SF tim
* 25.06.2019. 13:45:56
napredna pretraga  
Dobro došli, Gost. Molimo vas prijavite se ili se registrujte.
Da niste izgubili svoj aktivacioni e-mail?

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
Vesti: Fan forum SF fanova. Smile
 
  Portal   Forum   Pomoć Pretraga Igre Prijavljivanje Registracija  
Stranice: [1] 2 3 ... 5   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Kako je Mitar spasao svet  (Pročitano 28565 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Sal
Banovan korisnik
predsednik


Poruke: 5.649
Ugled: +28/-10
Starost: 49
Lokacija: In the face of the place
Slike: moj album
Pol: Muškarac
Van mreže


WWW
« poslato: 09.09.2008. 22:49:58 »

Evo zavrsih pricu, za koju sam inspiraciju dobio u onoj temi o novom akceleratoru.
Upozoravam da sam se u istoj mnogo sluzio psovkama, ali bez njih nisam nikako mogao odraditi pricu.

Ipak, nadam se da ce vam se dopasti, i da ce te uzivati u njoj kao sto sam ja uzivao pisuci je.

Smile
Sačuvana

...We'd better get back, 'cause it'll be dark soon, and they mostly come at night... mostly...
Sal
Banovan korisnik
predsednik


Poruke: 5.649
Ugled: +28/-10
Starost: 49
Lokacija: In the face of the place
Slike: moj album
Pol: Muškarac
Van mreže


WWW
« Odgovor #1 poslato: 09.09.2008. 22:50:24 »



"Sudaraceva kci"
by SuzanK
« Poslednja izmena: 10.05.2010. 03:49:12 od dan555 » Sačuvana

...We'd better get back, 'cause it'll be dark soon, and they mostly come at night... mostly...
Sal
Banovan korisnik
predsednik


Poruke: 5.649
Ugled: +28/-10
Starost: 49
Lokacija: In the face of the place
Slike: moj album
Pol: Muškarac
Van mreže


WWW
« Odgovor #2 poslato: 09.09.2008. 22:51:06 »

Kako je Mitar spasao svet.

„Da mu jebem i oca i majku, mu jebem švalersku“
Mumljao je starac sebi u bradu, obasjan mesečinom, sedeći na starom tremu stare kuće, oslonjen šakama na stari štap.

Stari pas nedefinisane sorte se polako pridigao ispred starčevih nogu, razjapio svoje moćne čeljusti u dugačak, zarazni zev i pri tom izbacio svoju dugačku jezičinu koja se na kraju smotala kao sarma sa gornje strane prema glavi psa.
„Šta je Fujto, nanjušio si ga, a?“
 pitao je starac psa, pljucnuvši ga kroz stisnute usne po sred sivo crnim krznom obrasle glave.
Deo starčeve sline se prostro psu preko levog oka, nateravši jadnog i napaćenog Fujtu da šapom obriše pljuvačku sa levog oka.
S obzirom na starost psa, uradio je to začuđujuće hitro.
Starac se počeo smejati svojoj nišanskoj sposobnosti kreštavim, visokim smehom.

„Nemoj da me pljuješ, :Čiča. Ovo ti je zadnji put. Idući put ću te za dupe ujesti“
Odgovorio mu je pas i pljunuo na starca, promašivši ga..

„More, majku ti jebem pseću, koga bre da ujedeš, zar ruku koja te hrani, da ti jebem svo pseće“
Starac se prestao kikotati, skočio isto tako začuđujuće hitro s obzirom na njegovu starost i još hitrije zamahnu starim drvenim štapom, tresnuvši psa po sred lajave njuške.

Fujto zacvile jako, i pobeže pred gnevnim starcem pod staru jabuku.
Tu se jadnik skupio da ga je čovek mogao u kesu spakovati, i čekao svog gospodara Mitra.
„Nećeš ti mene još dugo jebavati starče, tako mi svih kuja sveta..otići ćeš uskoro bogu na istinu…“
Mumljao je sada pas sebi u njušku, strogo pazeći da ga starac ne čuje.

Vidite, u jednom delu Srbije, a neču da vam kažem kojem jer mi ionako ne verujete, svi starci koji su napunili 87 godina, a koji su tu rođeni i koji su u mladosti pljuvali pse kao što je starac pljunuo Fujtu, su mogli da razumeju pseći govor.
Svi ostali, koji nisu ispunili navedene uslove, nisu to mogli, niti su verovali matorim starcima.
Pitanje je da li bi ste vi poverovali nekom starom srbijanskom seljaku da vam se kune svim svecima da razgovaraju sa svojim psima, dok mu pljoska rakije oko vrata visi? Naravno da ne bi ste…..

Farovi vozila su se približavali velikom brzinom staroj kući.
Fujto se pridigao i počeo mahati repom kao što to rade svi kerovi sveta dok im se gospodar približava.   
Lada Niva bordo boje, a registarskih oznaka koje neču odati, obasjana punim mesecom se zaustavila uz škripu kočnica tik ispred trema na kom je starac sedeo na svom starom tronošcu.

Mitar ugasi svetla i motor, pa izađe iz auta.
Pas mu je poleteo u susret, skačući prednjim šapama po gospodaru i ližući mu ruke.

„Bog pomaže, stari…“
Pozdravi Mitar starca.

„Baksuze baksuzni, da te jebo ćaća koji me te ostavi da me brukaš po celom okrugu“
Odgovorio mu je starac i pljunu u stranu nepogrešivo pogodivši pauka koji se spuštao na nevidljivoj niti sa starog krova trema, opet kroz stisnute usne.
Kako mu je to uspevalo, Mitar sa svojih 36 godina nikad nije saznao.

„Šta je sad bilo deda?“
upita Mitar oštro, gladeći pseto po glavi.

„Ma da umrem više, a sa mnom i sramota koju mi nanosiš, oca ti jebem“
Starac je toliko zagrmeo, da se pas pokunjio, a stari prozori stare kuće zatresli.
I to komšijski, na susednom brdu.

„Deda, opet si šljivu šljokao, oseti se do ovde. Reci više bre, koji ti je sada đavo kuruz uterao“
Mitar je gubio strpljenje, a psetu bilo drago zbog toga.
Sad će da se posvađaju, Mitar će da ode spavati a starac će se celu noć sekirati na starom tremu.i pljuvati okolo kroz stisnute usne.
Fujto je počeo opet mahati repom, unapred se radujući starčevoj muci.

„Uterao ga more tebi, …a uteruješ i ti, Mitre jebivetre …aaa?“
Mitar jebivetar je zaključio da se opet neko od seljana žalio matorom.

„Čiča , ne fantaziraj…evo pare od šljiva, manje za nadnice beračima…“
Odvojivši ruku sa Fujtine glave, Mitar poseže u džep farmerica i izvuče podeblji snop hiljadarki.

„Daj vamo pare bre, davaj“

Starčev glas se izmeni, kao i njegovo poimanje sramote što mu Mitar nanese.
A oči mu se zacakliše, i nit pljuvačke iz usta mu nađe put niz bradu.
Nastaviće on da psuje Mitra posle, proklinjući sudbinu koja mu ostavi da se stara o najvećem švaleru zemlje Srbije.
Jer, starac je voleo pare više nego išta. Pare koje mu je njegov šljivik decenijama donosio, a za koje niko ne zna gde su završavale.
Imao je starac najveći i naj blagorodniji šljivik u Srbiji. Nikad niko nije uspeo prebrojati stabla, a ni kraja im sagledati. Samo je starac znao tačan broj.
A i Fujto, ali on je samo ker.
A svako stablo rađalo najkrupniju šljivu u svetu.

Jedino je Fujto znao da to ima veze sa Mitrovom švaleracijom, ali starac nije verovao u to.
 Ili jeste, ko će ga znati…

Vidite, Mitar je rano ostao bez roditelja.
Majka mu je bila gradska sirotinja koja se nikada nije mogla privići na seoski život.
Starac, Mitrov deda, nije žalio na svadbu, uprkos njenoj bedi i poodmakloj trudnoći
Bijaše najveća svadba što je Srbija očima videla.
 I najveća kuća bijaše sazidana….ma koja kuća, dvorac bre.
Na žalost, Mitrov otac a starčev sin, pogibe mlad.
Verujem da nije namerno, al pseto drugačije zbori.
Pao, kaže, i to samo starcu kad navrši 87 godina, sa šljive za vreme branja i slomio vrat. Samo je pas znao da je bio pijan. Pseto je takođe znalo da je Mitrov ćaća zadnjih meseci grlio flašu umesto mlade.
Pas je znao sve. I pod kojim rednim brojem šljive se mlada obesila, iako niko nije znao koliko šljiva u šljiviku ima..
Jadnica jadna nije mogla da se pomiri sa tim da je ostala sama sa malim Mitrom.
A nije mogla ni nazad u grad, jer nije imala gde. A nije ni podnosila taj kraj Srbije.
Jer, pas je iznjušio da je ondašnje veštice nisu volele i da su je mrzile. Veštice, mlade i lepe, koje su se sve redom palile na Mitrovog ćaću, i njegovu spravu. I prokleše ga da se opija svaki dan.
Kad već ne grli njih, nek ne grli ni mladu. A pošto je nešto morao grliti, odlučiše da grli flašu.
Elem, ćaća Mitrov bijaše naočit čovek, obdaren i jak. A sin mu Mitar, još naočitiji, još obdareniji i još jači.
Nakon nesretne pogibije mladih, veštice napraviše sabor. I to u sred ponoći u sred šljivika ispod šljive gde se mlada ,Mitrova mati,  obesila.
Uvideše grešku i sramotu svoju i odlučiše da se iskupe.
Dadoše Mitru dar koje bi svako muško poželelo imati.
Da more imati svaku ženu koju poželi, a sprava da ga služi dobro, dok je god živ.
A i šljive da mu budu najveće i najbolje u zemlji Srbiji i svetu.
Onda najmudrija od svih veštica uze komad drveta, poprska ga mesečinom, umoči u kamen i utrlja 87 šljiva i ono se pretvori u frulu pastirsku, pa reče ostalim vešticama
„Darovaćemo ga i ovom frulom da može zvukom njenim milim ohladiti vrele krvi oko sebe, uvek i svugde“
A zatim veštice zaigraše uz zvuk frule i vrištaše oko vatre sve do zore…i do zore ih pseto gledade, skriven iza šljive.

I tako Mitar postade najveći švaler zemlje Srpske, a i celog sveta.
 
Sve to starac saznade kad navrši 87 godina. I to od pseta.
Em što mu ker progovori, em što mu strašnu istinu o njegovim najmilijim iznese
Sačuvana

...We'd better get back, 'cause it'll be dark soon, and they mostly come at night... mostly...
Sal
Banovan korisnik
predsednik


Poruke: 5.649
Ugled: +28/-10
Starost: 49
Lokacija: In the face of the place
Slike: moj album
Pol: Muškarac
Van mreže


WWW
« Odgovor #3 poslato: 09.09.2008. 22:52:05 »

Njegova šljivovica od najboljih šljiva Srbije, zbog koje su i iz dalekih zemalja dolazili da je piju, spasiše ga ludila i vešanja, jer niko živ, ma koliko očajan bio, se ne bi ubio kraj izvora onakve šljivovice.   
.
Zato ga je starac i mrzeo, Fujtu psa, a Mitar odrastavši sa njim, zavoleo mnogo.
Šta je sa starčevom babom bilo, ne znam.
Ali pseto zna, ono sve zna.
A ja nemam još 87 godina da ga pitam, niti sam pljuvao kerove u mladosti.
Sad kad znate ovo, da nastavim…..

Kad starac prebroja pare i uveri se da može novo traktorće  za iste kupiti, okomi se na Mitra, ponovo, ali malo blažim tonom.

„Jesi li crni Mitre baš morao nju da zaskočiš, oca ti jebem…“
Mitar krenu da uđe u kuću, a starac mu štapom poprečne put ..

„Čiča ostavi me na miru, sama je tražila i ja sam joj dao“
Odgovori Starcu, i uhvati štap da ga skloni..

„Pa zar tebi ništa sveto nije, crko dabogda?
 Popadiji da obraz ukaljaš u sred kukuruza?“
Sad starac stade između njega i ulaznih vrata, i Mitar shvati da ga čiča neće tek tako popustiti.
„Slušaj more deda, samo joj udelio utehu ovozemaljsku…aj miči se bre, gladan sam i umoran…“
Starac osta otvorenih usta, a pseto progovori u odbranu svog gospodara
„Pop je nije dirnuo godinama, a mom Mitru je vrtela repom ispred nosa“

Mitru je Fujtin govor zvučao kao da pas istovremeno cvili i zeva. 

„Ti da ćutiš, pseto, ne zbori more u odbranu jebivetra“
Odgovori starac psu i krenu da ga šutne nogom u rebra, ali se pas ovaj put na vreme izmače..
Mitar jebivetar se nakezio baš bezobrazno i zapitao starca
„Jel bre, deda, opet pričaš sa Fujtom, a“

„More, oca ti jebem, pseto priča kao navijeno…“
htede starac i da nastavi objašnjavati, ali znade da će biti uzaludno.
„Mitre crni, bolje ti je da mi se sklanjaš sa očiju, Marš u kuću..“.
 
A pseto nastavi da priča, ko navijeno…
„Priča bre celo selo o tome kako je popovom aparatu odzvonilo…a ovo ja verujem čiča, jer je popadija celi dan u berbi plakala, i ženama se jadala. Čuo sam kako pričaju …“

Znate, popadija je bila najlepša žena sela, a pop mator i nikakav. Aparatura mu je odsvirala svoje i žena je patila strašno.
Starac je preklinjao Mitra da ne dira u nju, u doktorove kćeri i mladu veterinarku.
Zlu ne trebalo.
Preklinjao ga je i molio da se ženi a Mitar-jebivetar nije hteo.
Mogao je iz cele Srbije da sebi mladu bira, ali nije hteo.
Osećao je Mitar da mu nije vreme, i da ga čeka posla da uradi.
Kog posla, nije znao…Čak ni pas, koji inače sve zna, nije znao.
Samo su veštice znale, ali one se nisu od onog sabora više pojavljivale, jer je narod prestao verovati u njih.
A i ko bi starca pazio, kad bi se Mitar jebivetar oženio…

Ušavši u kuću, Mitar zateče na stolu tanjir pasulja, mladog sira, paradajza i ljute paprike.
Sede, natoči punu čašu šljivovice, prekrsti se, iskapi je i dade se na hranu..
Starac ga je neko vreme gledao, u tišini, i izađe nazad na trem.
Otvori duvan kesu i dobro je omirisa.
Nije još zaboravio Mitrov mangupluk od prošle godine, kad mu je iz kese izvadio sav duvan i napunio je onom travom od koje se čovek smeje kao lud.
Starac se osmehnu i poče motati cigar.
Pripalivši ga, setio se kako se onda nakon par dimova počeo smejati ko blesav celu noć
Taj dan je Mitar priveo seosku učiteljicu u kuću, misleći da je starac otišao na vašar i da će doći kasno uvečer.
A čiča nešto posumnja, pa se vrati popodne.
Video kroz prozor šta radi sa njom, pa ih zaključa  s vana, zakova prozore i dovede popa da ih venča.
A Mitar prevari popa, reče mu da hoće, al prvo da nazdrave šljivovicom ljutom.
Sav razdragan, čiča napuni velike čaše pa ih iskapiše.
Onda Mitar natoči još po jednu svima,, i reče popu da je na dve noge došao.
Kad i tu iskapiše, Mitar napomenu da se sa tri prsta krsti, te pop traži onda još po jednu.
Onda pop pade u nesvest, a Mitar ostade nevenčan.
Učiteljica, koja nije pila poče plakati, a starac prozre Mitrovu igru i poče psovati nikad izrečene psovke, psovke pisane u samom paklu.
Onda Mitar uze frulu i zasvira. Zasvira na njoj tako lepo, da se učiteljica prepusti melodiji, nasmeja se srećnim osmehom i ode svojoj kući, neudata.

To veće, Mitar zameni starcu duvan da mu se osveti..
Starac po običaju sede uveče na trem, zagledan u svoje šljivike u dolini, i smota jednu.
Kad se poče cerekati, priđe mu pseto svo začuđeno.
Starac nit ga pljucnu, niti ga udari.
Onda se i pseto poče smejati, jer je udahnuo dimove koje starac odbi..
Smejali su se zajedno celu noć.
 Još jače su se smejali, kada pas popiša starčev opanak od smeha.

Nagevši iz ploske rakiju i rukavom obrisavši usta, starac se razneži.
Koliko god da je kudio Mitra, ipak ga je mnogo voleo, i to jako mnogo…jer, vidite, starca je u suštini bolelo uvo za Mitrovu sposobnost oko žena…starac je želeo da mu se unuk oženi, skrasi i dobije naslednike. Ono što starac nije znao, a pas jeste jer pseto sve zna, je da starac ima praunućadi širom okruga…
Zato mu je odluka, koju je doneo, jako teško pala.

Poslaće Mitra u onu Švabiju kod svog brata za koga se nada da je još živ.
Možda se tamo opameti, a žene is sela i okoline nek kukumaču koliko oće…


Sutradan, Mitar nakon berbe svrati u selo do kafane.
Sede za svoj omiljeni astal, i naruči od krčmarice pola litre svoje šljive, a i jedno pivo, jer je ogladneo..
Sve kafane okruga koji su od Mitra i njegovog Čiče kupovali rakiju, su uvek bile pune.
Ostale su propadale.

Spustivši za astal pivo i rakiju, krčmarica se nagnu malo više, da Mitar vidi ono što se ne sme videti. Nasmejala mu se, namignu i ode da usluži druge goste.
Znao je da radi do ponoći, al obećao je starcu da će kući ranije, jer se Čiča od jutros nešto uzjebao, kao ima mu nešto važno kazivati.

„Jeli bre Mitre, kažu ljudi da si juče bio vredan u šljiviku, da si ubrao šljivu pride“
Dobaci mu Dragan cerekajući se, koji je sa svojim dokonim i besposlenim društvom sedeo za susednim astalom.

Pop, koji od jutros nije izlazio iz kafane jer je načuo šta se zbilo, iskapi čašu, naruči novu i okrene se na šanku prema Mitru i pijan reče da ga cela kafana čuje
„Dolazi đavo, sve će da nas odnese…a tebe će Mitre prvoga, crko dabogda..“

Znao je Mitar šta sledi, nije mu prvi put da mu se to dešava.
Zato izvadi frulu i stavi je pod šajkaču na sto.
„Zašto mene, pope, šta ja bogu zgreših?“
 upita Mitar naivno, iako je znao da cela kafana zna zašto je matori  pop pijan od jutros.
Mitar pomisli kako je možda preterao što prevrnu popadiju, ali se seti da je zapisano u bibliji nešto kao „traži i biće ti dato“. A ona je baš tražila.
„a ti Draganče, ne zakuvavaj i gledaj svoja posla“ odbrusi mu Mitar drsko.

Kao što rekoh, Mitar je bio krupan i naočit momak. Ali nije bio kavgadžija, niti je bio preke naravi. U suštini, bio je dobričina, dobre duše, koju je nasledio od svoje jadne majke.
Celo selo ga je volelo, i svi su ga smatrali vrednim momkom, a donekle i poštenim.
Jer, mnogi seoski momci i momci celog okruga ostadoše neoženjeni radi njega i njegovog dara.
Ipak, išao je u crkvu i slavu slavio, svece poštovao, pomagao sirotinji i najviše nadnice davao.
Nedeljom je terao loptu sa dečurlijom, i komšijama pomagao seno sa livada da se pokupi.
Ništa mu nije bilo teško, čak ni breme njegovog dara.
Jer, znao je da svojom sposobnošću usrećuje žene.
Ni jednoj nije srce puko, niti se ijednoj desilo da se pokaje.
Sačuvana

...We'd better get back, 'cause it'll be dark soon, and they mostly come at night... mostly...
Sal
Banovan korisnik
predsednik


Poruke: 5.649
Ugled: +28/-10
Starost: 49
Lokacija: In the face of the place
Slike: moj album
Pol: Muškarac
Van mreže


WWW
« Odgovor #4 poslato: 09.09.2008. 22:53:14 »

Ako bi Mitar primetio to, odmah bi zasvirao na svojoj fruli i melodija izuzetne lepote bi obuzela bića slušalaca, budeći u njima osećaj istinske sreće, zadovoljstva, radost života i praštanje svemu.
„Mitre jebivetre, uskoro dolazi đavo, i nijedna sila ovozemaljska ga neće zaustaviti..
Proklet si od malena, Mitre, i ovo selo je prokleto, i ti ćeš biti prvi…ja znam tvoju tajnu, a zna i sam đavo.“
Nastavio je pop svoju tiradu, zalivajući je najboljom šljivovicom na svetu.
„Jer ti si Mitre sin samog đavola“

Mitru blage naravi i dobre duše prekipe.
Sljuštri čašu rakije i zali je sa pola flaše piva, pa odgovori popu
„Pope nemoj da me vređaš, jer teške reči govoriš.“

Dragan i društvo, i cela kafana začutaše, a krčmarica popreko odmeri popa.
Mrtvu tišinu prekide predsednik mesne zajednice čija se kravata toliko urezala u njegov vrat, da su se seljani kladili da li je ikad skida.

„Pop je jutros čitao u novinama da su oni švicarci uključili nekakav  akcelebrator, koji će da otvori velike rupe do samog pakla i svet ima da propadne u njih.“

Vidite, predsednik mesne zajednice je bio naj načitaniji čovek sela

Čuo je Mitar o tome, ranije na igralištu kako dečurlija priča o tome.
Svi redom su imali onaj kompjuter koji su povezali sa celim svetom, pa samo gledaju u to i sve znaju.
Mitru se to nije svidelo.

„Jel, a šta vele, kada će to da bude“
Upita Mitar predsednika mesne zajednice, koji nikad nije skidao kravatu.

Pop skoči sa stolice i pojuri prema Mitru, preko cele kafane.
Stade ispred njega, prekrsti se, unese mu se u lice i jedva čujnim šapatom reče
„Uskoro, Mitre, uskoro..“

„Jebo te otac Mitre, navukao si prokletstvo na selo, pojebao nam sve devojke ovde i sada i popa zajebavaš. E  prika moj, ima da te oderemo od batina“
Gnevan i pijan Dragan prozbori i odgurne astal da ustane. Za njim ustadoše i njegovi besposličari grabeći flaše i pepeljare.
Krčmarica vrisnu, jer se mnogo prepala za Mitra, a pop se onesvesti od alkohola i pade na pod.
Ostali gosti kafane nisu reč prozborili, jer znadoše da je Dragan najveći razbojnik i tabadžija u selu.

Mitar hitro izvadi svoju frulu ispod šajkače, i poče da svira na njoj.
Melodija se razleže kafanom kao svileni šlifer preko kreveta, a Dragan i njegovi razbojnici stadoše kao ukopani pa sedoše nazad za astal.
Pop dođe sebi, ustade sa poda i sede kraj prozora.
Predsednik mesne zajednice razlabavi kravatu i skinu je, prvi put nakon 30 godina, a krčmarica priđe Mitru, raskopča dugme na beloj bluzi, raspusti kosu i sede za Mitrov sto, zagledana u njega.
Svirao je Mitar dobrih pola sata, pre nego što stade. Niko za to vreme nije glasa pustio, niti gutljaja popio.

Kad je završio, niko se nije sa mesta pomakao, a sa Mitra niko oči ne skide, naročito krčmarica.

Prvi se pop oglasi
„Ipak te bog u nečemu blagosiljao Mitre.“

Predsednik mesne zajednice reče da treba organizovati frulijadu u selu svake godine, krčmarica ga poljubi po sred usta, a Draganće i njegovi razbojnici se postideše.

Ustade Mitar, nabi svoju šajkaču na glavu, zadenu frulu za pojas i baci pare na astal.
Pozdravi sve i izađe, sede u svoju Ladu i krenu kući.

Starac, sedeći po običaju na tremu zagledan u svoje šljivike, nije mnogo obraćao pažnju na psa koji se vrteo u krug, jureći sopstveni rep.
Odbijao je dimove smotane krdže, razmišljajući kako da Mitru saopšti da pakuje prnje i krene putem one Švicarske.
Napokon, pseto zacvile i zakukumače, a starac se nasmeja grohotom svojim piskavim i visokim smehom.
Pas je uhvatio sopstveni rep i jako ga zagrizao.

„More Fujto, koliko ti godina imaš, pa da još juriš svoj rep?“
Starac se nastavio smejati..
Pseto, konačno pustivši svoj rep iz čeljusti, odgovori..
„Starkeljo, mlađi sam od tebe kako god okreneš, a ja imam malo preko sto godina…“

Starac se naglo prestao smejati i poče galamiti na psa
„Jebem ti kuju koja te okotila, vaško jedna smrdljiva…meni starkeljo, meni, ruku koja te hrani se rugaš..More oca ti psećeg jebem, kad Mitar ode odraću te i pojesti sa kačamakom…“

Onda stisnu usne, i pljunu psa.
Iako je pseto bilo oko 15 metara udaljeno od starca, slina nađe svoju metu.
Naime, ispaljena slina se metar ispred psa razdvoji, i jedan deo pogodi kera u sred levog oka, a drugi deo mu se uz glasan PLJAS prilepi na sam vrh njuške.
Nikad niko nije ustanovio kako starac to radi.
Čuveni svetski balističar i projektant laserskih nišanskih sistema, čuvši za Čičinu preciznost, krenu da ga poseti i ispita, a i da se napije najbolje šljivovice u Srbiji i svetu.

Njega je starac pljucnuo dok je prolazio tarabu, sa celih 46 metara. I to slinom po sred čela.
Nije voleo strance, niti da mu tarabe prođu. Svi su za njega bili turci, austrougari i švabe.
.
„Jesam ti rekao da me ne pljuješ više, starče….“
 Zarežao je pas, iskezivši zube na Čiču…
Videvši da se starac sprema za drugi pljuc, a to radi tako što pre toga nategne plosku sa rakijom a ne obriše rukavom usta, pseto se cvileći zakloni iza svinjca.

Vidite, ja verujem da bi ga starčeva slina i tamo pogodila, i taman da saznam, naiđe Mitar.
Ostavi auto na sred dvorišta, zalupi vrata i priđe starcu.
Pseto se pomolilo iz zaklona, prišlo gospodaru svo pokunjeno i smotalo mu se oko nogu kao pita od krompira.

„Pomoz bog, Čiča….“
Pozdravi Mitar starca…
„I tebi, Mitre crni, al sumnjam da ti i on može pomoći više…“

Pseto diže njušku ka Mitru i poče da cvili i zavija istovremeno.
Da je Mitar imao 87 godina, razumeo bi kera kako mu se žali na starčevo šikaniranje….

Starac je pola noći na tremu razmišljao kako Mitru što nežnije i lakše saopšti da se ide za onu švabiju.
Na kraju je ipak uspeo da formuliše svoj naum i počeo ga polako iznositi Mitru.

„Mitre jebivetre, pakuj svoje prnje jer ideš u onu švabiju“

Starac je bio ponosan kako je lepo i nežno Mitru saopštio da odlazi.
Znao je Čiča da će Mitar tamo da vene kao biljka, ali ga to možda i dozove pameti…
Znao je starac i to da tamo nema svega onoga šta mu na srcu leži, nema tamo šljivika ni šljivovice, nema njegovih brda i dolina, konja i koza…pre 50 godina mu je brat pisao da nema ni našega sira a ni kajmaka, kafane i krčmarica.
A nema ni veštica da daju mudrosti narodu, ali i jada da naprave…

„Gde Čiča da idem ja? Jesi li šenuo od rakije ili šta? Ne idem ja nigde…“
Odbrusi mu unuk bezobrazno i sede za astal na tremu, natočivši punu čašu rakije iz dedine ploske.

„Evo pare od berbe, manje za nadnice“
Kao i svaki dan za vreme berbe, Mitar posegnu u džep farmerica i stavi veliki smotuljak hiljadarki na sto, toliki da ste mogli dva najnovija traktora kupiti.

Po prvi put u svom životu, starcu ne zaiskriše oči, niti mu se ruka grčila na pogled para.
„Vrati Mitre te pare u džep, trebaće ti u tuđini…“

« Poslednja izmena: 10.09.2008. 00:21:09 od Sal » Sačuvana

...We'd better get back, 'cause it'll be dark soon, and they mostly come at night... mostly...
Sal
Banovan korisnik
predsednik


Poruke: 5.649
Ugled: +28/-10
Starost: 49
Lokacija: In the face of the place
Slike: moj album
Pol: Muškarac
Van mreže


WWW
« Odgovor #5 poslato: 09.09.2008. 22:53:33 »

Najpribližnije što vam mogu opisati okolinu, nakon što starac odbi pare, je da je vreme stalo i onda se uvrnulo.
Svinje u svinjcu prestadoše da se tuku oko korita i počeše da se maze, konji se popeše na jabuku, očekujući kraj svega, jedna kokoška pade mrtva a druga ostade živa, a ovcama poispadaše oči na livadu.

Starac ustade sa svog tronošca, uđe u kuću i iznese Mitru hranu, kao svaki dan za vreme berbe…
Mitar sljuštri još pola litre rakije u sebe, prekrsti se i poče srkati vrelu jagnjeću čorbu.

„Slušaj me Mitre crni…otiči ćeš u tu švabiju kod mog brata i predati mu ovo pismo od mene. Nisam dobio pisanja od njega dugo godina, i pošto mi se bliži kraj želim da mu se javim još jednom. A ti jebivetre malo sveta da se nagledaš“
reče starac i spusti slepljenu kovertu kraj para.

„Pa deda berba je u toku, a treba i rakije napeći…“
Odgovori mu Mitar, srčući čorbu.
„Nije tvoja briga za rakiju, Mitre, a na put ideš kad se berba završi.“
To je bila Čičina poslednja, i Mitar je to znao.

Nakon jela, Mitar pogleda u mesečinu i vide da ima vremena još trknuti do sela, taman da zatekne krčmaricu samu kako zaključava kafanu….



U avionu Lufthanse, Mitar bi ponuđen od stjuardese pićem, a i još nečim što se ne nudi tek tako.
Zatraži rakiju šljivovicu, da isproba kako je Lufthanza peče.
Čiča mu reče da vidi malo sveta, a i proba drugih rakija i uvidi sam da je njihova najbolja.

Lepa plava stjuardesa mu donese rakiju u nekoj maloj čašici, onakvoj kakva se kod njih deci pred spavanje daje, posle mleka.
Čuo je Mitar da su svi ti evropljani ludi, ali da će namerno čoveka žednog da ostave, bilo je previše.
Ipak joj se Mitar nasmeši, a ona se od dragosti rastopi i umalo u nesvest ne pade.
Pobeže napred u kujnicu i zapali cigaretu, da se smiri.
Sljuštri tako Mitar ono malo rakije u grlo, i odmah ispljunu na čoveka ispred sebe.
Ništa gore u životu nije u usta stavio. Kao da je nageo kravlju pišaću.

„Du idiot, was machts du?“
zagalami švabo ispred njega.
Mitar uljudno ustade i poče da se izvinjava na tečnom švapskom kojeg nauči iz partizanskih filmova.
„Jebote, viele danke deutschland, lufthanza šljivovic šajze veliko.“

Njegova žena, koja je sedila do njega, poče se toliko kikotati da joj se poveća prsa počeše tresti.
Mitar joj se nasmeši, a ona se zagleda u njega i zacrveni..
Stjuardesa dođe sa krpom i poče brisati švabu, ne skidajući pogled sa Mitra.

Švabo nastavi psovati Mitra, spominjući nešto kao „schweine, dreckige hund“, a Mitar mu je odgovarao sa „danke schoen, jebo te ćaća švapski“.
Onda ponudi svoju rakiju koju izvadi iz torbe. Švabo je nateže da dokaže koliki je frajer, pa pade u nesvest.
Švabica sede na sedište kraj Mitra i poče ga koketno gledati, a Helga stjuardesa je poče čupati za kosu od velike ljubomore.
Onda Mitar izvadi frulu i smiri celu situaciju, toliko je smiri da su svi u avionu zaspali, sem auto pilota, Mitra i Švabice, koja je isto otpila malo rakije a nije pala u nesvest.
Ona je zaspala sat posle, rasčupane kose, razmazanog karmina i sa smeškom na usnama.

Sletivši na aerodrom, Helga mu dade svoj broj telefona na papiriću, Švabo preki pogled jer mu švabica reče da ga napušta jer nema aparat ko Mitar a putnici ga tapšaše po ramenima radi frule. A Mitar na svom tečnom švapskom odgovarao sa „Karl Hajnc Rumenige sehr gut“

Helga se ponudi da ga odveze na adresu što mu je starac dao, i on naravno prihvati.
Starčev brat je napravio sebi veliku kuću u predgrađu, oženio se nekakvom tamo i zasnovao porodicu.
U Srbiju nije smeo doći dok su komunisti bili na vlasti, a kasnije nije ni hteo.
Zadnji put je starac sa njim razgovarao pre 30 godina, kada mu je odneo balon šljive na dar.

Vozeći autoputem, Helga je čavrljala ljupko, a Mitar kimao glavom i vikao ja ja , sehr gut.
Onda bi se Helga nasmejala, a Mitru jurnu krv u glavu.
Nikad Mitar nije video ovoliko auta, toliki autoput i toliko naroda da se vozi.
Posebno ga zbuniše kako žene onako brzo voze, a ova Helga  baš napičila svog audija.

Odjednom se uozbilji i pita ga nešto, spominjući motel i „kussen und schlafen“.
Nije Mitar od juče, znao je šta Helga želi. Video joj je to po pogledu, a i po boji glasa koju je za nijansu promenila.
Barem je on bio iskusan u tim stvarima. Jako iskusan.
Pogledao je u njene polu razmaknute usne i krv mu šibnu iz glave u aparaturu.

„Ja Helga ser gut bitte schon“
Odgovorio je Mitar, dok je Helga izbacila žmigavac za prilazni put Shell ovoj benziskoj pumpi sa restoranom i motelom.

Nakon obavljenog posla, Mitar se zagleda u uspavanu Helgu.
Gledajući njeno nago i vitko telo, i plavu kosu rasutu po jastuku, morao je priznati da je izuzetno lepa.
Počeše ga obuzimati neke nove misli.
Nateže rakije iz ploske što mu deda spremi, pa još jedan.
One misli nikako da odu…
Opet je pogledao u Helgu i misli mu se pojačaše. Prešao je rukom preko njeni golih leđa i nageo još jednom iz ploske.
Helga otvori svoje krupne plave oči, trepnu, pogleda ga i reče promuklim glasom
„Mitar, du bist so gut….komm, mein schatz“
Raširila je ruke ka Mitru.
Nije mu trebalo dva puta reči.
Spustio je plosku na pod i dao se na posao. Ovaj put je skinuo šajkaču sa glave.
I naredna tri dana je nije stavljao nazad, niti su iz sobe izlazili.

Četvrti dan, Helga ga je dovezla na datu adresu.
Dugo su se cmakali u autu, i Mitar je znao da se zaljubio u švabicu. Do ušiju.

Tu noć, vetar se uskovitla nad šljivikom i sve se veštice pojaviše na saboru, tačno u ponoć, vrativši se iz zaborava.
„Mitar se zaljubio“
reče najstarija i najmudrija
„Šta nam je činiti, sestre“
Upita ona koja je malo mlađa od najstarije.
„Ne bismo se više smele mešati, opet da ne napravimo neki jad.
reče treća veštica.
„Pametno zboriš, sestro. Neka ga. Nek se zaljubi, toliko dugujemo
reče četvrta veštica
„Vreme mu je sestre moje, i da decu dobije..ali,  nisam vas sazvala da većamo samo o Mitru“
reče najstarija i najmudrija od svih veštica.
Sestre, veliki jad se u svetu sprema. Majka priroda je to predvidela i dala nama u zadatak da to rešimo.
Nastavi najstarija i najmudrija da zbori.
„Mi da rešimo sestro? A šta rade vile, a šta anđeli? Glade muda dok se ne usijaju ko zvezde?“
Pita najmlađa i naj bezobraznija veštica
Ostale se nasmejaše glasno i grohotom, da se šljivik zatrese.
Sve veštice redom su volele najmlađu i naj bezobrazniju sestru.
„Ne, sestrice slatka…mi smo dale Mitru dar, i Mitar će to rešiti…“
reče najstarija i najmudrija veštica.
Onda uze šaku mesečine, uze treptaj zvezde i malo vetra, izmeša to sve i otpuhnu prema severu.
„Sad je Mitrova mlada noseća“
Reče najstarija i najmudrija od njih
„neka bude muško“
reče ona malo mlađa od najstarije
„neka bude žensko“
reče treća veštica
„neka bude i muško i žensko, neka budu blizanci“
« Poslednja izmena: 09.09.2008. 23:18:39 od Sal » Sačuvana

...We'd better get back, 'cause it'll be dark soon, and they mostly come at night... mostly...
Sal
Banovan korisnik
predsednik


Poruke: 5.649
Ugled: +28/-10
Starost: 49
Lokacija: In the face of the place
Slike: moj album
Pol: Muškarac
Van mreže


WWW
« Odgovor #6 poslato: 09.09.2008. 22:54:10 »

 reče najmlađa i naj bezobraznija
„I biće tako“
zaključi najstarija i najmudrija od veštica.

Onda se dogovaraše kako Mitru da pomognu oko velikog jada koji se spremao, i nestadoše, svaka na svoju stranu, u kovitlacu vetra…



Mitar pozvoni na vrata..
Otvori mu debela švabica, sa Pudlicom u naručju

„Guten tag, mein name ist Mitar, suche meinen grossvater“
Pročita Mitar sa papira što mu deda napisa.
Žena se okrene ka kuči i vrisnu
„Milan, komm her!!“

Milan dođe do vrata i zagleda se u Mitra.
Sličnost je bila velika, i obojica se nasmešiše
Mitar uljudno skide šajkaču i pruži ruku.
Milan je prihvati i reče
„E brate, dobro nam došao. Nismo znali kad ćeš doći, da te dočekam na aerodromu, ali vidim da si se lepo snašao…“
„Bolje vas našli, rođaci dragi.“
Odgovori Mitar i poljubi ih sve redom.
Posla Helgi poljubac, ona mu uzvrati, upali auto i krenu na aerodrom.

Za ručkom, Mitar im podeli darove iz zavičaja i stavi plosku na sto.
„Čuli smo mi mnogo stvari o tebi, Mitre…dolaze nam ovde naši pa pričaju svašta..“
Nasmeši mu se rođak, dobrano potežući iz flaše.
„Nisam ja to sve verovao, ali kad sam video kako si se snašao brzo sa onom plavušom u audiju, bogme, Mitre….a ti si trebao još pre tri dana doći? Zvao me predsednik vaše mesne zajednice i obavestio me….“

„Brate moj, došao sam ja pre tri dana, al zadržah se sa Helgom…mislim da ću je odvesti kući.“
Odgovori mu Mitar.

„Nešto ne verujem da će se odreći putovanja po svetu, lepe zarade i lagodna života zarad seoskog domaćinstva tamo negde daleko…“
Reče Milan, trpajući veliki komad bečke šnicle u usta.

„Milan, začepiš više svoja gubica, pustiš bruder na miru da jede wiener schnitzel, ja?“
kudila je švabica Milana, smešeći se Mitru.

Mitar uzvrati smešak i pohvali njen srpski, bečku šniclu i domaćinstvo.
Ali misli su mu bile sa Helgom…

Nakon nekog vremena, Mitar pita za Milanovog dedu.
Objasnio je da ima pismo za njega, od njegovog brata.

Švabica i Milan se zagledaše, pa se okrenuše ka kaminu.
Eno dede tamo, Mitre..u urni iznad kamina. Opandrknuo  prošle godine..

Milan ustade i priđe kaminu. Zagleda se u pudlicu.
Kerče je sedelo ispred kamina, diglo njušku ka urni i zavijalo i cvilelo istovremeno.
Mnogo ga je podsetio na njegovog Fujtu, i srce mu se steže.
Na maloj posetnici pisalo je da je umro u 98 godini…

„Milane, a gde ti je matori?“
Pita Mitar rođaka
„Ma, eno ga u ludari, šenuo skroz…zadnjih godina je pričao okolo da ga veštice spopadaju radi one stvari, zamisli…i da pudlica priča sa pokojnim dedom.….“

„E baš mi je žao, rođače, veliku muku imaš sa ocem…nego, kome ja sada da uručim ovo pismo?“

„Ma najbolje da ga otvoriš i pročitaš, baš me zanima šta su Čiče razgovarale…“
Odgovori Milan.
„U pravu si, rođače…pošto si mu ti naslednik, imaš prava da odlučiš šta ćeš sa pismom…“

Mitar ustade i svečanim pokretima, sav važan, rascepa zalepljenu kovertu i pogleda u list papira.
Trenutak je odisao svečanošću, jer se braća nisu videla mnogo godina, i ovo im je prva komunikacija nakon toliko vremena.
Čak je i pudlica prišla Mitru, kao da očekuje Mitrovo čitanje.
Napetost u trpezariji je bila velika, što Mitru još više oteža da ponovi one dve rečenice što mu je deda naškraba, crko dabogda.
Ipak, morao je.
Pročistio je grlo, i ponavljao reči sa papira

„Govno jedno matoro, kad mi misliš vratiti one pare što ti dadoh da odeš u švabiju?
Pošalji po Mitru, pre neko odapneš.“

Nekako je uspeo da prevali preko usana.
Milan nagnu iz ploske, kerče otrča u sobu pred kamin da cvili i zavija pred urnom, a švabica ustade sa stola i sva besna procedi
„verruckte serbische idioten“
 Onda poče skupljati posuđe sa astala, sva užurbana.

Mitru bi nelagodno pa se promeškolji, a Milan se počeo smejati, sve jače i jače.
„Deda, crko dabogda što me obruka ovako“
Procedi Mitar.kroz zube.

U nedelju je nazvao Helgu, da je pita za sastanak, ali nije umeo na švapskom, pa se nisu uspeli dogovoriti.
Onda je švabica nazvala Helgu, i dogovoriše se da ona dođe po Mitra.
Nakon pet dana, Mitar se preseli kod Helge.
Ona upiše kurs srpskog jezika i bi vredna.
Brzo je napredovala u savlađivanju jezika, jer joj je Mitar svesrdno pomagao.
Jedne večeri, dok je Helga bila na putu, Mitar je sedeo ispred televizora i gledao strašne vesti na RTS’u, kojeg mu je Helga našla na satelitskoj.

U onome akcelebratoru u švicarskoj se desila havarija i pola države je uništeno.
Na milione bukvalno nestalih, usisanih u nekakvu crnu rupčagu.
Crna rupa se širila, i gutala u sebe cele gradove i sela.
Narod je bežao ispred rupe, ali njena gravitacija bijaše prejaka...
Strašne slike su se smenjivale na tv ekranu.
Mitar nikad nije video toliki užas, toliko razaranje.
Spiker je javio da su naučnici smislili kako da je stave pod kontrolu, u neke magnetne jade, ali mrka kapa od toga.

Onda Mitar sav pretrnu.
Helga je imala let za Cirih, a to je koliko se Mitar sećao škole, u onoj švicarskoj.
Nazva Milana  i izjada mu se.
Milan nazva avio kompaniju i bilo mu rečeno da je Helgin avion nestao sa radara.
Sav očajan, Mitar dokrajči plosku i odluči uzet Milanovo auto i spičiti se prema Cirihu.

Na ulicama grada je vladala neopisiva gužva i haos.
Narod je u panici bežao ka jugu, tukao se i palio požare, a švapska vojska uzaludno zavodila red.
Mitar izvadi frulu i zasvira.
Narod oko njega se smiri, i pomire se sa krajem.
Uvide Milan da od gužvi u saobraćaju neće moći proći daleko, i vrati se očajan u Helgin stan.
A tamo ga dočekaše pet prelepih žena, obučene u bele ravne haljine i duge crne raspuštene kose. I sve bile bose.
Milan, onako očajan zbog Helge, ne iznenadi se mnogo.
Verovatno neke Helgine drugarice sa posla, zabrinute za nju, pomisli Mitar.
Ipak, iznenadi se kad najstarija i najmudrija od njih progovori.

„Mitre, moraš sa nama da zaustaviš onu rupu. Ti si jedini na svetu koji to može“
Mitar otvori usta od iznenađenja, ali ne reče ništa.

„Evo, doneli smo ti ovo, trebaće ti“
Sačuvana

...We'd better get back, 'cause it'll be dark soon, and they mostly come at night... mostly...
Sal
Banovan korisnik
predsednik


Poruke: 5.649
Ugled: +28/-10
Starost: 49
Lokacija: In the face of the place
Slike: moj album
Pol: Muškarac
Van mreže


WWW
« Odgovor #7 poslato: 09.09.2008. 22:54:56 »

Progovori ona malo mlađa od najstarije i najmudrije i pokaza na burence njihove šljivovice.
Mitar priđe, napuni veliku čašu, ponudi i njih i sede na stolicu.
„Ko ste vi“
Upita Mitar

„To Mitre nije bitno, moraš sa nama, požuri…idemo…“
reče najmlađa i naj bezobraznija.

„ne idem nigde dok mi ne kazete ko ste i šta hoćete od mene“
Odgovori Mitar, ljuštreći najbolju šljivovicu na svetu, dok su mu suze za Helgom same krenule.

Treća od njih mu priđe, stavi mu ruku na rame i reče.
„Mitre, mi smo dobre veštice Srbije i došle smo po tebe da zatvoriš crnu rupu.
znamo da patiš za Helgom, i mi ćemo ti je vratiti ako uspeš…a ako ne, nema svrhe vaditi je iz rupe, zar ne“

Sad se opet oglasi najstarija i najmudrija
„Mitre, ti si jedini koji to može, jer ti imaš dar…tebi ni jedna rupa ne može da odoli, pa ni ova crna“

Pa četvrta dodade
„Mitre, moraš uspeti…mlada ti je noseća…“

Na to Mitar skoči kao oparen i izusti glasno „Štaaa“
„Jeste tako Mitre, mi znamo…ako želiš spasiti mladu, svoju decu i celi svet, moraš požuriti.
Naše sestre celog sveta, svi anđeli i vile drže rupu za obod da se ne proširi, ali neće još dugo…nečastivi sa demonima je razvlači, neće još dugo moči da izdrže…Mitre, diži se i spasavaj svet, bre..“
Jasnim i autoritativnim tonom mu naredi najstarija i najmudrija

Mitar skoči na noge, nabi sebi šajkaču na glavu, uze frulu sa stola i nabaci sada opet punu plosku preko ramena.
„Idemo“, reče Mitar… „Kako da je zaustavim??“

Sve veštice odgovoriše u glas
„Jebi je Mitre, ti to radiš najbolje“

Onda se popeše svi na krov, a veštice pomogoše Mitru da zajaše vetar.
I onda brzinom stotine munja odjezdiše prema crnoj rupi.

Kad ga spustiše, Mitar nije mogao a da ne zastane pred zastrašujućim prizorom

Na hiljade veštica, anđela i vila držaše rupu za obod, gurajući je unutra, a sa druge strane, iz ništavila, demoni je širiše.

Oko cele rupe, koja je imala promer oko pedeset metara, nije bilo ništa. Povremeno bi uletela u nju neka zgrada, poneko vozilo ili kamion.
Tama i ništavilo se širiše oko rupe, i Mitar zapazi Lufthanzin avion kako ga je rupa do pola usisala, a drugu polovinu kako drže anđeli da ne utone skroz u nju.
Jasno je video kako ga jedva drže, i kako demoni krenuše da ga preotmu.

Znao je da nema mnogo vremena. Dozva veštice, čije zajedničke čini zadržaše Mitra da ne bude usisan, i one mu svaka dade po jednu šljivu da pojede. Te šljive su bile magične i magija stupi odmah u dejstvo.
Ogromna crna rupa se pretvori u najlepšu ženu što Mitrove oči ikad videše…
Mitar se skine go ko od majke rođen. Svim vešticama sveta a i vilama se ote uzdah kada ga uočiše nagog.
Poteže tako Mitar rakije iz ploske i priđe ženi-crnoj rupi.

Zagledavši se u njene crne oči, Mitar vide sam pakao u njima. Čista zloba se ocrtavala iz njih.

„Pa crnka, šta veliš? Da se malo poigramo, a?“
namignu joj Mitar, i uze je u zagrljaj, spuštajući dug i vreo poljubac crnki na usne.

Ona se iz početka nećkala, i Mitar se prepade da će ga Crnka odbiti…bio bi odbijen od žene prvi put u životu.
Ali ona se ubrzo opusti i privi uz njega…

Malo zatim, Mitar je nežno poleže na travu i dade se na posao…
Cepao je tako Mitar celi dan i celu noć, al Crnka bi nezasita.
Veštice su ga polivale vodom i davale mu rakije da pije, i Mitar okrepljen bi nastavio da krpi crnu rupu.

Drugi dan i druge noći, na Mitra navališe demoni, al ih anđeli sa svojim plamenim mačevima odbijaše.

Mitar malo malo, pa diže pogled na Lufthanzin avion, u kom je njegova Helga zarobljena bila, al to mu nije bilo baš pametno, jer bi mu pritisak u aparaturi slabio, a Crnka bi se pobunila zbog toga. Moglo se lako desiti da odustane, i svet bi otišao u propast.

Treći dan i treću noć, Mitar oseti zamor koji se brzo pojačavao.
I taman pred zoru, kad Mitar pomisli da neće uspeti, da će klonuti, Crnka vrisnu jako, duboko i prodorno.
Zari svoje duge nokte u njegova leđa da mu krv procuri iz rana, i Mitar se skoro onesvesti od umora i bola.
Onda Crnka nestade.
Razaranje sveta prestade, i oluje se smiriše.
A Mitar pade u nesvest, u dubok san
.
Nakon dva dana, Mitar se probudi u Helginom stanu.
Ona ga negovala i mazila, a sve veštice sveta, svi anđeli i vile ga posećivale svaki dan.
Fujto mu liznu lice i ruku, i Mitar se zapita odakle on tu…onda se seti da ga je video dok je krpio rupu, ali pomisli onda da mu se učini.

Vidite, pseto je moralo biti svugde prisutno, i moralo sve znati.
Posle je prepričao starcu sve što je video, a starac počeo pripreme za najveću svadbu u Srbiji.
Znao je da je dobro što posla Mitra u švabiju.

Na televiziji javiše da su naučnici obuzdali crnu rupu i neutralisali je.
Mitar se nasmeja i zatraži malo rakije.

Nakon sedam dana, Helga dade otkaz u Lufthanzi i krenu sa Mitrom za Srbiju.
Pop ih venča, a starac dovede pola Srbije na svadbu.

Useliše se svi u onu veliku vilu, i Čiča dočeka unuke, blizance kako veštice htedoše.

Onda je starac umro, u svojoj 110 toj godini.
A pseto mu svaki dan išlo na grob, da se ispriča sa starcem, jer vidite, zaboravih vam reči da svi kerovi koji su pričali sa starcima su to mogli i nakon njihove smrti. Da pričaju sa duhovima staraca.
I svaki put mu se pseto na kraju razgovora popiša na grob, znajući da ga starac nit može pljunuti, nit ga štapom odalamiti po njušci.


Eto, tako je Mitar jebivetar spasao svet.
Sačuvana

...We'd better get back, 'cause it'll be dark soon, and they mostly come at night... mostly...
Nesa
Vajper

predsednik


Poruke: 2.751
Ugled: +30/-1
Starost: 60
Lokacija: Beograd-Mirijevo
Pol: Muškarac
Van mreže


« Odgovor #8 poslato: 10.09.2008. 02:41:43 »

"Zer gud" ili kako vec. Laughing
Nije da se hvalimo ali Sljive su nam stvarno dobre. Evo to je sad i zabelezeno. Oduvek sam znao da ce sljiva danas proslavi. Pa dobro i sve ono sto ide uz nju, oko nje i ispod nje.  Laughing
Ma mi nije jasno dali smo stvarno u ljubavi sa vesticama. Ako jesmo, sta bi falilo da da ih podsetimo na nase nesumljive zasluge. Nek sa bre malo konkretnije oduze "pacenicima" sa Balkana. Pa zar i crnu malu (mislim malu u pocetku) nismo pokorili. Ni one bas ne gledaju ne red i postenje.  Very Happy

Dobra ti je i ona o psima koji sve znaju. Imam dva pekinezera i tako me neki put gledaju kao da sve znaju odnosno samo sto nekazu sta misle(ustvari i dali misle). A da imaju svoju volju to sam odavno skuzio. Rade samo ono sto hoce ili kad bas moraju ali pod moranjem je to tako usporeno i preko konca. Valjda trebam da dozivim jos koju godinu pa ce moci i da mi objasne.

Sve u svemu svidja mi se. Jedino (moram malo da pametujem) si mogao da skockas u uvod sva kasnija objasnjenja, po principu Bilo je to jednom tu a dogodilo se to sa tim i tim kako se radnja nebi cepkala.

Znam lakse je pricati nego pisati. "Sedni pa pokazi" uvek vredi kao opomena protiv pametovanj a prazan pepir je ko azdaja.
No nemislim da je to umanjlo previse uzivanje u prici.
Zabavio sam se.
Sačuvana
garwor
Speed King

predsednik


Poruke: 1.979
Ugled: +17/-2
Starost: 42
Pol: Muškarac
Van mreže


« Odgovor #9 poslato: 10.09.2008. 02:54:48 »

hahaha, bravo Mr Sal
Sačuvana

Bolje biti tezak covek nego laka zena.

Sve su zivotinje jednake, samo su neke jednakije.
peca777
SF friend

admiral flote


Poruke: 1.064
Ugled: +11/-0
Starost: 42
Lokacija: Beograd
Pol: Muškarac
Na mreži


« Odgovor #10 poslato: 10.09.2008. 10:36:07 »

bravo Sal no coment Mr. Green
Sačuvana
NaraYan
Archmage

predsednik


Poruke: 2.074
Ugled: +21/-1
Starost: 36
Lokacija: Vilin Grad
Pol: Muškarac
Van mreže


« Odgovor #11 poslato: 10.09.2008. 15:36:28 »

Ej bash si me odushevio Laughing
Odlichno, zaista. Very Happy
Jedino ti moram reci da se najbezobraznija pishe sastavljeno. Mr. Green

Stvarno bravo bravo mr. Sal

Sačuvana

Samo Shrajk Srbiju Spashava
Glorija
Superbaba

predsednik


Poruke: 5.978
Ugled: +60/-2
Lokacija: Smederevo
Pol: Žena
Van mreže


« Odgovor #12 poslato: 10.09.2008. 15:52:16 »

 Sale, majstore !!!! podrska bravo bravo svaka cast

Sačuvana

Bog čuva budale !
Sal
Banovan korisnik
predsednik


Poruke: 5.649
Ugled: +28/-10
Starost: 49
Lokacija: In the face of the place
Slike: moj album
Pol: Muškarac
Van mreže


WWW
« Odgovor #13 poslato: 10.09.2008. 17:06:34 »

Hvala svima...i na kritikama, i na podrsci.. Smile
Sačuvana

...We'd better get back, 'cause it'll be dark soon, and they mostly come at night... mostly...
Nesa
Vajper

predsednik


Poruke: 2.751
Ugled: +30/-1
Starost: 60
Lokacija: Beograd-Mirijevo
Pol: Muškarac
Van mreže


« Odgovor #14 poslato: 10.09.2008. 17:23:33 »

Ovo nase me podseca na scenu iz Djekne, gde radosav tera Ljeposavu da podigne ormar a on ce da je kurazi. Ajd ljeposava jos malo. Enu ide, op op op. HA, hah ha.
Ajd sale jos malo a mi cemo da te kurazimo.
Sačuvana
Stranice: [1] 2 3 ... 5   Idi gore
  Štampaj  

 
Prebaci se na:  

Šema sajta  ◊   SF Vektor  ◊   TV program  ◊   Periodni sistem NF

Pravilnik  ◊   SF kviz  ◊   NF na Krstarici  ◊   SF filmovi  ◊   Bibliografije

Kopirajt © 2006-2019. SF tim. Sva prava zadržana.
Pokreće MySQL Pokreće PHP Powered by SMF 1.1.21 | SMF © 2015, Simple Machines | Mapa foruma | Arhiva | wap2 Ispravan XHTML 1.0! Ispravan CSS!
Stranica je napravljena za 0.026 sekundi sa 23 upita.