SF tim
* 24.08.2019. 19:45:32
napredna pretraga  
Dobro došli, Gost. Molimo vas prijavite se ili se registrujte.
Da niste izgubili svoj aktivacioni e-mail?

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
Vesti: Fan forum SF fanova. Smile
 
  Portal   Forum   Pomoć Pretraga Igre Prijavljivanje Registracija  
Stranice: [1] 2 3 ... 6   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Kako Radenko umalo da upropasti svet  (Pročitano 29216 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Sal
Banovan korisnik
predsednik


Poruke: 5.649
Ugled: +28/-10
Starost: 49
Lokacija: In the face of the place
Slike: moj album
Pol: Muškarac
Van mreže


WWW
« poslato: 27.11.2008. 14:57:28 »



Ilustracija:
SuzanK.
« Poslednja izmena: 10.05.2010. 03:53:18 od dan555 » Sačuvana

...We'd better get back, 'cause it'll be dark soon, and they mostly come at night... mostly...
Sal
Banovan korisnik
predsednik


Poruke: 5.649
Ugled: +28/-10
Starost: 49
Lokacija: In the face of the place
Slike: moj album
Pol: Muškarac
Van mreže


WWW
« Odgovor #1 poslato: 27.11.2008. 14:59:25 »

Kako Radenko umalo da upropasti svet
Priča druga


„Sine crni, oladiće ti se jelo, mani se traktora..dolazi kad ti kažem“
Vikala je majka Radenkova, držeći ruke na bokovima i stojeći na tremu njihove kuće.
Radenko se nije obazirao na majčine povike. Nastavio je gladiti traktor i milovati mu blatobran, slušajući kako motor pucketa, hladeći se na zalazećem suncu u Radenkovom dvorištu.
Ali nije pucketanje starog motora, niti majčini povici jedino što je Radenko slušao.

„Sad ću kevo, pusti me bre…“
Odgovorio je Radenko, ne skidajući oči sa svog traktorćeta.

Stari pas, neznane sorte i rase, se stvori kraj Radenka, liznuvši mu ruku.

„Gde si Fujto, pseto matoro…“
Pozdravi ga Radenko, nagevši se do kabine da dohvati flašu piva.
Otvori je i dade psetu da pije, nalivši mu sadržaj u labrnju.
Pseto se obliže, podrignu, i zadovoljno proteže. Onda se otetura do zadnjeg velikog točka, i zadrema.

„Radenko, nemoj ti mnogo da šuruješ sa tom džukelom, znaš..to pseto sve prenosi matorom šta se ovde zbiva…“
Reče traktor Radenku.
„More, ne soli mi pamet kršino jedna, kako pseto može da prenosi Mitru i njegovom starkelji išta?“

Traktor ućuta, jer se primicala Radenkova mati.

Vidite, Radenko je mogao razgovarati sa svojim traktorom.
U jednom delu Srbije, a neću vam odati kom jer mi nećete ovo poverovati, svi sredovečni muškarci, koje su veštice proklele u mladosti, su mogli da razgovaraju sa svojim najmilijim neživim objektom.
Sad se vi pitate kakvo je to prokletstvo, a ja ću da vam objasnim.

Elem, pre deset godina, Radenko je bio zdrav i prav seljak, dobre naravi i poštene duše. Obrađivao je svoje maline sa pažnjom i ljubavi. I bi nagrađen zato velikim i bogatim rodom svake božije godine.
Najveći malinjak koji svet ikad viđe. A svaka malina ko jabuka mu izrastala.

Onda se Radenko zagleda u devojku, a i ona u njega.
Odolela je Mitru, najvećem švaleru zemlje Srpske a i sveta, a Mitar odustade da je zavede jer Radenko mu bijaše drug od malena, još iz školske klupe.

Tako se oni zavoleše, a i svadbu zakazaše.
Ali, veštice neba i zemlje Srpske to osujetiše.
Potisnute u sam Zaborav, jer narod prestade verovati u njih, one ipak napraviše sabor u istome  i odlučiše primiti svežu i nevinu krv u svoje sestrinstvo, a odluka pade na prostu i lepu devojku, baš onu u koju se Radenko zagleda, a ona ista u njega.
Izabranica Radenkova bi prikladna, da svojom čednom i mladom krvlju razbije okove Zaborava i veštice vrati u svet smrtnih duša.
Vidite, radi Mitra jebivetra, skoro da i nije bilo čednih devojaka u tom okrugu..

Dođoše joj u san, tri noći za redom.
I svaku noć je vrbovaše da postane njihova sestra.
Prvu noć joj obećavaše  sve moći prirode i njenih sila, da deli sa njima ravnopravno.
Drugu noć obećaše  joj večan život, i svetove van svetova da vidi.
A treće noći, obećaše joj mesto kraj njihove majke. Majke prirode.

Veštice joj u san poslaše slike njenog života sa Radenkom, teškog života seljačkoga, punog rada, patnje i neizvesnosti.
Volela je ona mnogo Radenka, i skoro da ih odbije, ali kad viđe svetove neviđene, i moći nepojmljive, a nasuprot kako se ubija, kako stari i sedi od rada uz Radenka, mlada pristade.
Rekoše joj da gola ko od majke rođena zakorači na sred reke, prvu noć punog meseca…
Ona to i učini, i to baš kako joj rekoše.
Nije znala da dok je koračala po vodi ka sredini reke da je pseto skriveno očima pratilo.
A psetu umalo donja labrnja na zemlju da tresne kad viđe kako mesečina obuhvati mladu Radenkovu i ponese je ka Zaboravu.
Onda ker protrlja šapama oči, opsova, pljunu u stranu i dade se trkom kući, da čiči javi šta viđe…
Veštice, da se nekako oduže Radenku, baciše na njega čini da može da oživi neživi predmet do kojega mu je stalo, da mu društvo pravi i kroz život vodi.
Izabrao je svoje traktorće..

U Zaboravu nije bilo ni noći, a ni dana.
Samo tama, nemerljiva i beskonačna tama.
A u sred te tame, veštice se nađoše i skupiše uz veliku vatru.
Najstarija i najmudrija od njih dočeka mladu Radenkovu i poljubi je u čelo devojačko.
Sve ostale ponoviše isto, pa je namazaše krvlju tri demona i tri goblina.
Onda joj uradiše vradžbine nezamislive i neopisive, tolike da ih njihova Majka Priroda opomenu ...
Zatim nabiše živog Drekavca na ražanj, i uz igru oko vatre, cijuke i Mitrovu rakiju ga ispekoše i pojedoše.
I tako mlada Radenkova postade najmlađa veštica neba i zemlje Srpske.
I najbezobraznija. A zašto najbezobraznija o tom, po tom..

„Radenko, baksuze crni ostavi se više traktora i dolazi da jedeš. Neču ti više ponavljati..“

Ustade tako Radenko i zovnu pseto za astal koji mu mati postavi na tremu.
Sede, otkinu komad sušene kobasice ljute i baci je psu.
Fujto je uhvati u letu, proždera je, podrigne i krenu svojoj kući, sve mljackajući jezikom po labrnji od ljutine.
Sede mati Radenkova prekoputa njega i zagleda se u sina koji je srkao supu od tek zaklane kokoške.
„Crni moj sine, oćeš li se više pameti dozvati…“
Zapita ga mati, i podboči bradu dlanom, naslonjenim laktovima o astal.

„Ostavi me sa tim, majko“
Odbrusi joj Radenko.
„Deset godina prođe, a ti još patiš za njom…život ide dalje, sine moj“
Reče mu majka nežno.

„Matora, ona se nije utopila, uzeše je veštice pod svoje…“
Još bezobraznije joj odbrusi.

U to, izađe mu ćaća iz kuče u potkošulji, sav snen i pospan.
Odalami ga iza ušiju toliko da mu šajkača pade u tanjir i zagrme
„Da ti jebem krv koja te napravi, slušaš li ti šta ti mati zbori?
Odvešću ja tebe onim doktorima u Beograd, luđače..“
Radenko opsova, zgrabi šajkaču, ustade sa astala i otrča prema traktoru.
Zajaše ga, upali i sav zajapuren doviknu starcima
„Nije se bre utopila,…pojma vi nemate..“
Pokrenu traktor i sa gnevom ga potera prema selu, ispraćen majčinim suzama.

„Miloše jebote,  zar ne bi trebali da radimo? Ovo je već treći koji prekorači brzinu..“

Miloš se dlanom udari po obrazu, slepivši jadnog komarca za čekinjastu bradicu.
Ne otvarajući oči i zavaljen u vozačko sedište patrolnog keca, odgovori

„More, mlad si još, dete…ono prozuja Mitar jebivetar u svojoj Ladi, onaj što nam onu rakiju donosi…aj još pola sata dremaj, pa idemo da predamo smenu…“
Promumlja Miloš i namesti šapku da mu prekrije oči.
„Kako vi kažeš, šefe….“
Začu komandir patrole, al ne ću cinizam u glasu podćinjenoga.
„Šta sve neće u miliciju da prime…sreća, još mesec dana i odo ja u penziju..“
Pomisli Miloš, pre nego što ga san obuze..

„Ej, smanji gas bre, eno ga patrola ispred, iza okuke…“
Radenko nije obraćao pažnju na reći traktora koji je već treći put isto ponavljao, jer je bio zadubljen u svoje misli…

I pseto je znalo, a i traktor.
Jer, vidite, nesuđena mlada kad je postala veštica prekršila je bezobrazno zakon njihov, zakon svih veštica svih svetova.
Došla je Radenku ne u san, nego se sama pojavila pred njim, u malinjaku.
Stvorivši se pred njim ni iz čega, priđe mu i reče
„Radenko, ljubavi moja...oprosti mi“

Radenku umalo oči ne ispadoše, a pas Fujto ispusti cigar iz labrnja što mu on dade da popuši, nacereka se, opsova i odjuri kući da javi matorom.
Sve je Fujto matorom javljao, namerno mu dižući muku svojim saznanjima sve više i više, jer starac to nije nikome mogao preneti…jer, ko bi mu verovao da priča sa psetom.

Tako se Radenko zagleda u nesuđenu, a ona u njega.
I sve mu kroz suze ispriča, o novim svetovima, o vešticama i životu s one strane smrtnosti, o Zaboravu samom i još mnogim drugim svetovima i mestima.

Slušao ju je strpljivo celi sat otvorenih usta i očiju.
I na kraju, ona mu priđe, zagrli ga i povuče na zemlju.
Kako mu reče, da ga dariva svojom čednošču za rastanak.

A Radenko, sav onako zbunjen i pomalo uplašen, ipak ne odoli iskušenju da svoju nesuđenu napravi ženom, iako je bila veštica. Radenko je mnogo voleo i želeo.
Ali, ostale veštice se pojaviše i skrivene ostadoše. I da najmlađu i najbezobrazniju nauče pameti, da ne travelja smrtnicima o Zaboravu i svetovima drugim, baciše čini i magiju na dvoje ljubavnika.
I ostadoše skrivene, da se slade muci njihovoj.

Radenko je bio prav i zdrav muškarac,, i onomad davno kad ga je Mitar u Beograd vodio da se malo omrsne kod onih sumnjivih žena nije bilo nikakvih problema one prirode.
Ali sad ih je bilo.
Iako je naizgled sve u redu bilo, nikako da nesuđenu razdeviči i ženom napravi.
Upirao je Radenko i upirao i tri puta se preznojio, al džabe.
A nesuđena mlada a sada veštica, sva u strasti i isčekivanju ne primeti čini i magiju na nju bačenu od sestara njenih, sve dok Radenko ne odustade od nauma, obuće se i sede kraj nje.

Sede i nesuđena, i tek onda primeti čini i magiju, a i vide sestre kako se skrivene cerekaju.
Znade da je pogrešila što se Radenku poveri, ali ljubav u njoj je bila jača od svih zabrana iz knjige čarolija i magija koju sama majka priroda napisa, davno pre samog početka vremena.
Znale su to sestre i ne kazniše je više.
Ali ona, najmlađa i najbezobraznija veštica neba i zemlje Srpske, dade Radenku ipak dar..ne svoju čednost, nego baci čini i magiju na njega da joj voljeni stekne sposobnost.
Sposobnost izumljenu iz besa prema sestrama, a i ljubavi prema nesuđenom.
Sposobnost da može svugde i uvek svaku rupu otvoriti,  i napraviti.

Onda ga po zadnji put kroz suze poljubi dugo i jako, i nestade u kovitlacu pred zabezeknutim, tužnim Radenkovim očima, zajedno sa svojim sestrama.
To je bio zadnji put da je video.

Postavljeni radar na haubi patrolnog keca umalo nije pao sa iste od snažnog naleta vetra i visokog, vrištavog zvuka.
„Jebo te, koji je ovo đavo“
Prenu se Miloš iz dremeža.
Obojica policajaca se isteturaše iz keca i zagledaše niz široki put na kom su lovili nesavesne vozače štiteći bezbednost saobraćaja i usput puneći sebi ogromne džepove.
Mlađi priđe radaru i pročita na ekranu brzinu vozila koje ih je prodrmalo iz zasluženog dremeža..
„482 kilometara na sat…jel, komandiru, to mora da je onaj fantom, a?“
Zapita mlađi policajac starešinu, ne skidajući pogled sa ekrana radara.

„Slušaj bre vamo…o ovome nikom ni reč, a kamoli da upišeš u izveštaj, jasno?
Sedaj u kola, idemo odavde…“
Odgovori mu Miloš drsko
 
„Ali Miloše, jebote, pa ovo nije normalno, moramo ovo prijaviti…“

„Dete, umukni svoju labrnju i poslušaj me…komandir je zabranio da se to dokumentuje, veli da mu se oni iz Beograda smeju, misle da je šenuo skroz, a i mi sa njim…jasno?
„Jasno..nego, pretpostavlja li se ko je taj fantom i šta on to vozi?
Godinama teroriše ovaj kraj, čak sam u pandurskoj školi čuo za njega…“

„Mali, ne talasaj..niko ne zna ko je, a i ne zanima me uopšte…to nisu čista posla, znaš? Ipak, za tolike godine jurnjave po okrugu, nijednom nije imao udes ili nekoga udesio..Babe veruju da je sam đavo odabrao naš okrug da se provoza, a ja im verujem sve više i više…“

„Ali Miloše, jesi ti svestan…“
„More, umukni i daj pare od kazni da podelim pa da predamo smenu.
Nikom ni slova o fantomu, jel jasno“
Zadnji deo rečenice je Miloš posebno naglasio, povisivši ton.
„Jasno“
Odgovori mlađi policajac sav ubledeo kao krpa, trpajući svoj deo para u džep.


Radenko zaustavi svoj traktor pred seoskom krčmom i sjaše s njega.
Deca, a i pokoji odrasli odmah dotrčaše da se dive Radenkovoj mašini.
Naučio je on na takve reakcije i nije obraćao pažnju na to.
Vidite, malo pre zakazane svadbe, Radenko je iz Beograda poručio antenu što gleda televiziju sa onog satelita u nebu, da buduća mlada ima da gleda ko svaka moderna evropska žena slike iz sveta i da bude u toku one mode i ostaloga.
Znao je on da će po celi dan drndati u malinjaku, pa nije hteo da mu se buduća oseća mnogo usamljena.
I kad majstori to montiraše i odoše, Radenko upali televizor i poče da gleda slike u svetu.
Otvarajući drugo pivo, zagleda se u nekakva auta što ljudi prave od krševa tamo u americi.
Sva sjajna, blistava i lepa ko sa slike.
Nakon trečeg pivkana, Radenko odluči da tako udesi svoj traktor. Da bude ko sa slike, i da najlepšu mladu doveze na najlepšem traktoru pred crkvu, da ih pop venča.
Sutradan, ode za Beograd po materijal i dade se na posao.
Dan za danom je u šupi vario, bušio i sekao limove i metale.
Videvši da mu to ide od ruke, dodavao je sve novije i novije detalje i traktor je blistao sve više i više..
Taman kad je prišarafljivao ogromne hromirane izduvnike preko niskoprofilnih traktorskih guma na sjajnim alu felnama posebnog dizajna da pasuju na traktor, dođe mu ćaća u šupu i javi mu za mladu…da su našli samo njenu odeću na obali..


„Radenko, daću ti deset hiljada evra i svoju mečku za traktor“
Čude Radenko dok se hvatao vrata krčme.
„Ne interesuje me“
Procedi kroz zube, ni ne okrenuvši se da vidi ko ga to od seljana nudi…

„Pomoz bog, Radenko…“
Pozdravi ga Mitar i odgurnu stolicu na svom astalu, i time uputi Radenku poziv da mu se pridruži.
Od svakog drugog, Radenko bi to odbio tihim mumljanjem sebi u bradu, i seo bi sam da pije sam.
Ali Mitra nije odbio.
Jer, samo sa Mitrom je mogao prozboriti pokoju,i ni sa kim u selu i okrugu.
Mitar ne samo što mu je bio drugar još iz škole, kojih je imao podosta,nego što ga je jedini na neki način razumeo i koji ga nikad, za ovih deset godina, nije gnjavio time da zaboravi na mladu i da nastavi živeti život bez nje.

„Bog ti pomogo, Mitre“
Odgovori na pozdrav i sede za astal.
Naruči rakiju i pivo, zapali cigar i upita druga
« Poslednja izmena: 27.11.2008. 15:12:55 od Sal » Sačuvana

...We'd better get back, 'cause it'll be dark soon, and they mostly come at night... mostly...
Sal
Banovan korisnik
predsednik


Poruke: 5.649
Ugled: +28/-10
Starost: 49
Lokacija: In the face of the place
Slike: moj album
Pol: Muškarac
Van mreže


WWW
« Odgovor #2 poslato: 27.11.2008. 15:00:18 »

„Kako ti starac, jel dobro?“
„Stari ko stari, znaš njega…oče da idem za Švapsku, zamisli….“
Reče Mitar i diže rakiju da nazdrave
Sljuštriše je niz grlo i dadoše znak krčmarici da donese još po jednu.

„Eno ti se deca penju na traktor“
Pokaza Mitar na izlog kafane..
„Ma neka ih, deca su to…“
Odgovori mu Radenko i nategnu pivo, da spere rakiju iz grla.
 
Mitar je znao za Radenkov dar oko rupa, i zato ga zapita
„Jel, možeš li navratiti sutra do mene da mi napraviš par rupa u zidu, kačimo deda i ja novu kujnu..“
„More brate, doći ću…jel ovakva treba?“
Reče Radenko i uze sa astala praznu pivsku flašu i srednjim prstom joj napravi savršeno okruglu rupu na dnu.
Mitar je video da mu je prst prošao kroz dno flaše kao kroz kajmak.

„E baš takve trebaju“
Reče Mitar, ne skidajući pogled sa dna flaše
Izmeniše još po koju i začutaše, svak sa svojim mislima…

„Komandire, kunem vam se, proleteo je skoro četiri stotine na sat, iz pravca Beograda prema selu…“
Mlađi policajac, sav crven u licu se nageo šakama na komandirov sto i uporno objašnjavao ono što se obično ne spominje u stanici a i šire.
Komandir je ustao iz fotelje i prišao drugom policajcu.
„Miloše, jes ti njemu objasnio neke stvari?“
Upita komandir svog podčinjenog, ali i prijatelja

„Ma jesam, al vidiš, oče da talasa i eto ..“
Odgovori Miloš, paleći cigar.
U komandirovoj kancelariji niko, sem Miloša, nije smeo da zapali cigaru.

„Imam plan kako da ga uhvatimo“
Začuše obojica policajaca.

„Šta reče, kukavče crni? Znaš li ti more da to nisu čista posla, da taj fantom nije sa ovog sveta? Oš bre da najebe celo selo radi tvog inata? Dok god ne izazove udes, ili neko ne nastrada od njega, stvari ostaju ovakve kakve jesu.
Jel jasno, dete?“
Odgovori mu komandir

Najmlađi policajac u stanici zaćuta na tren, pa reče.
„zahtevam da organizujete akciju hvatanja ili ću ja da preduzmem korake“

Muk u kancelariji nije dugo potrajao.
Milošu se užariše obrazi od besa, te odbrusi najmlađem da začepi svoju lajavu labrnju. Uhvati ga za revere uniforme, al se umeša komandir.
„Mali izađi na tren, pozvaću te..“

 Kad mladi i neiskusni policajac izađe, komandir se obrati Milošu
„Jel znaš da možemo najebati i ti i ja ako mali počne da talasa?“

„Kako bi smo mi to mogli najebati, pa celi okrug zna za fantoma i niko nam ne zamera što ga ne fatamo…čak i pop misli da je fantom došao sa one strane i bolje ga ne dirati“
Odgovori Miloš i sede u fotelju kraj komandirovog radnog stola

„E moj Miloše“
Progovori komandir, sa rukama u džepovima i zagledan kroz prozor.
„Malom je stric onaj general u Beogradu, glavna čivija, i samo da ga nazove ima da najebemo i ti i ja i cela stanica..ja ću da saslušam malog i njegov plan, jer Miloše, ni ti ni ja nismo daleko od penzije..“

Miloš proguta knedlu i krenu ka vratima. Otvori ih i odbrusi najmlađem policajcu koji je stajao u hodniku
„Ulazi“
Kad je ušao i zatvorio vrata za sobom, susreo se sa dva čelična pogleda starih iskusnih pandura.
Onda mu komandir reče
„Dakle dete, plan, da čujemo…

 
Radenko, našljokan,  izađe iz kafane i zajaše svoj traktor.
Pošto mu je kabina bila postakljena tamnim staklom, okupljeni seljani nisu mogli videti šta se zbiva unutar nje.
Naime, Radenko se prepirao sa svojim traktorom.
„Nećeš voziti bre, ja ću da nas odvezem kući..vidi na šta ličiš“
Reče mu traktor, sa prekorom u glasu

„Pali motor kad ti kažem, i davaj volan..idemo na autoput da zaprašimo tamo..“

„Neće moći, pijan si ko guzica..Sutra ćemo da prašimo Radenko. Idemo, nasloni se i kunjaj, idemo polako“
Odgovorio mu je traktor, blažim tonom.
Znao je on da je Radenko težak kad popije, i nije ovo prvi put da se ušljema i traži da idu na auto put.
Zato traktor upali motor i zadrža kontrole za sebe.
Jer, ako misle i dalje da jezde po putevima okruga, ne sme da dozvoli da Radenko pijan vozi.
Vidite, traktor je znao da Radenko nije mogao otvarati rupe u alkoholisanom stanju, i zato se ne bi mogli sakriti u jednu ako postane gusto.
Jeste da je lokalna policija odustala od njih, ali oni na autoputu su bili druga priča…
I na šta bi ličilo da uhvate čuvenog fantoma, a fantom mortus pijan ispadne iz kabine..

Putem kući, traktor je pustio sa cd plejera lagani sentiš da uspava Radenka, i terao sebe umerenim tridesetpet kilometara na sat..

Sutradan u podne, Radenkov otac uđe u njegovu sobu i poče ga drmusati da se probudi
„Ustaj, crko dabogda..ustaj kad ti kažem…“
Radenko se razbudi, i sede na ivicu kreveta trljajući oči.

„Šta je matori, ne gori valjda kuća..“ -promrmlja..
„Gorećeš ti u paklu, pijanduro prokleta…eno te Mitar već treći put nešto zove, kaže da ste se dogovorili nešto da mu pomogneš“
„U jebote ćale, bogme jesam mu obećao…jel keva napravila doručak? Crkoh bre od gladi…“

Radenkov otac izgubi strpljenje i izdera se na sina.
„Jebem li ti sunce kalajisano, kakav doručak u podne? Diži to pijano dupe iz kreveta, i mrš Mitru…a predveče da odeš u malinjak i popraviš ono sranje što napravi tamo....More, ustaj više!!! “

„Dobro de, šta galamiš, jesi bre normalan…“
promrmlja Radenko navlačeći farmerice.

Taman da ga ćaća odalami po tintari, kad uđe majka Radenkova u sobu i napade matorog
„Šta galamiš na dete, mrcino jedna…ostavi ga više.
Sine majci najdraži, ispekla sam ti šunke i jaja i kafu skuvala.
Idi ručaj dok se ne ohladi…“

Radenko brzim koracima napusti sobu, vođen mirisom kafe i jaja.

Majka zatvori vrata, i okrenu se matorom, sikteći ko zmija.
„Slušaj bre, da mi ostaviš dete na miru. Radi jadan ko crnac i ima pravo da se malo  proveseli…More, još jednom da ga dirneš, krv ćeš da propišaš“
Zatim se okrenu, izađe iz sobe i zalupi vrata za sobom.
Ćaća Radenkov preblede i poče se češati po glavi.
Znao je da se nije sa matorom igrati, al kako ne vidi da joj je dete skrenulo sa pameti?
Odgovor na to pitanje je najbolje naći u kafani, zaključio je..
Izađe iz sobe, prođe kraj njih dvoje i prezrivo otpuhnu kada vide da ga majka gladi po kosi, dok se pijandura prežderavao jaja i šunke iz velikog tiganja.
Obuje opanke i nasadi šajkaču na glavu.
„Idem u selo, vratiću se do večeri..“



„Gde si Fujto, đukelo matora…“
Pozdravi Radenko psa koji mu se dovukao u susret u Mitrovom dvorištu, silazeći iz traktora.
Izvadi iz džepa kutiju cigara i baci je psetu.
Radenko je znao da pas puši kao turčin, a znao je da jadan nikad nema prebijene u džepu.
Onda se pozdravi sa starcem Mitrovim, i napokon sa samim Mitrom.

„Ajmo da popijemo po jednu šljivu, pa da probušimo te rupe…“
reče starac, točeći tri velike čaše…

Nazdraviše, iskapiše najbolju šljivovicu na svetu, pa Radenko i Mitar uđoše u kuću.
Radenku se na pragu učini da čuje starca kako psetu psuje i preti „Fujto davaj vamo taj duvan,“, al ne obrati pažnju na to.
Predstojalo mu je bušenje, i morao se skoncentrisati.

Mitar je na zidu uredno obeležio rupe, i Radenko se dade na posao.
Kažiprstom je polako, ali sigurno otvarao rupu po rupu.
Prislonivši prst na obeleženo mesto, zatvori oči, i pritisne…
Prst mu uše u zid kao vreo ekser u margarin.

Kada je stigao do predzadnje, Mitar mu predloži pauzu, jer vide da mu se drugar sav preznoji.
Zapališe po cigar, i otvoriše pivo.
Odbijajuči dimove, Radenko upita svog druga..

„Jel bre Mitre, šta se ona milicija onoliko uzjebala okolo? Sreo sam barem tri patrole na putu ovamo.
Vidim, došli nekakvi sa onim džipovima i u čizmama..“

Mitar otpi piva, pa reče..
„Nemam brate blage veze, mora da je neka vežba ili šta već…“

Kada završiše posao, izađoše na trem da popiju malo rakije, pa 
da se rastanu.
Starac im natoči po jednu, pa opet po jednu.
Pozdraviše se i Radenko se popnu u svoj traktor.

Na putu do malinjaka, sretoše još milicije.
Onda mu se traktor obrati..

„Radenko, ovo mi ne izgleda dobro…Fujto mi je rekao, dok ste vi bušili rupe, da se spremaju goniti fantoma..“
Radenko se zamisli, nasmeja, pa odgovori
„Ne verujem, ne bi se ovi usudili…jel sam Pop rekao da se ne dira u sile nečiste..“

„Ti meni ne veruješ, al đukela sve zna, sve…on je taj koji se slizao sa silama nečistim…“

Opet se Radenko nasmeja i odgovori
„Ma daj bre, kako bi pseto sve znalo..jest da je malo neobičan, al toliko nije. Ne verujem.

Traktor nastavi put ka malinjaku zamišljen…
Nakon nekog vremena, reče
„Ne znam, Radenko…sve mi je to sumnjivo…“

Do malinjaka nisu izmenili reči više.
Završi Radenko posao, pa u sumrak krenu kući, na večeru.

„Sine moj mili, jesi ogladneo, a? Sedi mili moj. Sada ćemo svi da  jedemo..“
Nasmeši se majci, i poljubi je u obraz.
Uđe iz hodnika u prostranu kujnu i susrete se sa mrkim očevim pogledom.
Onda zapazi staru majčinu prijateljicu, još iz devojačkih dana, priju Stanu, kako sedi za postavljenim astalom.
Nije mogao da ne primeti da mu je mati prostrla beli stoljnak, i izvadila onaj svečani servis i escajg iz vitrine..
Takođe je primetio i lepuškastu devojku crne duge kose kako sedi prekoputa Stane i ne diže oči sa praznog svečanog tanjira ispred sebe, dok su joj obrazi goreli rumenilom.
Pozdravi goste neuobičajeno šturo.
Sede tako Radenko za astal, i nasu sebi i ćaći  šljive Mitrove u čaše.
Promumlja „Živeli“ i sljuštri je niz grlo, 

Devojka i dalje nije dizala pogled iz tanjira, čak ni onda kada majka nasu supe vrele u tanjir.
„Pa dobro, oće li me iko upoznati sa ovom devojkom?“
Upita Radenko naivno.
I upoznaše ga.
Rekoše mu da se mlada zove Svetlana, i da je iz Ukrajine.
Radenko nije bio glup i odmah je znao u čemu je vic.

Oće da ga ožene. I to uvoznom mladom.
„E pa neće moći“ pomisli Radenko, navalivši na večeru.


„Komandiru, znaš da će nam se ovo o glavu obiti ako ne uspemo“
Reče Miloš, naslonjen na patrolnog keca kraj puta.
„Znam Miloše, najebaćemo ko žuti na Okinavi …a šta misliš ko će najviše da najebe, a? I daj tu flašu što kriješ ispod sedišta da potegnemo…“
Odgovori komandir, zagledan u tehničare sa suprotne strane magistralnog puta.

Pokoje vozilo bi projurilo putem, redovno kršeći ograničenje brzine.
Vozači tih auta nisu videli patrolnog keca sa jedne strane, niti su videli dvojicu tehničara milicije sa druge kako barataju oko postavljenih uređaja.
Miloš je sa tugom brojao propuštene pare koje su prozujavale kraj njega.

Radio u kecu se oglasilo
„Komandiru, svi položaji su zauzeti, interventna jedinica je u pripravnosti“
Miloš uze mikrofon i kratko odgovori .
„Dobro, nastavite po planu“

„Jel Miloše, otkad ti postade komandir, boga ti?“
Upita Milošev pretpostavljeni svog milicajca
„Morao je neko odgovoriti dok si ti bio zauzet naginjanjem moje flaše, komandiru“
Odgovori mu Miloš pun cinizma..
 „Jebala te rakija tvoja, doneću ti pun balon ako ufatimo fantoma.
Ovi tehničari i specijalci iz Beograda se kunu svim svecima da ove njihove kamere mogu zabeležiti i metak u letu..“
„Nadam se da je tako, Komandiru, al sumnjam…“

„Samo ti sumnjaj, baksuze…znaš li ti kolika sam budala ispao objašnjavajući im zašto treba da pošalju te jedinice sa njihovim aparatima? Da nije strica od malog, skinuli bi mi činove i poslali u ludaru….“
„Slušaj komandiru…ajmo mi da odspavamo par sati. Boga pitaj koliko noći ćemo ovako dežurati u sred vukojebine. Ako šta bude, javiće nam na radio…“

Komandir nage još jednom iz flaše, pruži je Milošu i reče…
„E da i od tebe nešto pametno čujem, Miloše..aj gubi se na zadnje sedište…“


Za vreme večere, Radenko malo, malo pa baci pogled na mladu Ukrajinku.
Dok je sipao punjene paprike sebi u tanjir, ponudi se da i njoj naspe
Ona mu bez reči pruži tanjir..
Otac i mati mu se zagledaše, a prija Stana se nasmeši..
I konačno susrete njen pogled…
Nije mogao da odvoji pogled od nje.
Osećao je kako sve dublje tone u njene plave oči..

„Jebem li ti sunce tvoje, prosipaš po stoljnaku. Spusti taj tanjir više.“
Zagrme mu ćaća sa ćela stola.
Sačuvana

...We'd better get back, 'cause it'll be dark soon, and they mostly come at night... mostly...
Sal
Banovan korisnik
predsednik


Poruke: 5.649
Ugled: +28/-10
Starost: 49
Lokacija: In the face of the place
Slike: moj album
Pol: Muškarac
Van mreže


WWW
« Odgovor #3 poslato: 27.11.2008. 15:01:48 »

Ona konačno odvrati pogled, i Radenko dođe sebi.
Osećao je da ga je nešto puklo po sred glave, kao onomad kopito jareta Mitrovog čiče, kad su deca bili.
I tako, svo vreme večere, a i posle, dvoje mladih razmenjivaše i poglede, a i stidljive osmehe.
Stari su pričali svoje priče, ali su se mudro zagledali.
Bili su sigurni da će valjati uskoro svadbu pripremati.

U neka doba, Mitrova mati najavi odlazak na spavanje.
A pošto su imali samo jedan ležaj viška, prija predloži da Mitar odveze mladu kući, a ona da ostane jer ima još da se sa drugaricom ispriča.

Mitru srce poskoči, i povede mladu van u noć, ka traktoru.
Sedoše u kabinu i Mitar uključi motor i svetla.
Pokrenu svoj traktor, i krenu polako ka susednom selu.
Nikad sporije nije išao, niti mu put brže prođe.
Tek po koju stidljivo izmeniše, i ne znadoše od silne miline priču nastaviti.

Konačno dođoše na odredište, i oni siđoše sa traktora.
Stadoše pokraj tarabe, zagledaše se jedno u drugo.
Onda Radenku obuhvati njeno lice dlanovima, i poljubi njene usne.
Ona se ne opire, nego ga povuče ka kući...

Zaborav se tresao od gromova i munja, toliko da nikad zabeleženo nije.
A kiša po prvi put od postojanja poče padati u tom svetu između svih svetova, u svetu veštica i vila…
Sve veštice svih svetova su znale da najmlađa i najbezobraznija od njih sviju plače, i da je svaka kap kiše jedna suza najmlađe.
A svaka ta kap je puštala svoje suze, a svaka opet suza svoje i sve tako u nedogled, od samog zaborava do iza postanka.

Sestre su je tešile i grlile, a sve ostale veštice svih svetova saosećajno tugovaše.
Vidite, kada jednu vešticu nešto zaboli, ostale osećaju njenu patnju.
I da bi joj olakšale, one love po svetovima trolove, gobline i demone, trgaju ih na komade i prinose povređenoj sestri, da joj patnje olakšaju.

Ali svi ti ulovljeni slugani nečastivoga nisu mogli da zaleče najmlađoj ranu…
Ni svetlost anđela ni zlatni glas anđela ne pomaže najmlađoj, iako su se udostojili da sa nebesa siđu u Zaborav i pomognu vešticama u njihovoj muci.
Ništa sem vremena nije moglo da pomogne najmlađoj, jer nije njeno telo patilo, nego njeno srce.
Jer, ogledala, sluge veštica,  su joj pokazala kako se njen Radenko zaljubio, i kako za devojkom iz daleke zemlje u mračnu prijinu kuću ulazi.
Mogla je najmlađa i najbezobraznija od svih veštica mladoj život u snu uzeti, i mogla je svadbu sprečiti, al nije.
Mnogo je volela Radenka i imala je zlatno srce.
Znala je da je ona njega napustila i prišla vešticama.

„Ako će ga ona usrećiti, neka ga usreći.
Ako ga povredi samo upola kao što sam ja, umreće.“
Izusti najmlađa svojim sestrama, i te reči su vetrovi preko celog Zaborava prenosili, i svaka veštica sa svakog sveta ih ponovi i zavet na sebe uze.
I kiša u Zaboravu stade.

„A ona prija Stana što je dovede mome Radenku, ima noćas da umre“

Nakon tih reči, najmlađa ustade i zaputi se u prijin san, da je prestrašiva dok joj srce ne stane.
A za njom krenuše i njene sestre, taman toliko sestara koliko je san prijin mogao veštica da primi.

Ujutro, našli su Stanu mrtvu u krevetu.
Imala je isprepadan izgled, otvorenih očiju i razjapljenih usta, kao da je umrla od velikog straha.. 

Radenko se nevoljno odvoji od Svetlane, ustade i poče se oblačiti.
Pogledao je u njena gola leđa, mesečinom obasjana, i dodirnu ih.
Svetlana se promeškolji i nasmeši svom draganom.

„Ideš?“
Upitala ga je

„Moram, uskoro će zora i ne bi da me neko vidi ovde.. pričat će svašta, selo ko selo..“
Odgovorio joj je Radenko

Nisu znali da je pseto svo vreme ispod prozora stajalo i pušilo cigare, pamteći sve šta se zbilo da Čiči prenese.
A i žao mu bi Mitra, zato što mu ova strankinja promače
Radenko poljubi mladu još jednom, obeća joj da će doći doveče i ode.
Sede na svoj traktor, i pokrenu ga ka kući.

Tišinu prvi prekide traktor.
„Znaš, Radenko, ja ću uskoro prestati da postojim…“
Radenko se na ove reći pretrnu, skrenu u stranu, kraj puta i ugasi motor.

„Šta reče?“
Upita Radenko svoj traktor

„Ja ću uskoro, najdalje do sutra uveče prestati da postojim ovde.
Tako to ide, Radenko..“
Radenko zapali jedan cigar, otpuhnu dim i reče
„Ne razumem, zašto bi prestajao da postojiš ovde?“

„Zato što su me te veštice dale da lakše mladu, onu koju uzeše sebi ,prebrodiš.
Sada, kad si se zaljubio ponovo, ja nemam više svrhe i odlazim u Zaborav, tako mi je naređeno“.

Nakon dužega razmišljanja, Radenko uvidi i seti se svega što bi, te se pomiri sa time.

„Razumem. Bio si mi dobar drugar sve ove godine, i dobro mi je bilo sa tobom.
Bit će mi jako žao kada odeš, i verovatno ću da prodam traktor jer mi bez tebe ne vredi ništa“

„I meni je bilo drago Radenko što smo se lepo družili, ali sada ja ovde nemam svoju svrhu, i vraćam se svome narodu u Zaboravu“
Odgovori mu traktor

„Svome narodu u Zaboravu?“
Podiže obrve Radenko, pitajući ga

„Da, u moju zemlju, Zaborav..ona se nalazi tik ispred tvoga nosa, a ipak tako daleko, daleko..njome vladaju veštice i mi smo im u Zaboravu a i šire slugani. I tvoja nesuđena obitava tamo, znaš?“

„I mislio sam ..a tvoj narod? Ko je tvoj narod, traktore?“
Upita Radenko.

„Moj narod je narod Vetra…mi činimo sav vetar u zaboravu, a ponekad i ovde među smrtnicima“

Radenko upali traktor i potera ga niz put.
Mnogo su lepih trenutaka imali, i biće mu mnogo žao kada ode od njega.

„A šta misliš, traktore, da se mi po zadnji put malo zezamo, a?
Nedostajaće mi to ,mnogo“

„Naravno, Radenko, možemo…i meni će nedostajati da se narod krsti na spomen fantoma..“
Odgovori mu traktor, i potera sebe sa 30 na 600 kilometara na sat….

Kad ga je ispratila pogledom kroz prozor, Svetlana uze svoj mobilni telefon, nazva i poče cvrkutati..
„Dragi brate, uskoro će najveći malinjak evrope biti u našim rukama.
Seljak je kuvan, ljubi mamu i reci tati da se ne sekira za dugove..da, ma ne brini…jeste, ženiće me papan…ma kupiću ti brate novog BMW-a..naravno…ljubim te..ajd, nemam kredita.. “

Nakon što je završila razgovor, izvadi pribor iz tašne, pripremi drogu i ubrizga je sebi u venu.
Psetu od tog prizora ispade cigara koju htede da pripali iz labrnje, opsova i otrča u pravcu šume da preseče put i javi traktoru, da ovaj javi Radenku.

Znate već da  pseto sve zna, i svugde svoju njušku tura baš tamo gde ne treba, a nekad i treba…

Radenko i traktor su jezdili drumovima okruga.
Čak su se i na autoput popeli, vrnuli krug oko Beograda i Niša.

Oboje su znali da im je to zadnji put da se tako zabavljaju.
I baš zbog toga, traktor se svojski potrudi da nabije 900 kilometara na sat, plašeći vozače i ostale učesnike u saobraćaju.

Pseto je trčalo kao da ga svi demoni nečastivog gone i prokle svaki cigar koji je u životu popušio.
Napokon, dođe na onu veliku raskrsnicu, gde se račva magistralni put ka selu, ataru i auto putu.
Tu se pritaji u travi kad spazi komandira i Miloša kako hrču u patrolnom kecu, a i one tehničare iz Beograda koji naginjaše šljivu koju dvojici milicajaca drpiše iz keca.

I onda se desi neminovno.
Radenko na svom traktoru projezdi preko raskrsnice.

Običan čovek bi video samo nešto slično munji kako prolete, i to bi se još zapitao šta to bi..
Pseto je prvo čulo traktor kako se približava, pa onda vide i Radenkove obrise u kabini.
Al oni aparati iz Beograda uslikaše sve..i traktor, i boju mu a i registarsku oznaku.
Miloš i komandir se nisu ni promeškoljili u snu, a ona dvojica tehničara su bila toliko nalivena Mitrovom šljivom, da nisu ni zapazili prolazak fantoma.

Al su itekako zapazili alarm aparata, onih iz Beograda.
Pseto je zakasnilo da ih upozori na Svetlanu.
I uvidelo sta se Radenku od vlasti sprema…

Kad Radenko i traktor završiše svoju oproštajnu trku, krenuše normalnom brzinom kući.
Taman zađoše pokraj starog groblja, kad pas Fujto iskoči ispred njih.
Toliko se jadan zadihao, da je morao svoj jezik čupati iz grmlja, jer mu se isti zapetljao oko grančica.
Traktor stade i poče se smejati na taj prizor, a Radenko se prekrsti.
Iznenada, cerekanje traktorovo naglo prestade.

„Radenko, jebo te… najebali smo ga“
Izjavi traktor sav ozbiljan.

Pseto, koje je jedva odmrsilo svoju jezičinu i sad ga obilato koristio da prenese traktoru sve što viđe i čuše, zapali novi cigar i ispriča sve na tenane.

Traktor se ponovo iznenada obrati Radenku, kojem ništa ne bi jasno.
„Radenko, daj psetu jedno pivo u limenci, odbija da priča dalje žedan“
„Ti si totalno poludeo traktore…kako možeš sa psom pričati“
Odgovori traktoru i naže se da iza sedišta dohvati limenku.

Baci je psu, a pseto je vešto otvori, iz dva gutljaja sljuštri pivo, glasno podrignu i pljunu na asfalt.
Onda nastavi pričati traktoru, a Radenku je ta priča zvučala kao da Fujto istovremeno cvili i zeva.
Odjednom se ker okrenu i potrča prema Mitrovoj kući.
 
Traktor se upali i uvuče među žbunje, da se ne vidi sa puta.
Onda objasni Radenku da su ih kamerama snimili i da će da najebu, jer su provalili ko je čuveni fantom koji deset godina plaši narod po drumovima zemlje.
Onda traktor uključi radio u kabini i poče češljati frekvencije.
Uhvatio je milicijski kanal, na kom su celi sat slušali da je Radenko najtraženiji begunac zemlje Srbije, i to ne samo radi ugrožavanja bezbednosti saobraćaja, nego i radi svirepog ubistva.
Radenko pade u šok, a traktor nastavi da prikuplja informacije.

Nedaleko, na obližnjem starom groblju jedna nadgrobna ploča se pomeri i ispod nje se iskobelja nekakva spodoba.
Dotetura se do traktora i zakuca na kabinu.
Kad Radenko viđe mrtvaca u raspadnutom stanju, pade iz šoka u nesvest.

Napokon, traktor se obrati mrtvacu.
„Jel bre budalo, koji ti je da ustaješ iz svog groba? Jel znaš kakva te kazna čeka za to?“
Leš mu odgovori
„Vodi me sa sobom u Zaborav, ajde molim te ..greškom sam umro i to je neko zabrljao u administraciji“

„Pa šta to bre nas interesuje, luda lešino.. ajde, mrš odavde“
Odbrusi mu traktor

„Traktore, molim te…rekli su mi da žalbu na smrt i molbu za oživljavanje lično predam, i to u Zaboravu, u glavnom administrativnom toku vremena, soba nula, sprat 13, dimenzija 445 u nivou neprostora, “
Odgovori mu mrtvac. 

„A šta mi imamo od toga ako te ja povedem?“
 Upita traktor

„Koji si ti seronja, čuo sam ja da ste vi Vetrovi pogan i cicijaški narod.
Dat ču ti deo moje duše, da se kitiš njome u Zaboravu. Može?“
Ponudi cenu mrtvac.

Traktor na tren razmisli, pa reče.
„Može, daćeš ne deo, nego pola, i nećeš unutra. Penji se na rudu pozadi, da mi ne smrdiš Radenku pod nosom u kabini, lešino. I ima da obućeš na sebe Radenkovu radnu jaknu i pantolone da manje smrdiš. I pazi da ti ne ispadne njegova lična karta i vozačka dozvola “
I mrtvac sav sretan to navuče na sebe, skoči pozadi na rudu i izusti „hvala ti đubre vetrovsko“

Radenka iz nesvesti probudi jako glasna muzika Rammsteina.
Zajauka, i naredi traktoru da to ugasi.
Traktor ga posluša i reče mu da je dosada preslušao sve poruke radio veze, mobilne i fiksne telefonije.
Angažovana je i vojska da ih pronađe.

„A za kakvo me to ubistvo terete, nisam ništa skrivio, bre…“
Upita Radenko sav preplašen.

„Slušaj Radenko…žao mi je što ti to moram reči, al pronašli su Svetlanu mrtvu u kući gde ste bili. Bila je sva raskomadana...i polu pojedena.
A komšije videle mene parkiranog celu noć ispred.
Povezali odmah sa fantomom, i sad ti ispade sam đavo.
A i priju nađoše u krevetu kod tvojih mrtvu, i rekoše da je umrla u snu, neprirodno…
Moramo paliti odavde, Radenko, i to odmah.“

Sav drhteći i u polu šoku, Radenko zapali cigar i upita..
„A gde da palimo, kad nisam nizašta kriv“

„Što dalje odavde“
Začu odgovor.

Onda se seti da pozove svog najboljeg druga, Mitra, i da se posavetuje sa njim.
Izvadi mobilni i okrete Mitrov broj.
Javi mu se Čiča i reče mu da je Mitar otišao za Švapsku. I upita ga kakav je to jad napravio.

Radenko prekinu vezu i reče traktoru
„Ajmo mi naći Mitra u Švapskoj, on će znati šta je najbolje činiti.
Sačuvana

...We'd better get back, 'cause it'll be dark soon, and they mostly come at night... mostly...
Sal
Banovan korisnik
predsednik


Poruke: 5.649
Ugled: +28/-10
Starost: 49
Lokacija: In the face of the place
Slike: moj album
Pol: Muškarac
Van mreže


WWW
« Odgovor #4 poslato: 27.11.2008. 15:03:33 »

A i kako da se ikad vratim u rodno selo, kuku meni..“

„Vratićeš se Radenko…al ne brzo, i ne odmah…ja sam se skoro pobrinuo za to. Proglasiće te mrtvim, kad nađu raspadnuti leš sa tvojim dokumentima. Ne pitaj ništa, moramo da palimo. Pravac, Švapska….idemo“

Traktor izađe opet na cestu, i napne svu svoju energiju …
Ubrzao je na skoro hiljadu na sat i polete kao munja nebeska u vazduh.
Radenko se isprva mnogo preplaši, i nije se mogao diviti toj sposobnosti traktora niti pogledu na rodni kraj sa visine, jer su mu misli bile mnogo zbrkane.
Pomisli na Svetlanu, i bi mu mnogo žao.

Traktor kao da mu je pogodio misli, pa mu reče
„Znaš, po pravu i zakonu Zaborava, Svetlana je zaslužila što je dobila.
Ona te htela prevariti, htela je da se uda za tebe i raskući ti imanje.
Onda bi te ostavila i sa parama u Ukrajinu pobegla. Bila je zla žena, samo da znaš, da ne tuguješ mnogo.“

Radenko se zamisli, pa upita traktor
„Kako ti to znaš, keve ti?“

„Pseto mi je reklo…a pseto sve zna šta se zbiva okolo…“
Nastavili su tako da kruže iznad sela, i Radenko shvati da je to njegova prva mlada, veštica, napravila, ubila Svetlanu i priju.
Svoje misli reče traktoru, i obojica se zapitaše kako veštice doznaše za plan Svetlane.
I obojica uglas rekoše
„Pseto je javilo vešticama“

Nakon toga, traktor se malo zatrese, i Radenko ga upita šta to bi.
„Rešavam tvoje proglašenje za mrtvog“
odgovori mu.

 Ispred policijske stanice, nešto jako tresnu na haubu Miloševog patrolnog keca.
Tolikom silinom da je u selu odjeknulo ko grom.
Čak sve četiri gume popucaše na autu, i ona poluprazna flaša rakije ispod sedišta se iskotrlja na asfalt, a koju pseto odmah zgrabi labrnjama i pobeže u nepoznatom pravcu da je popije i cigare puši.

Miloš i komandir istrčaše iz stanice i počeše da rasteruju onaj narod što se okupi oko keca.
Prizor je bio stravičan, i Miloš povrati, a komandir samo što nije.
Telo je bilo totalno neprepoznatljivo, al se Miloš sabra i nađe dokumente koje štapom izgura iz gomile kostiju i trulog mesa.

„Jebote, ovo je Radenko“
Uzviknu Miloš

„Bog ga je kaznio što se upustio sa nečastivim“
Doviknu pop iz gomile.
I narod okupljeni se poče krstiti i molitvama zahvaljivati što se rešiše fantoma.

„Miloše, zovi bolnicu da voze ovo na autopsiju. Može biti Radenko, a i ne mora…i otvori istragu da vidimo odakle ovo sa neba pade.
Zovi ratno vazduhoplovstvo“

Nakon toga, iz vedrog neba opali munja po sred auta i zapali ga silnim plamenom.
Toliko silnim, da se i sam metal istopio. A sa metalom i telo mrtvoga.
Okupljeni seljani padoše u religijski trans, pop u nesvest, a Milošu bi žao one rakije iz auta.

U Zaboravu, najstarija i najmudrija od svih veštica priđe najmlađoj i najbezobraznijoj veštici i upita je.

„Sestrice moja mlada, ti probudi onog mrtvaca i posla ga Vetru, što se uvukao u traktor Radenkov?“
„Da, sestro moja starija i mudra“

„I ti reče onom psetu da prenese traktoru da ga primi i u selo baci, da misle da je Radenko?“
„Da, sestro moja starija i mudra“

„I ti posla plamen da uništi telo mrtvoga da njihova nauka ne može da kaže ništa o mrtvome?“
„Da, sestro moja starija i mudra“

„A znaš li ti da će nam anđeli praviti sranja oko buđenja mrtvoga“
„Da, sestro moja starija i mudra, ali ja ne sumnjam da ćeš ti to rešiti sa njima…“

Onda se najmlađa i najbezobraznija od svih veštica nasmeši  najstarijoj i najmudrijoj osmehom od koga se celi Zaborav obasja, i najstarija i najmudrija od svih veštica joj oprosti odmah sve.
Prigrli je, poljubi i reče
„Srediću ja sa anđelima sve, ali ti mala bezobraznice ćeš sada za kaznu da nam uloviš jednog goblina za večeru…idi, leti sestro, leti…….“
I najmlađa i najbezobraznija veštica odleti u lov, sva radosna…..
Znala je da je spasila Radenka od progona.
Zasada.

Traktor završi kruženje oko sela i zaputi se ka Švabiji, a Radenko se i dalje češkao po glavi u neverici i čudu.
Vidite, nije baš lako da isti dan saznate da vam traktor može leteti, da vam je nova ljubav raskomadana od voljene i nikad prežaljene veštice, da vas smatraju odgovornim za to i da vam mrtvac zakuca na prozor kabine. I još da vas mrtvim proglase.

Dok su tako leteli ka Švabiji, Radenko uspe malo da se povrati i sabere misli.
Otvori preostalu limenku piva i zapali cigar.
Traktor se poče žaliti da mnogo energije troši leteći, al da će nekako dogurati do cilja.
Taman kad Radenko baci pikavac kroz prozor, traktor zavriska.
„Jebote, eno nam dva Supergaleba za petama. Sad ću da im nađem frekvenciju“

Šum iz radija se pretvori u govor pilota i komandnog centra ratnog vazduhoplovstva.
„….uočen neidentifikovani leteći objekat..krc..čekamo daljne instrukcije… krc.
…postupite po proceduri… krc...ne približavati se mnogo.. krc ….ispali rafal upozorenja… krc
…razumem gospodine generale… krc... Aktiviram topove“

Radenko se osvrnu i viđe u daljini dva borbena aparata kao dve mrljice, koje su rasle iz sekunde u sekundu, približavajući se sve bliže.
Opsova i u panici zakuka kada su rafali iz topova Supergalebova opasno prozujali kraj kabine.
„Traktore, jebote poduzmi nešto…ovi će da nas oduvaju sa neba“

„Umukni Radenko, neće nam oni ništa, eno još par sekundi i prelećemo granicu, mogu da se slikaju…“

Radio u kabini je nastavilo da se oglašava
„….objekat prelazi u tuđi vazdušni prostor… krc ..šta da radimo, da li da obaram… krc....zahtevam odgovor odmah….vrati se u bazu.. krc …NATO avijacija preuzima praćenje.. krc …ovo je neverovatno, objekat liči na traktor. krc.…tražim dozvolu za dejstvo….dozvola odbijena… krc..ne povrediti vazdušni prostor alijanse ni pod koju cenu… krc…nazad…“

Radenku se ote uzdah olakšanja, uprkos činjenici da ih čeka još nevolja.

„…krc …jebote Uroše.., pobeže nam traktor… krc..ma ko ga jebe…šta znaš šta je to…sam đavo… krc..nek se natovci jebu sa tim….u pravu si… krc …plata još nije legla…da mi zajmiš koju kintu… krc...idemo na pićence kad sletimo… krc.. ajd važi….jebeni posao…krc…juriti vanzemaljske traktore po nebu… krc…nisam ja bre za to išao na akademiju…“

Od sve muke, Radenko se nasmeja, a i traktor za njim. Shvatiše da su piloti Supergalebova ipak normalni ljudi koji prekinuše komunikaciju sa kontrolom da prozbore između sebe koju o datoj situaciji…

Onda viđe na retrovizoru kako se aparati okreću, a radio komunikacija zamre.
Međutim, traktor uhvati novu frekvenciju. Pričali su na stranome jeziku, onom engleskom.
Od svog tog govora, Radenko je razumeo par fraza što ih nauči iz filmova koje su davali na onu njegovu antenu što fata sa satelita kanale.

Sav prestravljen je osluškivao.
„….fuckin Serbian UFO… on radar…lock ..take the thing down…charly zero zero nine….on my mark…unlock weapons…fire at will…launch..“

Sada su ih i videli.
Celu eskadrilu nato aviona. A i par raketa koje su kao zmije siktale ka njima.
Radenko se poče krstiti i miriti se sa krajem.
Al traktor imade još caka u rukavu.
Reče mu da se dobro drži i sunu okomito u vis, kao munja sa nebesa.
Od velike sile, Radenko se prilepi leđima na sedište i zatvori oči. Onda pade u nesvest.
I nakon nekog vremena, traktor ga probudi preglasnim Rammstein’om…
Kada otvori oči, viđe beskrajnu tamu i zvezde, a u velikom retrovizoru ogromnu plavu kuglu.
Zinu od čuda i upita traktor
„Jesmo li mi to u svemiru ili smo mrtvi?“
A traktor mu odgovori slabašnim glasom, koji Radenko prvi put ću.
„Jesmo, prijatelju moj, u svemiru gde nas oni avioni ljuti ne mogu dohvatiti.. Ja nestajem polako…iscrpeo sam se do kraja…imam još samo malo snage da naredim vetrovima zemaljskim da te bezbedno spuste..a gde, ne znam …oprosti mi za sve, i što nisam uspeo da te odvedem Mitru…i ako sve bude u redu, ako sve uspe, videćemo se ponovo…nestajem…zbogom..“

Radenko ga dozva par puta, al traktor mu ne odgovori.
I onda shvati da je vetar napustio traktor i nestao.

Gravitacija učini svoje i traktor poče padati ka zemlji, sve brže i brže.
Uskoro se sav belinom užari, al Radenku ne bi vruće, jer ga zemaljski vetrovi hladiše.
Zatim ga primiše na sebe i uz veliko hučanje i buku spustiče na zemlju. I to u neki šumarak.
Pokuša Radenko da upali traktor, al uzalud.
Nije davao glasa od sebe.
Izađe iz istoga, i viđe da je jako mnogo oštećen.
Pogladi ga po blatobranu i pokuša ga dozvati po zadnji put.
I odgovori mu, neki novi glas, a ne traktorov.

„Idi Radenko, beži. Vojnici su ti za petama, a mi ćemo da ih usporimo nevremenom.
Idi i otvori veliku rupu da se sakriješ u nju…Idi.“
Shvatio je Radenko da mu se obraća neki novi vetar, zemaljski.
I poče nevreme. Največe nevreme u istoriji one Švajcarske a i Francuske.
Helikopteri, koji su pristigli iznad mesta sletanja traktora se razbežaše, al vojnici ne.
Malo po malo, uprkos velikoj kiši i jakim ledenim vetrovima, opkoliše Radenka i šumarak..
Bili su sve bliži i bliži, i mogao ih je čuti kako psuju na stranome jeziku.

I napokon, iz Radenka nesta sav strah.
Odmakao se od traktora, ispružio ruke ispred sebe, sklopio oči i počeo da otvara najveću i najtežu rupu u svom životu.
Prstima je polako razdvajao molekule vazduha, jedan po jedan.
Zatim, kad bi dovoljno prostora, ugura i šake u rupu i nastavi je širiti.
Nije to bilo isto kao kada bi pravio rupe u kamenu, staklu, metalu ili zidu ili nekom drugom čvrstom materijalu…
Kiša mu se slivala sa znojem niz lice, a ledeni vetar mu je kosti dirao, ali Radenko je uporno otvarao rupu.
I napokon, uspede…Raširio je rupu u vazduhu taman toliko da može uči u nju.
Obodi rupe su se stezali težinom svemira, da je zatvore, i Radenko to oseti.
Ipak, uspeo je..zakorači u rupu.
Beskrajna tama je vladala u njoj. Nije mogao ništa da vidi ispred sebe.
Okrenu se i začudi kako se rupa nije zatvorila.
I onda ih ugleda.
Na stotine i hiljade demona, goblina, trolova i drekavca dojuriše vrišteći užasnim krikovima iz tame rupe na njene obode i počeše je širiti sve više i više.
Cela jata slugana nečastivoga navališe na rupu, koja je rasla velikom brzinom da je još više otvore i da proguta celi svet.

 Niko od tih slugana nečastivoga ne obrati pažnju na Radenka, koji je trčao sve dublje u rupu.
I u rupu počeše iznad njegove glave da uleću stabla, stene i oni vojnici.
Čak i njegov traktor prolete duboko u tamu i tamo nestade.

Sede tako Radenko na pod, ako je uopšte i bilo poda, i uhvati se za glavu
„Kuku meni, šta to napravih…jebo me otac ludi, šta ja to napravih…
Upropasti svet. Bolje da se nisam ni rodio…“

Radenko nije znao da je Mitar na putu da zatvori rupu.
A u svetu, sve emisije na medijima se prekinuše i javiše užasne vesti o kraju sveta i odgovornosti Cerna i onog njihovog akcelebratora za to.
Momentalno je svuda uvedeno vanredno stanje i haos zavlada na zemlji.
Rupa se širila sve više i više, nezaustavljivo.
Ali to Radenko nije znao. Isto kao što nije znao da vetrovi donose Mitra da je svojim darom zatvori.
Želeo je da umre. Želeo je da ga jedno od tih stvorenja zgrabi i proždere.
Sav očajan se podiže i htede da dozove jedno od tih slugana tame i ponudi se za ždranje, kad ugleda jako mnogo blistavih stvorova, lepih kao slika.
A svaki od tih stvorova u ruci držao sam plamen kao mač, i njime sekao demone, gobline, trolove i drekavce. I prepoznade stvorove kao anđele.
Onda viđe i veliki avion kako ga demoni sa jedne strane uvlače u rupu, a sa druge ga anđeli držaše van otvora rupe.
Radenko nije ni to znao, da se Mitrova mlada nalazi u njemu.
Borba anđela i sila mraka je divljala na obodu rupe, i Radenkove zadnje nade potonuše kad uvide da tama polako osvaja bitku, i da se rupa širi još više.

Sklopio je oči i čekao svoj kraj.
I osete na mišici nečiju ruku.
„Gotovo je…dograbiše me…odoh u sam pakao. Nek mi se bog smiluje…“
Pomisli i prepusti se sudbini.
Al umesto trganja udova i bolne smrti, Radenko oseti vreo poljubac na onrazu…i jako poznat.
Otvori oči, i ugleda svoju voljenu.

„Ljubavi moja, molim te da otvoriš još jednu rupu u ovoj rupi da te sklonim odavde…moram se brzo vratiti da zaustavimo demone do Mitrovog dolaska..molim te, požuri…otvori još jednu rupu, brzo…“
Radenku se vilica otvori zbog prizora voljene. Stajala je pred njim kose rasčupane, odeće poderane i krvlju demona natopljene.

„Kasnije ljubavi, kasnije ću ti sve objasniti…požuri, molim te…uskoro će ih još pristići, pa će te zapaziti i prožderati…ajde bre, otvaraj više tu rupu..“

I Radenko prionu na posao. Ovaj put je lakše išlo.
Vidite, najteže je prvu rupu otvoriti, a svaku sledeću rupu u rupi je sve lakše i lakše otvarati. Naravno, onome koji ima dar. Ko nema, neće nikad ni saznati kako je to.

Brzo uspe da otvori rupu. Držeći ga za ruku, najmlađa i najbezobraznija od svih veštica ga uvede u nju. I u njoj bi tama, al kako mu draga reče, to je tama Zaborava.

Dozva jednog od vetrova i vetar dođe.
Naredi mu da povede Radenka na njeno tajno mesto, i tako i bi.
Vetar Radenka odiže, i ponese preko celog zaborava na njeno tajno mesto.
A to mesto bi osvetljeno malim suncem na plavom komadu neba, i bi mala čarobna šuma puna životinja i malih patuljaka čije obode je obeležila nevelika reka puna riba jarkih boja.
A celo to mesto bi zatvoreno u veliko ogledalo, tako da se nije moglo videti odmah. Jer, ogledalo je reflektovalo u tami samo tamu, tako da će njena šuma zauvek ostati skrivena na kraju zaborava.

A u sred te šume, Radenko pronađe kuću.
A oko kuče i imanje
A oko imanja, malinjak.
I onda je shvatio…
Njegova najdraža je spremila ovo mesto za njih dvoje…a možda i troje, jer viđe i ljuljaške oko kuće, a i dečiji krevetac u kući.

A zateče u kući najmoderniju kuhinju, i televiziju sa onim satelitom što kanale fata, i još sto čudesa.
Izu se i leže na veliki bračni krevet u spavaćoj sobi, i stavi dlanove pod glavu.
Nasmeši se od srca, po prvi put nakon toliko godina i sklopi oči. 
Znao je da će mu draga iz bitke doći, i znao je da će bitku dobiti.
A osetio je i po mirisu onog duvana da je pseto ovde često dolazilo.

I znao je da svet ipak neće u propast otiči, jer će se Mitar pobrinuti za to….i znao je da će biti sretni ovde zauvek, dokle god je samoga vremena.
 
Eto, tako vam Radenko umalo ne upropasti svet….
Sačuvana

...We'd better get back, 'cause it'll be dark soon, and they mostly come at night... mostly...
Glorija
Superbaba

predsednik


Poruke: 5.990
Ugled: +60/-2
Lokacija: Smederevo
Pol: Žena
Van mreže


« Odgovor #5 poslato: 27.11.2008. 19:33:31 »

 smeh :bravoo: Majstore !

E baš da vidim kako će da nađe "nabudženi" traktor za ilistraciju  Laughing
Sačuvana

Bog čuva budale !
SuzanKalvin
Robopsiholog

predsednik


Poruke: 1.813
Ugled: +11/-0
Starost: 42
Slike: moj album
Pol: Žena
Van mreže


« Odgovor #6 poslato: 27.11.2008. 20:11:18 »

he-he-he. Odlicna prica.
Sačuvana

Sal
Banovan korisnik
predsednik


Poruke: 5.649
Ugled: +28/-10
Starost: 49
Lokacija: In the face of the place
Slike: moj album
Pol: Muškarac
Van mreže


WWW
« Odgovor #7 poslato: 27.11.2008. 22:38:44 »

Suzan, ocel bidne neka ilustracija da je uturim u prvi post?? SmileSmile
Sačuvana

...We'd better get back, 'cause it'll be dark soon, and they mostly come at night... mostly...
SuzanKalvin
Robopsiholog

predsednik


Poruke: 1.813
Ugled: +11/-0
Starost: 42
Slike: moj album
Pol: Žena
Van mreže


« Odgovor #8 poslato: 27.11.2008. 23:00:52 »

Hoce, naravno! Samo strpljenja Sal.
Sačuvana

Sal
Banovan korisnik
predsednik


Poruke: 5.649
Ugled: +28/-10
Starost: 49
Lokacija: In the face of the place
Slike: moj album
Pol: Muškarac
Van mreže


WWW
« Odgovor #9 poslato: 27.11.2008. 23:09:00 »

Yupiiii SmileSmile Very Happy
Sačuvana

...We'd better get back, 'cause it'll be dark soon, and they mostly come at night... mostly...
svetlost lutalica
Bene Gesserit

predsednik


Poruke: 4.194
Ugled: +60/-2
Lokacija: Bgd
Van mreže


« Odgovor #10 poslato: 27.11.2008. 23:16:54 »

 bravo bravo
Sačuvana
SuzanKalvin
Robopsiholog

predsednik


Poruke: 1.813
Ugled: +11/-0
Starost: 42
Slike: moj album
Pol: Žena
Van mreže


« Odgovor #11 poslato: 29.11.2008. 00:31:01 »

Ово сам за дивно чудо брзо завршила, ваљда зато што ми је муж код куће па се бакће са малим.



Ако неко хоће Wallpaper;

* Fantom.rar (260.4 KB - preuzeto 221 puta.)
Sačuvana

Sal
Banovan korisnik
predsednik


Poruke: 5.649
Ugled: +28/-10
Starost: 49
Lokacija: In the face of the place
Slike: moj album
Pol: Muškarac
Van mreže


WWW
« Odgovor #12 poslato: 29.11.2008. 17:02:04 »

ne da je extra.... SmileSmile
Bravo, SuzanK.. SmileSmile
Sačuvana

...We'd better get back, 'cause it'll be dark soon, and they mostly come at night... mostly...
garwor
Speed King

predsednik


Poruke: 1.979
Ugled: +17/-2
Starost: 42
Pol: Muškarac
Van mreže


« Odgovor #13 poslato: 15.04.2009. 23:17:14 »

pa ja tek sad vidim ovo remek-delo! Very Happy Bravo bravo Mr Sal!
Sačuvana

Bolje biti tezak covek nego laka zena.

Sve su zivotinje jednake, samo su neke jednakije.
Кули
Ghostwheel
predsednik


Poruke: 2.091
Ugled: +11/-1
Starost: 32
Lokacija: BG - Dusanovac
Pol: Muškarac
Van mreže


« Odgovor #14 poslato: 16.04.2009. 01:34:50 »

pa ja tek sad vidim ovo remek-delo! Very Happy Bravo bravo Mr Sal!
Ukoliko si propustio ostala, procitaj obavezno, mr Sal pise za Nobela.
Sačuvana

To be happy in this world, first you
need a cell phone and
then you need an airplane.
Then you're truly wireless.
Stranice: [1] 2 3 ... 6   Idi gore
  Štampaj  

 
Prebaci se na:  

Šema sajta  ◊   SF Vektor  ◊   TV program  ◊   Periodni sistem NF

Pravilnik  ◊   SF kviz  ◊   NF na Krstarici  ◊   SF filmovi  ◊   Bibliografije

Kopirajt © 2006-2019. SF tim. Sva prava zadržana.
Pokreće MySQL Pokreće PHP Powered by SMF 1.1.21 | SMF © 2015, Simple Machines | Mapa foruma | Arhiva | wap2 Ispravan XHTML 1.0! Ispravan CSS!
Stranica je napravljena za 0.033 sekundi sa 24 upita.