SF tim
* 24.06.2019. 20:23:36
napredna pretraga  
Dobro došli, Gost. Molimo vas prijavite se ili se registrujte.
Da niste izgubili svoj aktivacioni e-mail?

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
Vesti: Fan forum SF fanova. Smile
 
  Portal   Forum   Pomoć Pretraga Igre Prijavljivanje Registracija  
Stranice: [1] 2   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Bosanci u svemiru - roman u nastavcima  (Pročitano 10515 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Glorija
Superbaba

predsednik


Poruke: 5.978
Ugled: +60/-2
Lokacija: Smederevo
Pol: Žena
Van mreže


« poslato: 22.03.2008. 18:40:27 »

 pozdrav Skribomanka u opet akciji !!! Postaviću prve dve glave - ostatak SAMO ako budete tražili  Wink

BOSANCI U SVEMIRU
 (ROMAN U NASTAVCIMA)
Glava prva: u kojoj upoznajemo naše junake

U jedno bosanskoj zabiti 1980. godine upisana su u prvi razred osnovne škole samo tri đaka: Husein, nazvan Huso, Dragan, smesta prozvan Haso i Martin, ili Mujo kako je već bilo i red da ga prozovu.Vrlo brzo je jadna učiteljica shvatila da tri đaka „ko iz vica“ nisu ni malo smiješna.Jedva je čekala da ih teslimi u peti razred nastavnicima. Oni su njoj, za uspomenu i dugo sjećanje, ostavili par lakših nervnih slomova i prerane sijede dlake na glavi.
Iako bi, po definiciji, trebalo da budu bar priglupi, nisu se oni time zamarali. Od prvog dana su zadali sebi cilj da učiteljicu nauče svojim pravilima: ako ne prave frke – dvojka, ako samo rečenicu kažu – trojka, a ako im se slučajno dogodi da potrefe lekciju – četiri. Petice ih nisu ni zanimale, samo bi komplikovale stvari.
Nastavnici u starijim razredima su vrlo brzo naučili sistem (a malo su pitali i učiteljicu) pa su naši junaci slavno i sa vrlodobrim uspjehom završili osnovnu školu. Najvažnije pitanje: šta dalje ? naši junaci riješili su zajednički. Okreni – obrni u neki dom se mora jer je svaka srednja škola daleko a veze nikakve. Odaberu srednju Vojnu u Mostaru najviše zbog blizine mora (a u Sarajevo otišli svi papani). Super poziv: izdireš se na vojnike i pucaš. Na ispraćaj došla tri sela, svi plakali. Došli su svi da se uvjere da će toj trojici baraba da vide leđa i plakali od sreće kad ih je voz najzad odvezao put Mostara. Već su se pobojali da će morati vezane da ih sprovedu.
Dvije godine sve je bilo ko po loju. Trojka izvježbala svo nastavno osoblje pa samo prašti.Vremešne zastavnike penzionisaše pre vremena, a oni mlađi nisu im bili ni do koljena. More su redovno viđali i preko nedelje a ne samo vikendom, repete u Kantini ko blata, starci samo šalju pare (cijelo selo pomaže,samo da ne dolaze) i sve je bilo da ne može bolje kad izbi rat.

Glava druga: kako pobjeći ?

Sela se zavadila kako nisu ni 41., poludjeli ljudi načisto. Umjesto da misle svojom glavom, samo blenu ko telad u televizore pa šta im on kaže – oni to i misle. Postavili straže oko svojih „etnički čistih“ sela i ponekad pripucaju, čisto da razbiju strah. Džabe vojna škola, jedva su se jarani provukli na sastanak na „starom mjestu“. Sjede u različitim uniformama, od sramote u oči ne smiju da se gledaju.
Cijelu noć su „razrađivali taktiku“ šta da se radi. Da pucaju jedan u drugoga – neće, da bježe ali zajedno – ne mogu. Na kraju odluče da se kriju dok se rat ne završi. Bježaće u uniformama svaki u svojoj pa ako nalete na neku vojsku onaj što je njegova vojska zarobio je ostalu dvojicu ! Za snalaženje u prirodi nema problema. Em su odrasli u planini em ih je Vojska obučila. A i oružje imaju. Razišli se u zoru i kroz maglu kraj zaspalih i pijanih stražara se uvukli svaki u svoje selo. Sastali se dva dana kasnije i krenuli duboko u planinu.
Osam dana su naši junaci živjeli sami u planini. Ubili jednog fazana, dva zeca, jednu vjevericu (krala im orahe, poslije im bilo žao). Našli su i malu pećinu i baš je domaćinski uredili. Potok – ni 20 metara dalje ! Jedino što im je bilo dosadno do zla Boga.Sve priče ispričane, vicevima se više niko i ne smije, a o nekakvim curama nema ni pomena. Dosjete se pa krenu svaki dan da obilaze planinu oko pećine da vide šta ima u ubiju dosadu. Možda usput i da nešto ulove. Zvali su to: „ophodnja logora“.
Taman su se počeli navikavati kad se u „ophodnji logora“ dogodi čudo nad čudima. Ono, nije da se Muji nisu priviđala nekakva svjetla u šumi, ali je Mujo još ko mali redovno viđao leteće tenjire i još svašta. U Mostaru  iz Biblioteke uzimao na čitanje samo fantastiku pa mu se nije čuditi da sretne i druga Tita kad ode pod pećinu da piša. Ali, OVO su vidjela sva trojica: ko da je neko razapeo sitnu mrežu od svjetla izmedju stabala dvije ogromne bukve pa sve treperi i uvija se.
Da su jarani ostali mirno da blenu, možda bi se svjetlo samo od sebe ugasilo kao ona što su se Muji priviđala. Samo, ne da đavo mira !
Muja poče da skače i upirući prstom u svjetlo viče: „Šta sam ja pričo, šta sam ja pričo ...!“. Negdje kod jedanaestog skoka i ko zna kojeg „šta sam ja pričo“, Mujo priđe preblizo onoj mreži od svjetla i ona ga povuče u sebe. Haso i Huso bez razmišljanja skočiše za njim i svjetlost ih uredno pokupi. Da je neko ostao, video bi kako svjetlo blijedi i skuplja se u jednu tačku da bi i ona nestala bez traga.

« Poslednja izmena: 05.04.2010. 13:33:15 od dan555 » Sačuvana

Bog čuva budale !
MasterYoda
Moderator

predsednik
*****

Poruke: 4.364
Ugled: +32/-5
Starost: 64
Lokacija: Very Far Away from Anywhere Else
Pol: Muškarac
Van mreže


« Odgovor #1 poslato: 22.03.2008. 21:09:03 »

 smeh smeh :bravoo:
Ma, super. Očaravajući stil. Jedva čekam nastavak, i nemoj da ga dugo čekam jer ću poslati  alien alien alien alien da te nađu i sprovedu na ispitivanje.

Ajd, dan će poslije da poizbacuje komentare, a ti pod hitno šibaj ostalo.
Sačuvana


Čovek se ne bori s rupom iskopanom na pogrešnom mestu, nego s budalama koje su je iskopale. Rupu jednostavno zatrpava.
Glorija
Superbaba

predsednik


Poruke: 5.978
Ugled: +60/-2
Lokacija: Smederevo
Pol: Žena
Van mreže


« Odgovor #2 poslato: 22.03.2008. 21:52:07 »

 pozdrav Hvala, hvala... Neka ostavi komentare da znam kad sam preterala  Laughing
A za stil: mrzim opise iz dna duše  Evil or Very Mad
Sačuvana

Bog čuva budale !
Glorija
Superbaba

predsednik


Poruke: 5.978
Ugled: +60/-2
Lokacija: Smederevo
Pol: Žena
Van mreže


« Odgovor #3 poslato: 22.03.2008. 21:56:06 »

Glava treća: gdje smo mi to došli                                           

Iz svjetlosnog kruga ispade prvo Mujo a za njim i ostatak vica u sobu okrečenu komplet u bijelo sa nekim pultom, vratima nasuprot i 5 čudnih likova u nekakvim kombinezonima. Stanu ko ukopani i blenu oni u likove a likovi u njih. Sad, da li likovi blenu, da li su i oni iznenađeni ili nisu, teško je predpostaviti jer takvi još nisu viđeni u Bosni a i šire. Mada, teško je predpostaviti da se nisu makar malo iznenadili, a Boga mi i prepali, one trojice „maskiranih“ spodoba, neočešljanih i smrdljivih ( potok ko led ledeni !). Pa još imaju i puške makar ih u šoku držali iz navike.
Bleje oni tako jedni u druge i misle šta već misle ( Mujo – da je bio u pravu, Huso – da bi trebo da se probudi i manje sluša Muju, a Haso – da mu se pije pivo a legli bi mu i đevapi...) kad nešto zapišta i poslije par minuta uđe neki momak u sličnom kombinezonu. „Procvrkuta“ nešto onim likovima i oni izađoše a vrata se za njima zatvoriše. Ona svjetlost se u međuvremenu i ovde ugasila. Momak se okrene našim junacima i kaže: „Vozdra, raja ! Ša ima ?“
Da im se obratio na svahiliju ne bi se slađe smijali ! Ni luđeg mjesta, ni blesavijeg pozdrava ! Jedva se umiriše poslije više od pola sata histeričnog smijeha. Pa krenu razgovor.
Stranac: „ Ja sam Otan i tu sam da Vam pomognem.“
Haso pokazije i nabraja: „Huso, Haso, Mujo...“
Tu sad Otan poče da se smeje, a tri jarana zatresoše glavama smješkajući se – naka nam ovaj razumije vic i zna da se od srca nasmije, za sve ostalo ćemo lako. Puste oni njega da se sit izsmije, dobro je to za srce. Lako se oni dogovoriše za sve. Otan je objasnio da su prošli kroz Portal (to je ono svjetlo,tako ga zovu), da je portal postavljen da bi skupili uzorke biljaka a ne da oni budu uhvaćeni, da se nalaze na Stanici Aulum 5 ( ma šta to i gdje to bilo) i , na kraju, da on mora da odluči šta će sad sa njima. Jarani njemu objasne da su upali slučajno, da nisu agresivni i da su žedni i gladni, a moglo bi se i sjesti na nešto – ne žure oni...Dogovor kuću gradi ! Ni sat ne prođe a njih četvorica nađoše se u drugoj sobi, manjoj i udobnijoj. Sto, četiri stolice i posluženje. Krenu razgovor uz pivo i meze. Pričaju oni Otanu svoju istoriju, sve po redu. Prekidaju da se čovjek na miru nasmije, odgovaraju na podpitanja, meze i zalivaju pivom. Da li od šoka ili već od nečeg drugog, nikad se ne setiše da pitaju otkud pivo i Sarajevski ćevap u Stanici Aulum 5.
Sačuvana

Bog čuva budale !
SuzanKalvin
Robopsiholog

predsednik


Poruke: 1.813
Ugled: +11/-0
Starost: 42
Slike: moj album
Pol: Žena
Van mreže


« Odgovor #4 poslato: 23.03.2008. 00:14:14 »

Jos, jos, jos.... Mr. Green Mr. Green Mr. Green
Sačuvana

MasterYoda
Moderator

predsednik
*****

Poruke: 4.364
Ugled: +32/-5
Starost: 64
Lokacija: Very Far Away from Anywhere Else
Pol: Muškarac
Van mreže


« Odgovor #5 poslato: 23.03.2008. 00:50:18 »

 bravo podrska  dedica bezi
Sačuvana


Čovek se ne bori s rupom iskopanom na pogrešnom mestu, nego s budalama koje su je iskopale. Rupu jednostavno zatrpava.
Glorija
Superbaba

predsednik


Poruke: 5.978
Ugled: +60/-2
Lokacija: Smederevo
Pol: Žena
Van mreže


« Odgovor #6 poslato: 23.03.2008. 01:07:49 »

 pozdrav Sutra nastavljam da pišem. Za danas je dosta, babu bole leđa  Laughing
Sačuvana

Bog čuva budale !
Glorija
Superbaba

predsednik


Poruke: 5.978
Ugled: +60/-2
Lokacija: Smederevo
Pol: Žena
Van mreže


« Odgovor #7 poslato: 23.03.2008. 01:51:38 »

Glava četvrta: kuda sa vicem koji hoda ?
Dođe red i na Otana da pojasni neke detalje, počev od toga koji je vjetar donio one likove u Bosnu pa nadalje. Lijepo im objasni da oni otvaraju Portal na svakom kamenu u svemiru dovoljno velikom da se na njega spuste njih trojica pa onda sve po redu popišu i zabeleže – takav im običaj. Ime im je „##%&$#“ , ali ih slobodno mogu zvati Sivi. Sve ih rase u svemiru tako zovu, manje zbog boje kože a više zato što su toliko dosadni da je i razgledanje totalne magle zabavnije od njih. Bolje da ih ništa ne pitaju jer će ih zasuti takvom gomilom nepotrebnih podataka da će ljuto zažaliti što su ostavili oružje. Tri jarana se baš plaho sažališe nad jadnim Otanom, ali im on brzo objasni da NIKO ne može da podnese Sive (osim Sivih, naravno), a njega je pozvao terminal kad je primjetio njih trojicu. Nazdraviše pivom srećnom i brzom spasenju, ali onda dođe i neprijatnije obavještenje: moraju da se vrate u Bosnu i to odmah. Taman prešli na kolače. Jadni Mujo skoro se udavi zalogajem baklave a i Hasi se nešto teško tulumba provlačila kroz grlo. Huso, poznat da ne jede slatko (osim naninih tufahija – da je ne uvrijedi, bolan, i otrov bi pojeo !), zagrcnu se pivom. Sva trojica uglas počeše da se bune, mole i ubjeđuju Otana da promijeni plan. Otan zapeo: pravila su pravila, očito nije shvatio kome govori – za tri jarana, onako vickasta, pravila su stvorena da ih prekrše baš oni. Pokaza se Otan kao veoma tvrd orah u pregovorima ali na kraju popusti, sjede za terminal i napisa poruku za svoju Centralu. Jarani diktiraju a on piše:
1.   Njih trojica bi povratkom bili osuđeni na smrt od gladi, žeđi, metka, međeda, bolesti itd. ( pivo preskočiše, nije zgodno)
2.   Garant nikom živom neće nedostajati i niko ih neće tražiti (preskočiše ono da će svi biti srećni da ih ne gledaju)
3.   Mogu poslužiti kao primjer stanovnika Zemlje (Hasin pridjev „reprezentativan“ izbaciše kao nepotrebnu duhovitost)
4.   Poslije rata im mogu prosto izbrisati pamćenje i vratiti ih nazad (dovoljno bi bilo da se nastave nalivati pivom pa da im brisanje pamćenja bude suvišna operacija)
Već dobrano pijani, vrate se oni u onu veliku sobu i Otan ubaci podatke u terminal. Kad je terminal poslije petnaestak minuta izbacio poruku niko je nije ni vidio ni čuo. Soba je odjekivala od hrkanja i svima su oči bile čvrsto zatvorene od dubokog pijanog sna.
Sačuvana

Bog čuva budale !
Glorija
Superbaba

predsednik


Poruke: 5.978
Ugled: +60/-2
Lokacija: Smederevo
Pol: Žena
Van mreže


« Odgovor #8 poslato: 23.03.2008. 21:51:06 »

Glava peta: ko je taj Otan i otkud on tu

Dok oni spavaju, mogli bismo rasvijetliti pitanje Otana. Koga baš i ne zanima Otanova istorija, može da preskoči ovu glavu romana. Neće mu mnogo zafaliti jer nema nikakavog uticaja na radnju. Napisana je samo zbog piščeve lične sklonosti tračevima, zavirivanju u tuđe živote i slično.
Elem taj Otan je u Stanicu Aulum 5 došao spletom nevjerovatnih slučajnosti. Ima tu ljubavi, pijanstva, tajne, prevare, laži i još svačega. Na jednoj žurci u Sarajevu sreli su se budući Otanovi roditelji. Ono, nije da nisu bili zaljubljeni, jesu, ali ne jedno u drugo. Nesretni u ljubavi, opiju se i pronađu baš onog drugog od svih prisutnih osoba.Kako đavo ne spava, a ni oni, desi se šta se desi i začeše Otana. Žurka bila i prošla. Otrijeznili se oni i svaki nastavi svojim putem. Otac Otanov poče da „hoda“ sa svojom ljubljenom (onom pravom). Od žurke se sjećao samo gadne glavobolje i čuđenja što je hodao do stana raskopčanih pantalona. Prava misterija! Mati se nije sjećala ničeg osim magle, jer je na žurku došla već dobrano „pod gasom“. Jedino se mjesecima pitala  gdje su joj žute gaćice sa narandžastim tufnicama. Bilo to vrijeme pred Novu Godinu, žurka za žurkom pa kući na raspust. Onda: februarski rok, obaveze, pa jun i junski rok - ko će i da pomisli na trudnoću. Mislila da se ugojila od grickalica uz knjigu. Kod kuće nana već s vrata sabrala dva i dva, sreća da je beba pametna na babu. Ma šta sabrala – svu je matematiku upotrijebila: podijelila nekoliko šamara, iščupala nešto kose iz korijena, digla na kvadrat dernjavu, mogućnost da se beba rodi u kući svela na infinitezimalni nivo. Onda je napravila prvi izvod funkcije porođaja – rezultat je bila trajektorija koja opisuje put u selo kod Maglaja pravo nekoj tamo koja je lagala muža da je trudna, a nije. Drugi izvod: povratak kući bez bebe. Bilo je tu još sijaset sitnog računa: oduzimanja od plača, sabiranja krpica u kofer, množenja psovki i slično.
Otan se rodio u zabiti ne baš tako blizu Maglaja. Rodio se kako pristoji -   na sreću buduće „majke“ kao muško i olakšanje prave majke što se riješila belaja. Svi srećni i zadovoljni: Otanova majka što je skinula bijedu sa vrata pa će stići na oktobarski rok, njena majka što je račun bio u velikom plusu, ona žena što je jeftino dobila muško dijete i najsretniji njen muž što je dobio „sina“.
Baš srećan kraj priče, zar ne ? Ali, umiješa se ponovo gomila slučajnosti a evo i kako. Slučajno, ona žena je bila luda za šumskim jagodama. Ode ona da nabere jagode i ponese „sina“ sa sobom. Kako je strmina bila velika, ostavi ona dijete na vrhu i sama se zavuče pod bujad da bere jagode. Slučajno, Sivi otvore portal i nađu dijete. Misleći da je napušteno – ponesu ga sa sobom. Slučajno, baš tih dana neka daleka super-nova poremeti veze Terminala pa on ne uspije da javi dolazak slijepog putnika u pelenama. Sreća da to ne potraja duže pa je mali Otan na vrijeme spašen. Doduše, ostale mu sitne posljedice od preduge izloženosti, ali je bar preživio.
Slučajnost će cijeli život da se poigrava sa Otanom. Ona je bila kriva i za to što je njegov prvi zadatak u Službi bio da se pobrine za tri jarana.


 Twisted Evil ZAUSTAVITE OVO  grrr
Sačuvana

Bog čuva budale !
MasterYoda
Moderator

predsednik
*****

Poruke: 4.364
Ugled: +32/-5
Starost: 64
Lokacija: Very Far Away from Anywhere Else
Pol: Muškarac
Van mreže


« Odgovor #9 poslato: 24.03.2008. 08:00:14 »

Samo vozi Miško...  Smile
Sačuvana


Čovek se ne bori s rupom iskopanom na pogrešnom mestu, nego s budalama koje su je iskopale. Rupu jednostavno zatrpava.
Glorija
Superbaba

predsednik


Poruke: 5.978
Ugled: +60/-2
Lokacija: Smederevo
Pol: Žena
Van mreže


« Odgovor #10 poslato: 24.03.2008. 14:56:23 »

 Twisted Evil sam si tražio ! Twisted Evil
Glava šesta: odluka Centrale

Slučajnost je, opet, odlučila da se poigra sa našim junacima. Da su bili budni, svar bi bila riješena na uobičajeni način i po kratkom postupku: marš nazad ! Ali, pošto oni ni slučajno nisu mogli ostati budni poslije onolikog piva i mezetluka, a i pijani san se mogo ladno takmičiti po dubini sa omanjom crnom rupom, bilo je vremena za raspravu oko odluke. Centrala se raspravljala sa Terminalom ponajprije oko toga što se Otan ne javlja. Razgovor je izgledao ovako (otprilike):
Centrala: Potvrdite prijem poruke.
Terminal: Poruka primljena.
Centrala: Potvrdite izvršenje naloga.
Terminal: Nalog nije izvršen.
Centrala: ????
Terminal: Poruka nije preuzeta od strane agenta Otan.
Centrala: ????
Terminal: Spava.
Centrala: ????
Terminal: ( snimak dešavanja )
Centrala: ( pauza pa sledi ) Poništiti predhodnu naredbu za: agent Otan.
                 Nova naredba: Proveriti da li su subjekti Huso, Haso, i Mujo                                                                                 
                 pripadnici entiteta Vendi.
Razgovor u Centrali je, na žalost, spadao u prioritet A1A1 i kao takav nije dostupan javnosti a i učesnici su bili obavezni da se podvrgnu brisanju memeorije po ovoj temi. Što i nije tako bitno, samo da se zna. Važno je da su jarani dobili odlaganje odluke. Onakvi kakvi su, lako će se snaći – šta im fali i da budu Vendi, ma šta to bilo !
Probudiše se naši junaci, živi – što je najvažnije i mamurni – al su se bar proveli, tj. najeli, napili i u priči ubili vrijeme. Dade im Otan neke dramlije da popiju i mamurluk ode ko’ rukom odnesen. Dok su jarani razvijali priču o tome (i račun: koliko bi u Bosni mogli dobiti za ovo čudo), Otan pogleda poruku i nađe se u čudu. Vandi ??? Nikad čuo.
Slučajnost br. 2 odluči da odigra svoju ulogu. Normalno bi bilo da jedan agent Centrale za sve pita prvenstveno Centralu, ali ovo je bio Otan i bio mu je to prvi zadatak. Otana su, doduše kratko, odgajali Sivi. Navikao on da Sivi biflaju podatke ko’ sumanuti na najsitniju provokaciju, pa misli: što da ne pita njih ? Svi entiteti u Svemiru komunicirali su sa Sivima isključivo posredstvom Terminala koji su automatski sprečavali da Sivi nekoga slučajno ne udave na smrt gomilama podataka, traženih i netaženih. (Takve su poruke imale specifičan oblik: pitanje – podatak –pauza – podatak – pauza i sve tako sa kratkim podacima i dugačkim pauzama znale su da potraju danima.) Otan je dovoljno dugo poznavao Sive da zna kako da sa njima komunicira a da ne izludi. Bar ne brzo i dok ne dobije odgovor na jedno ili dva pitanja. Tri pitanja bi već bila problem. A imao je i keca u rukavu: još kao beba, naučio je prekine tiradu Sivog jednostavno tako što ga pljesne po licu ! Sivi trepne i smjesta zaćuti.( Ovo ne vrijedi ništa ako ih ima više jer oni drugi smjesta nastave priču kad onaj ošamareni stane.) Zato je Otan doveo jednog Sivog u onu sobicu sa stolom i stolicama da se raspita o entitetu „Vendi“. Na stolu kafa, piva nema jer je stvar ozbiljna. Jarani zasjeli, Otan stoji kraj Sivog spreman da ga lupi kad pretjera i ispitivanje poče.
Sačuvana

Bog čuva budale !
Glorija
Superbaba

predsednik


Poruke: 5.978
Ugled: +60/-2
Lokacija: Smederevo
Pol: Žena
Van mreže


« Odgovor #11 poslato: 24.03.2008. 17:29:31 »

 Crying or Very sad dobila napad skribomanije  Crying or Very sad
Verovali vi ili ne - ja pošaljem čim napišem. Nevolja je što ne mogu da stanem  grrr grrr grrr

Glava šesta: Vendi

Šamar po šamar, odmota se pred zaprepaštenim Otanom ( koga su učili nešto sasvim drugo ) i razveseljenim Jaranima ( koji ni istoriju Bosne nisu naučili a kamo li zvaničnu istoriju Svemira ) tajna istorija Svemira strogo čuvana šifrom A1A1 ( totalno izbrisati iz svake memorije ). Ispitivanje je sporadično prekidano da se slatko nasmiju, pa nastavljano do sledeće provale smijeha. Saznali su svašta, baš svašta, ali ćemo se zadržati na onome što je za njih bilo najvažnije.
( Za radoznale: Palaee NISU Osnivači ! Dretui nisu sa Gemze ! Hjel nije hermafrodit !!!)
Na stranu Otonova zaprepaštenost, naši jarani bili su navikli na svakakve „istorije“ ( Bosna ima po jednu za svaku „vjeru“ plus socijalistčku plus ko zna koliko drugih u tuđim knjigama ), ono što je njima bilo najvažnije je da su ti Vendi prave hadžije i da im samo oni mogu pomoći. Problem je samo što ni Sivi nisu znali način da pozovu Vendije. Zvanično, oni nisu ni postojali, što je i razumljivo. Taman su raspravljali kako to da izvedu i kako se Vendiji tako zgodno pojave i urade svašta , kad – zazvoni Terminal ko’ lud. Skoči Oton, za njim jarani, pođe i onaj Sivi za njima i svi uletješe u onu dvoranu sa Terminalom. Tamo zatekoše nekoliko Sivih , Terminal i stranca.
Stranac liči na dijete od desetak godina obuven u sandale i sa bijelom suknjicom. Oko vrate mu deblja „kajla“, što rekli „ćetnici“, a na njoj medaljon. Terminal pišti ko’ nečist, Sivi stoje ko’ kipovi i taman Mujo htjede da upita gdje se to gasi, kad se Terminal isključi. Bukvalno. Otan pritrča i poče da pipa po terminalu, ali džabe – mrtav. Utom Sivi počeše da izlaze. Otan ode za njima da vidi kud će i vrati se da sav zabezeknut izjavi: „Odoše na brod. Evakuacija“.
Onaj stranac samo stoji i smješka se. Haso ga gleda i sve misli kako ga ovo dijete podsjeća na Zoranovog sina Dušana. Nema ni devet godina a već tri puta prespavao u Miliciji ! Taj mali ima isti osmijeh kao ovaj: gleda te milo i smješka se, ali – pazi leđa da mu ne okreneš ! Mozak mu izmišlja sto podvala u minuti ! Garantovano mu mjesto Crne Ovce u familiji i strikanovog nasljednika. Huso vrti glavom, neće da valja, ovi svi nestaše. Muji mali simpatičan. Sjeti se pristojnog ponašanja, a pride i Otana, pa reče: „ Vozdra, mali ! Š’a ima ?“
Dječak se nasmija i odgovori: „Vozdra, rista ! Eto, živi se...“
Sad se svi nasmijaše i opustiše. Pozva ga Mujo u onu drugu sobu, ko’ pravi domaćin, pa posjedaše da se ispričaju ko’ ljudi. ( A bilo je i vrijeme da se pojede nešto. I popije, naravno.) Zloupotrijebe oni Otona da im vrši službu konobara (Oton i onakao nije imao pametnija posla jer je izgubio vezu sa Centralom), zasjednu i počnu sa upoznavanjem ( dječak se zove Min i jeste Vendi ), a onda sve po redu.
 Prvo je pitao Haso: „ Je li, bolan, što tvoji unakaziše ove jadnike Sive ?“ Dijete lijepo objasni da Vendi nisu krivi. Sivi su i prije susreta sa Vendijima bili rasa patološki sklona sakupljanju svakakvih podataka i informacija, čuvanju i pamćenju istih. Kad – tad idući sa svijeta na svijet morali su da stignu i na planetu gdje su živjeli Vendi. Sivi su primjetili da ih emocije i slične besposlice ometaju u poslu, a pamćenje nije dovoljno da sačuva sve što su smatrali da je potrebno. Vidjeli su da Vendi savršeno vladaju sopstvenom genetikom pa su tražili pomoć. I dobili. Sami su odgovorni za posljedice. Savjet nisu ni tražili pa ga nisu ni dobili. ( Savjet glasi: Zajebi da puno čačkaš po genetici, bolje se mani ćorava posla!)
Onda Huso pita ono što njega zanima: „ Što pobjegoše Sivi ?“
Na to odgovori Haso: „Boje se novog poklona !“, pa se slatko ismijaše.
Oton upite za Terminal, zašto je ugašen, ali ga provala smijeha natjera da se zacrveni od srama zbog vlastite gluposti. Mujo ga potapša po ramenu: „Nisi valjda očekivo da ti se ovdje pojavi cijela Centrala sve sa šefovima administracije i male sa cvijećem ?“ (Što je apsolutno nemoguće jer je u svaki terminal ubačena naredba da se u slučaju pojavljivanja Vendija podigne uzbuna, informiše Centrala i sam Terminal ugasi. Da nije onoga sa A1A1, ovo bi dovelo do gašenja svih Terminala u Svemiru. Pošto su terminali ključni za otvaranje Portala ... Pu !Pu ! Gluvo bilo ! Srećom, sve informacije se brišu pa posle nekog vremena pošalju ekipu da proveri zašto Terminal ne odgovara. I svaki put se čude kako je Terminal isključen kad ne postoji način da se isključi.)
Ćaskali oni tako, mezili i pili. Smijali se i opet pili, kad Min reče: „ Za 10 minuta stiže ekipa za popravke.“
To ih podsjeti da nisu na teferiču i da su stvari ozbiljne. Kuda sad ? Min dade prijedlog da krenu s njim u turistički obilazak svemira i to bi prihvaćeno sa oduševljenjem.
Kroz Portal prođoše zagrljeni i veseli ( siti i pripiti).
 
Sačuvana

Bog čuva budale !
MasterYoda
Moderator

predsednik
*****

Poruke: 4.364
Ugled: +32/-5
Starost: 64
Lokacija: Very Far Away from Anywhere Else
Pol: Muškarac
Van mreže


« Odgovor #12 poslato: 24.03.2008. 20:25:43 »

Ovo se polako pretvara u balkanski vodič kroz galaksiju!!!
Sve nešto kontam gdje je balkanski grgolj blaster, a onda se sjetim:
Ostavi ga Haso u 'onoj' prostoriji kad se nadere ćevapa i mlake pive,
pa ode da se istovari na sve otvore na koje nešto može ući ili izaći,
za tu priliku sve podešene na izlaznu funkciju. Miks koji ostane
tamo dovodi do momentalnog zatvaranja pomenute prostorije zbog
smrtonosne doze bojnih otrova u svim stanjima - i gasovitom, i
tečnom i polučvrstom. Balkaniše švajneraj ili grgolj blaster na
bosanski način.
« Poslednja izmena: 24.03.2008. 20:31:32 od MasterYoda » Sačuvana


Čovek se ne bori s rupom iskopanom na pogrešnom mestu, nego s budalama koje su je iskopale. Rupu jednostavno zatrpava.
Glorija
Superbaba

predsednik


Poruke: 5.978
Ugled: +60/-2
Lokacija: Smederevo
Pol: Žena
Van mreže


« Odgovor #13 poslato: 24.03.2008. 20:29:38 »

Ovo se polako pretvara u balkanski vodič kroz galaksiju!!!
Twisted Evil Twisted Evil neće moći!!!  Twisted Evil Twisted Evil
 ideja našla baba način da prekine samouništavanje  Very Happy Very Happy Very Happy
Poslije ovog slijedi kraj ! Ima da ga otkucam i pošaljem do ponoći ! Twisted Evil

Glava sedma: planeta gdje žive Vendi

Ispadnu oni iz Portala pravo na nekakvu livadu. Išli su par minuta kad im u susret ide prelijepa žena. Sva tri jarana pomisle: Afrodita! Odeća na njoj podseća na odeću žena stare Atine. Sa osmijehom im priđe i zagleda se nakratko Minu u oči. Onda se okrete ostalima i reče: „ Ja sam Maoni, Minova majka. Dobrodošli. Videćemo se kasnije na večeri. Želim vam dobar provod.“ Pomilova Mina po obrazu, mahnu i odlebdi niz onu livadu. Grupa krenu nazad i ponovo prođe kroz Portal.
( sadržaj misli naših junaka: CENZURISANO! Čemu tošiti 2 – 3 glave romana na pornografiju i opise budalaština koje se nađu po muškim mozgovima kad ih testosteron isključi )
Prolaze oni tako kroz Portal i svaki put izađu da se dive čudima i ljepotama Svemira. Te Centar Galaksije prepun zvijezda, te mrak oko crne rupe, te... I usput razgovaraju, naravno. Saznali su da su Vendiji telepate i da Min nije morao da ide kući da bi majka znala gdje je, to je samo Min kao pristojan dječak doveo svoje nove jarane da ih majka vidi. Mujo pohvali Mina za pristojnost, Huso odahnu što su dobro prošli kod majke, a Haso pomisli da Min ipak ne liči na Dušana, samo mu se pričinilo.
Ovaj svemirski turizam brzo im dosadio. Kad vidiš toliko, zvijezda ko zvijezda pa dosadi. A i ogladnilo se , bolan...Pade dogovor da se vrate kod Mina kući. Tamo će biti i drugi pa će moći da dobiju odgovore na sva pitanja a i lakše odlučiti šta dalje da rade. Prođu kroz Portal i izađu - pravo na teferič ! Po travi prostrto platno, po platnu tanjiri sa đakonijama, bokali i čaše, sve ppo propisu. Oko platna posedali ljudi: muškarci i žene, svi izgledaju mladi i lijepi, sjede, meze, piju i razgovaraju. Dok si trepno, a naši ti jarani zasjedoše i dadoše sve od sebe da se uklope u razgovor i sve ostalo.
Šta se sve tu pričalo i saznalo mili Bože !!! I kako su prvi istraživači došli na Vendi svojim sporim brodovima i odatle otišli sa znanjem o pravljenju Portala ( što je posle izbrisano iz njihove istorije pa ih cijeli Svemir slavi kao pronalazače Portala), i kako su Raynynzi došli da ratuju i osvoje Vendi (slavni Mirotvorci ?), i  kako je osnovana Svemirska Unija (i kako su Palaeei proglašeni Osnivačima – priča je za umrijeti od smijeha !), i još gomila sočnih trečeva i priča. Nebo je bilo sve tamnije, palile se zvijezde a odnekud dolijetalo sve više nekakvih svijetlećih leptira. Postalo je tek pomalo hladnije, ali je piće bilo dobro pa se nije ni osjetila promjena. Neko se dohvati svirale pa zaigraše. Huso i Haso dadoše sve od sebe da pokažu kako se to u Bosni radi.
Dok su svi pokušavali da nauče da igraju „S one strane Drine“ i Kozaračko kolo, Mujo odvoji jednog koji reče da se zove Ruull e da ga malčice podrobnije ispita šta zna o Zemlji. Ruull mu spremno ispriča Vendi viđenje Zemlje, prekidajući povremeno da se slatko nasmije. I Mujo se smijao. Prvo od srca, pa iz pristojnosti, onda ko’ od bijede, da bi na kraju samo uzdisao i odmahivao glavom.
Na početku je slušao kako su Sejači stigli na Zemlju i čačkali po genetici majmuna. Probali da „poprave“ genetiku čak četiri vrste majmuna tako da im „usade“ inteligenciju. Jedni su bili neka vrsta gorile, ekstremno agresivni i ogromni, čija se populacija nije mijenjala generacijama jer su se vječito tukli i ubijali međusobno. Nije pomagalo što su bili plodni i množili se ko pacovi. Druga vrsta je bila slična današnjoj vrsti koja živi na drveću i seks upražnjava u svim vidovima i na svaki način, pa i umesto rukovanja. (Mujo se slatko smijao opisu susreta ove dvije vrste kad su postali inteligentni i pokušavali da uspostave Kontakt. Prije toga, to im ne bi ni palo na pamet.) Obe vrste nestale su vrlo brzo. Oni veliki su našli nove i efikasnije načine da se poubijaju, a ženke su otkrile kontracepciju – što da rađaju decu da ih ubiju ? Oni drugi su pored kontracepcije otkrili i neku vrstu Kama Sutre i zabaviše se time više nego opstankom.
Treća vrsta majmuna koja je „opamećena“ bila je i prije toga sklona da postane inteligentna. Na žalost, miješanje je dalo čudan efekat – jednostavno su prestali da se trude da prežive. Posjedali i čekali da umru. Ruull tvrdi da su postali toliko mudri da su shvatili šta ih čeka i to im se nije ni najmanje sviđalo pa su odlučili da odustanu. Nisu htjeli da napuste svoje bezbrižne majmunske sudbine i da započnu mukotrpan razvoj civilizacije.
Sreća ili nesreća, đavo će ga znati, ali ona četvrta vrsta nije ni u petoj generaciji pokazivala ni zrnce inteligencije. Sejači dignu ruke od posla i brodove sa Zemlje i odu dalje. Par hiljada godina od njihovog odlaska, prvi od njih pokaza svoju inteligenciju lupajući bedrenom koskom po glavi nekog tamo sasvim nevinog pretka svinje. Ispostavilo se da su Sejači manipulisali najglupljim sabratom šimpanze na planeti koji se već, zbog svoje gluposti i nesposobnosti, nalazio pred izumiranjem. Trebale su da prođu silne godine i da se smijene brojne generacije da bi se ova sirota vrsta pokrenula korak prema inteligenciji.
Priča o tome kako je ljudima uopšte pala na pamet ideja o Bogu biće ovdje preskočena. Šteta jer je i poučna i smiješna što je vrlo rijetko.
U neka doba umoriše se od svega pa polijegaše na meku travu i zaspaše.
Sačuvana

Bog čuva budale !
SuzanKalvin
Robopsiholog

predsednik


Poruke: 1.813
Ugled: +11/-0
Starost: 42
Slike: moj album
Pol: Žena
Van mreže


« Odgovor #14 poslato: 24.03.2008. 22:38:40 »

Citat
( sadržaj misli naših junaka: CENZURISANO! Čemu tošiti 2 – 3 glave romana na pornografiju i opise budalaština koje se nađu po muškim mozgovima kad ih testosteron isključi )
he he  he usd  kriv sam
Sačuvana

Stranice: [1] 2   Idi gore
  Štampaj  

 
Prebaci se na:  

Šema sajta  ◊   SF Vektor  ◊   TV program  ◊   Periodni sistem NF

Pravilnik  ◊   SF kviz  ◊   NF na Krstarici  ◊   SF filmovi  ◊   Bibliografije

Kopirajt © 2006-2019. SF tim. Sva prava zadržana.
Pokreće MySQL Pokreće PHP Powered by SMF 1.1.21 | SMF © 2015, Simple Machines | Mapa foruma | Arhiva | wap2 Ispravan XHTML 1.0! Ispravan CSS!
Stranica je napravljena za 0.024 sekundi sa 24 upita.