav je nekad bio…i to za dve do tri godine.“

Predsednik je zastao, jer se tačno preko puta njega, na velikom panelu koji je prekrivao celi zid, počele smenjivati slike unutrašnjosti cryogenskih kontejnera, ogromnih podzemnih odaja u kome su u hibernaciji spavali ostaci ljudskog roda, a koji su uspeli pobeći od epidemije na kontinent.
Na stotine robota na gusenicama je velikom brzinom opsluživalo spavače, non stop proveravajući vitalne funkcije hibernisanih i poduzimajući adekvatne mere u slučaju uočavanja anomalija u istima.
Zatim se kadar smenio, i prikazao snimak elektronskog mikroskopa virusa, nazvanog jednostavno END. Supervirus END se pojavio iznenada, bez ikakve naznake dolaska.
Napadao je ljudski mozak bukvalno ga zaustavljajući. I to samo u snu, nikad u budnom stanju. Prenosio se vazduhom, dodirom, vodom, hranom, životinjama.. Smrt bi nastupila za vreme prvog sna inficiranog.
Munjevito je pokosio celu Kanadu i pola severne Amerike, istovremeno i sve skandinavske zemlje i zapadnu evropu.
Rusi su krili napredovanje virusa, ali su na kraju priznali da ni njih nije mnogo ostalo.
Kada je cela Amerika inficirana, ostatak čovečanstva se pokrenuo.
Šema napretka infekcije je bila jasna, i zadnje bi zahvatio Australiju.
Svetska vlada je ubrzano počela graditi cry-o komoru, iskoristivši novootkrivena podzemna jezera i pećine kontinenta.
Planetarna naučna elita i deo vojske se preselilo u Lunar Siti na mesecu, da se sa bezbednosne daljine i dalje bore sa END virusom.
Međutim, rezultati su bili poražavajući.
Jedini napredak koji su ostvarili je zaključak da je virus bio vanzemaljskog porekla, i da se početak širenja epidemije poklapao sa padom meteora blizu severnog pola.
Od toga je prošlo osam godina.

Onda se panel podelio na dva dela. Na jednom su se prikazivali podaci sa letelice 224, a na drugome satelitski snimak grada.
I tu se slika zaledila.
Prisutni su okrenuli glave ka predsedniku.

„Gospodo, verujem da naučnici, kao i vojska imaju svoje izveštaje pripremljene.
Izvolite“
Zatim je predsednik seo u svoju fotelju, skinuo naočale i prekrstio ruke.
Prvi je ustao glavni naučnik George Rajs.
Pročistio je grlo i započeo svoje izlaganje.
„Nesumnjivo da se radi o jako radosnoj vesti.. I ja verujem da ćemo za najdalje par godina probuditi spavače sa vakcinom u sebi. Nažalost, iako smo izolovali virus, tapkamo u mestu. Naše zemaljske sonde i dalje pokazuju prisustvo virusa širom planete. Flora i fauna su i dalje imuna na prisustvo agensa, i tu smo tražili rešenje uzalud. Sada imamo jedinstvenu priliku da ga nađemo.. Ali, treba nam uzorak tkiva, ili još bolje treba nam par tih preživeli da okrenemo napore i istraživanja u drugom, ispravnom pravcu. Toliko“

Muk koji je nastao nakon izlaganja glavnog naučnika je prekinuo cinički komentar jednog od generala vojske, komandanta združenih zemaljskih armija.
„Vi naučnici ste obični mlatimudani koji nemaju pojma ni o čemu. Ništa nam novo niste rekli. Godinama trošite resurse vojske i dovodite ceo Lunar Siti u opasnost sa svojim eksperimentima koji ne vrede ni pišljiva boba. Trebalo je vas uspavati i angažovati..“
„Dosta, Generale Stankovitch-u. Ako se ne možete kontrolisati, napustite sastanak…Kamere, izbrišite reči generala“
Zagrmeo je predsednik sa čela stola. 
 
„Izvinjavam se na upadici, gospodine predsedniče, neće se ponoviti više…zasada.“
Reče general, i ustade da podnese izveštaj vojske.

„Napravili smo akcioni plan, gospodo, koji sadrži tri tačke.
Spuštanje i pripreme, kontakt, i dizanje med laboratorije za gospodu naučnike i njihove igračke.
Spuštanje će se obaviti u dva Gagarina TM, jedan sa ljudstvom, drugi, teretni za provijant i opremu, sa zadrškom na „Spasu“. Potrebno je tačno locirati preživele i proveriti još mnogo stvari.
Nakon spuštanja na bezbednosnu zonu, formirati tri tima. Tim za kontakt i osmatranje, naučni tim i tim logistike.
Zatim, puštanje u pogon medi stanice i habitat.
Osoblje za spuštanje je određeno, i oni se nikada više ne smeju vratiti na mesec, do otkrivanja i izrade vakcine. Određeno je deset vojnika, i kompletan naučni kor koji broji osmero ljudi.. Ovde ionako nemaju šta da rade.
Sonde nam pokazuju da je većina industrijskih infrastruktura još u dobrom stanju, i tim za logistiku će to da opravi, po potrebi i pusti u pogon. Sve što gospodi u belim mantilima treba. Zato im je kamp određen u krugu velikog medicinskog kompleksa u sred grada, čije podrume će logistika da očisti od agensa i zapečati, tako da mogu neometano da rade tamo.
Tim za osmatranje će biti stacioniran, takođe u sigurnim kontejnerima, molim sliku, hvala, na onoj zgradi, mislim da je u pitanju robna kuća, odakle će moći, u slučaju neprijateljstva stanovništva, brzo da reaguju. Lako pešadijsko naoružanje će im biti na raspolaganju.
Tim za kontakt i pregovore će podiči svoj kamp što bliže preživeloj populaciji.
Brodovi su spremni, naređenja izdata. Ja lično ću da rukovodim operacijom kontakta. Samo da se naučnici spakuju i predsednik da odobrenje.

Muk u konferencijskoj sali je prvi prekinuo glavni naučnik.
„Hmm, vi generale mislite sve naučnike da povedete dole? A šta ako dođe do proboja karantina i agens nas sve istrebi? Ko će onda da izradi vakcinu, vi možda?“

Generalu Stankovitch-u se lice zacrveni od besa
„Slušaj, glavonja….i da svi dole pocrkamo ko psi, ima ko da izradi vakcinu. Vojna bezbednost je napravila rezervni plan buđenja spavača, naučnika svih profila koji će nastaviti vaš nazovi rad. Uvek sam vas smatrao kukavicom, gospodine Rajs, i to mi je sada i potvrđeno. Bolje vam je da počnete pakovati svoje stvari i pozdravite se sa Lunar Sitijem…“

Predsednik je preuzeo reč.
„Generale, nema potrebe za takvim rečima, ali se apsolutno slažem sa vama. Sve do jednog naučnika ima da navuku zaštitna odela i spuste se na tlo.
Zaista, ovde nemaju šta više da traže.
Kompletnu opremu da ponesete dole, i sve vaše podatke i rezultate.
Istraživanja će te nabolje raditi pod pritiskom, u samom srcu infekcije.
A i poprilično preživelih vam je na dohvat ruke.
Ako ste i jedne sekunde pomislili da će te dobiti par njih ovde, grdno se varate.
Ništa neće ugroziti bezbednost Lunar Sitija, i da budem iskren, drago mi je što ću se rešiti onih vaših uzoraka od virusa.
Čak šta više, naređujem vam da ih se odmah rešite. Nisu vam više potrebni.
Gospođice West, molim vas vaš izveštaj…“
Mlada i lepa naučnica, psiholog, ustade sa stola, podiže naočale na lice i poče otvarati fascikl.
Pre toga, na brzinu pogleda generala Stankovich-a i nasmeši mu se..
Uprkos desetogodišnjoj razlici, bili su skladan par i celi Lunar Siti je znao za njihovu vezu, a i ljubomoru glavnog naučnika Rajs-a.
Pročistila je grlo i počela…
„Dakle, uhvaćen segmenti radio poruka između populacije ukazuju da imamo jako organizovano društvo koje broji minimalno petsto članova.
Imaju gradsku vlast, policiju, bolnicu, farme i centralni servis.
Po načinu njihove konverzacije zaključujem da ćemo se susresti sa inteligentnim i obrazovanim ljudima.
Izgleda da gradsku vlast sačinjava veliki birokratski aparat, jer je u jednoj poruci naznačeno nešto o dobijanju dozvole gradskih vlasti za napuštanje grada, što me navelo da pomislim da možda nema još negde tako organizovanih grupa ili pojedinaca.
Modulacija glasova isključuje mogućnost nošenja zaštitnih odela, tako da sam sto po sto sigurna da su itekako imuni na agens.
Kao što vidite na ovom satelitskom snimku, molim sliku, hvala, kao što vidite, policijsko vozilo sa upaljenim rotacijama.
Moj zaključak je da je policijska patrola krenula na zadatak. Kao i u svakom društvu, i u njihovom postoji neki oblik kriminala ili potrebe za intervencijom nekog oblika izvršne vlasti.
Sačuvana

...We'd better get back, 'cause it'll be dark soon, and they mostly come at night... mostly...
Sal
Banovan korisnik
predsednik


Poruke: 5.649
Ugled: +28/-10
Starost: 50
Lokacija: In the face of the place
Slike: moj album
Pol: Muškarac
Van mreže


WWW
« Odgovor #3 poslato: 04.01.2009. 22:18:28 »

Vidite onaj motor iza policijskog vozila? A na drugom snimku gradski autobus? Svi stanovnici grada su radno angažovani, to jeste, aktivni, i pred sobom imate dokaz o tome u vidu gustog saobraćaja.
Ne bi me iznenadilo da su pustili i električnu energiju grada u pogon, ali satelitski snimci ne ukazuju na to.
Održavaju redovno skupštine i sastanke, i upozoravaju svaki dan preko radio veze stanovništvo o pridržavanju zdravstvenih procedura.
Te procedure, gospodo, ne moraju da znače ništa, a mogu i da znače spas čovečanstva. Videćemo na licu mesta.     
Takođe, svi stanovnici grada idu ujutro na posao.
U svetu izobilja, gde je sve na dohvat ruke, oni su odlučili da rade.
To govori samo u prilog njihovoj organizovanosti i voljom za životom. Takođe, ni malo naivan podatak je taj da im je glavni autoritet grada žena.
Ipak se nisu vratili u kameno doba. Zadržali su tekovine civilizacije i demokratije.
Gospodo, moj zaključak je da ćemo sa njima brzo naći zajednički jezik.
Toliko..“

Predsednik je ponovo preuzeo reč
„Vrlo dobro, gospođice West. Možemo očekivati zdravo razumsko ponašanje od tih ljudi.
Napominjem naučnike, a i vojsku, da su to građani zemlje, koji su i dalje zaštićeni zakonom. Iako je proglašeno svetsko vanredno stanje pre osam godina, imajte obzira da su to dole ljudska bića, i da ne smete poduzimati nikakve akcije koje se kose sa njihovom voljom. Poštujte njihove autoritete i lepo sarađujte. Očekujem od vas generale izveštaj svaki dan. Najradije bih pošao sa vama, ali imam neodložna posla ovde. Lunar Siti treba preurediti u njegovu prvobitnu namenu..
Dame i gospodo..smatram ovaj sastanak završenim. Poletanje za 36 časova. Dotle da ste spremni, gospodo naučnici.
Sretno, i znajte da celo čovečanstvo gleda u vas. Ne izneverite ih.“



Grad, gradski park, na grobu Denkmal Richtenhopfer-a

Madam de Uhr položi cveće na grob, što učiniše i ostali stanovnici grada.
Onda se okrenu prisutnima, i poče..
„Dragi građani grada. Hvala što ste svi došli da odamo počast našem najstarijem građaninu, i prvom koji nas je napustio.
Denkmale, hvala ti što si nam bio drug, jer da nisi ne bi se setili doći danas ovde.
Tvog psa čuvamo kao rođenog, i tvoj stan gospođica Erika sprema jednom sedmično. O trošku grada, naravno.
Sad, ne sumnjam da tvoji prijatelji, stanovnici grada, imaju šta da ti kažu.
Prvi se približi grobu policajac Freitag.
„Denkmale, uspio si se izvući sa prijavama…pocepao sam ih sve. Ipak, ako tamo na onom svetu voziš auto, znaj da će te brzina glave doći. Eto, toliko od mene.“

Freitag je odstupio, a pristupio Yuzzar.
„Dragi moj prijatelju. Velika je nesreća to, što se nisi pridržavao zdravstvene procedure. Jest da si bio mator ko grčka, al brate nije ti vreme bilo.
Mogao si još malo s nama ostati. Šta da ti kažem, nedostajaće mi naše partije šaha   
Ajd, u zdravlju ostao i živ i zdrav bio…“
Kada se Yuzzar povukao, grobu je pristupila Ulla Chanfuss
„Ja sam mnogo volela tvoje kuvanje, Denkmale, i one konzerve nemaju isti ukus, dok ih ti ne otvoriš. Ti si bio tako natuerlich, i tako si schoene kuvao i otvarao..sada nam to nedostaje svima. Nadam se da ti je dovoljno toplo tu ispod, ako nije doneću ti jorgan i eine bademantel. Ljubim te.

Sledeći je bio Ayland
„Denkmale, mrcino jedna. Toliko si mi posla natovario za vrat.. i šta sad ja sa tom skalamerijom da radim? Ćutiš? Naravno da ćutiš kad si kriv. Marš.
 
Nakon Aylanda, grobu pristupi Klaus Marija.
„Dragi gospodine Richtenhopfer-u. Uvek ste mi bili drag putnik, iako ste me često kritikovali što se ne pridržavam reda vožnje. Po zadnji put vas uveravam da to nije moja krivica, nego krivica zastarelog voznog parka, ali i grada. Nesumnjivo je da nikad niste platili kartu, i velika sreća vas je pratila što nikad niste bili uhvaćeni od kontrole. Svi kažu da ste otišli na bolje mesto, a ja tvrdim da svako mesto mora imati gradski javni prevoz, pa i to vaše bolje. Nadam se da ste poneli dosta sitnine sa sobom, jer sumnjam da će iko biti tolerantan kao što sam ja bio“

Nakon što je Klaus Marija završio, sve glave su se okrenule Henleinu.
Iako je bio u zavadi sa Denkmalom, ipak je osećao dužnost da nešto kaže.
Prišao je grobu i počeo.

„Denkmale, crko dabogda. Nemam ti šta reči. Nikad ti neču zaboraviti šta si mi sa mojom ovcom uradio. Ona je bila moja, samo moja. Pitam se šta policija radi po tom slučaju…“
Zatim je pljunuo na grob i obrisao slinu sa brade.
Na kraju, Madam de Uhr prekori Henleina i Aylanda na zadržavanju i kašnjenju na ceremoniju, pohvali sve pojedinačno na dirljivim govorima i predloži da današnju proceduru zdravlja urade zajedno, u obližnjem hotelu i to na račun grada.

Grad, na krovu robne kuće u centru. Rano jutro.

Poručnik Klein i vojnici Chan i Rimmer su ležali potrbuške na ravnom krovu robne kuće.
Držali su u rukama jake dvoglede, koji su bili prislonjeni uz vizire njihovih zaštitnih odela.
„Tačno na vreme.“
Oglasi se Chan preko interkoma odela.
„I to praši po običaju, kao da ga svi đavoli gone“
Odgovori Rimmer.
Poručnik je neko vreme u tišini osmatrao zeleni BMW, i zatim rekao.
„Šta mislite, zašto vozi onu staru kantu od BMW-a, kada su mu sva najnovija auta na dohvat ruke…“
Dvojica vojnika su se zamislila, i prvi odgovori Rimmer
„Nemam pojma, poručniče..“
Odgovor je sledio nakon par sekundi
„Zato što je sentimentalno vezan za tu kršinu..mora da je imao i pre epidemije.. Eno, opet pozdravlja one nepostojeće komšije, kao i svako jutro. Videli smo dovoljno, idemo odavde…“ 

Zona spuštanja GagarinaTM-A i TM-B, na planini iznad grada.

Kada je Chan zaustavio džip ispred ogromnog svemirskog broda, komora za dekontaminaciju ih je čekala spremna. Nakon dvadeset minuta „pranja“, poručnik
Klein uđe u kantinu broda, gde su ga čekali General Stankovich, naučnica psiholog West i ostali izviđački odredi, raportira svoja zapažanja i sede za sto.
Prvi progovori General.
„Mislim da smo prikupili dovoljno informacija o stanovništvu. Kao što znamo, iz dvonedeljnog osmatranja i prisluškivanja njihovog radio saobraćaja, radi se o jednoj maloj, ali ipak organizovanoj grupi ljudi. Njihov pogled na svet je mnogo izokrenut, kao i njihov način života. Ali, kako god, oni su nam jedina nada za vakcinu. Michelle, molim vas iznesite svoje zaključke“

Naučnica po običaju pročisti grlo i krenu sa izlaganjem
„Gospodo, mnogo sam pogrešila onda u Lunar Sitiju. Smatrala sam da imamo posla sa velikom grupom ljudi, ali kako izveštaji sa terena pokazuju, ipak je u pitanju mala grupica mentalno poremećenih individua.
Koliko sam uspela da analiziram njihovo ponašanje, njihovo mentalno stanje proističe iz njihovog odbijanja da prihvate svet onakav kakav je sada.
Na primer, pogledajte njihova imena i kako se oslovljavaju...
Prekidajući odnos sa realnošću, oni su se odrekli svojih imena i zamenili ih nekim, da tako kažem, smešnim. Sumnjam da je dotična Ulla kumovala svakome pojedinačno. Izgleda da je pre infekcije bila nastavnik ili profesor njemačkog jezika.
Zatim, svi  pale svoje tranzistore i tv aparate redovno, iako je emitovanje prestalo pre osam godina.
Međutim, uz savremene terapije smatram da ih možemo povratiti u realni svet.
Ono što je najbitnije, je ta njihova „zdravstvena procedura“.
Duboko verujem da u tom ritualu koji sprovode svako veče, leži ključ za borbu protiv agensa. Na žalost, naše sonde i osmatrački instrumenti nisu mogli dovoljno da se približe a da ne budemo otkriveni. Takođe je pravo čudo kako nisu primetili naše spuštanje. Mora da su svi redom bili u dubokom snu.
Od urgentne je važnosti da imamo uvida u taj ritual. Ipak, smatram da je prerano za kontakt..barem dok ne saznamo njihova prava imena i pogledamo u bazama podataka ko su u stvari ti ljudi, to jeste ko su i šta su bili pre i za vreme infekcije. Toliko“

Prisutni sastanka su se zamislili nad rečima naučnice West.
Onda je progovorio kapetan Kormanov, oficir bezbednosti misije.
„Ima načina da saznamo njihovo profile. Vidite, po zadnjem izveštaju poručnika Klein-a, onaj lik Yuzzar vozi po svemu sudeći svoje vozilo koje je imao pre epidemije. Po registarskim oznakama možemo mu uči u trag, i mislim da je to za početak dovoljno. Za ostale moraćemo uneti njihove slike u brodski AI i pustiti ga da ih identifikuje, i nađe bilo kakvu povezanost sa ostalima, ako i postoji takva.
Znam da mnogo kasnimo sa planom, ali po onoj radio poruci znamo da će mu tablice biti prekosutra vraćene. Dotle, možemo samo da čekamo, jer i ja sam mišljenja da ne bi trebali ostvariti kontakt pre nego što saznamo nešto o njima, ili barem njemu.
Takođe sam apsolutno siguran da niko ne radi ono što je radio, mislim na zanimanja, pre epidemije…sva osmatranja ukazuju na to“
General Stankovich je zaključio sastanak, i svi su se povukli na svoje radne zadatke, nastavak osmatranja i analize.
Kontakt je zakazan za 36 časova.


Grad, Prezidijum, stanica policije.

Yuzzar propisno parkira svoj BMW ispred prezidijuma, striktno pazeći da ne zapreći prolaz ka vezanim biciklima. Gradski autobus je i dalje stajao na raskrsnici, al od štrajkača ni traga ni glasa.
Zatim uđe u zdanje, u prizemlje gde bila stanica policije.
Priđe desk-u i snažno lupi dlanom o isti par puta.
Pomislio je da celi državni aparat samo uzaludno troši budžet čijoj visini se jedino on usprotivio na prošloj gradskoj skupštini. Niko ništa ne radi.
Iz kancelarije izađe policajac Freitag.
„Dobar dan, kako vam mogu pomoći?“
upita uljudno
„Dobar dan, došao sam po svoje tablice“
Odgovori Yuzzar, smešeći se. Znao je da Freitag mrzi taj njegov osmeh iz dna duše, i zato ga je montirao kad god bi se našao u njegovoj blizini.
„Da li imate popunjen obrazac zahteva za povraćaj tablica?“
„Naravno, izvolite“
Policajac uze papir iz berberovih ruku i stade ga proučavati.
„Hmmmm, ovo izgleda u redu, ali se bojim da niste naveli godište vozila, a bez ispravne dokumentacije ne mogu vam vratiti tablice. Molim vas, popunite novi obrazac.“
Yuzzar preblede, i uze ponuđeni obrazac. Na pultu poče popunjavati dokument, dok ga je Freitag posmatrao. Zatim se Yuzzar oglasi.
„Policajče Freitag, znate vrlo dobro da nema potrebe za ovom ispravkom, godište ste mogli i vi dodati. Bojim se da ću se žaliti na policijsku brutalnost gradskoj vlasti na sledećoj skupštini.“
Policajac prestade žvakati žvaku i brzinom munje zgrabi berberina i doktora za kravatu. Pola jutra se Yuzzar u radnji doterivao, jer je smatrao da je povraćaj tablica jako ceremonijalan i svečan trenutak.

„Slušaj me, Totenkopf-e…ako to uradiš, ako samo pisneš išta vrhovnom autoritetu grada, neču se kod tebe više niti šišati, niti lečiti. A proglasiću da si nesavestan lekar. Izbacit ću te iz posla. Veruj mi na reč. Dakle?“

Iako je Yuzzar fizički veći, samim tim i snažniji od policajca, ipak je ustuknuo.
Nije se valjalo bosti sa rogatim, zaključio je berberin. Posao mu je bio u pitanju.
Ćutke je popunjavao formular, pa na kraju rekao.
„Evo, izvolite. I da znate, cene mojih usluga su porasle za duplo. Šta ćete, inflacija …“
Freitag ćutke uze formular, pregleda ga i odloži ad acta u veliki metalni orman koji je stajao u njegovoj kancelariji.
Zatim se vrati, noseći tablice u ruci.
Predade ih Yuzzar-u i pozdravi ga sa „do viđenja“
Kada je berberin zatvorio vrata prezidijuma za sobom, policajac je u napadu besa počeo lupati šakama od pult, a zatim sam sebe po glavi.
Napokon se smirio, seo na stolicu i promrmljao.
„Povećati cene usluga….inflacija…..đubre jedno, opet me prešao, OPET“
Zadnju reč je vrisnuo na glas, da su ga Madam de Uhr i Erika de Uhr na spratu čule.
Nisu obraćale pažnju na to, jer su kao glavni autoriteti grada imali mnogo važnije stvari da rešavaju, nego da teše ludog policajca.

Grad, na krovu zgrade robne kuće u centru, rano jutro.

Vojnici Chan i Rimmer su ponovo držali priljubljene jake dvoglede na vizitu, a poručnik Klein kameru sa velikim objektivom.
Prvi se oglasi Rimmer
„Eno ga, na vreme..možeš sat po njemu navijati, poručniće..“
Poručnik odgovori
„Tačno tako, Rimmer-u. Odlično, imam ga. Tablice su uslikane, kao i lica većine populacije preživelih. Šaljem slike u bazu. Idemo odavde, mi smo za danas završili..“
Sva trojica vojnika ustaše i napustiše ravni krov robne kuće u centru grada.

Neobična radio poruka na javnom kanalu, Grad  -dva dana pred novu godinu, 2028.

Ayland je otvarao novi karton baterija za tranzistore, pakujući iz iste u manje kutije mesečno sledovanje stanovništvu grada, kada se toki voki oglasio.
Yuzzar je upravo završavao sve pripreme za Henleinov dolazak. Farmer je posekao podobro nadlanicu o neki svoj alat, ali Yuzzar je znao da ga je ovca ujela. Bio je uveren u to, uprkos Henleinovim uveravanjima u suprotno. Spremio je zavoje, kopče, anestetik i par aspirina.
Onda se toki voki oglasio.
Freitag se upravo uvukao patrolnim džipom u sporednu uličicu da ostatak dana provede u kontroli saobraćaja, i montirao radar ispred vozila, kada je začuo poruku sa toki voki-a.
Ella Chanfuss je u učionici puštala Bach-a, kada je iz muzičkog zanosa trgnu oglašavanje toki voki-a, a Klaus Mariju zateče poruka upravo kada je mislio da se obračuna sa policijom i sa transparentom upadne u prezidijum.
A poruka, izrečena ljupkim glasom sekretarice gradonačelnice Erike de Uhr, je glasila:
„Svo stanovništvo grada da se urgentno pojavi za sat vremena u glavnoj konferencijskoj sali vrhovnog tela grada, znanog kao prezidijum. Svečana toaleta obavezna.
Posetili su nas gosti iz drugog grada. Ponavljam, posetili su nas gosti iz drugog grada.


Zona spuštanja GagarinaTM-A i TM-B, na planini iznad grada. Komandni most broda.

General Stankovich je pritisnuo taster, i video link sa Gagarin TM-B i Lunar Siti-jem je bio uspostavljen.
Nakon par kurtoaznih fraza sa glavnim naučnikom Georgeom Rajs-om, video konferencija je krenula svojim tokom.
„Gospodine Rajs, primili ste sve podatke koje smo vam poslali? Slike i snimak kontakta?“

„Jesmo, gospodine Generale. Podaci se upravo procesiraju, ali mogu vam odmah kazati da su ti ljudi apsolutno imuni na virus. Nikakve popratne efekte izlaganju nismo dosada otkrili. Bude se svako jutro, i kao što znamo, odlaze sa svojim dnevnim obavezama..“

„Da, zaista začuđujuće i mogu da kažem, budi nadu u uspešan ishod misije. Vi ste se smestili u podrumu medicinskog centra? Da li vam je još nešto potrebno?“

„Ne, zahvaljujem. Vaši momci iz logistike su uradili izvanredan posao. Imamo na raspolaganju oko 300 kvadratnih metara što apsolutno zadovoljava naše potrebe.
Oprema i lab je u operativnom stanju, i samo čekamo uzorke tkiva. Nadam se da će te ih obezbediti što pre, sada kada ste ostvarili kontakt.“

„Gospodine Rajs, verovatno ste pročitali izveštaj o njihovoj takozvanoj zdravstvenoj proceduri?“

„Da, gospodine generale, jesam“

„Onda ste zasigurno zaključili da je ta procedura ključ za lek protiv agensa, ili možda grešim?“

Sačuvana

...We'd better get back, 'cause it'll be dark soon, and they mostly come at night... mostly...
Sal
Banovan korisnik
predsednik


Poruke: 5.649
Ugled: +28/-10
Starost: 50
Lokacija: In the face of the place
Slike: moj album
Pol: Muškarac
Van mreže


WWW
« Odgovor #4 poslato: 04.01.2009. 22:28:38 »

„Ne, dakako ste u pravu.. znam da je rano zatražiti uzorke tkiva od njih, ali razumite našu nestrpljivost, gospodine Generale“

„Razumem vas u potpunosti, gospodine George..ali mi bi radije da prvo dobijemo uvid u tu proceduru. Ne bismo želeli da uđemo u konflikt sa njima, s obzirom na njihovo mentalno stanje..“

„Naravno, apsolutno vas podržavam u tom stavu..“
Sačekali su par minuta da predsednik iznese svoje mišljenje.
Po prvi put tokom konferencije, umeša se predsednik ujedinjenih naroda u razgovor, što je i razumljivo s obzirom na kašnjenje signala sa meseca
„…odjavljujem se..drago mi je da tako lepo sarađujete, kao profesionalci…i ljudi…kašnjenje je veliko…samo nastavite…sve nade…vama…krc…krc…očekujem celi snimak …krcc…kontakta i vaših konferencija…krcc…“
I signal sa mesecom se izgubi.
General i glavni naučnik, kad uljudno uputiše pozdrav predsedniku koji isti nikad neće dobiti, nastaviše konferenciju..

„Generale, dosta cirkusa. Zahtevam da te ljude pohapsite, iznudite od njih tu proceduru zdravlja i na silu im uzmete uzorke tkiva. Pa čoveče, jeste li vi normalni? Samo kočite izradu vakcine. Reagujte smesta, izdajte vašim nazovi vojnicima naredbu. Odmah.“

„A ko si ti mlatimudane da meni komanduješ? Da imaš imalo pameti u toj svojoj glavurdi, dosada bi već izradio vakcinu, i znao bi da ja primam naređenja samo od predsednika ujedinjenih naroda.
Zadnji put te opominjem, biće onako kako je savet i predsednik odlučio, a ne kako ti hoćeš. Da nećeš možda da izdam zaista naređenja, ali o kontaminaciji tvog brloga?“

Glavni naučnik Rajs je prebledeo. Nije mu padalo na pamet da se otvoreno konfrontira generalu Stankovich-u. Ipak, taj prostak od generala neke male vojske sa balkana mu nikad nije bio simpatičan, koliko god onda sposobnosti pokazao prilikom masovne evakuacije, organizovanjem životnih uslova Lunar Siti-ja i osmatračkih stanica.
A još mu pride preoteo Michell.
Platiće mi kad tada, ponovio je u sebi George Rajs po stoti put.. Ubrizgače mu rastvor umesto vakcine.

„Slušaj me Generale… obojica radimo za dobrobit čovečanstva…al ti ga na svoj vojnički način kočiš..kako ne uviđaš to?“

„A ti bi da ga ja na svoj vojnički način ubrzam, bez ikakvih osmatranja, planova i taktike? Koliko smo sigurni da ih ima samo osmero? Otkud znaš da ih nema na hiljade, imunih na agens i naoružanih do zuba, svi ludi kao i ovi ovde? A nas ni jedan vod, sa lakim pešadijskim naoružanjem?
Ovo ti zadnji put ponavljam, glavonja…vojne stvari, silu, nasilje i odluke o tome ostavi meni.
Sad mi se nosi sa panela, čeka me Michell na večeri…“

General nije mogao a da ne pecne glavnog naučnika.
Kada se veza prekinula, Rajs je od besa prelomio olovku na dva dela i kroz stisnute zube šaptao „Rastvor umesto vakcine…seljačino balkanska…“


Grad, velika konferencijska sala prezidijuma. Vanredna sednica skupštine grada.

Sve fotelje oko velikog ovalnog stola su bile popunjene, sem jedne.
Kerovi prisutnih su sedeli ili ležali gde koji stigao.
Tišinu u sali je povremeno narušavalo veselo pucketanje vatre, paljenje cigareta, srkanje vrele kafe i pokoji kašalj. Svi tranzistori i toki vokiji su bili ugašeni.
Napokon, Madam de Uhr lupi službenim rokovnikom o masivni sto tako da su svi neprimetno poskočili.
„Pa dobro, gde taj Denkmal, i kako se usuđuje ne prisustvovati ovako svečanoj sednici?“

Nakom dvadesetak sekundi, prvi koji joj je odgovorio je bio Klaus Marija Traubenzucker.
„Gospođo gradonačelnice, gospodin Richtenhopfer je mrtav, neki dan smo mu odali počast….mislim da u takvom stanju nije u mogućnosti da prisustvuje sednici, iako sam siguran da bi to želeo.“ 

„Znam da je u mrtvom stanju, cenjeni građanine, ali to nije opravdanje da se ne pojavi pred ovom skupštinom. I vi kao štrajkaš, nemate pravo glasa“

Klaus Marija joj odgovori gnevno
„Onda odlažem generalni štrajk do završetka sednice“

Madam de Uhr se zamisli, pa reče
„Grad usvaja odlaganje štrajka javnog prevoza. Do daljnjeg, imate pravo glasa. Policajče Luletsch, pod hitno da privedete gospodina Denkmala na sednicu. Idite“

Freitag ustade, krenu ka izlazu pa se okrenu.
„Gospođo gradonačelnice, ne mogu bez naloga…ako bi gospođica Erika bila tako ljubazna da ga otkuca..“

Opet se Madam zamislila. Urgentnost situacije je nalagala da se prekrši procedura, ali time bi povredila sam ustav grada. Pošto nisu napadnuti, nije mogla da zavede vanredno stanje. Onda se setila
„Policajče Luletsch, nemamo vremena za birokratiju..napravićemo iznimku. Idite do gospodina Denkmala i ljubazno ga zamolite da dođe sa vama. Ako neće, ne insistirajte. Ne želim još jednu tužbu gradu za vratom.

Zatim policajac izađe, a Ulla, koja je sedela tačno prekoputa njega, zaplače tiho. Opet su obaveze sprečavale da budu zajedno.
Malo zatim se začu škripa guma i zvuk policijske sirene, koji se gubio u daljini.

Nakon poduže ćutnje, Madam de Uhr se obrati svojoj unuci i sekretarici.
„Gospođice Erika, molim vas da skuvate još jednu kafu prisutnim građanima. Sednicu nastavljamo kada se pojave gospoda Freitag i Denkmal, eventualno.



Zona spuštanja GagarinaTM-A, na planini iznad grada. Brodski centar osmatranja i bezbednosti.

Kapetan Kormanov nije mogao verovati svojim ušima. Kao i prisutni general Stankovich, i naučnica psiholog West. Svo troje su bili u timu za prvi kontakt, i sada su prisluškivali njihovu sednicu pomoću nano robota, igračke kapetana Kormanova,  koji su odaslati na date koordinate.
Prvi se oglasio kapetan
„Ovi su totalno odlepeli, Stankovichu, totalno. Neće to sa njima ići kako smo mislili.
Šta vi kažete,  Michell?“
Kapetan Kormanov je jedini sem Michelle od celog budnog čovečanstva smeo generala da oslovljava bez titule. Bili su prisni prijatelji, i u združenim armijama sveta za vreme evakuacije, se prepoznali kao „svoji“.

„Ja sam šokirana. Uopšte nisam znala, nisam posumnjala u toliku dubinu njihovog poremećaja. Da, kapetane, odlepili su totalno. Sad tek mi se kockice slažu…one njihove ranije transmisije…bože moj, oni su nepovratno izgubljeni“

General Stankovich-u se pojavila duboka bora na čelu.
„Sada mi se Rajsov predlog za primenu sile čini sve prihvatljivim, iako sam apsolutno protiv toga. Andrej, koliko si siguran da su oni sami ovde?“

Kapetan mu odgovori momentalno.
„99 posto, generale.. Naše robo- patrole, kao i osmatračnice sa „Spas-a“, „Nade“ i „Orlovog oka“ i svih satelita nad gradom me uveravaju u to iz dana u dan. Osmero, i niko više.“

General se opet zamisli, pa reče
„Poslušaćemo ostatak te njihove sednice, pa onda doneti konačnu odluku.
Ako odluče da nam otkriju zdravstvenu proceduru, znaćemo na vreme i igrati njihovu igru.
Ako ne, uhapsićemo ih i predati u tvoje ruke, Andrej…ne sumnjam da ćeš ti to izvući iz njih, bili totalno ludi ili ne..“



Grad, velika konferencijska sala prezidijuma. Nastavak vanredne sednice skupštine grada.

Policajac Freitag je ušao u salu. Zatražio je dozvolu skupštine za pristup i raport.
Seo je na svoje mesto i raportirao građanima i gradonačelnici da gospodin Denkmal odbija prisustvovati sednici, čak šta više, na poziv grada nije ništa odgovorio.
Zatim se izvinuo građanima na blatom umrljanoj uniformi, sa obrazloženjem da se radi urgentnosti slučaja nije stigao presvući, i da je otkopavanje i zakopavanje groba pokojnog Denkmala bio čisti gubitak vremena. Gospođica Ulla je prestala jecati.

Gradonačelnica mu se zahvalila na angažovanosti i efikasnosti i nastavila sednicu.
„Kao što sam vas obavestila, iznenada i bez najave su nam došli posetioci iz drugog grada. Bili su jako čudno odeveni a lica su im bila prekrivena maskama.
Bilo ih je troje, ali su rekli da ih ima više.
Na pitanje da li dolaze u miru, odgovorili su potvrdno.
Na upit o njihovoj odeći, kazali su mi da je to iz zdravstvenih razloga.
Pozvala sam ih da se smeste u hotel, i gospođica Erika im je čak otkucala prebivalište, ali oni su to odbili pravdajući se time da nam ne žele smetati. Mislim da nemaju para za hotel.
Ono što je mene jako začudilo, jeste to što su se mnogo raspitivali o proceduri zdravlja. Kao da nisu upoznati sa istom.
Na moj upit, odgovorili su mi da se njihova mnogo razlikuje od naše, i da bi želeli da se upoznaju sa domaćom. Ono što me najviše brine, jeste to što su baš morali doći za vreme generalnog štrajka javnog prevoza.
Gospodine Klaus Marija Traubenzucker, naneli ste nepopravljivu sramotu gradu pred posetiocima. Sram vas bilo“

Klaus Marija se pokunji, i zagleda u pod.
Uto se oglasi Ayland
„Cenjeni sugrađani, meni je izuzetno drago što su nas posetili. Smatram da će to samo doprineti ekonomskom razvoju našeg grada. Gospodin Henlein proizvodi i više hrane nego što su potrebe grada, Gospodin Yuzzar bi mogao da proširi svoju praksu, a gospođica Ulla bi mogla da otvori svoje ministarstvo prosvete.
Ja bih dobio neophodnu pomoć u servisu, a gradski transport bi se morao obnoviti i reorganizovati da funkcioniše rentabilno. Policijske snage grada bi se modernizovale, a naš najveći kapital, zdravstvena procedura, bi bio naš najveći izvozni adut.“

Nakon Aylandovog izlaganja, salom je odjeknuo aplauz.
Madam de Uhr je smirila prisutne, i donela zaključak sednice

„Grad je odlučio. Pozvaću posetioce da nam se pridruže na svečanom banketu i tom prilikom im izneti našu ponudu o bratimljenju gradova, sa posebnim akcentom o saradnji i trgovini. Svečanost će početi u 19.30 časova.
Svi građani se oslobađaju redovnih aktivnosti i radno se angažuju za sređivanju banket sale hotela. Želim mnogo balona i ukrasnih traka, svečani stoljnak i servis za ručavanje i escajg. Takođe obezbediti duplu količinu zdravstvenog materijala, kog ćemo nesebično podeliti sa našim gostima uvodeći ih na taj način u zdravstvenu proceduru.
Gospodin Henlein da obezbedi pečeno prase i salate od svežeg kupusa u dovoljnoj količini.
Prvi utisak je najvažniji.
Policija će koordinisati pripremama, i grad đe odobriti novi autobus iz depo-a, ali samo za ovu priliku prevoza gostiju do hotela i nazad. Stajalište gde će vas čekati će vam moja sekretarica javiti. To ne znači da vam je štrajk uspeo, gospodine Traubenzucker. I obavezno da se gospodin Denkmal obavesti o svečanosti. Sigurna sam da će se pojaviti. Znamo da voli prasetinu.
Erika, da li je magnetofon zabeležio tok sednice? Ipak se radi o istorijskom dokumentu za budućnost grada“

Sekretarica gradonačelnice se zacrveni i poče zamuckivati. Zaboravila je uključiti magnetofon.
Građani su počeli gunđati na propust Erike, ali ih Madam smiri.
Zatim naredi da se cela sednica ponovi, od reči do reči. Ovaj put, sa upaljenim magnetofonom.



Zona spuštanja GagarinaTM-A, na planini iznad grada. Brodski centar osmatranja i bezbednosti..

General se na radiju upravo zahvaljivao gradskom autoritetu na pozivu i najavio njihov dolazak. Detalji su dogovoreni i veza se prekinula.
Zatim se obrati prisutnima.
„Kao što ste čuli, uvešće nas u tu njihovu proceduru zdravlja. Spominju i nekakav zdravstveni materijal, kog se moramo dokopati po svaku cenu i proslediti ga naučnicima u medi centru.
Zato ćemo igrati njihovu igru. Ako sve bude OK, nećemo morati primenjivati silu zarad uspešnosti misije.
Kada dobijemo vakcinu, gubimo se iz ove ludare na australijski kontinent i tamo počinjemo masovnu produkciju seruma, koji će roboti da ubrizgaju spavačima.
Savet nek se pozabavi ovim ludacima ovde.“

„Generale, ne bih bio toliko siguran da će sve proći glatko. Preporučujem nošenje ličnog naoružanja, kao i razmeštanje svih vojnika oko banket sale hotela. Video nadzor sale i okoline nano robotima se podrazumeva. Na najmanji znak agresije, reagovati svim raspoloživim sredstvima i preči na plan B, hapšenje preživelih.“

Stankovich je saslušao svog prijatelja, i pogledao Michell, svoju ljubavnicu i savetnicu po pitanju odnosa sa preživelom populacijom.

„Podržavam mišljenje kapetana Andreja. Još nisam uspela da proniknem u njihov način razmišljanja, a naučnici iz medi centra mi zagorčavaju suradnju. Mislim da tome kumuje George. Međutim, kako god, opreza nikad dosta. Ja sam za kapetanov plan“

Na kraju se oglasi i sam General
„U redu, prihvatam mere predostrožnosti.
Sad me zanima šta je AI iskopao o registarskom broju onog vozila. Dajte to na monitor.“

Na ekranu se pojavila Yuzzarova slika, kao i njegovi lični podaci, pre izbijanja epidemije.

„Dakle, poručnik je bio u pravu. Ipak je vozilo ključ za identifikaciju. Ali, ti podaci nam ništa ne govore..“

Doktorka West prekinu generala.
„Da, ali na osnovu  njegovih stvarnih podataka, možemo se dokopati njegove medicinske istorije, što bi nam svakako bilo od enormne koristi.“

Zatim je naredila AI da pronađe njegovu medicinsku istoriju.

„Slažem se sa tim, ali kako da pronađemo ostale? Vreme nam izmiče, imamo još oko osam sati do sastanka. Mada, sada i nije toliko bitno, pošto nam se ta njihova zdravstvena procedura smeši..“

Kapetan Andrej se umeša u razgovor
„Stankovich-u, ako me osećaj ne vara, ovi ludaci ovde su bili stanovnici grada i pre epidemije. Ako Michelle išta pronađe u medicinskoj istoriji ovog lika, imamo velike šanse da AI nađe poklapanja u zdravstvenim bazama podataka grada. Sve te baze su već prebačene iz mrtvih kompjutera medicinskog centra u naš sistem.“

Uto se pojavi Yuzzarov medicinski karton na ekranu.
Michelle se približi ekranu i stade proučavati podatke.
„Ne vidim ništa neobično u njegovoj istoriji… Sve normalno, redovno…dečije bolesti, prelomi nakon saobraćajne nesreće..…lečenje od čira …učesnik programa za hipno odvikavanje od poroka.. bez mentalnih bolesti…operacija slepog creva..problemi sa jetrom.. sve u svemu gospodo, sasvim obična medicinska istorija…ček samo sekund…da proverim nešto..Generale, vi ste rodom iz ovih
Sačuvana

...We'd better get back, 'cause it'll be dark soon, and they mostly come at night... mostly...
Sal
Banovan korisnik
predsednik


Poruke: 5.649
Ugled: +28/-10
Starost: 50
Lokacija: In the face of the place
Slike: moj album
Pol: Muškarac
Van mreže


WWW
« Odgovor #5 poslato: 04.01.2009. 22:37:33 »

krajeva, zar ne? Sećate li se kada je tačno vašu zemlju zadesio prvi nalet epidemije, da ne tražim po bazama..“

General joj je odgovorio kao iz topa
„Kako da ne, bio je sredina marta, 2019. godine. Masovna selekcija i evakuacija ka jugu države je započela krajem marta, tačno 24-tog. Sećam se kao da je juče bilo.. nešto si otkrila, Michell?“

„Ne, samo imam neki osećaj…moram da proverim..“

Prsti su joj leteli po tastaturi brzinom munje, a podaci na monitoru se smenjivali iz sekunde u sekundu.
Zatim se slika na ekranu zamrznula, i prikazala fotografije svih devet stanovnika grada, zajedno sa pokojnim Denkmalom. Slike su bile iz mlađih dana, ali to su nesumnjivo bili oni.
A preko celog monitora se palio i gasio crveni natpis „POKLAPANJE“

Prvi je progovorio kapetan Andrej Kormanov, polako izlazeći iz neverice.
„Ne mogu da verujem…prosto ne mogu…AI je pronašao da su svi oni…“

„Da, Andrej… svi redom….i svi su bili u komatoznom stanju, na intenzivnoj nezi kada je prvi talas infekcije zahvatio ovaj grad, i to 24-tog marta.“
Nadoveza se Michelle
„Nakon oporavka, uvideli su da su imuni na agens i ostali su u svom gradu. Nisu se želeli odazvati evakuaciji, iako bi bez problema prošli  selekciju. Da jesu kojim slučajem, možda bi odavno imali vakcinu u rukama, i spavači nikad ne bi bili uspavani..Vremenom su se u gradu pronašli i organizovali do sadašnjeg stadijuma.“

„Ovo je zaista ludo, neshvatljivo… Mada, ne mogu da krijem zadovoljstvo što su baš moji sunarodnici ostali imuni na takav da kažem, apsurdan način. Javite centru veze da prebaci sva dobijena saznanja naučnicima u med centar, da se imaju čime baviti dok se ne vratimo sa tim materijalom neophodnim za proceduru zdravlja.
Idem da pošaljem izveštaj u Lunar Siti, a vama savetujem da se povučete na odmor. Imaćemo teško veče glumeći predstavnike drugog grada pred onim ludacima, mada imam jasnu predstavu o tom njihovom materijalu za zdravstvenu proceduru. Čestitam vam oboma na pronicljivosti. Michelle, dolazim za deset min u našu kabinu…Andrej, druže moj, spremi vojsku i svoje nano igračke..uskoro ćemo ovo da proslavimo. Voljno“

   
   
Grad, autobusko stajalište kod narodnog pozorišta, 19:15 časova

Klaus Marija Traubenzucker je sa daljine uočio tri prilike kako uredno stoje na stajalištu.
Svo troje je bilo odeveno u žuta zaštitna odela sa osvetljenim vizirima na glavi, tako da im je mogao videti obrise lica. I svo troje su nekako uspeli navući velike sakoe preko, da bi prikrili lično naoružanje i ispoštovali zahtev za svečanom toaletom.
„Kakav neukus u odevanju“ ,pomisli Klaus Marija.
Uredno je izbacio žmigavac i skrenuo na autobusko stajalište.
Otvorio je prednja vrata i posmatrao prilike kako ulaze u autobus. Primetio je sa gnevom da niko od njih ne namerava platiti kartu.
„Jako loš početak saradnje, jako loš…“ promrmljao je sebi u bradu, tako da ga posetioci grada ne čuju.

Ipak je ustao sa svog vozačkog mesta, pokazao rukom na slobodna sedišta autobusa i uljudno ih pozdravio.
„Dragi naši posetioci, želim vam dobrodošlicu u naš grad i u autobus gradskog saobraćaja, koji mi je specijalno dodeljen za ovu priliku i koji neču vratiti nazad. Jer znate, kada ponovo proglasim štrajk, grad neće moći da mi ga oduzme“
Zatim je u stavu mirno, sa spuštenim rukama niz besprekorno opeglanu uniformu čekao da mu otpozdrave.
Prva se oglasila naučnica West, kada mu je pročitala ime na akreditaciji.
„Dobro veče, gospodine Traubenzucker. Drago nam je što ćemo koristiti usluge vašeg javnog prenosa, i unapred se radujemo svečanosti. Kažite mi, koliko smo dužni za prevoz? Ipak, mi smo samo posetioci, a ne vaši gosti…“

Klaus Marija, i dalje stojeći u mirnom stavu pred njima, se nasmeši od uva do uva.
Ipak su posetioci bili normalni i civilizovani ljudi, koji bi da plate prevoz. A ne kao onaj Denkmal koji se nikad za džep nije setio uhvatiti.
Ovi ljudi su zadobili trajne simpatije Klaus Marije Traubenzuckera.

„Ne treba ništa, ovaj put ja častim. Možete mi se odužiti jednim plesom nakon banketa, ali to nije uslov. Sedite i uživajte u vožnji našeg gradskog saobraćajnog prevoza.“
Zatim se okrenuo na peti i vratio na svoje mesto vozača.
Pokrenuo je autobus i usmerio ga u pravcu hotela..

„Lepo odigrano, Michelle…“
Začulo se u internom sistemu komunikacije odela.

„Hvala, dragi…prvi kontakt sa tim jadnicima je najbitniji i steći njihovo poverenje i simpatije prioritet..zapamtite to.“

Onda se oglasi Andrej.
„Michelle, nadam se da će te i mene počastiti jednim plesom, nakon banketa“

General Stankovich nije verovao svojim ušima. Od kako poznaje Andreja, osam godina već, nije čuo nijednu šalu iz njegovih usta.
Okrenuo se ka kapetanu, i spazio nešto što je ličilo na osmeh kroz njegov vizir.
Odgovorio mu je
„Andrej, ne sumnjam da ćeš sebi među lokalnim stanovništvom pronaći zanimljivu devojku za ples… Večeras, Michelle pleše samo sa mnom..“
Na to se obojica oficira grohotom nasmejaše, po prvi put nakon toliko godina poznanstva.

„Momci, to zezanje vam je bezukusno, i opasno. Napominjem vas da se uzdržite od toga za vreme sastanka…ipak, lepo je čuti da se neko i smeje nakon toliko godina…ako sve prođe OK, smejaćemo se zajedno, celi svet..“

Nakon tih reči, svo troje se zagledaše kroz prozor, u mesečinom obasjanu tamu grada.
Gledali su u sablasne, zapuštene i vremenom nagrižene zgrade, kao i rastinje koje se polako širilo preko bulevara i ulica. Ipak, primetili su održavane ulice, verovatno one koje se često koriste.

I napokon su stigli.

Zajedno su ušli u banket salu, koja je bila bukvalno prekrivena balonima raznih boja i ukrasnim trakama.
U sredini tog šarenila, obasjanim sa oko stotinu velikih sveća i baterijskih lampi, stajao je veliki sto, ukusno postavljen.
Na sredini stola je bio veliki pladanj sa pečenim prasetom, a oko stola razmeštene udobne tapacirane stolice na kojima su sedeli stanovnici grada.
Pet stolica je bilo prazno.
Prilike za stolom su ustale, i stara Madam de Uhr ih pozdravi.
„Dobrodošli na svečanost bratimljena naših gradova, posetioci.
Dozvolite da vam predstavim stanovništvo našeg grada.
Nakon upoznavanja sa svima ponaosob, zauzeli su svoja mesta za stolom.
Jedno je ostalo prazno, iako je i tu bilo postavljeno.

Nakon serviranja hrane, koje je uradila Ulla Chanfuss stavljajući svima redom komade prasetine i kupus salate u tanjire, građani grada su se dali na večeru.
Ponašanje za stolom im je bilo besprekorno, ali ipak su ispod oka bacali poglede ka posetiocima.

Prvi je progovorio Henlein, pre toga obrisavši ubrusom usta.
„Dragi posetioci, zar vam se ne dopada moja prasetina? Uveravam vas de je meso sveže, dobro pečeno i vrlo ukusno. Salata je sa naše plantaže, začinjena jabukovim sirćetom i maslinovim uljem iz naših robnih rezervi, koje ne diramo sem u ovako svečanim trenucima.“

Celokupno stanovništvo grada je kao po komandi uzelo ubruse, obrisalo usta, odložila iste na sto i tupim pogledom se zagledalo u posetioce.
Onda se oglasio general, na vanjski zvučnik zaštitnog odela.

„Dragi građani ovoga predivnog grada.. jako žalimo što ne možemo uživati u ovako nesumnjivom ukusnom i kvalitetnom obroku. Kao što vidite, nosimo zaštitne maske i odela.
Gradonačelnici sam objasnio prilikom prve posete da nam zdravstveni razlozi ne dozvoljavaju obitavati u vašem gradu bez njih.
Zato se unapred radujem prisustvovanju vašoj ceremoniji zdravlja, za koju smatram da će milionima ljudi omogućiti posetu vašem gradu, bez zaštitnih odela.“

„Kažete, milionima?“
Upita Freitag, nastavljajući jesti prasetinu.
„Da, milionima…čak i prethodnim stanovnicima grada, vašim sugrađanima koji če se vratiti ovamo…“
Odgovori Michelle.

„Gospodo Freitag i Yuzzar, molim vas da iznesete dezert..“
Zapovedi stara madam.

Dvojica stanovnika ustadoše sa stola i povukoše se u tamu sale.
Nakon petnaest sekundi, pojaviše se sekirama u rukama, tik iza leđa posetiocima.
General Stankovich, kao ni naučnica Michelle West, nisu osetili kako im teško metalno sečivo prodire kroz zaštitno odelo i lobanju sve do mozga.
Bili su na mestu mrtvi.

Kapetan Andrej Kormanov refleksno odgurnu stolicu i izvuče pištolj ispod sakoa, ali prekasno .
Veliko sečivo noža za sečenje mesa ga pogodi po sred srca.
I on je na mestu ostao mrtav.

Ulla Chanfuss izvuče nož iz kapetanovih prsa, obrisa ga krpom i upita prisutne
„Da li neko želi još prasetine? Pre nego se ohladi? Freitag, ostavila sam vam najbolji deo sa buta….“

Henlein izvadi pištaljku i dunu jako u nju.
Čopor dresiranih i krvožednih dobermana koje je skoro godinu dana dresirao, napade uzbunjene vojnike oko hotela.
Rafalna paljba je odjekivala kroz noć, ali je ubrzo utihnula. Skoro svi vojnici su bili rastrgani. Oni koji su uspeli eskivirati napade kerova, bili su momentalno inficirani agensom usled kontaminacije njihovih odela i tela izazvanim ujedima pasa.

„Da, gospođice Ulla, molio bih da mi dopunite tanjir. Uvek mi izuzetno prija pečeno meso pre procedure zdravlja…“
Odgovorio je Freitag, sedajući za veliki sto, na svoje mesto.
Klaus Marija poče pretiti jednogodišnjim štrajkom gradskog prevoza, jer mu je uskraćen ples sa gospođicom Michelle.
Erika ga je tešila, i sebe ponudila za ples nakon banketa, i Klaus Marija se smirio, obećavajući prekid štrajka. 

„Gospodine Ayland, molim vas da dovršite sa posetiocima, pa da započnemo proceduru zdravlja, zajedno. Freitag, ostavite se hrane sada, i asistirajte gospodinu Aylandu. Tanjir će vas čekati kada se vratite.“
-naredi madam.
Ulla zaplače tiho, jer je Freitag opet bio prezauzet obavezama, i jer nikad nisu provodili mnogo vremena zajedno.
Ostali su nastavili večeru.

Tri leša posetilaca su i dalje sedela na svojim mestima, gledajući staklastim očima u prepune tanjire prasetine i kupus salate.

Nakon pola sata, njih dvojica se vratiše. Freitag sede na svoje mesto, a Ayland za njim.
Onda policajac poče raportirati autoritetu grada
„Zadatak izvršen, gospođo gradonačelnice. Zatrpali smo bagerom ulaz u podrum gradske bolnice, i uklonili im one filtere sa ventilacije, agregate, kao i satelitske antene “

„Vrlo dobro, gospodine Freitag. Na sledećoj, novogodišnjoj sednici vas čeka unapređenje. Takođe i plaketa grada sa zahvalnicom će tom prilikom biti uručena gospodinu Aylandu, koji nas je na vreme upozorio.
Freitag, dođavola..slušate li vi mene? Prestanite buljiti u gospođicu Chanfuss, i pojedite to više da započnemo proceduru..već je kasno.“
 

Lunar Siti, sednica saveta Ujedinjenih Naroda Zemlje

Predsednik je pročistio grlo i odmerenim glasom počeo obraćati dvanaestorici senatora čovečanstva
„Dame i gospodo, pre nepunih sat vremena sam primio prilično radosnu vest.
Naše ekspedicione snage na zemlji su ustanovile šta izaziva imunitet kod preživelih na virus END. Dozvolite mi da vam objasnim.
Kao što vam je u izveštajima naznačeno, naši ljudi na terenu su našli zajednički elemenat kod preživelih.
 
Svi oni zajedno su bili u bolnici, na intenzivnoj negi u teškom komatoznom stanju kada je virus END dohvatio njihov grad. Bili su u teškom alkoholnom delirijumu, pa komi.
Takođe im je zajednička osobina da su svi od reda teški i hronični alkoholičari.

Naučnica West donosi zaključak da je njihova takozvana procedura zdravlja u stvari konzumiranje žestokih alkoholnih pića do padanja u nesvest.
Ti ljudi kada nisu pijani, onda su jako mamurni, na granici svesti.
Taj njen zaključak će da potvrdi uskoro , jer su preživeli pristali da im predoče tu proceduru.
Takođe smatra da su nakon buđenja iz kome, u skoro napuštenom gradu nastavili da piju alkohol, i da im je to život spasilo. Vremenom su postali svesni toga, i ograničili se samo na večernje konzumacije pred spavanje.
Dalje, ona zaključuje da virus ne može da prodre u mozak, ili svest individue, ako je zamagljena alkoholom.
Ja nisam dovoljno stručan da vam to objasnim, ali sa velikim nestrpljenjem očekujem njen izveštaj, koji ću vam naravno odmah predočiti.“

Otpio je gutljaj vode, i hteo da nastavi uvodnu reč, kada njegova sekretarica, sva uznemirena, upade u salu za sastanke.
„Gospodine predsedniče i cenjeni savete, molim vas da me izvinete na prekidu, ali stvar je osobito hitna“

„Govori, šta je to toliko hitno, dete?“ reče jedan od članova saveta.

„Sa Spasa, Nade i Orlovog Oka javljaju da su oba Gagarina na zemlji eksplodirala, i da je svaki pokušaj komunikacije sa ekspedicijom uzaludan. Izveštaje i satelitski snimci eksplozija su u vašem kompjuteru, gospodine predsedniče“


Grad, prezidijum, novogodišnja sednica skupštine grada, 5. januar 2028. godine, 21:45 čas

Madam de Uhr unapredi policajca Freitaga u višeg inspektora, Ayland-a uruči plaketu grada koju je sam sebi u radionici izradio, i zahvalnicu koju je lično madam svojom rukom pisala.
Zatim poče govor.

„Dragi građani. Bili smo svedoci pretnje koju smo uspešno otklonili.
Jeste, nadali smo se trgovini i razmeni, kao i ekonomskom i političkom unapređenju našeg grada sa susednim gradom,
Ali oni su hteli da nasele grad milionima drugih ljudi, koji su hteli da nas pohapse i otmu nam uzorke tkiva, kao da smo mi pokusni kunići.
Nagrađeni gospodin Ayland je presreo jednu njihovu radio poruku na svom toki vokiju, koju je snimio na magnetofon.
Izvolite, gospodine Ayland“

Ayland uključi mali diktafon koji se nalazio ispred njega na stolu.

Po prostoriji se začulo
„krccc…krccc..krc..   Generale, dosta cirkusa. Zahtevam …krccc…krcc..da te ljude pohapsite, iznudite …krcc…krcc…od njih tu proceduru zdravlja i na silu…krccc…krccc.krcc… im uzmete uzorke tkiva. Pa čoveče, jeste…krcc..krccc.. li vi normalni? Samo..krcc..krccc kočite izradu …krccc..vakcine. Reagujte smesta, izdajte vašim nazovi…krccc…krc.. vojnicima naredbu. Odmah.“

« Poslednja izmena: 07.01.2009. 12:50:11 od Sal » Sačuvana

...We'd better get back, 'cause it'll be dark soon, and they mostly come at night... mostly...
Sal
Banovan korisnik
predsednik


Poruke: 5.649
Ugled: +28/-10
Starost: 50
Lokacija: In the face of the place
Slike: moj album
Pol: Muškarac
Van mreže


WWW
« Odgovor #6 poslato: 04.01.2009. 22:39:53 »

Madam de Uhr je nastavila
„Nesumnjivo se radi o činu agresije na naš grad…Ostale presretene radio poruke sadrže naš opis kao ludaci, i alkoholičari. I otkrile nam lokaciju njihovog podzemnog bunkera
Kako je policiji objasnio gospodin Ayland, prisluškivao ih je duže vremena, i tom prilikom priznao da je menjao frekvenciju kanala prilikom redovnog servisa naših toki vokija. Progledali smo mu kroz prste, verujući da je to učinio slučajno. Znate da je grad strogo zabranio menjanje frekvencija na našim uređajima.

Kako god, pokazali smo da smo pametniji, inteligentniji i mudriji, da je naš način života u našem gradu jedino ispravan. U to ime, današnju proceduru zdravlja vršimo zajedno, na račun grada.

Oni su mislili da smo totalne budale.“

Nakon govora stare Madam, započeli su svoju proceduru zdravlja.
Današnji materijal je bio vinjak, i svi su ga istovremeno sipali iz flaša u velike čaše.

Između gutljaja, Ulla je ponovo zaplakala, jer je Freitag već klonuo glavom o sto.
Nikako da budu duže vremena zajedno.

A zadnja misao Klaus Marije, pre nego što je utonuo u alkoholnu komu je bila
„Valjda će mi grad odobriti da zadržim novi autobus……“
Sačuvana

...We'd better get back, 'cause it'll be dark soon, and they mostly come at night... mostly...
Sal
Banovan korisnik
predsednik


Poruke: 5.649
Ugled: +28/-10
Starost: 50
Lokacija: In the face of the place
Slike: moj album
Pol: Muškarac
Van mreže


WWW
« Odgovor #7 poslato: 04.01.2009. 22:40:22 »

Kraj  pozdrav
Sačuvana

...We'd better get back, 'cause it'll be dark soon, and they mostly come at night... mostly...
SuzanKalvin
Robopsiholog

predsednik


Poruke: 1.813
Ugled: +11/-0
Starost: 42
Slike: moj album
Pol: Žena
Van mreže


« Odgovor #8 poslato: 05.01.2009. 02:17:43 »

Uh, stvarno će biti teško za ilustrovanje. Dobra pričica, ne smeta što je podugačka. Moraš da nađeš nekoga da ti radi lekturu ako misliš ozbiljnije da se baviš ovim. Imaš dosta grešaka u kucanju i u redosledu reči u rečenici. Inače, sve ostalo je super.
Sačuvana

dan555
Kosmozamlata

predsednik


Poruke: 8.837
Ugled: +80/-9
Starost: 61
Lokacija: Nigdina
Slike: moj album
Pol: Muškarac
Van mreže


« Odgovor #9 poslato: 05.01.2009. 03:48:50 »

Meni smetaju imena pisana u originalu. Sad
Sačuvana


Čoveče, pazi da ne ideš mali ispod zvezda! pozdrav
MasterYoda
Moderator

predsednik
*****

Poruke: 4.365
Ugled: +32/-5
Starost: 65
Lokacija: Very Far Away from Anywhere Else
Pol: Muškarac
Van mreže


« Odgovor #10 poslato: 05.01.2009. 13:35:26 »

Dobra priča. Čestitam, Sal!
Nekako sam očekivao da će psi imati neku ulogu u 'proceduri zdravlja', pošto u priči svako ima barem jednog psa Laughing. Nekako oko sredine priče očekivao sam da će na kraju oni ispijati pseću mokraću ili nešto slično. Khm!!!
Sačuvana

Čovek se ne bori s rupom iskopanom na pogrešnom mestu, nego s budalama koje su je iskopale. Rupu jednostavno zatrpava.
peca777
SF friend

admiral flote


Poruke: 1.066
Ugled: +11/-0
Starost: 42
Lokacija: Beograd
Pol: Muškarac
Van mreže


« Odgovor #11 poslato: 05.01.2009. 13:45:24 »

super prica o gradu ludaka bas super 5+  Mr. Green Mr. Green
Sačuvana
svetlost lutalica
Bene Gesserit

predsednik


Poruke: 4.194
Ugled: +60/-2
Lokacija: Bgd
Van mreže


« Odgovor #12 poslato: 05.01.2009. 17:00:39 »

Super je priča.  tako je
Mislim da je na mestu Suzanina sugestija za lekturu. Takođe mislim da bi možda neki drugi naslov bio bolji, ovaj malo spoileriše, a i malo je kliše (sa moje tačke gledišta).
« Poslednja izmena: 05.01.2009. 17:02:11 od svetlost lutalica » Sačuvana
Sal
Banovan korisnik
predsednik


Poruke: 5.649
Ugled: +28/-10
Starost: 50
Lokacija: In the face of the place
Slike: moj album
Pol: Muškarac
Van mreže


WWW
« Odgovor #13 poslato: 06.01.2009. 18:28:19 »

Svetlost & SuzanK, sto se tice koLekturisanja, nemam nameru da se time bavim ozbiljno, jer sumnjam da bi iko dao koju kintu za moje pisanje, a valja nesto jesti, i to svaki dan Smile
Ja kada zavrsim pricu, letimicno na brzinu pregledam tekst. Za ispravke i "peglanje" nemam volje, ne pricinjava mi zadovoljstvo.
Ako nekog i angazujem za to, moracu da se iskezim keshovine. To mi jos manje pricinjava zadovoljstvo, i ubija volju za daljnim pisanjem.
Na kraju krajeva, to mi treba Word odraditi, onaj dodatak..al nekad i ja predvidim podvuceno crvenim, jer mnoge reci podvlaci koje ne pozna, kao imena i sl.

Ako ima dobrovoljaca sa viskom vremena, rado cu mu poslati fajl.. SmileSmile

Mr Dan, namerno sam ubacio ta imena, radi autenticnosti. a i da bude "svetsko, a nase" Smile

Mastere, ti konto da su imuni zbog urinoterapije? hahahah... .Kerove sam ubacio onako, polazeci od sebe. Ja da danima ne vidim ni jedno ljudsko bice i to jos sam u velikom gradu, obavezno bih nabavio kera, cisto drustva radi.

Prvobitni naslov price je bio "Ne budite spavace", i u zadnju sekundu, pred dizanje iste na forum, mi pade ovaj na um.
Ne kontam kako spoilerise, eto Master nije skontao kraj iz naslova.. SmileSmile

SuzanK, skontaj ilustraciju kakvu zelis, moja sugestija je da odradis onaj Freitag-ov patrolni dzip u krupnom planu, sve sa freitagom obucenim kao mad max, a u pozadini sablasni grad...a moze i babetiba de Uhr kako komanduje gradom... Smile

Ne sumnjam da ces smisliti vec nesto.. Smile
Sačuvana

...We'd better get back, 'cause it'll be dark soon, and they mostly come at night... mostly...
Sal
Banovan korisnik
predsednik


Poruke: 5.649
Ugled: +28/-10
Starost: 50
Lokacija: In the face of the place
Slike: moj album
Pol: Muškarac
Van mreže


WWW
« Odgovor #14 poslato: 10.10.2009. 11:03:28 »

Evo i ovoj sam izmenio naslov, stavio prvobitni.

Sad sam miran.. Laughing
Sačuvana

...We'd better get back, 'cause it'll be dark soon, and they mostly come at night... mostly...
Stranice: [1] 2   Idi gore
  Štampaj  

 
Prebaci se na:  

Šema sajta  ◊   SF Vektor  ◊   TV program  ◊   Periodni sistem NF

Pravilnik  ◊   SF kviz  ◊   NF na Krstarici  ◊   SF filmovi  ◊   Bibliografije

Kopirajt © 2006-2019. SF tim. Sva prava zadržana.
Pokreće MySQL Pokreće PHP Powered by SMF 1.1.21 | SMF © 2015, Simple Machines | Mapa foruma | Arhiva | wap2 Ispravan XHTML 1.0! Ispravan CSS!
Stranica je napravljena za 0.04 sekundi sa 24 upita.