SF tim
* 15.11.2019. 02:21:36
napredna pretraga  
Dobro došli, Gost. Molimo vas prijavite se ili se registrujte.
Da niste izgubili svoj aktivacioni e-mail?

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
Vesti: Fan forum SF fanova. Smile
 
  Portal   Forum   Pomoć Pretraga Igre Prijavljivanje Registracija  
Stranice: 1 [2] 3 4 ... 9   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Postapokalipsa  (Pročitano 44584 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Sal
Banovan korisnik
predsednik


Poruke: 5.649
Ugled: +28/-10
Starost: 50
Lokacija: In the face of the place
Slike: moj album
Pol: Muškarac
Van mreže


WWW
« Odgovor #15 poslato: 27.09.2008. 00:28:51 »

U celoj temi od dosadasnjih postova naj su mi se dopali Miss Pix-ov i Masterov post.

Zelja za zivotom je primarni nagon svakog inteligentnog bica.
Ziva istina, i na zalost sam doziveo to, ja licno.
Al to sada nije tema.

Mislim da bi nas primarni nagon bio da se sklonimo od pretnje.
Znaci, sto dalje iz grada.
Koja god to pretnja bila, grad je magnet za istu.

Mnogo ljudi na malom prostoru.
Em meta, em zariste svakojakih infekcija.
Od leseva.

Prvo bi mi bilo ranac pun vode i hrane...to bi obezbedio jako brzo.
Onda licno naoruzanje.
Svaka stanica policije ili obliznja kasarna to imaju.
Jer, u svetu bez zakona, itekako je potrebno.

Izolovao bih se na nekom mestu van grada, ali ipak dovoljno blizu istoga.
Zarad konzervi, benzina i lekova.
Prvi kontakt sa prezivelima bi mi bio da "regrutujem" lekara, elektricara i poljoprivrednika.

Radio stanica bi mi bila primarna za "nabavku"
Svaka kasarna ima onaj agregat na naftu.
Koja god da bi bila pretnja, gledao bih u toj izolaciji da napravim enklavu spomenutih zanimanja i profila.

I ogradio bih je velikom ogradom, od materijala trenutno dostupnom.
Onda bih navlacio sve redom, narocito konzervi hrane.
Jer, iako nesto posejete, ipak treba godina da to nikne.
A tu godinu valja preziveti i jesti. A i piti.
I sve to bez hleba.

Ne bih imao nikakvih moralnih blokada da to ostvarim.
Iako sam otac dvoje dece, nastavio bih da zivim.
I gledao da prezivim.
Po svaku cenu. Ali svaku.

Istovremeno bih gledao da u taj svoj ogradjeni prostor unesem sto vise prezivelih, zarad ocuvanja neke socijalne interakcije i da ne skrenem sa pamecu.

Ali ne bi se libio ni sekunde da odstranim panicare, kukavice i placimamine sinove.
Jer, valja ziveti i dalje.
A sto se tice porodice....jes to sve OK, ali da li bi vasa deca volela da se krknete cijanidom ili metkom u glavu ili da zivite?

Mislim da bi deca izabrala zivot.





Sačuvana

...We'd better get back, 'cause it'll be dark soon, and they mostly come at night... mostly...
Glorija
Superbaba

predsednik


Poruke: 5.994
Ugled: +60/-2
Lokacija: Smederevo
Pol: Žena
Van mreže


« Odgovor #16 poslato: 27.09.2008. 11:08:23 »

 Evil or Very Mad Ko sme da mi dira Pračeta ??!! ljutko macevi udri Jeste da ne kupujem knjige, koristim Biblioteku i sakupljam e-knjige, ali Pračeta imam u pravom izdanju i ne mrdam bez njega  Twisted Evil

Deca ...? Do 7. godine nemaju moć apstraktnog razmišljanja, do puberteta ne mogu da shvate da su smrtna, maksimalno su prilagodljiva (pročitati "Gospodar muva"- vrlo poučno), lako se njima manipuliše (baba je stručnjak  Twisted Evil) i , što je najbitnije, NJIH jedino i vredi spašavati. Odrasli - samo ako su neophodni za opstanak. Inače ih je bolje prvo upucati u slučaju gužve, ako i nisu krivi za gužvu - napraviće je sigurno.
Dakle:zalihe ili: šta i kako poneti ? Kamion - obavezno. Sa zalihom goriva, ne prevelikom - bure ili dva, za svaki slučaj. Oružje - obavezno, bez njega nema opstanka. Vodu - pakovanu ali bez sode. Konzerve - trajne. Generator - onaj na benzin. Sanitetski materijal i lekovi. (Ovo može biti brzo i lako izvedeno upadom u kasarnu. Još bolje u neku bazu NATO  Twisted Evil)
Tehnika - obavezna ! Računari - prenosivi (mnogo njih zbog kvarenja  Twisted Evil), satelitske antene (ako se neko javi). Babina biblioteka (kad je dopuni naukom) i svi priručnici.
Najbolja varijanta je konvoj - više vozila s najviše tri člana posade naoružana do zuba (odrasla osoba plus par "momak i devojka" ispod 20 god.)
Usput sakupljati samo decu dovoljno staru da ne nose pelene i dovoljno mladu da ne prave nevolje.
Baza - na brdu, dobro zaštićena sa vodom i dobrim pogledom.
Tek onda slede pokušaji gajenja hrane i ostalo. Uljezima pristup zabranjen (izuzev radiom ili slično  Twisted Evil )

Možda decu najzad naučimo odgovornosti, toleranciji, usadimo im ekološku svest ...Sanjam  Crying or Very sad

Tačno je da se normalna osoba teško može odlučiti na samoubistvo. Žena i majka (i baka), još teže. Do poslednjeg daha verovala bih da mogu pomoći deci i tražila bih ... Dovoljno bi bilo da samo jedno dete, bilo čije, bude živo i blizu mene pa da učinim i nemoguće da ga zaštitim i održim u životu po svaku cenu.
Posle toliko pročitanih knjiga i priča na ovu temu i sa mojim pamćenjem - uspelo bi mi mnogo toga  Laughing

Znate onu: Zemlja je "odvučena" sa orbite i leti sama u dubinu Svemira. Smrzava se atmosfera. Tip napravio za sebe i porodicu izolovanu prostoriju ... Izlaze da "nakopaju" kiseonik da bi disali  Shocked bravo
Sačuvana

Bog čuva budale !
Sal
Banovan korisnik
predsednik


Poruke: 5.649
Ugled: +28/-10
Starost: 50
Lokacija: In the face of the place
Slike: moj album
Pol: Muškarac
Van mreže


WWW
« Odgovor #17 poslato: 27.09.2008. 11:49:53 »

Slazem se da bi samoj jedinki. tj pojedincu bilo veoma tesko da opstane.
Ne samo mentalnog stanja, nego i bolesti.
Slucajni prelom noge bi za jedinku mogao biti cak fatalan (ako je otvoreni, pa se inficira a jedinka sama negde u sumi, bogu iza nogu bez antibiotika i ostalih medikamenata.

Cak bi mogla i umreti oz zedji ili gladi.

Sto se tice dosade, ona bi nastupila zasigurno kada bi ste se mentalno sredili i prilagodili, i napravili sebi kakvo-takvo sigurno skloniste i nakrkali ga zalihama, generatorima i sl...

Mislim da bi najidealnije prevozno sredstvo bilo motor, i to kroser (ako sam bobro  napisao), ili kamion, najbolje vojni.
Nekad smo nase vojne kamione izvozili u svedsku, ili neku tamo skandinavsku zemlju.

Idealno mesto za uspostavljanje "baze" bi bilo neko ostrvo sa napustenom vojnom kasarnom.
Kasarnom radi infrastrukture, a ostrvo zbog izolacije.
Pod uslovom da ima obradive zemlje i izvor pitke vode.

 
Sačuvana

...We'd better get back, 'cause it'll be dark soon, and they mostly come at night... mostly...
Sal
Banovan korisnik
predsednik


Poruke: 5.649
Ugled: +28/-10
Starost: 50
Lokacija: In the face of the place
Slike: moj album
Pol: Muškarac
Van mreže


WWW
« Odgovor #18 poslato: 20.10.2008. 21:30:18 »

Zamre tema, onako mlada.. Smile

Elem, moji dosadasnji postovi u ovoj temi su bili pomalo nejasni, vise grubi ili surovi, al na kraju kontam da i sam ne znam kako bi se ponasao u datoj situaciji.
Nismo svi isti, i ne mozemo generalizovati sa ovom temom nase ponasanje u tim okolnostima.

Ali zasigurno znam da bi iz pocetka bilo "drz se ljudi da cmizdrimo i borimo se zajedno"
Setite se bombardovanja Srbije...

Posle toga, kad se sazivite sa tim, svako za sebe brate...takva nam je priroda, i jedino ponasanje za opstanak nas, i nase vrste.

Kad se iscrpe sve zalihe, kada zedz i glad nastupe, ko ce odvajati na racun svog opstanka za matore i nemocne?
Nas moral? Sumnjam, jer on je pokopan od nastanka situacije (apokalipse) a dignut mu spomenik kada je nestalo osnovnih zivotnih uslova (hrane i vode).

Znaci, primarni nagon samoodrzanja ce iz malog mozga da stupi u nasu svest.

 
Sačuvana

...We'd better get back, 'cause it'll be dark soon, and they mostly come at night... mostly...
svetlost lutalica
Bene Gesserit

predsednik


Poruke: 4.194
Ugled: +60/-2
Lokacija: Bgd
Van mreže


« Odgovor #19 poslato: 20.10.2008. 23:04:39 »

Kad se iscrpe sve zalihe, kada zedz i glad nastupe, ko ce odvajati na racun svog opstanka za matore i nemocne?

Elem, ja ne spadam u stare i nemoćne ali spadam u one koji imaju apsolutno neadekvatne sposobnosti za preživljavanje u postapokaliptičnom svetu, tako da i dalje ostajem pri tome da je bolje da ja sama sebe odstrelim pre nego što me neko drugi odstreli jer trošim ograničene resurse.

Pazi, ovo sad čisto teorijski i vrlo je podložno raspravi, ali ima nekih mišljenja koja kažu da samoodržanje (u smislu, hajde da tako kažem, golog preživljavanja) kod ljudi baš i nije toliko izraženo kao kod ostatka živog sveta i da je ljudima više stalo do "dobrog života" nego do života kao takvog. Osim toga, jedno je kad si u ekstremno zeznutoj situaciji ali ti je jasno da postoje pristojne (ili ikakve) šanse da se ta situacija pre ili kasnije završi/promeni, a nešto sasvim drugo je kad je situacija zeznuta do beskonačnosti (ili bar do očekivanog prirodnog kraja tvoje egzistencije), što apokalipsa uglavnom jeste. U prvom slučaju, ima mi smisla pokušavati preživljavanje na sve načine. U drugom...pa baš i nema.

(to je sad kao bila moja argumentacija za to što bih sama sebe odstrelila. Very Happy i ostaje ona ograda da se to odnosi na mene kao mene, apstrahujući decu, širu familiju i sve do kojih mi je stalo.)

Btw. da bi moral otišao do vraga dovoljne su mnogo manje stvari od apokalipse.
Sačuvana
Sal
Banovan korisnik
predsednik


Poruke: 5.649
Ugled: +28/-10
Starost: 50
Lokacija: In the face of the place
Slike: moj album
Pol: Muškarac
Van mreže


WWW
« Odgovor #20 poslato: 21.10.2008. 00:15:27 »

Mnogo gresis u nekim stvarima, Svetlosti...
Na zalost, ja sam doziveo totalniu anarhiju, predstanje apokalipse..i to par godina.
Onda sam video da ljudi za koje sam mislio da nisu sposobni krisku hleba sebi odseci, odjednom su toliko postali sposobni da pod pretnjom gole sile otimaju, zarad njihovohg opstanka.
Rat u Sarajeviu je uz sva srnja barem pokazao nesto poucno.
Ljudsku golu prirodu.

Ne zelim da evociram to strasno doba, ali za potrebe ove teme cu da kazem sledece.
Odredjen sam na dati polozaj, rehabilitacionog instituta na Ilidzi. u aprilu 1992.
Posto sam iz JNA imao cinove desetara, dali su mi grupicu staraca da odrzimo taj polozaj, koji je bio u klinu,u medju zoni.
Nisam spavao desetak dana, bukvalno., a vode i hrane uzimao kako kada...suvi keks i iz cuture caj.
Secam se da mi je svest bila poremecena jako, da nisam znao kome sta radim i naredjujem i kako. Znam samo da sam jako besan bio, i nisam mario za svoje podcinjene.
Bitno mi je bilo samo da odrzim objekat, ogroman objekat koji je imao i bolnicku kuhinju, sve sa magacinom.
A moji najmiliji su u nasem stanu bili kilometar od toga, gladni, bez zaliha hrane..
Napadali su taj moj objekat, reh institut, svaku noc, a po danu snajperima.
Svoje ranjene sam previjao kako sam znao i umeo. I oni su jedne noci mene, u junu 92, previjali.
Imam i sada oziljak na karlici..

I prvi put, kada smo uneli ranjenog neprijatelja, i kada smo nase prekrivali carsafima, sve u tih desetak dana dok nas JNA nije oslobodio polozaja i duznosti, uvideo sam jedno.

Da koliko god neko mislio da nije sposoban za nesto, gresi.

Itekako smo sposobni za svasta, samo sto nam zivot ne da da to i dokazemo, samima sebi.

Video sam mnogo leseva i mnogo direktnih hitova u telo, i povracao sam i plakao i gubio se...
Dok se nisam privikao. Onda sam imao snage da ih previjam i podvezujem.
Tada mi je to bilo svakodnevnica, cak i kad su mi najblizeg dopremili ispod carsafa...

Znaci, nikad ne sumnjaj u sebe, nikad ne govori da ne mozes, jer barem ja znam da svako moze.
Jedini savet koji  ja iz mog tog loseg iskustva mogu da dam je da ne smes da podlezes panici, niti opstoj histeriji.
Bezi od velike grupe ljudi, bezi od tog jednoumlja uzrokovanog psihologije mase.
Razmisljaj, samo razmisljaj, bez uticaja ikoga, i onda to odradi, sta god odlucis.

Sad
Sačuvana

...We'd better get back, 'cause it'll be dark soon, and they mostly come at night... mostly...
Sal
Banovan korisnik
predsednik


Poruke: 5.649
Ugled: +28/-10
Starost: 50
Lokacija: In the face of the place
Slike: moj album
Pol: Muškarac
Van mreže


WWW
« Odgovor #21 poslato: 21.10.2008. 00:31:22 »

Ja sam se malo zaneo temom, u stvari mnogo, ali ne mogu da prihvatim stav Svetlosti, nikako.
Ne do bog ikome ikada slicno, u toj situaciji smatram da bi ista Svetlost opstala, uspesno..

Odlika inteligentnih je ta da u tim okolnostima dodju do izrazaja posle, kada prvobitni shok prodje.
Na zalost, mnogi moji drugari nisu vise medju nama, samo zato ne sto su bili glupi (u skoli su imali bolje ocene od mene, mnogo bolje) nego sto nisu razmisljali samo par minuta ili sekundi unapred)

Svetlosti, i svi ostali...ne poznajete sami sebe i bolje da se ne upoznate, ikada... Smile

Postapokalipsa je i koncipovana tako da je prezive oni sa 90% srece, a ostali desetak posto zahvaljujuci svojoj snalazljivosti.
A za nas, koji se druzimo ovde, smatram da bi pokazali veliku snalazljivost, zarad nase maste koja upija sve redom od SF-a, fikcije buducnosti ili kako vec....
Sačuvana

...We'd better get back, 'cause it'll be dark soon, and they mostly come at night... mostly...
SuzanKalvin
Moderator

predsednik
*****

Poruke: 1.813
Ugled: +11/-0
Starost: 42
Slike: moj album
Pol: Žena
Van mreže


« Odgovor #22 poslato: 21.10.2008. 00:38:49 »

..."Bezi od velike grupe ljudi, bezi od tog jednoumlja uzrokovanog psihologije mase.
Razmisljaj, samo razmisljaj, bez uticaja ikoga, i onda to odradi, sta god odlucis."
Baš mi se dopada ova rečenica. (Ups! Rečenice)
Sačuvana

svetlost lutalica
Bene Gesserit

predsednik


Poruke: 4.194
Ugled: +60/-2
Lokacija: Bgd
Van mreže


« Odgovor #23 poslato: 21.10.2008. 00:49:47 »

@ Sal

Ja ne govorim nužno da ne mogu, nego da neću. Dovoljno dobro poznajem sebe da znam da uglavnom mogu sve što moram, ali je pitanje, tj. dva su pitanja, a) koliko bi mi vremena trebalo da se, ajd recimo, usavršim u čerupanju pilića (golubova ili slične peradi) i slično; i b) da li je vredno truda. Moje lično mišljenje je da u varijanti apokalipse i u varijanti da moja porodica (zapravo uglavnom moje dete) prestane da postoji, prosto nije vredno truda. Pri tome, da se razumemo, to nije pitanje beznađa nego izbora.

Takođe kapiram da si ti imao iskustvo koje ja nisam, tako da nisam baš kvalifikovana za raspravu, ali mi se čini (ispravi me ako grešim) da to spada u ovaj deo mog prethodnog posta:

Citat
Osim toga, jedno je kad si u ekstremno zeznutoj situaciji ali ti je jasno da postoje pristojne (ili ikakve) šanse da se ta situacija pre ili kasnije završi/promeni, a nešto sasvim drugo je kad je situacija zeznuta do beskonačnosti (ili bar do očekivanog prirodnog kraja tvoje egzistencije), što apokalipsa uglavnom jeste. U prvom slučaju, ima mi smisla pokušavati preživljavanje na sve načine. U drugom...pa baš i nema.

tj. da se odnosi na prvi slučaj.

Ali nemoj previše ozbiljno da shvataš moje postove na ovoj temi, zato što ja inače imam malo neuobičajene stavove o samoubistvu, koje ovde neću elaborirati a naročito neću na njima da insistiram (zapravo nigde na njima ne insistiram  Confused).

Sačuvana
Sal
Banovan korisnik
predsednik


Poruke: 5.649
Ugled: +28/-10
Starost: 50
Lokacija: In the face of the place
Slike: moj album
Pol: Muškarac
Van mreže


WWW
« Odgovor #24 poslato: 21.10.2008. 01:33:38 »

Svetlosti, opet se ne mogu sloziti sa tobom.
Ja imam dva sina, i za svakog ponaosob bih sada dao zivot za njih i u datoj situaciji prestanka njih obojice, ili jednog samo, ja ne bi mogao prestati sam od sebe da postojim.
Kontradiktorno zar ne?
Al razmisli...ako ja kao njihov otac prestanem da postojim, prestace i oni da postoje.
Oni su moj zivot. Deca nasa su nas celi zivot, univerzalno na planeti i svakome normalnom ljudskom bicu, roditelju.

Ako sebi oduzmes postojanje, sta si njima uradila?
Predala se. Bez ikakvog oblika borbe. Blah.

Ne samo njima, deci, svojoj i svacijoj.
Nego i samom opstanku covecijem.

Mislis da bi deca zelela da se ti ili ja ili bilo ko lise licnog opstanka?
Tvrdim da ne.
Plakala bi pod zemljom.
Deca nasa bi zelela da zivimo, isto koliko bi ti svojoj/nasoj deci to zelela.

Sebe lisiti zivota je najveci kukavicluk u tim, apokaliptickim, uslovima.
A najveca hrabrost u "normalnom svetu"

Nije pitanje cerupanja pilica ili golubova ili sta ces jesti, tu si me malo iznenadila tim detaljem, nego je pitanje volje opstanka.

Zamisli da si ti sa svojom porodicom prezivela apokalipsu..
Onda bi mogla cerupati perad, a? Za svoju decu.. ?

Po tvom kontu, izvini ako sam malo grub ili bez mere, po tom kontu prvo metak deci pa sebi?
Da ne bi cerupali pilice, golubove, da ne bi otimali i ubijali bliznjeg svog za ono viska konzerve ili vode sto ima?

Svetlosti, u zivotu sam mnogo kukavicluka video i mnogo junastva.
A po meni, najvece junastvo nije kako macem vladas, kako finansijama vladas ili kako si namazan..
Neee, sve je to lako u nasem svetu ako imas ledja.
Ili jaka ledja, nebitno.

Naj junastvo je koliko mozes trpeti svo srnje sveta a da ostanes ono sto jesi.
Junastvo je jednim potezom obrisati suze iz ociju, pljunuti zivotu u lice i reci mu ko te ebe.

Junastvo je ziveti, i imati volju za zivotom.
Narocito u postapokalipsi.
I reci sebi onda...
"Zivecu, zivecu mamu mu ebem, zivice i uspomena na moje najmilije...i umrecu od drugih okolnosti, a ne od svog ocaja. Necu vas izdati, zivecu i zderacu zive golubove, samo da zivim za vas i za mene"

Tako ja mislim...


 
Sačuvana

...We'd better get back, 'cause it'll be dark soon, and they mostly come at night... mostly...
svetlost lutalica
Bene Gesserit

predsednik


Poruke: 4.194
Ugled: +60/-2
Lokacija: Bgd
Van mreže


« Odgovor #25 poslato: 21.10.2008. 08:07:24 »

Joj Sal ako ti odgovorim mnogo ćemo daleko otići od teme. I mnogo će dugo da potraje. Prosto imamo drugačije gledanje na stvari i to je to. Bolje da se preselimo u kafanu na po pivo.  Very Happy
Sačuvana
Sal
Banovan korisnik
predsednik


Poruke: 5.649
Ugled: +28/-10
Starost: 50
Lokacija: In the face of the place
Slike: moj album
Pol: Muškarac
Van mreže


WWW
« Odgovor #26 poslato: 21.10.2008. 11:44:22 »

Naravno, bas sam uneo, bez veze. Ipak je tema 'sta bi bilo kad bi bilo', a ne sta je bilo...
Ajmo na tog pivkana, i hvataj se za dzep, prvu turu ti placas Smile
Sačuvana

...We'd better get back, 'cause it'll be dark soon, and they mostly come at night... mostly...
NaraYan
Archmage

predsednik


Poruke: 2.074
Ugled: +21/-1
Starost: 37
Lokacija: Vilin Grad
Pol: Muškarac
Van mreže


« Odgovor #27 poslato: 26.08.2009. 04:49:35 »

http://www.youtube.com/watch?v=sX5mX_m1odU

 Very Happy Very Happy
Sačuvana

Samo Shrajk Srbiju Spashava
SuzanKalvin
Moderator

predsednik
*****

Poruke: 1.813
Ugled: +11/-0
Starost: 42
Slike: moj album
Pol: Žena
Van mreže


« Odgovor #28 poslato: 11.10.2009. 23:19:21 »

Skoro sam čitala u Zabavniku da ako bi nestala sva tehnologija i sve ono što je čovek stvorio a ostalo samo znanje. Spasili bi nas zemljoradnici i vojska.
Sačuvana

vanax
Registrovani
admiral flote


Poruke: 1.054
Ugled: +28/-3
Starost: 77
Lokacija: Ovde
Pol: Muškarac
Van mreže


« Odgovor #29 poslato: 12.10.2009. 00:22:17 »

Slučajno sam nabasao na ovaj topik. Postovala SK, pa ja po inerciji otvorio. I pročitao sve.

Apokalipsa i postapokalipsa su vrlo prisutni u SF-u i postoje desetine (skroman sam) romana ili priča koje se time bave. Mislim da sam većinu starijih dela pročitao. Nove knjige me manje zanimaju, jer sam odavno oformio svoje okvire. Neke od njih sam i koristio i mislim da je tema neiscrpna.

Razgovor koji ste vi vodili se zaglavio zbog neodređenog okvira apokalipse. Između smrti civilizacije i smrti čovečanstva postoji ogroman prostor u kome treba postaviti granice, uslove, ograničenja i sl. Daleko je inspirativnija smrt civilizacije, jer je smrt čovečanstva i smrt planete, pa je zaludno preispitivati taj prostor.

Svojevremeno sam voleo da se igram sa dve teme i ni za jednu nisam našao rešenje. Prva je bila jednostavna: čovek je apsolutno pošten i dobronameran i stiče apsolutnu vlast u svojoj zemlji. Pitanje je jednostavno - koliko mogu da traju dobre namere. Uvek sam pukao već na izboru saradnika. Individualni ciljevi u sklopu jedinstvenog cilja neminovno pobeđuju (jedinstveni cilj je da vladar bude dobar i voljen vladar). U tiraniju se ulazi pravolinijski. Druga tema je šarmantna: u podrumu nalazim kocku zlata stranice jedan metar. Treba aktivirati celokupnu količinu. U svim varijantama su me ubili posle utroška par kilograma zlata.

Dakle, mala igrica sa "More dolazi" pustila je u opticaj dve apokalipse, obećanu (klimatske promene) i potencijalnu (pad geostacionarne orbite). Obe uništavaju civilizaciju, čovek će ostalo uraditi sam (k'o onaj krevet sa drugog topika). Mića sa drugog foruma (ekspert za vode) navodi procene da će voda rasti 1,8 mm. godišnje, a da potpuno topljenje polarnog leda može da digne nivo okeana za 40-65 metara. Zaboravio je da napomene da će površina isparavanja radikalno da uveća oblačnu masu, da će doći do velikih oluja, jakih kiša i mnogo toga još. Vi ste reagovali na vašu temu kao ona dvojica u kafani: neko je uzeo za sebe dvorac u južnoj Francuskoj, a drugi su videli da prava opasnost dolazi od ljudi.

Ako je neko u stanju da odredi uzrok, dinamiku i obim apokalipse, ovaj topik bi mogao da ima dobru budućnost. Naravno, ako ima volje.

Ja sam, inače, planirao jednu književnu radionicu na temu Apokalipsa (klima) u LK. Raspravljaćemo o pravcima razvoja teme u oktobru ili novembru, sa ciljem da neko napiše nešto kozistentno i dobro.

 
Sačuvana

Između rođenja i smrti, najčešće zaboravljamo život
Stranice: 1 [2] 3 4 ... 9   Idi gore
  Štampaj  

 
Prebaci se na:  

Šema sajta  ◊   SF Vektor  ◊   TV program  ◊   Periodni sistem NF

Pravilnik  ◊   SF kviz  ◊   NF na Krstarici  ◊   SF filmovi  ◊   Bibliografije

Kopirajt © 2006-2019. SF tim. Sva prava zadržana.
Pokreće MySQL Pokreće PHP Powered by SMF 1.1.21 | SMF © 2015, Simple Machines | Mapa foruma | Arhiva | wap2 Ispravan XHTML 1.0! Ispravan CSS!
Stranica je napravljena za 0.025 sekundi sa 24 upita.