Šredingerova mačka ?

(1/9) > >>

Pikax:

..."Kvantna fizika, revolucionarna teorija mikrosveta razvijena u prvim decenijama 20. veka objasnila je ponašanje molekula, atoma i elementarnih čestica koje nije saglasno sa klasičnom Njutnovom fizikom, ali ni sa svim našim svakodnevnim iskustvom i intuicijom. Uprkos očiglednim uspesima ove teorije (bez koje bi i čitanje i pisanje ovog teksta, na primer, bili nemogući) i dalje traje dosta žustra debata oko toga šta ona zapravo znači.

Kvantna teorija specifikuje stanje nekog fizičkog sistema ne kroz klasične veličine, poput položaja i brzina čestice, već kroz matematički objekt nazvan talasna funkcija. Prema slavnoj Šredingerovoj jednačini, ovo stanje evoluira sa vremenom na način koji matematičari nazivaju unitarnim, što grubo govoreći znači da se vektor koji označava talasnu funkciju rotira oko koordinatnog početka u jednom apstraktnom vektorskom prostoru nazvanom Hilbertovim prostorom. Iako se kvantna mehanika često opisuje kao slučajna i neodređena, talasna funkcija se menja na potpuno predvidljiv, deterministički način, baš kao i u klasičnoj fizici. Nema ničeg slučajnog ili neodređenog u vezi sa talasnom funkcijom.
Nezgodan trenutak je, međutim, kako povezati talasnu funkciju sa onim što posmatramo u eksperimentima. Mnoge sasvim legitimne talasne funkcije odgovaraju neintuitivnim i bizarnim situacijama – najpoznatiji primer je misaoni eksperiment sa Šredingerovom mačkom, gde nam talasna funkcija govori kako je mačka istovremeno i živa i mrtva u stanju koje fizičari nazivaju superpozicijom.
Tokom proteklih decenija pojavile su se mnoge alternative ovom gledištu (koje je i dalje, nažalost, dominantno u udžbenicima), a najveću popularnost je stekla ona koju je razvio 1957. godine prinstonski postdiplomac Hju Everet, koji je pokazao da je postuliranje kolapsa talasne funkcije zapravo nepotrebno. “Čista” kvantna teorija ne sadrži, zapravo nikakve kontradikcije, i mi treba da prihvatimo bizarni zaključak eksperimenta sa Šredingerovom mačkom! Iako kvantna teorija predviđa da se jedna klasična realnost zapravo cepa u superpozicije mnogo takvih realnosti, posmatrači subjektivno opažaju ovo cepanje samo kao malu slučajnost i neodređenost, sa verovatnoćama koje su u skladu sa onima iz starog postulata o kolapsu. Ova superpozicija klasičnih svetova predstavlja kvantni, ili Everetov, multiverzum.

Za razliku od Fridmanovog ili Lindeovog multiverzuma koji se nalaze bezmerno daleko, Everetov multiverzum je baš ovde, svuda oko nas. Šredingerova mačka je živa u jednom univerzumu, mrtva u drugom; to su dva majušna segmenta čitavog multiverzuma. Iz “ptičje perspektive”, neka inteligencija koja bi bila u stanju da sagleda materijalni svet “spolja” videla bi Everetov multiverzum kao neobično jednostavan: postoji samo jedna univerzalna talasna funkcija čitavog svemira, i ona evoluira glatko i deterministički – to je sve! Ona u sebi sadrži ogroman broj paralelnih klasičnih istorija, koje se stalno cepaju, ali i stapaju, kao i jedan broj potpuno kvantnih fenomena koji nemaju nikakav klasični opis.

Iz naše “žablje” perspektive, mi opažamo samo majušni delić ukupne realnosti (kao i kod drugih multiverzuma). Druge delove Everetovog multiverzuma (one u kojima smo napravili drugačije izbore, ili kod kojih je Šredingerova mačka u onom drugom stanju od ovog koje vidimo) ne vidimo zbog procesa koji se naziva dekoherencija – koji, pojednostavljeno, imitira kolaps talasne funkcije ali očuvava unitarnost i druge poželjne osobine.

Kadgod posmatrači imaju neki izbor, recimo “nastaviti sa čitanjem ovog teksta” ili “prekinuti čitanje ovog teksta”, kvantni efekti u mozgu posmatrača vode do superpozicije ishoda; iz ptičje perspektive, akt odluke čini da se osoba deli u višestruke kopije: kopiju koja nastavlja da čita i onu koja to ne čini. Iz žablje perspektive, međutim, svaki od ovih dvojnika je nesvestan drugih i opaža ovo grananje talasne funkcije kao malu neodređenost: izvesnu verovatnoću da će nastaviti sa čitanjem ili ne.
Zanimljivo je pomenuti da bi univerzalna talasna funkcija, koja je za Evereta bila izvorište ideje o multiverzumu, odgovarala pojmu arupyadhatu iz budističke filozofije, kojim se označava nad-domen koji sadrži sve svetove, dok je sam nepromenljiv, nasuprot čulno dostupnom domenu (“univerzumu”) koji Budisti nazivaju kamadhatu, i čija je najznačajnija osobina fizička promenljivost u vremenu. Nije nemoguće da je ova koncepcija uticala na Majkla Murkoka, oca termina “multiverzum”, preko Rudolfa Štajnera, velikog poznavaoca orijentalnih filozofskih tradicija..."

Malo mozganja..
Dr Milan Ćirković je napisao fantastičan tekst ( www.b92.net ) o teoriji multiverzuma i o postojanju mnoštva svemira, a sigurno ste već pročitali ili čuli za ovaj čuveni (misaoni ) eksperiment sa mačkom.
Šta mislite, da li ćemo ikad susresti naše dvojnike u paralelnim svetovima ?  :-D

NaraYan:
Ko zna.
Lichno mislim da je svako zivo bice neponovljivo.
Mozda samo fizichki liche na nas... :]

Prochitao sam tekst, mada poznajem neshto te materije, ovo je bio dobar upgrade, i mislim da je izgleda najverovatnije da sve navedeno egzistira istoprostorvremeno. :)

To proistiche iz moje ubedjenosti da ne postoji nulta verovatnoca, te da je sve moguce.

Pikax:
Mislim da smo to isti mi, isti i neponovljivi, samo u različitim prostorno vremenskim funkcijama i u jednom sveobuhvatnom multiverzumu, kao neko cepanje početne realnosti na segmente. Ne, možda više kao nadgradnja početne realnosti sa bezbroj ishoda( i njihova superpozicija ? ) – samo što mi to posmatramo iz žablje perspektive kao našu ( jedinu ? :D ) realnost.

Eh, kako bi bilo lepo da se sretnem i kažem sebi par reči u četri oka..
Nulta verovatnoća ne postoji, dakle, mačka je živa. :D

NaraYan:
:D
Mozda je i tako.
Mislim, ta nadgradnja ili cepanje realnosti, koja je, opet, subjektivna.
E sad, mozda ne treba ovako da se razmishlja, ali mora se
postaviti pitanje: gde je taj Multiverzum, u chemu, koliko ih postoji, kakvi su uslovi tamo...? :]

Nama jadnima za sada ostaje ta zablja subjektivna perspektiva. :D
A machka je, nesumnjivo, ziva. :)

Glorija:
 :wall: Ništa mi nije jasno  :wall: :wall: :wall:

Zar dotična maca nije poslužila za primer "potencijalnog stanja" ? Ono: ili je živa ili je mrtva, pa tek kad otvoriš kutiju znaš... A kad otvoriš kutiju - stvar je jasna ali više nema "potencijalnog stanja" nego imaš ili macu ili njen leš.  :twisted: Otkud sad multiverzumi ???

Ako mogu da biram: ili A ili B pa izaberem npr. B - kako može A da nastavi da postoji ako je samo misao u mojoj glavi ? Zar ne bi onda postojao celi univerzum u glavi svakoga od nas sastavljen od sličnih A ? Da bi postojao paralelan svemir i u njemu "ja" koja sam odlučila A umesto B - zar ne bi morala i sama da se pocepam i sledim to A ? Ili od samog početka postoji bezbroj paralelnih univerzuma i u svakom "ja" pa biram i A i B ???

Ako se svako pocepa donoseći i najbanalniju odluku - koje je to ludilo !!! Da li to važi samo za ljude ili za sve živo ?

Baš bih volela sresti sebe iz nekog paralelnog univerzuma! Bilo bi ludo znati šta bi bilo da sam uradila nešto drugo...

Teško ću noćas zaspati, ovo me baš zaludilo...

Navigacija

[0] Indeks poruka

[#] Sledeća strana