Šta čitamo?

[Sal]

I mi tebe, al daj koju o BP zemlja?

Znas, mi ovde volimo da se malo "cackamo" o nasim razlicitim ukusima u zanru....

[SRX]

Onda bolje da vam pozovem Marka koji je pročitao celu knjigu.
Ali evo, reći ću i ja koju o BP Zemlji...

Ovako, s obzirom da sam stigao do 1/2 prve knjige, imam prava da sudim o knjizi.
Malo mi je bezveze. Iskreno. To je baš ono primitivno viđenje vanzemaljaca sa početka i sredine XX veka, oni sa maskama za plin, ogromni, vole sve suprotno od onog što je na Zemlji, ljude zovu životinjama. Svo vreme sam čekao samo da im se pojave antene na glavama. 
Inače, ovako, knjiga se guta onog trenutka kad se uđe u nju. Nedelju dana sam se vukao na prvih 100 strana, a za dva dana sam već prešao 100-150. (Nije da brojim koliko sam strana pročitao, nego vidim po položaju papirića gde sam stao u odnosu na ostatak knjige).
Puno je obilja informacija, tako da imam hrabrosti da poredim sa Tolstojom. Hahaha! Ovako bi Tolstoj pisao da je otkrio naučnu fantastiku. 
Sve u svemu, knjiga je, kao što piše i pozadi, na zadnjoj korici, akcioni film. Nema nekakve veće umetničke vrednosti, niti skrivenije poruke, kakve imaju dela Ursule Le Gvin, na primer. To mi pomalo smeta. Već na samom početku znamo kako će se završiti knjiga (jer uostalom, nagoveštava već od početka, a i piše na zadnjoj korici), naravno da dobro (ljudi) pobeđuju, jedino što je zanimljivo je što uvodi to obilje informacija, zapleta, sporednih živopisnih likova, koji čine dalje čitanje zanimljivim. Kao recimo Dnevnik jednog čarobnjaka, Paula Koelja. (Što volim ta poređenja koja nemaju veze sa mozgom i koja jedino ja razumem.  )
Još jedan problem je sama zastarelost ideje... Već je smenjena mnogo boljim... Ali, dobro, čovek je pisao šta je bilo aktuelno u tom trenutku, za to ga niko ne može suditi.

A, sad... Mr Sal... Imaš li štogođ dodati? 
Ili neko drugi?

[Sal]

Sasvim se slazem o umetnickoj vrednosti dela.
Medjutim, sam si rekao da se knjiga "guta"..

Mene je ona extra zabavila, kao neki "odmor" od "tezih" dela..

Najvise me zabavilo poredjenje sa "planetom majmuna"
Oni vanzemaljci (u filmu, zaboravih kako se zovu) me takodje podsecaju na majmune , mada, mnogo superiorniji u odnosu na coveka u svakom pogledu..a ipak toliko slicni (kao ona borba za vlast, zavist itd...)

Zato mi je jedina mrlja celog dela (ako zanemarim umetnicku (ne)vrednost) kako su naivno na svoj svet pustili onu superbombu.

Bas su ispali shabani ...

Gore od BPZ mogu da navedem Vodeni svet, koji ipak nije tako davno izasao...

[Milan Maksimović]

Juce sam poceo knjigu prvu Bemanovog Kamena moci...

[SRX]

MR SAL!!!
Pobogu! Trebao si da me upozoriš na SPOILER!!! 
Pa, ja još nisam pročitao knjigu, tek sam na sredini prvog dela, a ti si mi već rekao koje je razrešenje!!! 

[Sal]

Ups...hiljadu izvinjenja...nisam razmisljao.

Ebi ga..znao si da ima hepi end, ali ipak je zanimljivo kako je doslo do njega..

[SRX]

Dobro je, nisi mi toliko pokvario užitak, evo bližim se kraju (ne sećam se da sam neku knjigu čitao sporije), već su otposlali bombu, tako da...    Sve je kul.
A kako vreme prolazi Psychli me sve više podsećaju na ljude...  Mislim, sve isto kao i ljudi, sve iste mane, samo što su ljudi u ovom delu prikazani kao hrabri, pametni, bezgrešni junaci, a vanzemaljci kao nehumani stvorovi.

[SuzanKalvin]

Peti leptir-Uroš Petrović

Posle njegovog Avena jako me je zanimalo šta se krije u "Leptiru". Ovo je spoj priča iz zbirke "Sa one strane" u jedinstvenu celinu. Knjiga je namenjena prvenstveno deci ali  ni odrasli ne bi trebalo da je obidju. Obliluje maštom, što sam i očekivala od ovog pisca, simbolikom, humorom, blagom ironijom, koje su upakovane u blagi horor. U ovom delu ništa nije slučajno; od tajnog rituala malog Alekse, do imena glavnog negativca. Od tamnih ćočkova grada Beograda do divljih predela Tare, put vodi dečaka iz sirotišta do otkrivanja istine da je ljubav pokretač života. Na tom putu ce mu pomoci osobe od kojih je to najmanje očekivao, i otkriti drugarstvo na sasvim nov način.
Ovu knjižicu, od nekih 120 strana, sam pročitala u jednom dahu, posle čega sam dugo milovala leptira od celofana na kricama, ne bi li tu fantaziju bar još malo zadržala u vazduhu oko sebe.
Bravo Uroše!

[Sal]

Dobro je, nisi mi toliko pokvario užitak, evo bližim se kraju (ne sećam se da sam neku knjigu čitao sporije), već su otposlali bombu, tako da...    Sve je kul.
A kako vreme prolazi Psychli me sve više podsećaju na ljude...  Mislim, sve isto kao i ljudi, sve iste mane, samo što su ljudi u ovom delu prikazani kao hrabri, pametni, bezgrešni junaci, a vanzemaljci kao nehumani stvorovi.

Prst na celo i mali od mene poslati mentalni hint....

Planeta majmuna...

Zar se ne ponasaju isto? Zar te rase/nacije/alieni/ ne vuku korene iz covecije individualnosti i prirode?

Naj sf pisac se nije rodio niti ce ikada....
SVI ama bas SVI pisci koji se bave interakcijom sa/ili opisom aliena, nikada nisu stvorili jedinstveni psiho profil tudjina u svojim delima.

Navedite neka, i ja cu odmah opovrgnuti autenticnost psiholoskih karaktera.

Pokusaj u Alien serijalu...jeste, sve OK...ali ipak, sta smo saznali o nacinu konta xenomorfa? (koji je inace pokusavan psiho analize?)

Da su teh mnogo napredniji, da imaju totalno uvrnut(napredniji) metabolizam i strukturu tela, a istovremeno ne poznavaju inteligenciju i tako...pitam se sada, kako je ta napredna rasa xenomorfova uspela da dodje do tog bio stadijuma ako nisu "ulagali" u tehnolosku i psiholosku inteligenciju, tj razvoj istih??????

Primarno im je da zderu...da se kote i tako...
ali po kom osnovu?

Oni su kao svemirski putnici..OK...al ajde dalje...svemirski putnik nemoze biti glup.
Moze biti samo inteligentan. Inteligencija ne zdere inteligenciju, nego pravi kompromis, dogovor, dijalog ili sta vec....

Da ne duzim....uci u mozak aliena, moze samo alien..a na to delo cemo cekati bogme podobro...

[dan555]

Fijasko - Lem, roman koji opisuje baš to što ti kažeš. Neuspeo pokušaj kontakta sa vanzemaljcima, koji uopšte ne registruju ljude koji stoje pored njih. već nastavljaju da vode svoj život u svom gradui.

Mi ni jedni druge ne možemo da shvatimo u potpunosti. 

Ćak ni svoje najbliže srodnike, šimpanze, ne razumemo a kamoli da komuniciramo sa njima.

Nekako zamišljam da svako ljudsko biće živi u bunaru spoznaje, što je neko više zatucan, neobrazovan, egocentričan, samoživ, to je njegov bunar dublji i vidi manji delić neba, a ekstremi ni ne vide druge ljude.
Niko ne može da izađe iz svoje rupe, ali ako se potrudimo, možemo da vidimo druge i deo sveta, ali nikada ceo svet. To je ograničenje naše vrste i logike na kojoj se zasniva naša svest.

[Sal]

Ja mislim drugacije.

Svako moze izaci iz svoje licne intelektualne rupe pod uslovom da  zeli i da mu okolnosti daju, okolnosti koje nazalost napijaju covekovu zedz za znanjem...

Da objasnim...
Niko se ne rodi glup ....(cast izuzecima koji su imali nesrecu da ih priroda "nagradi" zaostaloscu u razvoju.

Ja uvek potenciram da ne postoje glupi i pametni ljudi, nego ljudi znatizeljni i uljuljkani.

Znatizelja sama po sebi radja inteligenciju...znatizeljom ne podlezu samo pametni i obrazovani.

Sve je stvar licnog iskustva, okolnostima odrastanja i tako....

Sta mislite, koliko neafirmisanih genija ima medju nama, koji nikada nece saznati koliko su prosperitetni, boreci se za egzistencionalna pitanja?

Znaci, svako moze izaci iz rupe, ali bas svako, pod uslovom da zeli, i da mu opet okolnosti daju.

[dan555]

E moj Sal, optimisto.
Na žalost, nije baš tako.

Treba razlikovati 3 stvari:
1. Inteligenciju, "hardver" koji dobijamo rođenjem i ne možemo ga "nadograditi",  već samo malo, ali zaista malo, unaprediti korišćenjem, a nekorišćenjem se može baš mnogo unazaditi. Predstavlja mogućnost da se rešavaju (konkretni) problemi koje pred nas postavlja život, uočavaju pravilnosti, i sl.
2. Pamet, što se delom nasleđuje a delom uči, i predstavlja umeće korišćenja inteligencije.
3. Mudrost, stiče se i uči tokom života, prilično je retka i predstavlja umeće da se inteligencija i pamet koriste na pravi način i u prave svrhe.

Psiholozi, na osnovu proučavanja između ostalog i identičnih blizanaca, kažu da rođenjem dobijemo 60% svojih intelektualnih sposobnosti, 20% tokom mladosti od roditelja i porodice i 20% je životno iskustvo iz okoline, društva.

Kao što vidiš, veći deo svojih intelektualnih mogućnosti dobijamo od roditeljskih gena i to je to, ništa ne možemo da uradimo da to unapredimo, koliko god se trudili.

Obrnuo si stvari, znatiželja je osobina inteligencije. Visoka inteligencija stvara znatiželju a ne obratno. Psiholozi proveravaju nivo inteligencije i humorom, i to je odlika visoke inteligencije. Osobe koje imaju niski IQ niti su znatiželjne (ne mogu da shvate i lako prime nove pojmove) niti imaju osećaj za humor (smeju se samo grubim šalama).
Ne zaboravi da ja 1/4 populacije ispod prosečne inteligencije. Oni nikako ne mogu da urade ono što ona druga 1/4 natprosečnih može. Stvari tako stoje i tu nema pomoći.

Ja nisam govorio o nivou inteligencije, već o prirodi naše spoznaje, koja se zasniva na logici. Celo naše telo, fiziologija, se zasniva na supstancama koje bi mogle da se predstave kao  logičko 1 i 0.
Jedna kaže 'uradi ovo', a druga 'zaustavi tu radnju'.
Tako i naš mozak, vrši proračunavanja po zakonima logike.
Gedelova teorema nekompletnosti kaže nešto kao: Postoje istine koje se ne mogu (logikom) dokazati.

Nisam mislio na intelektualnu rupu, već na nemogućnost da spoznamo sve što postoji, uključujući i ono što se nalazi u mozgu drugih osoba.
Niko, ali baš niko, ne može da uđe u mozak, svest, emocije... druge osobe i da tačno zna kako joj je.
Otuda i toliko nesporazuma među ljudima. To je ta rupa spoznaje o kojoj govorim. Ne možemo da izađemo iz nje, šta god radili.

[Sal]

Jasno...

[SRX]

Čitam sad Idoru od Vilijema Gibsona...
Samo reči hvale o knjizi... koji je to car.

[vragana]

jeste tj. bio je, a zatim je sjeo i napisao Pattern Recognition;
i sve je bio "cool" (kao i obicno) dok mi nije zafrljacio kraj u lice...doslovno.