SF tim
* 13.11.2019. 21:23:23
napredna pretraga  
Dobro došli, Gost. Molimo vas prijavite se ili se registrujte.
Da niste izgubili svoj aktivacioni e-mail?

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
Vesti: Fan forum SF fanova. Smile
 
  Portal   Forum   Pomoć Pretraga Igre Prijavljivanje Registracija  
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Prokleti forum  (Pročitano 3541 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Кули
Ghostwheel
predsednik


Poruke: 2.091
Ugled: +11/-1
Starost: 32
Lokacija: BG - Dusanovac
Pol: Muškarac
Van mreže


« poslato: 16.12.2006. 04:52:10 »

By Sal
Surfujuci netom, mlada Milanka je slucajno nabasala na odavno napusteni sfteam forum....Razgledajuci razne avatare i postove, jeza joj se uvlacila u srce, um i dusu.
Nesto tu nije kako treba- pomislila je....

Osecala je na kozi hladan severni vetar kako duva kroz napustene i nedorecene teme....

Negde u daljini, oko shoutbox-a, kojeg je prekrila prasina zaborava, cula se jeziva skripa zadnjeg messagea, koji je vekovima u svojoj samotnosti vapio za odgovorom...

Istrazivala je dalje napusteni forum. Lutala je po temama zaboravljenim, povecavajuci odjek svoga srca koje je lupalo sve snaznije i snaznije, dok joj je crveni, spasonosni x u gornjem desnom uglu postajao sve mutniji, nestajuci u izmaglici koja je obavila napusteni forum, forum duhova.

By Kul

Sve je izgledalo kao kakav film. Poslednji pokušaj zatvaranja forum brzim pokretom ruke u gornji desni ugao ekrana prekinuo je...sam ekran. Taj prokleti samsung katodas se izvio, iskrivio i slika na njemu više nije bila dvodimenzionalna, već trodimenzionalna. Mala Milanka se našla u čudu.

Milanka je jedan sasvim prosečan tinejdžer od nekih 15-16 godina koji se ne odvaja od svog mobilnog pišući bar 5 ljubavnih poruka na svakih sat vremena koje su toliko bitne i važnije od svgea ostalog, i od ocena u školi i od prijemnog koji je čeka i od roditelja i možda poslednje posete bolesnoj babi za vikend.
Njena cela biografija može stati u nekoliko kreatkih rečenica o klasičnom detinjstvu, nepravdi roditelja koji više vole njenog starijeg brata i dosadašnje školovanje. Ona to naravno nije priznavala i smatrala je da iako ima samo 15 godina, ona je zaboga imala dve duge veze od po 3 meseca i na istom je nivou zrelosti kao i osobe od 25-30 godina. Smatrala je da je mnogo inteligentna i da je preživela mnogo toga za svog kratkog života što njeni vršnjaci neće nikada.
Imala je nekoliko najboljih drugarica sa kojima je ogovarala sve koje poznaje, gledala u šolju i kad neka od njim ima slobodan stan usuđivale su se čak i da izvode teške rituale prizivanja duhova i vudu magije.
Dakle, Milanka je kao i svaki prosecan tinejdžer, koji ne odskace mnogo od svojih vršnjaka.
I otkuda ona onda na prokletom forumu duhova svi se pitate. Prva pomisao je naravno, da je interesuje SF i da je preko brata G slučajno naletelea na ovaj forum. Bože sačuvaj. SF su bajke za decu i za one koji nisu proživeli dovoljno toga u životu pa sanjaju da lete svemirom, da spasavaju svet, da uništavaju svet i sl. Jedna velika glupost – kaže ona.
A i roditelji su joj kupili kompjuter sa providnom stranicom i plavom neonkom zato što je pošla u srednju školu da bi na njemu učila, a ne da bi prelistavala baljezgarije kojekakvih zanesenjaka.
 Iskreno rečeno još nije u potpunosti ovladala ni osnovnim, a kamoli naprednim tehnikama pretraživanja da bi iskopala ovaj potonuli brod čija se posada ili potopila ili spasila snalazeći se na razne načine.
Milanka je dakle kai i svaki drugi tinejdžer koji poseduje internet u ovoj zemlji na preporuku drugarica svoje ’’učenje’’ na racunaru počela od foruma na krstarici (još jedan brod prim. Aut.) i to ni manje ni više nego od podforuma tinejdžeri. Nekoliko meseci je ona tu davala razne savete svojim vršnjacima kako da prevaziđu svoje životne probleme, ali je i nalazila utehu i rešenje za mnoge svoje probleme, pa je zahvaljujući određenim postovima došla na ideju kako da smuva dušana.
I sve bi bilo super da Internet explorer koji je Milanki pružio mnogo toga u proteklih nekoliko meseci odjednom nije počeo čudno da se ponaša. Prvo su usledila razna restartovanja, miš je počeo sam da leti po ekranu. U očajničkom pokušaju da klikne na link ’’tinejdžeri’’ pokazivač miša odlazi u desnu stranu i ona klikce na ’’Naucna fantastika’’ i otvara jednu od lepljivih tema.
Tako besna i iznervirana naoštrila se da ispljuje sve ljubitelje naučne fantastike i da im sarkastično pokaže prave čari života. U potrazi za odgovarajućim postom koji će citirati klikce na neki link i gle čuda: ’’na netu postoji još jedan forum nalik Krstarici’’. Prvo što je primetila je da je pozadina plava i da ima mnogo manje podforuma i postova nego Krstarica. ’’Kakvo sranje’’, uzviknu Milanka. U trenutku dok je ’’terala’’ miš da zatvori ovaj glupi forum, nešto joj snažno prikova pogled za prašnjave avatare ovog foruma. Primetila je da se kod svakog od njih u jednom od uglova nalazi natpis ’’SF team’’. I baš taj natpis je delovao nekako čudno. Imala je osećaj da to nisu obična slova, već nešto što poseduje energiju i može da utiče na svest ljudi. Izgubila je osećaj za vreme, a logo na avatarima, definitivno nije bio običan logo. Pogled joj je i dalje bio snažno prikovan za ovaj natpis i mislila je da čak i ako bi želela da okrene glavu, šutne kompjuter i nikad više ne sedne za njega, to ne bi mogla. Logo na jednom od avatara je delovao tako moćno i ona je po prvi put u životu osetila pravi strah i jezu. Zadrhtala je ali ni dalje nije mogla da se pomeri, da zaplače ili vrisne, a to je ono što joj je bilo najpotrebnije u ovom trenutku. U međuvremenu zlokobni natpis se počeo povećavati i širiti dok nije zauzeo celu površinu ekrana u obliku crno-belih kvadrata.
U tom trenutku Milanka se veoma jako ugrize za usnu i poče da krvari. Ovim činom je pokušala da se probudi iz noćne more, ali osim njenog krvarenja sve je ostalo isto.
Zatvorila je oci i ponovo otvorila u nadi da ce konačno sve ovo proći. Dok su joj oči bile zatvorene pored svog straha videla je sebe kako ponosno drugaricama priča svoje doživljaje hvaleći se najnovijim iskustvom.
Ali kad je otvorila oči tek sad se našla u čudu. Zatekla je na ekranu trodimenzionalnu sliku i nakon poslednjeg bezuspešnog pokušaja da tresne spasonosno X, svet oko nje je počeo da se menja.
Crno beli natpis SF Teamje nestao, a monitor počeo da se izdužuje, a slika u njemu sve stvarnije i stvarnija. Nekoliko trenutaka Milanka je imala osećaj kao da putuje velikom brzinom. Nije znala da li stvarno putuje ili je taj osećaj stvarala okolina oko nje koja se kretala. Nakon tih nekoliko mučnih trenutaka svet oko Milanke ponovo postaje stvaran i realan bez izmena okoline ili bilo čega drugog. Samo to nije onaj svet u kom je bila do pre nekoliko trenutaka. Mobilni na kom je željno iščekivala Dušanovu poruku nije bio pored nje. Mlada tinejdžerka više nije bila u svojoj toploj sobi niti je blenula u neki napušteni forum. Ona se nalazila u ogromnoj prostoriji koja je ličila na hol nekog dvorca ili vile.
Ovaj hol se prostirao u dužinu i bio je dugačak stotinak metara, a na oba njegova kraja bila su dva veoma visoka stepeništa koja su se prostirala nekih 10ak metara, a potom zavijala udesno i ulevo. Sta je bilo iza tih krivina nije znala. Pod i zid ovog čudnog hola su bili sačinjeni od crnih i belih mermernih pločica raspoređenih tako da se na podu crnim slovima moglo pročitati SF Team, a na vrhu i dnu zida su crne pločice bila pozadina, ali se zbog ogromne količine prašine i paučine nije moglo razaznati šta tačno piše. Središnji deo zida celom svojom dužinom zauzimale su čudne ikone. Ne, nisu to bile ikone biblijskih svetaca, niti je to bila skupocena kolekcija poznatih ličnosti nekog bolesnog uma. Nijedna od ovih 15ak ogromnih ikona nije bila poznata mladoj Milanki. Stajala je kao ukopana na sredini hola blenući u ove ikone i razmišljajući zašto je baš nju neko doveo na ovakvo mesto. Prošlo je nekoliko sekundi, minuta ili čak i sati, a da se Milanka nije ni pomerila sa svog mesta. Njeno stanje je bilo slično ili možda čak isto kao i kada je sedela pred monitorom i nije mogla da skrene pogled.
Strah i zaprepašćenje polako su počeli da se povlače pred naletom zadivljenosti ovih dela. Pravougaone ikone od po nekoliko metara u dužinu i širinu nisu bile obično delo nekog slikara amatera - nisu bile čak ni delo vrhunskog umetnika. Ovo je bilo nešto posebno, nešto što niko do sada nije video. Nešto što običnom ljudskom rukom, ma koliko vlasnik njenog mozga bio genijalan, nije moglo biti napravljeno. Konačno je shvatila šta je to što je tako jako zakovalo njen pogled na neke od ovih dela. Sve ove ikone su se pomerale, sijale različitom količinom svetlosti prelazeći od plavog do crvenog spektra svetlosti i činilo se čak kao da međusobno razgovaraju. Milanka je sve to uočila, samo nije mogla čuti ni jednu jedinu reč. Ogromnim holom je vladala apsolutna tišina koju je remetilo samo jako udaranje njenog srca i ubrzano disanje.
Ono što devojka nije primetila usled svoje zapanjenosti, a to je da svetlost koja je osvetljavala ovo genijalno delo, nije im imala vidljiv izvor. Zid iza njenih leđa je takođe bio u kockastom crno belom ambijentu bez vidljivih prozora ili vrata ili bilo kakvih drugih otvora, a opet cela prostorija je bila tako dobro osvetljena da bi količina svetlosti mogla da se poredi sa Sunčevom u Njegovom najboljem izdanju. Ogroman luster na sredini hola optočen cirkonima, dijamantima, zlatom i ostalim plemenitim metalima tipičan za građevine ovog tipa je izostao. Svetlost je bila svuda i dolazila je sa svih strana, a odakle je poticala to se nije moglo utvrditi prostim opažanjem.
Ikone koje je Milanka gledala nikako nije razumela. A nije ni mogla, jer to što je ona videla nije bila umetnost jednog određenog perioda iz prošlosti. Nije bila ni umetnost budućnosti. To što je videla je bila celokupna umetnost ljudske istorije u malom. Svaka ikona je nešto značila u prošlosti, a neke su predstavljale moguću budućnost.
Tu je bila plavozelena glava robota sa crvenim okom ili skenerom, slikan iz profila koja je Milanku jako podsetila na neko čudovište iz nekog filma, a odmah do njega vitez na konju, predstavljen na bojnom polju, sa kopljem u ruci koji juriša punom brzinom, zatim neko malo zeleno klempavo stvorenje koje je takođe ličilo na neku kreaturu iz filma, ali joj baš i nije bilo polazilo za rukom da se seti odakle potiče. Tu je bilo još nekoliko crno belih slika koje su se mogle protumačiti na razne načine, a onda šok – slike koje se pokreću ili pulsiraju. Dva obična trougla ne bi bila ništa drugo do dva obična trougla da u konstantnim razmacima nisu pulsirala i menjala svoj oblik. Zatim poznati Diznijev crtani lik koji maše rukama kao u bezvazdušnom prostoru u nešto nalik na svemirsku letelicu koa laserom gađa neka slova.
Sa slikama koje se pokreću Milanka se prvi put susrela čitajući Hari Potera. Ali to o čemu je ona čitala bio je svet čarobnjaka i njoj je bilo važnije da vidi da li će se Ron smuvati sa Hermionom nego što je obraćala pažnju na opise pokretnih slika. Zatim se setila nekog druga koji ju je u školi davio sa nekim kartama dok je pričao o nekoj klnjizi na času srpskog, ali je ona u tom trenutku više gledala u Dušana no što je pratila predavanja tako da joj ni ovo nije pomoglo. Bilo kako bilo, ovo u šta je ona gledala nije ličilo ni na kakvu priču, a još manje je bila priča. I što je najgore, baš nju je zadesilo da se sama nađe lice u lice sa svim ovim čudima.
Pogled joj se najviše zadržao na slici koja je bila otprilike na sredini hola. To je bilo neko sumorno sivo kompjutersko kućište koje je bilo kontrast svim ostalim slikama koje je gledala. Ogrebotina sa leve strane kućišta joj je jako smetala, a pojma nije imala zašto je to tako. I u tom trenutku kao munjom ošinuta Milanka shvati šta sve ovo predstavlja. Shvatila je da se nalazi u sred napuštenog foruma koji je do maločas posmatrala iz svoje udobne fotelje. A ono što je sada gledala očigledno su bili neki počasni članovi ovog foruma i njihovi avatari koji su ih predstavljali i na koje je bačena senka zaborava. Milanka je shvatila je da se posle mnogo godina nalazila na mestu koje je napušteno čak i od njegovih vlasnika i ostavljeno zubu vremena da ga uništi. Bila je prva osoba koje je posetila ovu sobu posle mnogo, mnogo godina.
Taman kada je Milanka pomislila da je sve ovo super i poželela da pođe uz jedne od stepenica i prošeta ukletim forumom, ponovo je naišao onaj osećaj straha i jeze.
Ponovo se krv ledila u žilama i ponovo je imala prikovan pogled. Ovaj put ne za monitor, već za ono sumorno sivo kućište iza kojeg je poput oreola isijavala žuta svetlost. Iako nije pokušala da se pomeri, Milanka je osećala da ne bi mogla da se mrdne ni milimetar levo ili desno, a isto tako je osećala da kada bi i pomislila da napravi korak napred, bila odmah privučena nekom nepoznatom silom.
Gledala je u tu ukletu limariju sa pomešanim osećanjima straha i divljenja. Iako je to bio samo ram na zidu, nekako je znala da taj ram kao i sve ostalo iz ovog hodnika poseduje neku posebnu moć. Nešto što se godinama krije od sveta i što u jednom trenutku može mnogo toga da promeni.
I dok je posmatrala ovu čeličnu limariju, vide kako njena vratanca zaklaparaše pozivajući Milanku da priđe. Glas koji je čula je bio hladniji od arktičkog leda. Toliko hladan da bi se od njega stresli i uplašili i oni najhrabriji. A možete zamisliti jadnu Milanku u toj situaciji. Stresla se, pkušala nesšto da progovori, ali nije uspela. Kada se malo oporavila od ovog šoka jedva čujnim šapatom je izgovorila: ’’Št a želiš od mene’’. Međutim ono što je sada čula, a što je poticalo iz njenog grla je bilo bar 10 puta gore u teže za slušaoca nego prethodni poziv slike.
Nakon drugog šoka koji je doživela, Milanka je shvatila da je prethodni glas bio veoma prijateljski nastrojen i po prvi put od kako se nalazi na ovom čudnom mestu, Milanka nije želela da ga napusti. Ona je znala da joj ovo mesto neće nauditi ma kako to njegov izgled to nagoveštavao. Kratkim, ali sigurnim koracima uputi se ka slici u koju je gledala i na pola puta od nje bi obasjana jakom svetlošću koje ju je ponelo nazad u udobnu fotelju.
Na monitoru je je sada gledala u forum sf tima koji je brojao nekoliko hiljada članova, a na njegovoj naslovnoj stranici zauvek urezana imena i avatari njegovih praosnivača koji godinama u obliku nemirnih duhova i dalje lutaju svojom surinamskom (co.sr) prapostojbinom odakle su sve ovo i započeli.
Sačuvana

To be happy in this world, first you
need a cell phone and
then you need an airplane.
Then you're truly wireless.
dan555
Kosmozamlata

predsednik


Poruke: 8.834
Ugled: +80/-9
Starost: 61
Lokacija: Nigdina
Slike: moj album
Pol: Muškarac
Van mreže


« Odgovor #1 poslato: 16.12.2006. 07:52:28 »

I tako, uđe SF tim u SF umetnost. Very Happy

Kuli, prvo bi mogao da ispraviš sve greške u kucanju, ona razdvojena ili sastavljena slova i sl.

Početak mi deluje malo preopširan dok objašnjavaš kako je M. obična devojka. Čini mi se da je to moglo u par rečenica.

Nama u timu jasno je o čemu se u priči radi, ali nisam siguran da bi neko sa strane shvatio da je reč o forumu koji je napušten zbog prelaska na novi.
Malo je nejasno jesmo li mi "strašni" ili prijateljski nastrojeni. Cela priča je kao nešto strašno i preteće, a na kraju ispadosmo dobrice. Možda da se bolje objasni da je to stari forum, a da je tvoj ava prolaz u novi. Ono što je strašno mogle bi biti naše zapostavljene teme i poruke, koje kao duhovi traže odgovor, a mi ih ostavili. M. bi mogla da pobegne od njih kroz tvoj ava u novi forum.

Meni je bilo zanimljivo da pročitam tvoju priču.  Very Happy :bravoo:
Sačuvana


Čoveče, pazi da ne ideš mali ispod zvezda! pozdrav
BUFLA
Mesar

kopilot


Poruke: 208
Ugled: +0/-0
Starost: 32
Lokacija: Beograd
Pol: Muškarac
Van mreže


« Odgovor #2 poslato: 16.12.2006. 17:28:37 »

wow iskreno nisam mogo da se odvojim dok nisam zavrsio, bez obzira sto mi se islo u wc i sada sam se vratio Mr. Green
sve u svemu ne mislim da je ijedan deo suvisan ali ja nisam neki kriticar
kod mene je jedostavno
svidaj mi se ili ne
kratko i jedostavno  
:bravoo: :bravoo: :bravoo:
Sačuvana

Blood, honor, loyalty....above all!
Shrike
Registrovani

pripravnik


Poruke: 19
Ugled: +0/-0
Starost: 36
Pol: Muškarac
Van mreže


« Odgovor #3 poslato: 01.10.2007. 06:42:41 »

kuli fina je prica, mnogo mi se svidela.
 tako je
Sačuvana
Miki 13991
Vitez Gondora

kopilot


Poruke: 268
Ugled: +1/-0
Lokacija: Уједињено Српско Краљевствo
Van mreže


« Odgovor #4 poslato: 07.10.2007. 16:57:47 »

Сјајно, бре  Very Happy
Sačuvana



Доме доме, међу звездама,
где светови плешу, слободни.
И.А.
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  

 
Prebaci se na:  

Šema sajta  ◊   SF Vektor  ◊   TV program  ◊   Periodni sistem NF

Pravilnik  ◊   SF kviz  ◊   NF na Krstarici  ◊   SF filmovi  ◊   Bibliografije

Kopirajt © 2006-2019. SF tim. Sva prava zadržana.
Pokreće MySQL Pokreće PHP Powered by SMF 1.1.21 | SMF © 2015, Simple Machines | Mapa foruma | Arhiva | wap2 Ispravan XHTML 1.0! Ispravan CSS!
Stranica je napravljena za 0.017 sekundi sa 24 upita.