SF tim
* 08.08.2022. 02:26:28
napredna pretraga  
Dobro došli, Gost. Molimo vas prijavite se ili se registrujte.
Da niste izgubili svoj aktivacioni e-mail?

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
Vesti: Fan forum SF fanova. Smile
 
  Portal   Forum   Pomoć Pretraga Igre Prijavljivanje Registracija  
Stranice: 1 ... 10 11 [12] 13 14 ... 18   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Politika u SF-u  (Pročitano 146555 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Pikax
Immortal

predsednik


Poruke: 1.390
Ugled: +18/-13
Pol: Žena
Van mreže


« Odgovor #165 poslato: 21.06.2008. 13:57:23 »

Ali mogu da probam, pa nek redakcija vidi sta ce s tim.  pozdrav
Bravo..to volim da čujem. Wink Very Happy  Cool
( što se znanja&poznavanja tiče, jako si skromna...ogromno je. )
« Poslednja izmena: 21.06.2008. 13:58:57 od Pikax » Sačuvana
Glorija
Superbaba

predsednik


Poruke: 6.201
Ugled: +63/-2
Lokacija: Smederevo
Pol: Žena
Van mreže


« Odgovor #166 poslato: 23.06.2008. 13:57:17 »

Citiram:

"Ona može imati još samo jedno dete. Žena može imati petoro dece. Jedno deta da da Zmijskom Dahu duboke zime, jedno dete za kljove Tuve, mamuta. Jedno dete za groznicu koja dolazi u noći." Lokni zastade za trenutak dok je Zakon prelazio sa usana na usnu i celo pleme osim Goševana je mrmljalo. "Dečak da postane muškarac, devojčica da postane Devaki, Majka Ljudi. "

Lokni skupi svoje ruke oko Goševanovog vrata i stisnu dok je govorio, "Ako nas postane previše, mi ćemo pobiti sve mamute i morati da lovimo svilene stomake i šagšaje za hranu. I kada i njih nestane, moraćemo da bušimo rupe u ledu mora i ubijamo foke kada dođu da dišu. Kada i foka ne bude bilo, bićemo primorani da ubijemo Kikilia, kita, koji je mudriji od nas i jak kao Bog. Kada životinja nestane, mi ćemo kopati alge i jesti larve krznate muve i lomiti naše zube dok glođemo lišaj sa kamenja. Najzad će nas biti toliko, da ćemo pobiti šume da posadimo snežne jabuke pa će ljudi početi da žude za zemljom, i neki ljudi će imati više zemlje od drugih. I kada zemlje više ne bude bilo da se zauzima, jači ljudi će svoje izdržavanje dobijati od rada slabijih ljudi, koji će morati da prodaju svoje žene i decu da bi mogli imati kašu da jedu. Najjači ljudi će krenuti u rat jedan protiv drugog da bi mogli imati još više zemlje. Tako ćemo postati lovci na ljude i biti prokleti na pakao u životu i pakao na drugoj strani. I tada, kao što je bilo na Zemlji u vreme pre rojenja, vatra će pasti sa neba i Devakija više neće biti. "

Dejvid Zindel "Šanidar"  (hvala Ender71 za prevod )  Vektor

Šta mislite o ovome ?
Sačuvana

Bog čuva budale !
svetlost lutalica
Bene Gesserit

predsednik


Poruke: 4.194
Ugled: +60/-2
Lokacija: Bgd
Van mreže


« Odgovor #167 poslato: 23.06.2008. 14:39:34 »

Znas kako, to sa jedne strane grozno zvuci, ali sa druge strane nije nelogicno. Imas jos gori primer takve varijante u knjizi Vrabac od Meri Rasel - na planeti evoluiraju dve inteligentne vrste, jedna od mesozdera druga od biljozdera (pri cemu ovi prvi povremeno klopaju ove druge), a ceo poredak se zasniva na kontroli velicine populacije (i jednih i drugih)...A onda dodju ljudi i uprskaju stvar. Laughing
Sačuvana
Glorija
Superbaba

predsednik


Poruke: 6.201
Ugled: +63/-2
Lokacija: Smederevo
Pol: Žena
Van mreže


« Odgovor #168 poslato: 23.06.2008. 16:30:23 »

Iliti Pravilo ekološke niše:

Vrsta zaposeda nišu - potpuno se adaptira - samokontrola razmnožavanja - promena ili upad - uništenje

Važi za životinje ali ne inteligentne  Twisted Evil - one teže putovanju a ne da se "zakopaju" na ograničenom području. Izolovana plemena Južne Amerike su fenomenalan primer.

Meni se sviđa priča kad puste grabljivca da pojede višak pripadnika nekog od 3 ili 4 pola.Oni ga sami puštaju ili robot !?! Sirijus ili Alef ? Prevruće, da uljučim klimu - možda se setim... grrr
Sačuvana

Bog čuva budale !
dan555
Kosmozamlata

predsednik


Poruke: 8.992
Ugled: +81/-9
Starost: 63
Lokacija: Nigdina
Slike: moj album
Pol: Muškarac
Van mreže


« Odgovor #169 poslato: 01.07.2008. 19:55:32 »

Da li je neko primetio kako su u BSG lepo prikazali manjkavost demokratije (barem u kritičnim situacijama)?
Prosečan birač ne razmišlja o posledicama svoje odluke, a političari pokušavaju da "prodaju" želje a ne realnost. U predizbornoj kampanji nude ono što birači priželjkuju, bez obzira da li je to izvodljivo ili je čak i opasno.

Civili u floti su želeli da žive kao ranije, na nekoj planeti a ne da stalno beže i budu sabijeni na brodovima. Baltar im je to ponudio i zato pobedio. Rezultat je bila katastrofa.

Šta li su gledaoci u AmeriKi mislili dok su gledali te epizode?
Sačuvana


Čoveče, pazi da ne ideš mali ispod zvezda! pozdrav
svetlost lutalica
Bene Gesserit

predsednik


Poruke: 4.194
Ugled: +60/-2
Lokacija: Bgd
Van mreže


« Odgovor #170 poslato: 01.07.2008. 20:23:06 »

Pa demokratija je po definiciji neefikasna kao nacin odlucivanja. (prosta matematika - lakse, a i mnogo brze, ce jedan da se dogovori sam sa sobom nego njih 250+, pri cemu odluke imaju prilicno iste sanse da budu pogresne). A to se narocito vidi u kriznim situacijama. Zato su Rimljani birali diktatora kad im je frka (na odredjeno vreme). A ja cu sad da se ugrizem za jezik i da prestanem jer opet odlazim u predavanje (a za BSG nisam neki strucnjak).
Sačuvana
dan555
Kosmozamlata

predsednik


Poruke: 8.992
Ugled: +81/-9
Starost: 63
Lokacija: Nigdina
Slike: moj album
Pol: Muškarac
Van mreže


« Odgovor #171 poslato: 01.07.2008. 21:30:36 »

Nije ovde reč samo o efikasnosti, već je problem mnogo veći. Mnogi ljudi pri odlučivanju ne uzimaju u obzir činjenice već samo svoje želje.
Obećaj im ono što žele a oni se neće mučiti razmišljanjem da li je to dobro i da li je u opšte moguće. grrr
Sačuvana


Čoveče, pazi da ne ideš mali ispod zvezda! pozdrav
svetlost lutalica
Bene Gesserit

predsednik


Poruke: 4.194
Ugled: +60/-2
Lokacija: Bgd
Van mreže


« Odgovor #172 poslato: 01.07.2008. 21:37:23 »

a) masa ne reaguje razumom nego nagonom i afektima (to je prilicno empirijski dokazano)
b) obrazovani, razmisljajuci i objektivno informisani gradjanin je poprilicna  retkost
c) demokratija je zabava za narod (ako me neko tuzi studentima da sam ovo rekla poricacu do sudnjega dana  Laughing) ali niko nije smislio bolju varijantu za sada.

i sad bih ja mogla do ž al necu. Mr. Green

Ukratko, potpuno se slazem sa tim sto si rekao ali je pitanje ima li leka. U doglednoj ili nedoglednoj buducnosti.
Sačuvana
dan555
Kosmozamlata

predsednik


Poruke: 8.992
Ugled: +81/-9
Starost: 63
Lokacija: Nigdina
Slike: moj album
Pol: Muškarac
Van mreže


« Odgovor #173 poslato: 01.07.2008. 21:50:33 »

A zamisli da prilikom glasanja svako mora da obrazloži zašto glasa kako glasa, recimo nekoj veštačkoj inteligenciji, koja bi samo proveravala da li postoje unutrašnje nelogičnosti u obrazlaganju birača i da proveri da li je sve to fizički moguće (i Evropa i KiM u Srbiji. na primer).
Sačuvana


Čoveče, pazi da ne ideš mali ispod zvezda! pozdrav
svetlost lutalica
Bene Gesserit

predsednik


Poruke: 4.194
Ugled: +60/-2
Lokacija: Bgd
Van mreže


« Odgovor #174 poslato: 01.07.2008. 22:35:30 »

Evo ti jedan skoro doslovan citat (ne bih sad da zamaram sa imenima, posto nije u pitaju SF): izbor izmedju dve stranke je u vecini slucajeva manje racionalan nego izbor izmedju dva hemijski istovetna deterdzenta za pranje vesa.

Tako da...tesko da bi neko mogao dobro da obrazlozi. Drugo, podela na levicu i desnicu uglavnom vise ne vazi, to jest retke su stranke koje po svom programu i delovanju mogu lepo da se uklope u tu podelu, pa je tesko ocekivati od biraca da budu dosledni u opredeljivanju kad stranke nisu dosledne u delovanju (da se razumemo, NE MISLIM iskljucivo na stranke u zemlji Srbiji, to je globalni fenomen, isto kao i veliki broj apstinenata na izborima).

Nisam bas sigurna da bi sa ovoliko ljudi na planeti moglo da se napravi ista od "istinske" demokratije, pod pretpostavkom da postoji "istinska" demokratija. Cinjenica je da to u stvari ne radi, ali se ljudi bolje osecaju jer im se cini da ih neko nesto pita. (a postoje prilicno jaki argumenti, jos od pre pedeset godina, u prilog teze da ih niko nista ne pita).
Sačuvana
svetlost lutalica
Bene Gesserit

predsednik


Poruke: 4.194
Ugled: +60/-2
Lokacija: Bgd
Van mreže


« Odgovor #175 poslato: 01.07.2008. 22:39:46 »

U sustini, sve se svodi na jedno: kako da napravis vlast (menadzment, kako god) koja ce da radi u najboljem interesu najveceg broja ljudi. Zato ja glasam za superkompjuter. Ogranicen nultim zakonom.

Btw. jel citao jos neko Seklijevu Savrsenu planetu? Covek ima mnogo zanimljiva resenja.
Sačuvana
Sal
Banovan korisnik
predsednik


Poruke: 5.649
Ugled: +28/-10
Starost: 52
Lokacija: In the face of the place
Slike: moj album
Pol: Muškarac
Van mreže


WWW
« Odgovor #176 poslato: 01.07.2008. 22:45:41 »

I ja sam za tu opciju jednog globalnog superkompa, bas kao u Loganovom Begu...i to takvog kompa koji ce nam i omoguciti zivot kao u Loganovom Begu

Ali bez one "zivis do 30 te.. SmileSmile )

Inace secem zicu napajanja... Smile
Sačuvana

...We'd better get back, 'cause it'll be dark soon, and they mostly come at night... mostly...
Zigor
Registrovani
pripravnik


Poruke: 4
Ugled: +0/-0
Van mreže


« Odgovor #177 poslato: 02.07.2008. 00:48:26 »

Slazem se sa mnogima – sto se tice “4”5 I 6 stranice a sada cu da iskazem moje misljenje: Ljudi imaju problem sa umnim izlazom zato mora da postoji trijunfni izlaz I tako se oslobadjaju I osecaju pobednicima. Zato mislim da medju ljudima koja su siromasna pokusavaju da energiju koju nemogu da odstrane uzivanjem,cestim druzenjima….putovanjima raznim sportovima Itd.moraju da sebe stave pred bogom tako sto ce da prave “brojnu decu sebe stavljaju u ulogu pobednika, posto obicno ovim ljudima je povecana verna krajnost tj na neki nacin primitivnost samim time dosao sam do zakljucka da sebe time stavljaju pod zivim bicem I imaju uvid da imaju ulogu zivog bica... (baba na motoru mi se svidja)
Sačuvana
svetlost lutalica
Bene Gesserit

predsednik


Poruke: 4.194
Ugled: +60/-2
Lokacija: Bgd
Van mreže


« Odgovor #178 poslato: 02.07.2008. 01:04:24 »

Ja te nista nisam razumela.  Confused
Sačuvana
dan555
Kosmozamlata

predsednik


Poruke: 8.992
Ugled: +81/-9
Starost: 63
Lokacija: Nigdina
Slike: moj album
Pol: Muškarac
Van mreže


« Odgovor #179 poslato: 02.07.2008. 02:36:07 »

Molim da preskočite ovu poruku ili je čitajte na sopstvenu odgovornost. Razz
Samo sam nasumično nabacao stvari kojih sam se setio a mogu biti u vezi teme.
Sve što sam ovde napisao je po sećanju, pokupljeno ko zna gde i kada. Ne verujte mi ni reči, sve proverite (ako vas interesuje), jer možda nisam u pravu.  Embarassed


Zašto je nedostatak izazova (možda) kraj napretka?
Jedna od evolutivnih prednosti vrste je odrađivanja posla uz što manje energije. U prirodi svih vrsta je ekonomična upotreba energije. To zahteva manje hrane, što podrazumeva manje rizika pri ishrani i veće šanse za preživljavanje pri nestašici (zime, prirodne nepogode). Prirodno je da se "ne češamo tamo gde nas ne svrbi" ali, eto, i prirodno može da bude loše.

Možda je dobar primer "Vremeplev" i dve podvrste ljudi. Obe su nazadovale. Ona na površini je primer regresije zbog nedostatka izazova, a druga, naprednija je otišla pod zemlju i koristi tehnologiju. Nije objašnjeno zašto su Morloci pogubili znanje i takođe regresirali. Možda je bila presavršena pa niko nije bio zainteresovan da uči kako funkcioniše.

Da probam da SF povežem sa stvarnošću. Ima mišljenja da postoji nešto kao prirodna eugenika. Natprosečno inteligentni i obrazovani najčešće biraju slične bračne drugove. Što više nauka i tehnologija napreduje, to je više uređaja koji su za prosečne ljude "crna kutija" (znamo da ih koristimo, ali ne znamo kako rade a i ako imamo pojma o tome, ne možemo da ih sami popravimo. Koliko se razumete u to kako u stvari radi mobilni telefon i da li možete sami da čačkate po njemu, u stvari, da li to mogu i serviseri ili mogu samo da zamene poneki deo...). Vremenom se izdvaja 10-20% populacije koji i dalje uče i rade na usavršavanju tehnologije a ostali je samo koriste, kao gotovani. I eto dva varijeteta Homo Sapiens Sapiens-a.


Već je pomenuto da su najbolji kandidati za inteligenciju predatorske vrste. Da nabacam par razloga zašto se tako misli, onako amaterski, iz glave, nemojte me držati za reč u svemu.

Biljke i sesilne životinje nemaju potrebe da rade mnogo proračuna jer nemaju skoro nikakvog izbora. Njihov rast je spor i sve što je potrebno je da znaju gde je dole, gde gore i odakle dolazi svetlost. Sesilne životinje trebaju samo da imaju dobre senzore kako bi brzo registrovale žrtvu kada im dođe u domet (dodirne ih) i to je to.

Biljojede životinje imaju zadatak da znaju gde je hrana, kako da dođu do nje (sezonske migracije) i kako da izbegnu predatore. Prvi zadatak je lak, hrana je, uglavnom, svuda oko njih, a njuh im veoma pomaže. Ono drugo je već mnogo komplikovanije. Treba prvo što ranije opaziti opasnost a zatim odbraniti se, što se skoro uvek čini begom, osim kada životinja nema gde, pa je prinuđena da se brani, rogovima, kopitama, zubima...
Za beg je važno pravovremeno reagovanje, a instikti su brži od razmišljanja. Možda je to jedan od razloga što biljojede ne uzimaju kao ozbiljne kandidate za inteligenciju.

Mnogi biljojedi žive u zajednicama i tu je potreban intelekt, da bi se odredila hijerarhija i da bi se znalo kako da se ponaša prema drugima u krdu. Ipak, ne pada mi na pamet vrsta koja ima složene odnose unutar zajednice, osim slonova, i za koju bismo mogli reći da ima potencijal da izraste u "pametnu" vrstu. Da li ste čuli za nekog biljojeda koji ima strategiju borbe protiv predatora?

Mozak je veliki potrošač energije i hranljivih materija. Što je složeniji, to mu više treba. Naš neokorteks, koji nas najviše razlikuje od životinja, je najveći potrošač, evolutivno je najmlađi i najefikasniji.
Biljna hrana je slabiji izvor energije, a teško se i vari (stoka ima više želudaca) pa je i to razlog protiv inteligentnih biljojeda.
Da bi što pre uočili opasnost, biljojedi imaju oči na bočnim stranama glave kako bi obuhvatile što veći ugao, i primetile opasnost koja dolazi i odpozadi.

Predatori se hrane visokokaloričnom hranom, koja je uz to sličnija njihovim organizmima po sastavu (moraju da sintetizuju manje jedinjenja jer ih već imaju u mesu kojim se hrane), pa je treba manje prerađivati i lakše se iskoristi. Ovo im omogućava da bolje ishranjuju mozak.

Zadaci koje moraju da reše su veliki.
Prvo treba pronaći žrtvu, naučiti kako je uloviti, kako je savladati i izbeći odbranu, dakle, moraju biti inteligentniji od žrtve. Potrebna je veština da se nešto ulovi i nahrani se.
Ćesto se lovi u čoporu, a to znači dodatne zahteve. Treba biti sposoban za saradnju u lovu, naučiti šta koji član treba da radi, umeti sarađivati - ovo je bitna stvar, predatori se bore i među sobom ali umeju da sarađuju.
Odnosi u čoporu su često komplikovani. Kod biljojeda se zna vođa krda i samo on ima pristup haremu ženki, često drugim mužjacima nije ni dozvoljeno da budu u krdu.
Kod predatora postoji alfa mužjak, koji je vođa, ali i beta mužjaci, koji su pretendenti na vođstvo, kao i još niži po hijerarhiji. Sllčno je i među ženkama, pa se u ovome treba snaći, a za to je opet potreban dobar mozak.

Biljojedi se trude da istovremeno gledaju što šire da što pre opaze opasnost. Hrana im neće pobeći pa ne moraju da se koncetrišu na nju.
Predatori moraju da se koncentrišu na žrtvu, zato imaju oči u istoj ravni, jedno do drugog. Vid im omogućava da se usredsrede na jednu stvar a mozak podržava koncentraciju tako što može da izdvoji samo ono što životinja želi i obrađuje samo to.

Bolja, efikasnija hrana, mogućnost koncentracije i položaj očiju, umeće saradnje, život u složenijim zajednicama...
To su razlozi koji mi padaju na pamet za tvrdnju da su predatori najbolji kandidati za inteligenciju.


Da li je nužno da mi budemo nasilni, skloni osvajanju zato što potičemo od predatora?
Kada pogledam oko sebe, vidim da nas ima i miroljubivih, sklonih saradnji ali i nasilnih, sklonih osvajanju.
Mislim da je saradnja bolja od međusobne borbe, da daje bolje rezultate i veće šanse za opstanak. Kaže se da je ljudska istorija u stvari istorija ratova, a ja ne mislim baš tako. Ratovi jesu pojave koje ostaju u pamćenju, po razaranju i patnji, ali posle svih tih razaranja (skoro) uvek ostane po nešto od onog što je saradnjom nastalo. U ostalom, da bi se nešto razorilo, prvo je potrebno stvoriti ga.

Naša istorija je istorija stvaranja, dakle saradnje. Civilizacije (nije nužno isto što i država) su nastale saradnjom, a ne stalnom borbom pojedinaca.
Volim da verujem da su međuljudska saradnja i solidarnost jače od sile i ratobornosti.

Ljubitelji američkog liberalnog kapitalizma, gde je čovek čoveku vuk i svako mora za sebe da se bori, kažu da je to najprirodniji oblik društva. To ne mora da bude tačno. Evolucija "gura" najjače u stabilnim uslovima ali promene preživljavaju prilagođeni a ne najjači. A sve se menja, kad-tad se uslovi promene. Zato je potrebno zadržati raznolikost, sprečiti globalizaciju američkog (i bilo kog drugog) "načina života".

Kada prevlada jedno rešenje ono može postati prekruto da se prilagodi i mora nestati. Ima takvih primera.
Kažu da je kultura Lepenskog vira (nisam baš siguran da je ova, može biti i neka od zajednica Vinčanske kulture), koja je bila najnaprednija u to doba, odbila da koristi metale i tvrdoglavo se držala kamena. Branila se vrhunskom obradom i stvaranjem najfinijih predmeta kamenog doba... i nestala. Tvrdoglavost se ne isplati baš uvek...

Na žalost, ima nešto što možda govori o nasilju u našim genima.
Zašto nema više ljudskih vrsta, kada u životinjskom i biljnom carstvu obično jedan rod ima više, nekada i na hiljade vrsta? Jedan od mogućih odgovora je da smo mi, najmlađa vrsta ljudskog roda istrebili ostale vrste (neandertalce recimo).

U više romana i serija se pominju planete na kojima su se razvile dve ili više inteligentnih vrsta i koje žive zajedno. U ST je više puta obrađivana ova tema. Bilo je tu i simbiota, i večitih ratova i suživota u miru...
Mi na Zemlji nemamo sa čim to da poredimo. Da li bi mi, ovakvi kakvi smo danas, prepustili Zemlju mravima (ko beše to napisao?). Teško, ali jednog dana... (baš sam optimista, ali ipak ne verujem mnogo u to)

Moral, bitna stvar za svako društvo. Neki smatraju da je to nešto izvan nas, da je dato od nekog božanskog bića ili da ga je osmislila neka religija.
Biće, ipak, da nije tako.
Moral je skup normi neophodnih za postojanje bilo koje zajednice. Samim tim, moral je nešto što uvek postoji i što je inherentno ljudskom rodu.
Negde sam pročitao da je objavljen rad o tome da i neke životinje imaju moral. Recimo, vukovi imaju potpuno razvijenu vertikalnu hijerarhiju. Zna se i ko je na dnu lestvice. Ako alfa mužjak počne bez razloga da kinji tog jadnika na dnu, ostali će ga sprečiti u tome, zaštitiće jadnika. Zar to nije moral?

E sad, šta će to moral neke zajednice propisivati, druga je stvar. Može biti surov i prema članovim društva i prema strancima. Sparta je sada aktuelna i fini primer da kruta i okrutna zajednica može postići velike podvige, ali na duži rok nema prespektivu. Atina ("oni filozofi i ljubitelji dečaka") su pobedili Spartu i ostali na istorijskog pozornici.
Da li bi takvo društvo, ali tehnološki visoko razvijeno moglo drugačije da završi? (ovo na temu malog značaja naroda u tehnološki razvijenim društvima)

Zamislimo tehnološki veoma razvijen sistem sa komplikovanim moralnim normama. Da li bi i u njemu ljudi regresirali ili bi svoj razvoj usmerili na rešavanje izazova koje im postavlja složen društveni sistem?


E ovo je duga poruka, Svetlosti. Smile
Sačuvana


Čoveče, pazi da ne ideš mali ispod zvezda! pozdrav
Stranice: 1 ... 10 11 [12] 13 14 ... 18   Idi gore
  Štampaj  

 
Prebaci se na:  

Šema sajta  ◊   SF Vektor  ◊   TV program  ◊   Periodni sistem NF

Pravilnik  ◊   SF kviz  ◊   NF na Krstarici  ◊   SF filmovi  ◊   Bibliografije

Kopirajt © 2006-2022. SF tim. Sva prava zadržana.
Pokreće MySQL Pokreće PHP Powered by SMF 1.1.21 | SMF © 2015, Simple Machines | Mapa foruma | Arhiva | wap2 Ispravan XHTML 1.0! Ispravan CSS!
Stranica je napravljena za 0.027 sekundi sa 23 upita.