SF tim
* 13.10.2019. 22:48:52
napredna pretraga  
Dobro došli, Gost. Molimo vas prijavite se ili se registrujte.
Da niste izgubili svoj aktivacioni e-mail?

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
Vesti: Fan forum SF fanova. Smile
 
  Portal   Forum   Pomoć Pretraga Igre Prijavljivanje Registracija  
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Naša SF priča, ver 2.5  (Pročitano 4956 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Sal
Banovan korisnik
predsednik


Poruke: 5.649
Ugled: +28/-10
Starost: 49
Lokacija: In the face of the place
Slike: moj album
Pol: Muškarac
Van mreže


WWW
« poslato: 01.12.2007. 18:03:24 »

Brod je jurio ništavilom, susrećući pokoji atom na svom putu. Hladan metal oplate, umotan u zaštitno polje sile, kao da je bio svestan svoje destinacije uporno odbijajući da prestane svojim kricima naprezanja cele strukture uznemiravati svoje putnike.

" Kapetane, ne možemo vise, ova kanta ce se raspasti ". Sumanuto lice glavnog inženjera, obasjano zelenim i crvenim sarama sa kontrolne table, podiže se ka kapetanu i uperi svoje oči pune molbe u istog.
" Za ime boga, inženjeru...” procedio je kroz zube “Jeste li vi svesni našeg zadatka? Kako vam takve gluposti padaju na pamet, kad sve kolonije zajedno sa zemljom zavise od naše misije? Ne uznemiravajte me vise..."
" Ali kapetane, 1. i 3. već su ostali bez pogona...nikad ih nećemo naći...."
nastaviše zeleno-crvena usta inženjera da molećivim glasom na rubu panike svoju tiradu kukavičluka.

"Mars napolje sa mog mosta...Br Jedan, vodite gnjidu sa mog mosta, odmah" zagrme u maloj kontrolnoj prostoriji glas svemogućeg...

" I, za boga miloga, ustanovite već jednom ko od posade krade banane iz cryo friza u kantini..znate kakvi su mi oficiri kad ne dobiju svoje sledovanje" završe kapetan svoje komande, i okrenu se 3d mapama na svom panelu

"Gde li si, za boga, gde?", postavi sebi to pitanje po hiljaditi put zadnjih 200 časova, mrmljajući sebi u gustu, srebreno-crnu bradu...


Otkucaji srca su mu se stapali sa neumitnim vibracijama umirućih motora...Napor da održi lik vođe i onog koji ce sve dovesti u red poče da ga tanji i cepa iznutra...
U poslednjem momentu nežan dodir ruke sprečio je njegov krah...

Brodska Doktorica...Tople plave oci i poput uglja crna kosa,vratiše ga u koliko, toliko - normalno stanje...Radi nje opet navuče masku vođe i osmeh glavnog i odgovornog...Mada je na čudan način osećao da su te maske ništavne pred toplim,plavim pogledom...

"Pronaći ćemo je Kapetane...verujem i znam, da su parseci ništavila tek dečja igra za nekoga poput vas "... I onda opet taj osmeh - eto,samo to je trebalo...
"Da draga moja," odvrati joj sada već mirnijim glasom- "Ona je tu, još samo da se pomolimo da ovaj skup rđe i nefunkcionalnih delova izdrži dovoljno dugo da nas dovede do nje..."
Gledala ga je ravno u oci..."Hoće. Sa tom gvožđurijom, kako je zovete, obišli smo čitav poznati kosmos...nikad nije izneverila, ma koliko male verovatnoće bile,kao ni kapetan joj...ovo je vas brod."
Zaustio je da joj odvrati salom poredeći i sebe sa olupinom- kada bljesak crvenila sakri od njegovog pogleda i nju,i komandni most i čitav kosmos......mada samo na par sekundi.

Još zaslepljen kapetan izda naredjenje.

“Podignite štit!”
“Spremite se za udar!”

Ali nije mogao da čuje ni svoj glas niti svoju posadu.

Posle par sekund je ponovo progledao, svi su bili na svoji mestima kao da se ništa nije desilo. Doktorica i dalje stajala pored njega sa njenim osmehom koji je nestao posle sekunde,dve.. svi su izgledali nekako zbunjeno i uspaničeno.

Kapetan ustade.
“Hoće li neko uraditi nešto ili cete samo nemo gledati? Ima li iko od inženjera ovde?”
Golobradi momak sa oznakama inženjera  je odmah skočio na kapetanovo naredjenje.
Toliko je mlad da je kapetan mislio da ce se unerediti od straha, ali je smatrao da ce biti od njega nešto.

Narugavši se kapetanu svom silinom svoje svrhe, alarmno svetla se tek sad upališe...
" Ebo vas glah, da vas ebo, koji đavo se ovo čudo sad pali? " zagrme ponovo glas svemogućeg....
" Mali, sta je sa mojom konzervom? Navigatore, je'l vaša lenja guzca odredila odakle je ovaj napad došao? " zapita kapetan i uputi se ka navigatoru, koji se udobno izvalio na svom sedištu, nesvestan situacije.
“Ovo ti je zadnji put….” Pomisli kapetan, krećući se ka uspavanom navigatoru.
Primakavši mu se skroz iza leđa, svevisnji ga uhvati oko vrata u klinč, drugom rukom mu čupajući slušalice iz kojih je treštao metal.
"Majku ti tvoju narkomansku, jesi li čuo pitanje ili da ga ponovim?“
Režeći ton kapetanovog pitanja zaustavi sav zamor na mostu. Sve oci su bile uprte ka navigatoru.
"Izvinite, ja ovaj, znate, premorenost..." zamuckujući,stade objašnjavati navigator, dok su mu se oci sirile u bezgraničnom strahu spoznaje sudnjeg časa.
Medicinska oficirka, svojim umiljatim plavim ocima, prekinu kapetanovu čvrstu rešenost terminacije nesavesnog oficira, istovremeno mu nežno maknuvši fazer sa navigatorovog potiljka..
"Ajdemo u stacionar, kapetane, da vam skeniram mozak. Nije bio neki udar, ali se nikad ne zna"
Njen ljupki glasić trenutno dezintegrisa ogromnu napetost koja je vladala na mostu, i koji je potom prodisao svojim normalnim tokom...
"Skenirajte područje i nađite ko nas napada. Prvi, preuzmi. Nek mi neko donese bananu u stacionar, majku vam narkomansku" ostade na mostu zapoved kapetana, koji je sa medicinarkom već napustio most.......

Svetlo-narandžaste oci navigatora, koje su ukazivale na njegovo poreklo sa izumrlih  Aldebaranskih kolonija ih ispratiše ledenim pogledom....Poželevši u sebi da kapetanu skener otkrije zaglavljenu sintetičku bananu u dupetu, uvežbanim i neprimetnim pokretom je iz unutrašnjeg džepa uniforme izvukao prepravljeni autoaplikator sa thc koncentratom...Svetla opet počeše da dobijaju jasnije oblike kada ga je ubrizgao
Mačkasti glas uveri ga da bas i nije bio toliko neprimetan..
"Stipso,sve ćes sam..."
Nije morao ni da se okreće,znao je vitko telo maslinaste puti koje je stajalo iza njega....
"Nee,misli Rid i na svoje ljubimce" reče dodajući ampulu potporučnici  Say - koja ga prihvati i iskoristi brze nego sto je to mogao da registruje...Mačiji geni, najnovije ludilo u kozmetičkom bio-inženjeringu,davali su joj osim suženih dužica,savršenog tela i neljudski brzih refleksa i zastrašujući seksualni apetit,koji je u nekoliko navrata pokusao sam da utoli...
"Dakle,matora olupina je otišla na servis sa svojom mehaničarkom , bez i da proveri odakle je došao udar"
reče vraćajući mu ampulu i ne propuštajući pritom da dugačkim noktima pređe preko njegovog torzoa, izazvavši sve nervne završetke da mu zacvile od čežnje....
...Progutao je knedlu,ali joj je zatim mirnim glasom odvratio
"Kakav brod, takav i kapetan- samo me zanima sta koji moj tražimo po ovim galaktičkim vukojebinama"...

U skučenom stacionaru, Gea je naizgled rutinski obavljala pregled...Samo je iskusno oko kapetana moglo da primeti zgrćenost njenih prstiju. Upitno je pogledao..
" Sve je u redu, kapetane.." uzvratila je prilično mirnim tonom.." ali bih ipak volela da uradim još jednu analizu kasnije, kada se odmorite. Komora je več spremna "
Nije vise mogla da potisne nervozu i zabrinutost, pa je brze-bolje hitrim korakom napustila stacionar i uputila se ka komandnom mostu da sazna sta se zbiva. Nije htela da koristi pred kapetanom interkom.

Gea, koračajući ka mostu, oseti ponovni udar koji je odbaci na zid uzanog hodnika.
“Ovo je moja krv …” pomislila je pre nego sto je tama zavladala njenim umom.

“Sta vi idioti gore radite” zaurlao je kapetan u interkom. Na mostu je opet zavladala panika..
“Dajte rezervu na štitove i pobogu nadite izvor. Dolazim.”
Odbrusio je dalje, čupajući kablove senzora sa sebe.

Trčeći kroz uzane hodnike svoga broda, kapetan se zaustavi u mestu.
Beživotno Geino telo mu je oduzelo dah.
Sagnuvši se da joj opipa puls, pozva interkomom medi odeljenje ..
“Hitno u koridor A2, med oficir je u nesvesti usled povrede glave. Požurite”
Nastavio je dalje ka mostu, smeštajući onesvešćenu Geu u udobniji položaj.

-"Do đavola, još ne znamo odakle dolaze ta torpeda???"- dreknu kapetan na golobradog inženjera
. "Samo mirno kapetane, nije vreme za paniku"
Tihim i sugestivnim glasom mu odgovori prvi oficir..
-"Štit je na 25% energije, gubimo pritisak i vazduh."-
izvesti Alijena, glavni oficir za održavanje sistema .
“Mir? Da budem miran dok ovu kantu pred raspadom neko rastače u atome?
vi terani zaista niste normalni.” Procedi kapetan kroz zube.
 -"Nismo..sem Gee” procedi kroz zube i Rid, narugavši se kapetanu, peckajući ga…...
-"Molim, Rid..nešto ste komentarisali?".Nešto eksplodira u teretnom delu broda.
-"Ništa, ništa.. ".
-"Kapetane, primamo zahtev za komunikaciju od napadaja!"
-"Dajte na audio!"
Muk u kontrolnoj sobi broda je bio pun tenzije koja se mogla opipati.
-"Zašto ste ušli u teritoriju Glahionskih klisira, nepozvani .
.odgovorite ili nastavljamo napade"-začu se glas očito ne ljudskog porekla
.
-"Insektu kako se usuđuješ…dolazimo u ime imperije ", poče kapetan pun besa da odgovara,-"I u miru tražimo jednu vašu planetu, GHK-98, da bismo pronašli nešto naše sto je jako bitno za ljudsku zajednicu i njen opstanak.! Bez toga možemo nestati, odumreti..a ako počnemo odumirati, neko ce pre nas da nestane..!",
završi kapetan kratko, jasno i preteće.

“Sačekajte”, začu se odgovor.

„Ali kapetane, zašto otkrivate neprijatelju cilj našeg putovanja?“ upita Rid, nesvestan da se igra vatrom.
Kapetan izvadi iz džepa bananu koju mu je mali od palube doneo u ambulantu i poče polako, meraklijski da je ljušti.
Srž joj je bila beličasto prozirna od genetskim inženjeringom dodatih psihoaktivnih sastojaka. Odgrize parče.
Pri prvom dodiru sa sluzokožom usta thc molekuli ušli su u krv i krenuli ka mozgu. Već je bolje razmišljao.
Zaista, mora da ispita ko ih to potkrada. Pomisli na onu mačkastu figuru. Bio je siguran da ona koristi stimulanse, ali ko je snabdeva i gde im je mini-lab za ekstrahovanje iz banana i koncentrator  thc-a?Ovaj brod je toliko puta popravljan i modifikovan da niko više nije siguran šta je sve izmenjeno i gde su sve tajne pregrade koje nisu zabeležene u planove broda.
„Svejedno bi saznali da nešto tražimo, a sada će i sami krenuti u potragu za kapsulama i nama olakšati posao. Ionako samo nagađamo da je jedna na toj planeti. Glahiorljani su veoma pohlepni i pretražiće sve svoje svetove da je nađu i skupo nam je prodaju.“odgovori kapetan Ridu, začudo mirnim i staloženim tonom.

Iz razglasa ču se opet neljudski glas.“Vase prisustvo tumačimo kao pretnju. Uspostavite diplomatske kanale i dobićete ono sto tražite”

Svi na komandnom mostu se zgledaše u čudu.
Kapetan ugura u usta poveće parče banane, nije znao sta da poduzme.
Thc učini svoje i sinapse opet ubrzano proradiše.
Kroz glavu mu prođoše lekcije iz istorije još iz osnovne škole.
Snažan tehnološki razvoj pre nekoliko generacija doveo je do tako udobnog života da su ljudi izgubili osećaj za izazov i prestali da napreduju.
Većina je živela samo za sebe i samo za danas. Samo su malobrojni čudaci više voleli da lutaju kosmosom u prastarim brodovima kao što je ovaj nego da svo vreme provode u zabavi.
Opšte mešanje svih rasa i mali natalitet kroz vekove doveli su do toga da je većina jedinki imala slične gene i sve je manje zdrave dece bilo. Trebala im je injekcija različitog genetskog materijala. Jedini izvor bile su kapsule sa hibernisanim oplođenim jajnim ćelijama koje su u herojsko doba naseljavanja kosmosa slate na novo  teraformirane planete .Tamo gde bi teraformiranje zakazalo kapsule se nisu otvorile i sve u njima je sačuvano. Ali više niko ne zna koje su to planete.
Posle još jednog velikog zalogaja banane, kapetanu sinu odgovor:
”Vase igre i pretnje su smešne, insektu. Najozbiljnije vam savetujem da nas ostavite na miru. Da ne biste zažalili, kao onda…”

Udari po oplati broda su počeli ponovo, izazivajući paniku među posadom i opasno ugrožavali strukturu nekada moćnog zvezdanog broda…

Izdavao je kratke i oštre komande, i haos na mostu, izazvan udarom subsvemirskih projektila, dođe u normalu...
"Pokrenite sekvencu hiperskoka, destinacija orbita Sterna. Veza, pošalji poruku da ćemo se vratiti. U ovakvom stanju, sa dva izgubljena prateća broda, moramo privremeno prekinuti misiju. Neka nam bog oprosti, a njima neka se smiluje…kada se vratimo.”

Zavaljen u svoju stolicu, udobno vibrirajućoj pod oscilacijama moćnog hiperpogona, ogulio je bananu sto su mu vezisti onako ulizivaćki odnekle iščačkali, i pozva interkomom stacionar da se raspita o svom Med oficiru, poručniku Gei.

“Kip, idem do svojih odaja, preuzmite most”
izdao je naredjenje svom prvom oficiru i prijatelju.

Nakon kapetanovog odlaska, , krajičkom oka je spazio potporučnicu Say koja se vešto i mazno, poput macke kretala...Njena kratka crvena kosa je još vise odavala utisak neprirodnosti..
Pomislio je u sebi : "Odakle li je ovo stvorenje?" ..pokušavši da se seti načina kako je ona dospela na brod...

Možda ga je mutno secanje i varalo, ali slike tihe i tajne posete, uznemirenog kapetana i tamnih, zvaničnih uniformi -visokih predstavnika Matice su ga asocirale na jutro kada se pojavila...Prelepa,perverzna i nadasve zračeći hladnom i okrutnom inteligencijom iz očiju mačke...
Dok je rasejano proveravao matrice buduće putanje,sećao se gotovo ljutitog glasa kapetana dok ih je upoznavao sa novim članom posade "specijalistom za ekstraterestrijalnu psihologiju"...i dalje mu nije bilo bas sasvim jasno koji ce ona tu?Primetio je njene kontakte sa raznim članovima posade...muškim, ženskim- nije birala...izgleda da ju je Aldebaranski navigator trenutno najviše interesovao...pomislivši to oseti blagu zavist,ali je odmah otrese iz misli setivši se nelagode koju su izazivale te grabljive oci kada bi ih osetio na sebi...
...U skućenoj,sivom plastikom obloženoj sanitetskoj sobi Gea je polako i bolno ustajala...Stegnuvši zube da je ne bi savladao osećaj mučnine i glavobolje,stade pred ogledalo...Samo mala ogrebotina i hematom na celu (i siguran potres mozga,pomisli u sebi) i nekoliko modrica na mlečno beloj kozi koja joj je prekrivala rebra...Hologramska tetovaza na njenom vretenastom, mišićavom ramenu pokrenu se, i oci i zubi zmije još jednom zasijaše u beskonačnoj kretnji...Mogla je sama da je ukloni vrlo lako - ali nije želela da izgubi secanje na mračne delove sebe i svoje prošlosti. i činjenice da je uprkos svemu, ipak ostala živa..Udahnula je duboko i osećaj snage koji joj se javio u tom trenutku izmamio je njene usne u čaroban osmeh..Say se približila tik do nje..iznenada i munjevito poput zveri i umiljatim, maznim glasom prošaputala: "Dušo...da li ti je potrebna pomoć? "...
"Ne.." - kratko je uzvratila Gea i uputila je u laboratoriju da proveri da li su zalihe dovoljne...

Ne skrivajući bes zbog Geinog hladnog odgovora, izustila je par nerazgovetnih psovki dok je izlazila.
"Reakcija životinje "...pomislila je Gea..

Na mostu, zadubljenog u 3D nav panel, trže zamenika komandanta oštar i iznenadni bol u ramenu...
"Ej, Kip, daj se malo opusti" preseca ga glas navigatora, koji je povukao ruku sebi  analizu porekla bola u istom.
Iznenađen sopstvenom munjevitom reakcijom i gledajući svoj lični fejzer uperen u navigatorovu glavu, izusti drhteći, a ipak autorativnim glasom "Nikad, nikad vise da se nisi obratio nadređenom ovako..Imam sva prava ovog univerzuma da ti prosviram glavu...Drugi put danas poništavaš autoritete i zaboravljaš svoju ulogu ovde, poručniče...."

Sklanjajući fejzer u futrolu, primeti muk i tisinu na mostu, kao i desetine očiju sto su ga skenirale...
"Koji moj si se vratio na most? Prekršio si komandantovo naredjenje...u ovom smrdljivom čošku od svemira neće te ni ujak sa akademije spasiti"
rece broj jedan, dajući ocima znak oficirima naoružanja da ga odvedu sa mosta.

"Vodite ga, pretresite i zaključajte u kabinu..." procedi zamenik kroz zube....

Na Sternu ču ga lično predati sigurnosti, a komandant ce uručiti optužnicu za ometanje misije i odbijanje naredjenja komandnog kadra"
povišenim glasom se obratio vise sebi, nego mostu...

Zavaljujući se u komandantovu fotelju i sklapajući oci u opuštajućem ništavilu sopstvenog uma, br jedan se zapita po hiljaditi put- dokle ce komandant tajiti pred ovom elitom ljudskog roda istinsku svrhu ove odiseje?

 Dokle ce se ponašati kao deca, iako znaju da nam je pratnja i zaštita ostala boga-pitaj-gde plutati bez pogona ???

I te banane...samo unose razdor u ekipu.
« Poslednja izmena: 25.04.2011. 21:36:44 od dan555 » Sačuvana

...We'd better get back, 'cause it'll be dark soon, and they mostly come at night... mostly...
Sal
Banovan korisnik
predsednik


Poruke: 5.649
Ugled: +28/-10
Starost: 49
Lokacija: In the face of the place
Slike: moj album
Pol: Muškarac
Van mreže


WWW
« Odgovor #1 poslato: 01.12.2007. 18:04:13 »

" Komandante, izašli smo iz hip-a...ili sam ja poludeo, ili je nav-sistem crkao...U oba slučaja, Stern ne postoji. iako su izlazne koordinate u sec. tacne.....", raportira zamenik navigatora, bled i na ivici placa....

. "Kako dođavola i u tri lepe nema cele planete? Veza, skenirajte opseg. Navigacija, proverite izlazne koordinate skoka, ponovo...i dovedite mi Rid-a, jer vi sisice nemate veze...."

Nakon izdatih komandi, Kip pozva interkomom kapetana...ovo je ipak preveliko da se on ne obavesti. Sok zbog nestanka cele planete je ustupao polako ali sigurno mesto neverici....

U kapetanovim odajama, razgovor dvoje je okruživao oreol usijanja. Reci teške kao svemir su razmenjivane tiho, ali jasno.

"Potporučnice Say, jeste li apsolutno sigurni u svoje tvrdnje? Znate da ja ne verujem u ta blahbah srnja..." reće kapetan, posmatrajući oficira za ekstraterestrijalnu psihologiju kako polaki i mazno gura bananu u usta i zavodljivo žvaće....
"Naravno kapetane...sve sam proveravala dva puta.....nema sumnje. Nešto se nalazi sa nama na brodu, nešto nedefinisano...čas ga osetim snažno, čas jedva, kao da se seli iz uma u um...
Molim vas kapetane da ovo ne odbacujete olako, ti blahbahi kako ih vi nazivate, zaista postoje...."

Kapetan preblede, Zar je moguće? Čitao je to u zaboravljenim knjigama stare obaveštajne službe da su Glahiorljani razvili tamo neke mentalne entitete, ili takozvane Aveti, koje su slali na Teranske ratne brodove, da izazivaju havarije i zaposjedaju umove posade ....Zar za vreme razgovora da nam ubace Avet? Ili je svo ovo vreme bila uspavana, pa se aktivirala osetivši blizinu i glas Glahiorljana?
Gledajuci  potporučnicu, kapetan pomisli da ona možda ne igra opet neku svoju igru, ali zadubivši se u njene mačkaste oci, bio je apsolutno siguran da govori istinu...
U njima se iskonski strah preplitao sa panikom

" Potporučnice, radite na tome...ta pretnja mora biti eliminisana...koristite stare podatke i napravite strategiju, koristite moj kompjuter, narediću mu da vas pusti u obaveštajni deo...ovo zasad ostaje medu nama. Zovu me na most, idem."

"Boze mili, koje srnje...o Avetima se nije čulo jako dugo ništa, cak je većina smatrala da su to izmišljotine posade naše ratne flote....Say ne laze, to je sigurno...Kakvo li me srnje sad na mostu čeka " zapita se komandant, zureći ka centralnoj sobi broda....

Rid se savršeno jasno sećao mesta gde se rodio, bez obzira na proteklo vreme...Roditelji su mu bili druga generacija kolonista, oči im još uvek behu ljudske i cesto su ih upirali u nebo tražeći mesto sa koga su došli...ali On je bio dete svoga sveta...narandžasti kvarc Aldebarana se upleo u njegove gene,i nije osećao ništa prema Matici...
Razmišljao je o tome dok je radio zgibove viseći na nogama prevrnutog kreveta u samici...Znoj več poče da mu se presijava na vratu i masivnim mišićima grudi kad se vrata otvoriše i jedan od čuvara udje da prenese poziv od Kipa...S` dozom podsmeha posmatrao je prebledelo čuvarevo lice, koji je verovatno prvi put video ritualne ožiljke na njegovom torzou...Navukao je uniformu i uputio se ka mostu kroz koridore donjih paluba...
Kip je stajao okrenut leđima pogleda uprtog u centralni displej...
"Zvali ste gospodine "prvi""...progovori neuspešno pokušavajući da sakrije ironiju u glasu...
"Da,zvao sam te poručniče" reče Kip ne okrećući se " jer iako si ljigavi narkomanski ispljuvak,ipak si jedini od navigatora koji je več prolazio ovuda."
Okrenuo se,Rida malo zbuni pogled prvog oficira,koji inače bio poslovično hladan...sada mu je u ocima pronalazio samo zbunjenost,a da ga nije toliko dobro poznavao mošda bi posumnjao i na tragove straha...
"Dođi i pogledaj ovo..."reče pokazavši mu displej...
Ridove narandžaste oči su pregledale poznate mu koordinate ...sve dok mu mozak ne poce da prihvata činjenicu da iako ovo bese okolina Sterna - od planete nije bilo ni traga ni glasa...jednostavno - rupa...

"Dobro, Potporučnice, kažite..."
rece kapetan, ulazeći u praznu brodsku kantinu, za čijim je jednim stolom sedela Say sa glavom među rukama gledajući u sivu i hladnu površinu stola.

Polako je podigla glavu, suzeći svoje mačkaste oči. Opet je kapetan video strah u njima...
"Otišli su, kapetane, pobegli...napustili su nas brod..."
 reče Say tihim glasom

"Odlično, potporučnice. Znaći, nema neprijatnih iznenađenja vise?"
pita kapetan vise hrabreći uplašenu Say

"Ne razumete, kapetane...nikad dosad toliko nisam osetila. Od nečega su pobegli, u ogromnom strahu"

Spustila je glavu i nastavila tupim i praznim pogledom gledati u sto.Kapetan ustade, spusti joj ruku na rame i izusti

" Potporučnice Say, sazvaću vanredni sastanak u svojoj kabini.Za dva sata budite vi prisutni, i dovedite poručnika Lana i onoga Mar Vajla...imam osećaj da ce mala nakaza biti od koristi"

Ulazeći na most, kapetan se nije resio nejasnog straha, čije poreklo nije mogao da indetifikuje.
Osećao se izgubljeno i nesposobno, istovremeno znajući da je njegova svest najizdržljivija, a um najbrži na brodu. Sta nije u redu?

Gde planeta, i čega su se Aveti toliko uplašili da su napustili brod rizikujući dezintegraciju u svemiru zbog udaljenosti sa matičnim svetom...Koliko se sećao, Aveti imaju operativni domet od oko 2 svetlosne godine. I odakle im uopšte emocije?

Zar su Glahiorljani toliko odmakli u teleblahbahu da su Avetima ugrađivali emocije?

Odakle prljavim insektima uopšte ta tehnologija, kad nisu bili u stanju ni valjane ratne brodove napraviti...Da na teransku flotu nisu poslali Avete, sada bi ti kukci bili istrebljeni.
Secanje mu preplaviše segmenti velikih bitaka, u kojima su teranski brodovi dominirali. Sećao se svoga mladalačkog bitisanja na jednom takvom. Sećao se pobeda i proganjanja insekata kroz hipersvemirske krive..Sećao se i svog prvog unapređenja u oficira naoružanja.
Blagi osmeh sa njegovog lica se povuče, izazvan navalom drugih, ružnih sećanja. Prisetio se svojih drugova koji su počeli odjednom da uništavaju brodske sisteme, skaču jedni na druge i otvaraju vazdušne komore, iskakajući kroz njih....Onda niko nije znao za Aveti. Smatralo se da pojedine posade trpe kolektivni PTS, pod uticajem THC-koncentrata, ili nešto gore...

"Veza, usmerite hipervezu ka insektima. Punu snagu na svim spektrima, i prosledite sledeću poruku"
zagrme kapetanov glas na mostu preko interkoma

 Kip se osmehne, znajući da je kapetan opet onaj svoj, da ima plan i cilj i da ce sve biti dobro.Ipak su se poznavali jos od kadetskih dana, sa akademije. Kip je znao kako kapetan diše.

" Zašto ste povukli Aveti, sta znate o pretnji i sta znate o Sternu. Kao predstavnik cele teranske imperije zahtevam odgovor "
izdiktira kapetan poruku.

"Veza ,pošalji. Kip, sazvao sam vanredni sastanak, ostaćes ovde i poterati ove lenštine da mi konačno srede brod, remontuju pogon i počnu češljati svemir za našim izgubljenim brodovima.
Naoružanje da se spremi i dotera u operativno stanje"
naredjenje nije bilo potrebno ponavljati, posada se bacila na posao.

"Brze malo lenštine, čuli ste kapetana" zagrme Kip, gledajući svog prijatelja na ekranu interkoma u čijim je ocima sem umora i ogromne odgovornosti, video onu staru i poznatu rešenost

U brodskoj kantini, sastanak je počeo

"Mislim da većina vas ne zna zašto sam sazvao ovaj sastanak"
Neprimetan trzaj prođe Vajlovim licem.
"Kao sto vam je svima poznato..."
"Imas pogrešne koordinate"
iseče Mar Vajl uz ostar pokret vrata.
"Izvinite?"
"Da,imate pogrešne koordinate...Gospodine"
ironično ubaci Vajl.
"Oćes li biti ljubazan da obja..."
"Ne bih trebao"-iseče opet Vajl,"stvarno ne bih trebao...
Skodice vise nego sto ce pomoći."
"Zbilj..."
"da"-odgovori Vajl na svoj dosada već uvežbani način.
"A zast..."
"Zato sto bi moje objašnjenje dokazalo da ste vi gospodine idiot.
Štaviše,ne samo vi,već i navigator Rid,doktorka Gea,kao i administracija."
Spomenuta lica ustaše sa velikom furioznosću na licu ali ih Vajl iseče veoma brzom reakcijom,koja je donekle ličila na čuveni "Glas".
"Sedite dole".
"Hvala...sada bih voleo da nastavim..
.Naime,znati li možda kada je Stern bio naseljen?
Ne,ne znate. Jer ste,jelte,idiot. U svakom slučaju,Stern je naseljen negde oko 2453 godine n.e. , sto znaci da je od tada prošlo negde oko 1024,3 godine. Jesam li u pravu?"
"Drago mi je da jesam .A sada bih uputio jedno pitanje vama kapetane,i vama navigatore Rid.
Kada je osnovna koordinata prebačena na Galaktičko središte,sa Tere?"
"Pa negde oko 2700 go...Ja sam najveći magarac na svetu."
"Moguce. Ali sačekajte. Sada imamo još veći problem...Izračunao sam ovu koordinatu, prema Galaktičkom središtu, i pogađajte gde se upravo sada nalazimo?"
Pogledi se ukrstiše.
"Upravo tako. Nigde. Takva koordinata ne postoji prema Galaktičkom sredistu. Sto,gospodo,znaci,da smo mi u prostor-vremenskoj anomaliji."


Mar Vajl je sada znao i zašto sedi u ovoj neudobnoj stolici,pred neudobnim licima.
Zato sto su to sve,jelte,idioti.

Tenzija je polako ali sigurno rasla,obrnuto proporcionalno zvuku - vladala je mrtva tisina....
Kapetan ćutke ustade, prekidajući i jedno i drugo - a zatim mirnim hodom priđe Mar-Vajlu...
"Jeste li sig.." - "Da,siguran sam u to sto pričam a sto vaši idiotski mozg..."

Velika, teška pesnica prekide njegov piskavi glas, lomeći mu prednje zube i izazivajući pravu malu eksploziju plodnih bubuljica.
Posmatrajući podoficirevo telo kako besvesno klizi sa stolice,Kapetan obrisa ruku o njegovu uniformu i konstatova:"Niko ne prekida glavnokomandujuceg...a jos manje ću da trpim sirenje panike među posadom - da li je to jasno svima!"
Poslednje reci, ustvari čelik izliven u njima, prekidoše hipnotisanost ostalih prisutnih...
"Gea,budite ljubazni i pobrinite se za podoficira Vajla...Obavestićete me kada dođe sebi"
U plavim ocima se opet probudiše iskre "Razumem Kapetane."


"Za sve ostale - sve i da jeste tacno ono sto je podoficir upravo rekao,situacija je prilično jednostavna - dižite svoje lenje guzice i nastavljamo po planu - utvrdite stanje broda,posebno centralne memorije i evidentirajte sve pristupe navigacionom sistemu u proteklih 24 časa."
Kapetanov glas je oživljavao,spirao strah i očaj...Cak i Rid, koji je imao antagonizam prema bilo kojoj vrsti autoriteta, oseti smirivanje slušajući matorog smora kako urla, u svom elementu...
"Dok su vaše majke još uvek razmišljale hoće li dati vašim očevima, prolazio sam i kroz gora sranja tako da me blebetanje telep škarta sigurno neće potresti. Ova zajebancija nije rezultat greške - ovo je odrađeno- i tako mi svega svetog ,kada se budemo izvukli - neko ce da farba spoljni oklop broda,ali bez skafandera!"Moćni glas se prolamao kroz utihnule hodnike i ventilacione sisteme broda....
"Teslina Zora" ožive poput vernog psa koji je čuo glas svog izgubljenog gospodara



Bezzubi nizi brodski oficir Mar (F)ajl ležao je na krevetu. Bila je to jedna veoma ugodna radnja za njega,pogotovo iz razloga što su svi mislili da je onesvešćen.
"Jebi se i ti i konj na kome si dojahao" reče mu rečenica iz romana koji je čitao pre nepuna 2 dana.
Osećao je kako polako izlazi iz sebe,i prestaje da bude on. To ga je zbunjivalo,ali ne i plašilo. Plašila ga je vraška svrhovitost koju je osećao.
Pad nakon udarca uzrokovao je da slomi dva prsta na levoj šaci.
"Bas sreća",pomisli on"...drkam desnom".
Onda mu na pamet pade jos jedna rečenica iz tog romana:
"Veruješ li u zagrobni život? Mislim da je ovo to..."
Sa ovom misli on uronu u san  Koji nažalost trajaše sekundu....Grubo i naglo skidanje pokrivača natera ga da otvori oci..."Kako prijatan prizor,šteta sto nije noćna mora..." pomisli gledajući u narandžaste oci Aldebaranskog navigatora i mačju figuru koja se skrivaše iza njegovih leđa...
..."Ako fte dofli da fe ififite i fi malo - famo napfed - Kep je faljano odfadio pofao,ne mogu da fe bfanim fe i da `ofu"...prošišta kroz ostatke zubiju uz kišu pljuvačke, očekujući dalje udarce....
--"Jok lepi moj, imamo druge planove za tebe" Glas poručnice Say beše poput kapljanja divljeg meda ,sladak - nežan i poput košnice divljih pčela,pun skrivenih žaoka....Rid ga ćutke diže iz kreveta, prebacivši njegovu mršavu ruku preko svojih širokih ramena....
--Dok ga je odnosio iz stacionara Mar shvati da mu prija mešavina agresije,nostalgije i narkomanske ispranosti mozga koju je osećao u Ridovom umu....gotovo da ga je opet uljuljkivala u san,bez obzira na grubo povlačenje po sivo-plastično-metalnim hodnicima i prolazima...."Blaženi sedativi" pomisli - bili su dovoljno jaki da spreče njegov dar da dopre do bilo čijeg drugog uma...osim nejasnih refleksija misli mačkastog grabljivca koji ih je pratio....ali one mu se bas i nisu sviđale....
...Probudi ga grubo spustanje na pod...pod prostorije prepune displeja i holograma koji su svi zajedno pravili strobo efekat koji mu je cepao vid...."Navigacioni centar" - prođe kroz njegov umrtvljeni um - kao puko opažanje pre nego sto ga nežni dlanovi dugih noktiju ne okrenuše neljudskom snagom, tako da je mogao da vidi samo sužene dužice uokvirene žuto - zelenim prstenovima...
..."Ja i ti ćemo sada da odradimo nešto,....specijalno"osmeh otkri očnjake nešto duže nego sto bi trebalo da su u ljudskim ustima...
Rid je vec sedeo za konzolom, pokušavajući i dalje da pojmi sve sto mu je prokleta Say ispričala....Čekao je...
"Mar-Vajle,nas troje smo jedini na čitavom brodu za koje sam sigurna da nisu inficirani- a ti mali moj specijalni dečaće, čes mi pomoći da identifikujem to govance koje tako uspešno uništava ovu našu svemirsku kantu...a teta Say ce posle da bude dobra prema tebi..."
I pored blagog uzbuđenja koje oseti posle njenih reci ,ono sto je video u njenom umu ga natera da se nevoljno strese i ćutke poče da gradi telep-vezu sa njom...

--Kapetanu se nije svideo plan mačkaste spodobe,nije mu se svideo ni narkoman koga je povela sa sobom,nije mu se sviđalo ništa u prokletom limbu u kome su se nalazili,a najmanje mu se sviđalo ćekanje....
...Njegov pokusaj da pronikne u apsolutnu tamu koja se videla na centralnom displeju komandnog mosta prekide poznati glas...
...."Kapetane..."Uspe da izgovori Gea pre nego sto pade od iscrpljenosti....Pravo u snažne ruke Kapetana koji se u sekundi načao kraj nje....
..."Gea...kako se osećate" začu dok je polako i bolno dolazila sebi...i dalje je bila u Kapetanovom naručju....Oseti poznato peckanje u nadlaktici dok joj je sanitetski tehničar davao koktel glukoze i sintetičkih hormona...
...Nemoćno se nasmešila..."Nemamo vremena za to kako se ja osećam Kapetane....Gost u mojoj glavi koji me je naveo da "preuredim" centralu i one nesrecnike mi je ostavio podsetnicu...morate.. odmah... .. učinite nešto - krenuo ... na Say ...."
...Poslednje jedva čujne reci i bolni osmeh na dragom licu ucinise da Kapetan oseti led u svom srcu....Najnežnije moguće spusti besvesno Geino telo na nosila,a zatim - sa pogledom crnjim od neprozirnog mraka u kome se njegov brod nalazio krenu da ubije....

...Mar Vajl se poput struje energije kretao brodom,od uma do uma - tražeći anomaliju, Say ga je pratila poput parazita vezana za njegov gotovo beskonačno snažan tok teleblah-blaha....
...Sve na sta je nailazio bejahu poznate mu prljave tajne,skriveni gresi,ocaj koji vladao svuda ispod osmeha...ali to bejahu ljudski parametri....nije mu bilo jasno...a onda,u sekundi oseti prisustvo...toliko blizu da je za sekund pomislio da se skrivalo u njegovom umu....
"Vraška svrhovitost, jel je osećas? Produženje ljudske rase? Velika greška"-progovori Vajl ćutke,i Say ga je ćula.
"Sta si otkrio"-nastavi ona njihov ćuteći razgovor,ali on izbeže odgovor. Bar na taj tren.
"Zanimljiv rasplet,uistinu"
"Znaš ko je uljez na brodu?"
"Sve zavisi na koji od 12 brodova pored nas misliš..."
"Pored...zaboga,ne postoji ni jedan brod pored nas u okrugu od 5 svetlosnih godina!"
"Opet zavisi kako poimate to...MI"
"Gubim te..."
"Vidiš...fakat je da smo u svemirskoj anomaliji...fakat je da je kapetan idiot...i fakat je da su ovi vestački zubi veoma sakati...A fakat je i da je svaki,bas svaki,od 12 brodova pored nas,brod pod imenom "Dawn of Tesla"."

Ova rečenica koju je izgovorio Mar Vajl čula se iz usta ostalih Mar Vajlova u tom trenutku na još 10 brodova...na preostala dva im je sve bilo jasno...

“Počinje.."
reče Mar.
"Šta? “
Uplašeno povika Say
"Svesni smo jedno drugih....Svih 12 -torica...Svesni smo...Mar Vajlovi...Da li me čujete?"-рекоше 12 Мар Вајlова.
U tom trenutku ulete kapetan u prostoriju...

"Sta je sada, sto mu crnih rupa? " zagrmeše glasovi kapetana duž cele ne-vremensko-prostorne anomalije.

.
"Kapetane, brodovi se umnožavaju strahovitom brzinom....bojim se..." prekide glavni inženjer, nagnut nad svojim terminalom proučavajući holo projekcije. Na hiljade holo projekcija sa hiljadu Teslinih Zora je prikazivalo isti rezultat.

Ti si inženjeru jedna prokleta kukavica, i žao mi je sto te onomad ne dezintegrisah. Čega se sada bojiš, vaško jedna?"

Susrećući njegov pogled, kapetan po prvi puta ugleda odlučnost u njima.

"Ova anomalija nije prirodna tvorevina, kapetane. Ovu anomaliju je neko napravio sa nekim ciljem. Mislim da je anomalija klopka, a mi u sred nje. Sada mi je jasno zašto su aveti pobegli odavde...."

Izveštaj inženjera je stisao sve na mostu. Kapetan je trljao bradu i razmišljao na glas...
"Glahi su preglupi za tako nešto...zato su se i oni utrtili...hmmm, znaci, zaglavljeni smo ovde, brodovi se kote nenormalnom brzinom, kao i mi....inženjeru, dalje, da čujem vaše mišljenje"

Po prvi put, glavni inženjer oseti poštovanje u kapetanovom glasu. Sumirajući rezultate sa svog računara, inženjer nastavi
"Ovaj prostor, anomalija ili sta več, je veštačka tvorevina. Ne znam kako i otkud, ali je tako. Mislim da je nekako povezana sa subsvemirskim crvotočinama, ograncima u istim tim koridorima... Senzori mi javljaju da ima i nema dimenzije, sto znaci da bi mogli
Sačuvana

...We'd better get back, 'cause it'll be dark soon, and they mostly come at night... mostly...
Sal
Banovan korisnik
predsednik


Poruke: 5.649
Ugled: +28/-10
Starost: 49
Lokacija: In the face of the place
Slike: moj album
Pol: Muškarac
Van mreže


WWW
« Odgovor #2 poslato: 01.12.2007. 18:05:07 »

putovati celu večnost najvećim hiperbrzinama okolo, i opet ne bi došli do kraja. Drugo, brine me ovo progresivno množenje nas samih...naslućujem.."
Prekinuvši svoje izlaganje, glavni inzinjer je prebledeo...odsjaji holografskih šara su mu jasno isticali bledilo na njegovom licu.

"Govori dalje" naredi kapetan.
"Kapetane, upravo..ako se nastavimo progresivno množiti ovom brzinom, anomalija ili sta koji đavo ovo jeste, bit ce ispunjena nama...neće ostati ni jedan milimetar prostora unutar ovog sranja...onda, onda ćemo implodirati sami u sebe..ja ne razumem, ali pogledajte podatke..."

Kapetan odgurnu inženjera i stade sam proučavati panel.

"Do đavola, inženjer je u pravu" promrsi..

Zamka, klasična zamka...razmišljao je kapetan..

Pozvao je svoj računar i po prvi puta izgovorio pristupni kod pred svima.

"Naredjujem totalni prekid svih izvora energije za 10 minuta"

Hladni glas računara je dominirao mostom
"Zahtev odbijen. Kršite osnovnu direktivu. Zahtevam autentifikaciju”


"Kip, pripremite posadu za nedostatak svetla i vazduha. Sabijte sve na most i u kantinu. Hermetički zatvorite odjele i spojite inženjerov i moj računar na minigenerator iz kapsule za spasavanje.
Pušači, spremite svoje upaljače, vraćamo se u ranu istoriju čovečanstva...

Ova klopka crpi energiju iz nas samih, i ako sam u pravu, širenje će prestati kada ukinem sva napajanja. Idem da odradim autentifikaciju, a ti inženjeru, gledaj da prespojiš par senzora, trebaće nam. Bombama sto plutaju javite aktivaciju za 15 minuta. Neka nam je bog u pomoći, molite se da sam u pravu.."

Nakon kapetanovog odlaska sa mosta, nizi oficiri su počeli izdavati komande odeljenima interkomom.
Glavni inženjer, u polupaničnom strahu je počeo vršiti proračune sumanutom brzinom.
Kolika god kukavica bio, ipak je njegova racionalna svest proradila. I njegova glava je bila u pitanju..

Nije mogao a da se ne nadivi kapetanovom geniju. Svaka linija na holografskoj projekciji izvrnutih zakona fizike je potvrđivala kapetanovu pronicljivost. Naredbe svom računaru je izgovarao sve brze i brze, dok su mu teške kapljice znoja padale na panel. Znao je da mu je preostalo par minuta do totalnog mraka. Nakon toga, bog zna...blesak miliona bombi u ovom prostoru bez dimenzija ce biti nešto najstrasnije sto je ljudska ruka ikada izazvala. Po računaru, tolika sila bi bila dovoljna da razori jedan celi solarni sistem, ali u normalnom, prirodnom svemiru...

Teslina Zora bi po svim zakonima trebala biti rastočena u subatomske čestice, ali proračuni su pokazivali drugačije...

Konačni proračun. pola oficira sa mosta su se okupila oko inženjera, hladnog i bez pokretnog držanja išćekujuci krajnji rezultat.

Kapetan je ušao na most. Niko se nije pomerio.
"Kukavice, igrate se procenata? Mars svi na svoja mesta, mrak nastupa za jedan minut"
"Inženjeru, koliki procenat si nam smučkao tu?" pitao je glavno komandujući, odgurnuvši inženjera u stranu.

Procena očuvanja strukture broda 72%

bleštala je projekcija...

"Dečice, držite se....mrak za 10 sekundi. Spoljni senzor 3341 držati aktivnim, inženjerov panel takodje. Štit i oružani sisteme programirati na 100%, da budu spremni nakon "buđenja". Životni sistemi takodje. Ostale gluposti me ne zanimaju, dokle god ne troše ni milivat energije."

Mrak je preplavio most...mrak i beskrajna, jeziva tisina. Svi brodski sistemi su stali. Mrtvilo se uvlačilo u srca i umove posade.

"Jeste li se utrontali, kukavice" zagrmeo je glas svemogućeg. "Inženjer, prestani jecati i zajaši svoj panel. Želim izveštaj. Jesmo li se prestali kotiti?"

Glavni Inzinjer, sada sredisnja i jedina osvetljena tačka broda je počeo izdavati šapatom komande jedinom aktivnom računaru na brodu. Senzor br 3341, jedini "budni" senzor, je usmerio svoje snage na vizuelni sken okoline i prosleđivao podatke inženjerovom računaru.

"Kapetane, množenje je prestalo, hvatam signal sa svih bombi istovremeno. Detonacija za 30 sekundi"
Glavni inzinjer nije mogao sakriti drhtanje glasa. Nije ni želeo. Znao je da svi ostali na mostu dele njegov strah, strah od nadolazeće smrti.

"Blago ostatku posade, nemaju pojma sta se zbiva. Misle da maskiramo energetski trag..."
zadnja izgovorena rečenica, šapatom, je došla negde iz komunikacija...bleštavilo koje je prodiralo kroz oklop Tesline Zore, blistavilo milion sunaca je prekinulo šapat, pretvorivši ga u ženski užasnuti krik koji se rastoči i stopi sa tisinom koja je trajala i trajala, eonima možda.
Kapetan polako otvori oci očekivajući da lebdi u otvorenom svemiru zajedno sa krhotinama svog starog broda. Međutim prizor u kome se našao ne beše nimalo sličan njegovim očekivanjima
Sve sto ga je okruživalo bese snežna belina kojoj se nije mogla odrediti granica, spusti pogled  da vidi na čemu to zaboga stoji i shvati da je nag. Instiktivno pokri svoju golotinju rukama. Tad primeti dobro poznati miris, ispunjavao mu je nozdrve i igrao se sa njegovim osećanjima. Podsećao ga je na nešto drago ali bilo je tu i doze straha. Onda odjeknu glas toliko glasno da je pomislio da ce mu popucati bubne opne.
-Za Boga miloga, sta to ti misliš da radiš? Povika glas.
-Majko! Zamuca zbunjeni Kapetan.
-U kakvu si se sad glupost uvalio? Na sta si uopšte mislio, ooo nemoj mi reci, Znam te ja odlično. Glava ti je večito u oblacima a oci na ženskim stražnjicama. Nikad nećeš da mučneš glavom.
- Ali, majko moji ciljevi su plemeniti! Zakrešta Kapetan i dalje stiskajući svoju ogoljenu muškost.
-Nemoj ti meni da pričaš o plemenitosti, ko da ja ne znam sta je to. Ne umeš ti da slušaš sta drugi ljudi pokušavaju da ti kažu. Zato i upadaš stalno u nevolju. Ko da ču da živim večno i da te non stop vadim iz govana. E pa da znaš da to vise tako neće moci. Sada ćes da se vratiš tamo da rešiš taj problem sam i da prestaneš da izigravaš najpametnijeg na svetu. Jesmo li se razumeli?
- Da majko!
-I još nešto, ako znaš za Boga miloga, počni da slušaš sta ti drugi pričaju, nemoj da blesiš okolo ko neka bena. Sad mi se gubi s’ očiju I nemoj da mi se pojavljuješ dok ne središ tu pizdariju u koju si upao.
 U deliću treptaja oka Kapetan shvati da se nalazi u svom brodu dok ga za rame drmusa glavni inženjer, on pogleda u to sumanuto lice i reče:
-AA, sta? Sta 'oćes bre ti? Inženjer ga čudnovato pogleda i reče:
-Zar me niste čuli?
-Ne, izvini malo sam se zamislio, sta si ono hteo da kažeš?
-Zar me niste čuli?
-Ne, izvini malo sam se zamislio, sta si ono hteo da kažeš?
..
Kapetan, sav zbunjen osvrnu se po mostu tražeči tragove realnosti koji su mu umakli detonacijom klopke...onda priviđenje koje mu je nateralo suze u oci.

"Možda smo sada svi mrtvi, a možda smo i pod uticajem aveti..." razmišljao je kapetan, nesvestan uzdaha olakšanja, suza radosnica i ostalih emocionalnih izleva posade mosta...

"Kapetane, da naredite uključivanje sistema? Znate, slepi smo i dalje..." Zagledavši se u izvor rečenice, kapetan ugleda svog prvog inženjera, po prvi put sa nekim novim, čvrščim pogledom u njegovim inače nesigurnim ocima...

" Da, da...u pravu ste inženjeru...kompjuteru, po primarnoj direktivi mojoj ličnoj, pokreni brodske sisteme i izvrši autentifikaciju mog glasa" izgovorio je nesigurnim tonom..

Aplauz desetine parova ruku je prigušio glas brodskog glasa, glasa kompjutera.
Kapetan je i dalje razgledao okolinu, tražeći potvrdu svoga fizičkog bitisanja.
Milioni misli su mu strujali sinaptičkim vezama njegovog mozga koje su se slivale u jedno prosto pitanje..
"Kapetane dođavola, naredite vise Tesli da da koordinate, 3341 senzor je mrtav, slepi smo. Po udarima na oplatu broda izgleda da smo u nekom pojasu asteroida, molim vas, kapetane"

Predhodna vizija majke, kao i nedefinisani i novi strah od zaposedanja aveti kroz deja vu su mu blokirali um.
Oštar bol na obrazima su ga uverili da je ipak on kao on, tu na mostu svoga broda.

Refleksno, ruka mu je uhvatila ruku, sprečavajući je da mu opet nanese bol...

Jasnoća slike realnosti mu je konačno zaposela svaki deo njegovog uma. Prikaze i sumnje su nestale u dubinama njegove memorije.
"Ovaj put ti opraštam, kukavice..." izgovorio je.."neču te streljati zbog šamaranja kapetana, jer si toliko ružan da bi te i metak zaobišao" Smešak na glavnokomandujućem licu je razbio ozbiljnost njegove izjave.
"Tesla, daj ovim neradnicima koordinate, diži štitove na maksimum i pošalji na terminale inženjerije izveštaj o šteti. Prosledi u med centar bio podatke svakog člana posade i aktiviraj oružja. Komandu prepuštam dežurnoj posadi mosta"

Glas kapetana je zagrmeo, i teslin AI je komande izvršio u mikrosekundama...

krećući sa mosta sa namerom da se lično preda u med centru teletabisima i njihovom skenu na avete, zacu glas mlade oficirke iz komunikacija

"Kapetane, ja ne..ma pogledajte...primam signal od ostala dva broda..nisam sigurna, ali senzori..vidite sami..."

Osmeh mu je zatitrao na licu, jedan od retkih tokom ove naopake misije…

“Dajte da vidim to…”
zabrundao je, sedajući za konzolu veze..

Nije bilo sumnje, radio far oba broda je nakon AI-eve enkripcije potvrdio da se zaista radi o njihovim izgubljenim brodovima…

Iznenada, jak udar potrese brod. Pojedini članovi komandnog mosta su se zateturali, neki su pali.

“Sto mu paklenih supernova, još niste digli štitove? Zar ne vidite da smo u samom srcu asteroidne klonjare?
Navigatore, jesi li više ustanovio u kom glupom kvadrantu kog smrdljivog pojasa se nalazimo?”

“Ne još, kapetane….imamo smetnje usled restarta sistema za…”

“Pali motore budalo i vadi nas odavde, hoćeš da plutamo mrtvi i zaleđeni kao hrana za glahe po svemiru?”

“Razumem, kapetane, ali ne znam koji kurs da odredim…znate, izgubljeni smo zasada..”

Novi udar o oplatu broda je bio amortizovan podignutim štitovima.

“Zadrži radio far naših brodova, idemo ka njima…
Izmanevrišite mi brod iz ovog rudnika i javite mašinskom da sredi sve za hiperskok”

Užurbane komande podčinjenim su vratile most u svoje redovno stanje.
Kapetan je napustio komandnu prostoriju i sazvao sastanak u svojim odajama.

“Dakle, ovako stoje stvari….”
Započeo je glavnokomandujući sastanak, šakama naslonjenim na sto svoje male, ali funkcionalne sale za sastanke u svojim odajama.

Zagledao se svakom od svojih oficira ponaosob u oči…

“Izvukli smo se iz one anomalije, Stern nije na mestu, ali nakon detonacije klopke nismo sigurni da li se vratio u svemir ili je ostao tamo.
To su naravno moje pretpostavke o sudbini kolonije.

Smrdljivi insekti zveckaju opasno oružjem, zaboravili su prošli rat.
Aveti nisu kao sto je opšte mišljenje bilo mit, nego realnost koju smo iskusili.

Naši zaostali brodovi su locirani, i ne pitajte me kojim đavoljim trikovima smo nabasali na njihov far.

Ova kršina od mog broda nastavlja da se raspada intenzivnim tempom, a posadu boli uvo…samo jedan drugom teraju inat i prave zvrčke.”

Snažno je lupio šakom o sto.
“To vise neču da tolerišem, nadam se da sam bio jasan”

Režeči ton u njegovom glasu nije dao nikome od oficira da progovori.

“Uprkos svemu, ima da nastavimo misiju…znam da Gahi nešto muvaju sa našim kapsulama, i tako mi boga, neće im to proći….

I što je ironija cele stvari, ne znamo ni gde se nalazimo, nemamo podatke za skok…”

Pogledao je poručniku Reed-u u njegove narandžaste oči i pitao..
“Je’l ti narkomančino, jesu li tvoji više sračunali gde smo, ili si opet nadrogirao toliko da ne znaš gde se nalaziš?”
Poručnik je ćutao neko vreme i odgovorio
“Kapetane, uz svo dužno poštovanje, opaska vam nije na mestu.
Jako sam svestan svog zadatka i trudim se maksimalno da ga izv..”

“Ti Aldebaranski izrode…”
zagrmeo je kapetan…
“ne jednom si moju posadu i moj brod kao i celu misiju doveo u opasnost zbog svojih narkomanskih sklonosti…tvoja pravdanja ne vrede ni čestice zvezdane prašine.
Nisam te ubio dosada jer si jedini koji ima zaboravljeno znanje galaktičke navigacije. Zato, odgovori. Gde se nalazimo?”

Rid je progutao knedlu i spustio svoje narandžaste oci na sto.
“Kapetane, dao sam svom odeljenju precizna uputstva…očekujem izveštaj uskoro. Samo je pitanje minuta…”

“Videćemo, poručniče..videćemo..”
Muk u maloj Sali je bio težak kao nedostajuća planeta Stern.

“ I za kraj, čim dobijemo naše trenutne koordinate, to jeste, ako ih ikada dobijemo, želim da se uspostavi komunikacija sa mojim brodovima, pa makar Rid glumio poni ekspres kurira na leđima Aveti..“

Neumorne, čelične oči komandanta su počivale na poručniku Rid-u.

“Ovde poručnik Rid. Šta vi devojčice radite kog crvenog patuljka? Jeste li više ustanovili gde se nalazimo, ili da vas pošaljem sa kompasom u vakum?“

Ridovo obraćanje interkomu je narušilo autoratitivnu mrtvu tišinu podčinjenih u maloj sali.
Kapetan je, nakon Rid-ovog obraćanju svojim podoficirima, gledao na njega drugačijim očima.

“Izgleda da ti droga nije sav mozak ispila, poručniče…Ako ništa, znaš sa svojim narkomanima iz navigacije…
Sada, pošto sam vas izvestio kako stvari stoje, želim da čujem vaše izveštaje, sugestije i predloge.
Poručnice Saj, vi prvi“

Svoje mačkaste oči je podigla sa svetlećeg stola i fokusirala ih u kapetanove.
Ostali prisutni su je gledali, čekajući njeno izlaganje.

Njen zvonki glas je prekinuo tišinu.
“Kapetane, po vašem naređenju sam iskenirala celi psi univerzum i ostvarila neku vrstu kontakta sa avetima.

Njihova misaona logika je nejasna, mislim da se otimaju za svoju slobodu.
Osetila sam veliki osećaj krivice, kao i pritajenu mržnju ka svojim tvorcima.
Daljnim pokušajima komunikacije sam ustanovila da žele svoju slobodu koju im sputava nekakav generator psi polja, za kog smatram da je odgovoran i za nastanak onih van dimenzionalnih klopki.
Oni znaju lokaciju generatora, ali su nemoćni pred fizičkim stvarima, to jeste oni su ograničeni na psi univerzum.
Takođe smatram da su nas zaposeli u cilju komunikacije, da nam daju koordinate generatora.
Komunikacija je pogrešno shvaćena, jer kao što sam rekla, njihova logika je nama jako teško za pojmiti. Zato osećaji straha i panike za vreme napada.

Molim za dozvolu nastavka komunikacije, da potvrdim svoju teoriju.
Smatram za primarno da to rešimo, kapetane…Klopke se množe velikom brzinom po svemiru, Glahi nešto spremaju, aveti nas upozoravaju, to je očito.“

Rid nije mogao a da ne odoli
“Vidi, vidi….naša mačkica je odradila domaći….“

“Za razliku od tebe, jesam….“

“Rid, marš napolje“
Procedio je kapetan kroz zube

“Ali kapetane, ja, ovaj sastanak…“

“Napolje !! I da si se vratio sa našim koordinatama u roku od deset minuta“
Zagrmeo je glas komandanta u maloj sali

Rid je ustao sa svog mesta i demonstrativno napustio skup.

“Saj, imate sve slobode da nastavite komunikaciju, smatram vas ključnim za rešenje tog problema. Ako treba zanemarićemo našu primarnu misiju. Ona insektna gamad opet zveckaju svojim zubima, ali neće dok sam ja živ..

Poručniče Lan, u kakvom je stanju moj brod. Mirišem nevolju….

Lan je ustao i u stavu mirno započeo svoj raport.
“Kapetane, svi sistemi su operativni 70 posto.
Boravak u klopci i izlazak iz iste su naneli ogromne štete, ali moji tehničari ih uklanjaju velikim naporima.
Procenjujem da će brod postati 100 posto operativan u narednih 8 časova“

“Naouružanje i štitovi?“
“Svi sistemi naoružanja su 100 spremni, modifikacija lasera i senzora za Glahovske brodove su završeni“

Sačuvana

...We'd better get back, 'cause it'll be dark soon, and they mostly come at night... mostly...
Sal
Banovan korisnik
predsednik


Poruke: 5.649
Ugled: +28/-10
Starost: 49
Lokacija: In the face of the place
Slike: moj album
Pol: Muškarac
Van mreže


WWW
« Odgovor #3 poslato: 01.12.2007. 18:05:51 »

“Vrlo dobro, Poručniče….
“Alijena, dete…kako stoje stvari sa sistemima života?“

“Kapetane, svi sistemi rade na optimalnom nivou, sem reciklaže vode.
Pitanje je sati kada će problem biti uklonjen, zalihe su više nego dovoljne“

“Vrlo dobro, zadovoljan sam vašim radom…Dete, ti i poručnik Lan ste slobodni da se posvetite svojim redovnim dužnostima. Očekujem izveštaj kada se svi problemi otklone.
Idite“

“Razumem, kapetane“
Odgovorilo je dvoje oficira u glas, da bi se malo zatim uputili iz sale.

“I klonite se drapanja po zabitim mestima broda, imamo mnogo posla da uradimo.
Biće za to vremena deco….“
dobacio im je kapetan. Dvoje mladih oficira su mu oduvek bili simpatični, njihova disciplina i ozbiljnost u radu su bili za svaku pohvalu.

Dvoje poručnika je zastalo na vratima i crveneći pogledali jedno u drugo, pa u prisutne pre nego što su žurno napustili skup.

U maloj Sali su ostali samo Gea i on.
Tišina je bila teška srazmerno njihovim osećanjima jedno za drugo.
Kapetan je prišao maloj komodi i iz nje izvukao flašu prastare rakije sa Tere i dve čašice.

“Gea, napokon smo ostali sami…želite jednu čašicu? Uveravam vas da je prava Teranska šljivovica u pitanju, po receptu mojih prededova. Onomad su je smatrali lekovitom, u malim količinama, naravno…
Smatram da vas kao glavnog lekara na mom brodu to mora interesovati.
Dozvolite…“

Nasuo je obe čašice i jednu pružio Gei.
Prihvatila je čašicu i pomirisala sadržaj.
“Kapetane, ovo miriše božanstveno. Živeli!“

Primakla je čašicu svojim kao krv crvenim usnama.

“Samo malo, Gea…jedna ispravka…“

“Da?“

“Recite živeli Nebojša…znate, to je moje pravo ime“

“Ja, oprostite, ali ja nisam znala…sumnjam da iko od posade to zna. Zaista, lepo i retko ime..mislim da ga dosada nikad nisam čula“

“Ha, posada…kladim se da ne znaju ni poreklo imena mog broda“
“Ja sam nešto načula o jednom vrsnom naučniku, maltene geniju koji nije bio skroz shvaćen u svoje vreme i čije su ideje i eksperimenti graničili na ivici nauke..“

“Dobro ste obavešteni, Gea…samo da dodam, on je bio sunarodnik mojih pradedova, pripadnik jednog malog ali jako ponosnog naroda, istorijski nepravedno kažnjavan od većih sila, ali svaku nevolju uzdignute brade dočekivao.
Odatle i moje retko ime…“

“Pa, kapetane Nebojša, živeli!!“

“Živeli, Gea“

Kapetan je jednim gutljajem ispio jaku rakiju u sebe.
Gea je pokušala isto, ali se zagrcnula i zakašljala.
Suze su joj potekle i hvatala je dah. Kapetana je to sve zabavljao i počeo se smejati, po prvi put u toku svoje misije.

Nasuo je još po jednu čašicu i pružio jednu Gei.
“Gea, hrabro…klin se klinom izbija, tako su moji stari govorili..i verujte, deluje. “

“Ja ne znam, nisam baš sigurna u to…“

“Moji oficiri nisu kukavice, Gea, i oni savesno izvršavaju naređenja…dakle?“
Pitao je kapetan kroz smeh…

Hrabro je ispila i drugu čašicu, ovaj put sa blažim posledicama..

Gledajući njene vlažne oči, njene poluotvorene usne i rasutu crnu kosu, kapetana su opet obuzela romantična osećanja ka Gei, koja je hteo da satre zarad misije.

Znao je da će to sve teže i teže ići.

“Ako ste došli sebi od pića, molio bih da mi nešto kažete o zdravstvenom stanju moje posade“
Pokušaj da se uozbilji nije mu sasvim pošao za rukom.

Gea nikada, kao i ostatak posade, nije videla da se kapetan smeje.
Prihvatila je to bez iznenađenja, kao nešto sasvim normalno.
Znala je da gaji određena osećanja ka tom čoveku, koja nisu bila samo poštovanje i divljenje.

“Kapetane, fizičko stanje posade je sasvim solidno. Ja brinem o njihovom psihološkom stanju. Zar ne mislite da ste ih pritisnuli previše? Nekada zaista umete da ih bezpotrebno
šikanirate..“

“Gea, moja posada je sastavljena od najboljih oficira Tere i njenih kolonija. Oni su nada umirućeg čovečanstva. Gvozdena disciplina je imperativ za efikasnost izvršenja misije.
Verujte, Gea, moram tako. Ulozi su preveliki, sve nade su uložene u nas.

Ja nemam prava da to ugrozim, nemam prava da izneverim.
Ja nemam izbora. Nadam se da to razumete“

“Kapetane, nisam dovodila u pitanje vaš način komandovanja…ali razumite da mi je zdravlje posade prioritetno, fizičko i psihičko…“

“Razumem, Gea, što me dovodi do sledećeg pitanja..znate, imam srčanih tegoba“

“Kapetane, vaši bioskeneri nisu ništa zabele…“

“Moje tegobe Gea ne mogu nikakvi senzori da zabeleže“
Kapetan je priznao poraz. Prvu bitku koju je izgubio, bitku protiv sebe i svog autoriteta.

Gea je zanemela. Kapetan je ćutao. Mala sala je bila nabijena emocionalnim nabojem.
Prišao joj je i spustio svoje usne na njene.
Prihvatila je poljubac bez otpora, prihvatila kao nešto spontano i dobrodošlo.
I nadasve lepo.

Rezak zvuk turbo vrata je prekinuo čaroliju.
Oboje su se nevoljko okrenuli ka izvoru zvuka.

Rid je stajao na ulazu u malu salu, raširenih usta.
Šeretski osmeh mu zaigra na licu…

“Kapetane..ahmm, ja se izvinjavam, ali naredili ste mi da se vratim sa našim koordinatama…evo ih…“

Nije znao šta da Rid-u odgovori.
Ako se Rid izlaje pred posadom, disciplina će opasno da padne. To nije smeo da dozvoli.

“Poručniče, pristupi da vidim mape“

Rid je sa zebnjom pristupio. Predobro je znao narav svog kapetana.
“Izvolite mape“

“Pusti sada mape, Rid…vidiš, doktorka mi je pregledavala upalni proces zuba, i sada nisam u stanju da gledam mape. Idemo na most, pa ćemo tamo…“
Odgovorio je kapetan Rid-u.

Gea, uprkos svojoj zbunjenošću, je uspela da se nasmeši kapetanovoj neprilici.
“Ipak je on samo muškarac, uhvaćen na delu.“
pomislila je.
“Idem do ambulante, kapetane…“
Izašla je i dalje se smešeći kapetanu….

“Rid, nadam se da ćete prećutati moje eksperimentalne metode lečenja upalnih procesa…znate, ne bih mogla da prihvatim veliki broj pacijenata koji bi se javili“

Nije mogla a da ne pecne svog zbunjenog kapetana, dok joj je srce divlje lupalo.


Na mostu, sve oči su bile uperene na veliki panel.
Ridovo odeljenje je odradilo posao, i rezultati su svetlucali u maloj kontrolnoj sobi Tesline Zore

“Kapetane, nalazimo se na ivici kvadranta pod kontrolom Glaha.
Njihovi senzori nas nisu otkrili, jer smo zaklonjeni asteroidima. Imali smo sreću u nesreći.

Kao što vidite, naši brodovi stoje nepomični na sedam zarez dva parseka odavde.
Takođe, senzori javljaju da su opkoljeni sa tri Glahijanske ratne ptice.
Sve ostale informacije su nam sa ove daljine nedostupne.“

“Vrlo dobro, Rid…primio sam izveštaj o stanju broda, svi sistemi su sto posto operativni.
Tehničko je modifikovalo štitove i oružje, naši tamo plutaju opkoljeni smrdljivim larvama a mi se ne smemo ni mikrona pomaknuti odavde…zaista divno.“

Svi na mostu su ćutali i slušali kapetanova razmišljanja.
Znali su da je sada u svom elementu.

“Rid, kako bi stupili u kontakt sa našim brodovima…imaš li ideja?“

“Ne, komandante..svaki signal, ma koliko kodiran bio, otkrio bi larvama našu lokaciju..“

Kapetan je izkezio zube. Svidelo mu se Ridovo poređenje Glaha.
“To sam i mislio…znači, jedini način da dođemo do naših je direktan sukob sa larvama.

Taktičko, razradite optimalni plan napada. Uključite velike brzine manevrisanja, one njihove kante su trome kao rage..ja to znam najbolje…

I tako mi boga…ako našima fali dlaka sa glave, želim njihove komandante zarobljene.
Kada krenemo, želim da veza proveri stanje posada, ali na moj signal, ne ranije.
Ne želim da im naude, sede tamo kao glineni golubovi.
Kip, šta misliš, možemo li?“

Prvi oficir je zamišljeno gledao u panel.
Nakon par sekundi, odgovorio je
“Kapetane, mi nemamo drugog izbora. Nije pitanje možemo li, nego kako da to odradimo efikasno bez gubitaka.
Njihove klopke su dokaz da nešto smeraju…Mogu da se opkladim da su se dočepali našeg biomaterijala, skontali da odumiremo i žele da nas dokrajče.
Nisu naučili lekciju, moramo da im je ponovimo.“

“Tako je, i ja moslim isto.“
Taktičko, nahranite kompjuter svim podacima, ne zaboravite naše brodove..
Poručnik Lan će voditi kontrolu paljbe i znam da me neće izneveriti..jel tako, sinak?
Mislim da su naši OK, ne bi ih držali onako opkoljene.

Veza, sve o klopkama, namerima Glaha i ostalo pošaljite ne Teru, za svaki slučaj…nikad se ne zna…
Želim plan napada što pre….“
Sačuvana

...We'd better get back, 'cause it'll be dark soon, and they mostly come at night... mostly...
Sal
Banovan korisnik
predsednik


Poruke: 5.649
Ugled: +28/-10
Starost: 49
Lokacija: In the face of the place
Slike: moj album
Pol: Muškarac
Van mreže


WWW
« Odgovor #4 poslato: 02.12.2007. 19:16:56 »

“Komandante, hvala što ste došli uoči napada, ali dospela sam do njih…konačno sam prodrla u njihov mentalni sklop.
Vidite, kao što znate, aveti su veštačka mentalna biča koja egzistiraju isključivo u psi univerzumu, prostoru između različitih dimenzija“

“Saj, ne ponavljajte mi stvari koje znam. Govorite šta ste saznali, napad samo što nije otpočeo“

“Komandante, oni su me kontaktirali na svesnom nivou“

“Šta to znači, ne pratim vas“

“Znači da razgovaram sa njima kao sa vama, sada…“

“Odlično, Saj, odlično…i šta kažu?“

“Kažu da odložite napad, kapetane….vaš plan da iskočite iznad njih iz hipersvemira je osuđen na propast“

“Na propast? Zašto…šta je to nama i našim taktičkim kompjuterima promaklo?“

“Kao što sam vam počela objašnjavati kapetane, oni obitavaju između dimenzija, gde posebno obdareni ljudi, kao ja, mogu da dosegnu tapkajući u mraku….“

“Saj, dajte mi činjenice i zaboga popustite me sa vašim mentalnim teleblahbah akrobacijama, jer ja to ne razumem ništa“

“Onda ovako, kapetane…klopke, u koju smo mi jednu uleteli, se takođe nalaze između dimenzija, ili takozvanom psi ili blahbah univerzumu.
Aveti su od početka pokušavali da nas upozore na iste, i da nam ukažu na plan Glaha“

“Koji plan, Saj…imam neke sumnje, kažite…“

“Stvarajući Aveti zbog nemogućnošću nošenja sa našim oružanim snagama, uočili su određene anomalije u prostoru, to jeste otvorili su prolaz u psi univer.
Kako su u tome uspeli, ne znam…velika stvar je otvoriti portal u drugu dimenziju, ali kapetane, zaustaviti taj prolaz jedan foton daleko od druge dimenzije i imati fizički ulaz u psi univer je fantastično.“

“Saj, pratim vas donekle, ali molim vas prestanite mi te blahbah servirati i diviti se nauci smrdljivih larvetina. Da li da opozovem napad, i žašto…objasnite.“

“Opozovite napad kroz hipersvemir, jer ćemo završiti opet u klopci
Glahi su oko lokacije naših brodova posejali na milione takvih portala, znaju da smo i kako zbrisali iz jedne i modifikovali su ove. Trenutno se nalazimo na samom rubu jedne.“

“Zašto da verujemo u to, Saj“
“Kratko i jasno, kapetane…mogli su nas pustiti da uletimo i nestanemo zauvek….mi, kolonije, Tera..sve ljudsko bi zauvek nestalo u klopkama da nas aveti nisu kontaktirali.“

Kapetan je zaćutao, kao i Saj.
Naredio je obustavu napada, kao i povlačenje u asteroidni pojas.

“Kapetane, plan Glaha je da vas namame u klopku vašim brodovima, ugase generator klopke i mi bi jednostavno nestali…to je gore nego umiranje, kapetane.
Kada umrete, odoste u psi univer, tako mi se čini…ali kada nestanete, nestaje vaša kompletna istorija, što opet vuče implikacije u vašem mestu rođenja, odrastanja i tako….“

“Saj, da li vi to meni govorite da su Glahi želeli ne da porobe Humanoide, nego da izbrišu sve ljudsko iz istorije univerzuma, zajedno sa svim planetama gde ljudska noga kročila?“

Muk je preplavio Sajinu malu i tesnu kabinu koja joj je uglavnom služila za meditaciju i svoje perverzne seksualne igre.

“Zašto nam Aveti pomažu, Saj?“

“Zato što oni imaju moral, ili ekvivalent…vidite, insekti kada bi uspeli sve kolonije sa Terom da uvuku u klopku, jednostavno bi ugasili generatore koje te klopke održavaju i nastupilo bi trenutno brisanje sveg ljudskog bitisanja.
Takođe, znaju da bi i oni u tim klopkama završili, jer larve ne bi više imali potrebe za njima“

“Pa, jesu li se oni odmetnuli ili šta?“

“Ne, Kapetane…Glahi misle da Aveti poslušno švrljaju po kvadrantu u potrazi za našim umovima“

“Kada opet komunicirate sa njima, Saj“

“Upravo sada, kapetane…oni su ovde sa nama, znate…“
Kapetan je gutao knedle…nije mu se dopalo što mu se neki entiteti motaju po brodu i zaviruju u svačiji um.

“Zahtevaju da razgovaraju sa vama, u stvari da vam prenesu tehničke detalje njihovog naoružanja ….“

“Kako da ostvarim komunikaciju?“

“Ovako, kapetane…dozvolite mi…“
Poručnica je ustala, prišla kapetanu i stavila mu ruku na čelo.

“Ne bojte se, kapetane, ja vam neču lečiti upalni proces….sada ispraznite um, molim vas“

“Onoj gnjidi Rid ću njegov lajavi jezik iščupati čim ga vidim“
Pomislio je kapetan u sebi

“Kapetane, nemojte misliti na Rid’a i njegov jezik, ispraznite um…aveti ćekaju..“

Nije mu se dopao ovaj teleblahbah, ali nije imao drugog izbora.
Ako su Aveti bili toliko moralni i od pomoći, trebao je svoje davne neprijatelje saslušati….

Milioni iskrica mu se stvoriše u tami iza kapaka, dok mu je milion glasova istovremeno govorilo užurbanim šapatom.

“Kapetane, fokusirajte se na samo jedan glas“
čuo je dominantni Sajin glas.

Poslušavši je, taj jedan glas je postajao sve jasniji i jasniji….naposletku je jasno razaznao
“Pozdrav tebi vođo imena Nebojša. Saslušaj nas pažljivo…“

Na mostu je zavladalo mrtvilo.
Svi su čekali komandanta da se vrati i izda naređenje za napad.
Naposletku, kapetan se pojavio.

“Pokrenite motore maksimalnom krstarećom brzinom, dižite štitove i reprogramirajte taktički na silovite manevre izbegavanja. Prste k sebi od hiperpogona.
Lan, udri žestoko svime što imaš.
Neka vide da dolazimo…otpor će im biti nikakav.
Naši novi saveznici će se pobrinuti za to…
Kip, obavesti celu posadu da se uhvate borbenih stanica, biće tumbanja…
Veza, pošalji prioritetnu poruku na Teru i kolonije. Neka mobilišu onaj jadni ostatak flote, rat je upravo počeo.
Ovaj put, konačni. Do istrebljenja.
Naoružajte jurišnike, oni smrdljivi insekti su okupirali naše brodove i drže posade kao taoce.

Platiće nam to, opasno će da plate.

Teslina zora je jurila ka odredištu silovitom brzinom.
Užurbana posada je vršila poslednje pripreme pre bitke.
Kapetan je izvestio most o novim saznanjima, podižući im borbeni moral do zavidnih visina.

“Kapetane, do napada dva minuta“

“Odlično…dajte uzbunu i prebacite brod u borbeni mod.
Lan, otvori paljbu, prva salva raketa na onaj levi tamo, laserima načni ostale pri preletu.

Na moj znak, manevar izbegavanja. Kompjuteru, izvrši procenu i počni…“

Na desetine nuklearnih raketa je poletelo ogromnim brzinama ka najbližem Glahijanskom ratnom brodu.
Njegova posada je prekasno uočila opasnost, jer su im aveti pomutili umove.
Sluge su se okrenule protiv gospodara.

Prvi ratni brod insekata je rastočen u oblak svemirske prašine.
Teslina zora je izbegavala torpeda i lasere sa ostala dva, uvijajući se kao zmija.

Lan i Kip su navodili oružja precizno, dok im se znoj slivao sa lica.
Trpili su udare torpeda i štitovi su bili načeti.

“Lan, imaš im motore na viziru. Otkini ih, otkini laserima“
urlao je kapetan na malom mostu čijeg je svakog člana zahvatio žar borbe.
Adrenalin na istom je bio nemerljiv.
Čak je i Rid prebacio jednu bateriju lasera na manuelno, postižući precizne pogotke.

“Bravo Lan, vrlo dobro…u sledećem preletu mu otkini onaj rog napred na njušci, to su im nišanski senzori..Kip, pobrini se da im raketom probiješ štit…
Ovog želim zarobljenog.

Strahovit udar je zatresao brod.
Jedan od torpeda je uspeo da ugrozi Teslin štit.

“Požurite devojčice, štitovi su nam na 40 posto…kompjuteru, novi set manevra, provalili su nas..odbaci prethodne kalkulacije, pokušaj napadni vektor na bok..

Odlično, Lan, ostavi se onoga, on je mrtav…njega ćemo zaposesti kada završimo sa zadnjim.“

Treći Glahorijanski brod se dao u bekstvo.

“Kapetane, da idemo za njim? “

“Naravno Rid…Kip, koliko još raketa imamo?“

“Sasvim dovoljno, kapetane…“

“Pošalji desetak….odlično, momci, odlično…i on je istorija.
Otvorite kanale komunikacija, želim da ih čujem kako cvile“

Nakon uništenja i zarobljavanja Glahijanskih brodova, raporti sa svih odeljenja su ukazivali na manje štete uzrokovane odbranom neprijateljskih brodova.

Kapetan je za promenu pohvaljivao svoju posadu, posebno ističući manevarske sposobnosti broda, kao i odlično držanje svojih oficira za vreme kratkotrajne bitke.

“Otvorite mi komunikaciju sa onim zarobljenim brodom“
naredio je vezi

Veliki panel je zasvetleo, prikazavši unutrašnjost neprijateljskog broda u kom su se jasno videle posledice borbi.

Velike crne oči, na srazmerno maloj glavi zelenkaste boje su dominirale panelom.
Po veličini krakova koji su ličile na antene na vrhu glave, kapetan je prepoznao glavnog insekta na bespomoćnom brodu.

“Naredite povlačenje vaših sa moja dva broda, i možda vam poštedim živote“
Odrezao je kapetan Glahorijancu

“Biće učinjeno, Teranine…“
Odvratio je insekt na panelu

“Kapetane, imamo vezu sa naša dva broda…izveštavaju da se Glahi povlače u svoje šatlove…svi su dobro, nema povređenih“
Raportirala je mlada potporučnica veze.

“Prenesite kapetanima moje pozdrave…recite im da ćemo im osposobiti pogone i da će uskoro sa našim biomaterijalom krenuti put Tere“

“Razumem, Kapetane“

“Odakle ti biomaterijal, stari?“
Pitao je Kip svog nadređenog..

“Kladim se u celu flašu šljivovice da je sav materijal na onom brodu, ili negde u blizini…“

“Kako to misliš?“

“Imaju oni čime da trguju, inače mi se onaj njihov komandant ne bi onako pokoravao…zar si zaboravio kakvi su, Kip?“

“Naravno da nisam, Nebojša….nadam se da si u pravu.
Nego, kakve to priče kruže po mostu da ti Gea popravlja zub nekim novim metodama?“

“Kip, umukni“

“Razumem, Nešo..“
Odgovorio je prvi oficir kroz smešak, koji nije promakao kapetanu…

Gledali su kako se mali Glahijanski šatlovi odlepljuju sa ostala dva broda, kao pijavice sa plena.

Nakon što su se dokovali na svoj matični brod, Kapetan je ponovo zatražio vezu sa insektom.

“Zašto mislite da ćemo vas pustiti da živite, larve“
Pitao je istog insekta, za kog je smatrao da je glavnokomandujući na njihovom ratnom brodu.

“Imamo ono po šta ste došli, terani..“

“Koliko kontejnera imate, gmizavci“

“122 kontejnera, Terane…u zamenu za našu slobodu“
Odgovorio je Glah, dok mu se zelenkasta sluz cedila niz telo.

“Lan, uništite to leglo larvi, odmah…“
naredio je kapetan svom oficiru.

“Ali, kapetane, imaju naš…“

“Izvrši naređenje, Lan….“

“Razumem, kapetane“
Sačuvana

...We'd better get back, 'cause it'll be dark soon, and they mostly come at night... mostly...
Sal
Banovan korisnik
predsednik


Poruke: 5.649
Ugled: +28/-10
Starost: 49
Lokacija: In the face of the place
Slike: moj album
Pol: Muškarac
Van mreže


WWW
« Odgovor #5 poslato: 02.12.2007. 19:19:10 »

Rakete su poletele.
Vrisak insekta je odzvanjao mostom Tesline Zore dok je Glahijanski predator goreo u nuklearnom ognju.

“Divno, kapetane…pretpostavljam da znate gde su ostali kontejneri?“
pitao je Kip

“Ne, ne znam…ali znam ko zna…“

Pozvao je komunikatorom poručnicu Saj i izgovorio..
“Saj, zahvali se Avetima na taktičkim informacijamai pomoći za vreme napada, i prosledi nam na most koordinate generatora psi portala, kao i ostalih 3034 kontejnera sa našim biomaterijalom.

Alijena, pokupi glavnog inženjera, vidite šta treba na ostala dva broda i šatlom tamo da se osposobe.

Rid, preuzećeš koordinate od Saj i izračunati optimalni kurs da ih pokupimo.“
Kapetan je izdao naredbe i posada se užurbano bacila na izvršenje.

“Kapetane, čestitam..sjajno ste ovo odradili. Mislim da te vaške nisu ništa bolje zaslužile“

“Da, Kip…njihove Aveti su se okrenuli protiv njih, inače sumnjam da bi uspeli.
Ali znaj da još nije gotovo…nadam se da dižu našu flotu, jer novi rat počinje…“
odgovorio je kapetan

“Nadam se da ste svi svesni toga“
obratio se kapetan prisutnim oficirima na mostu

“Ali ovaj put imamo moćne saveznike…Kip, povlačim se. Izvestite me kada opravke brodova budu gotove, pa da krenemo na generatore i da pokupimo materijal.“

“Razumem, kapetane…mori vas upala zuba?“
Muk na mostu je zavladao trenutno…

“Najstrašnija, Kip, najstrašnija….“
Nasmešio se kapetan, po prvi put pred oficirima na mostu…

Nakon odlaska sa mosta, Nebojši kao da se učinilo da se mostom prolama gromoglasan aplauz, zvižduci i ovacije njegovog imena.
Nije mu se dalo da se vrati da proveri….
Osmeh mu nije silazio sa lica, uprkos znanju da ih čeka jako teško vreme i neizvesna budučnost.
Sačuvana

...We'd better get back, 'cause it'll be dark soon, and they mostly come at night... mostly...
Sal
Banovan korisnik
predsednik


Poruke: 5.649
Ugled: +28/-10
Starost: 49
Lokacija: In the face of the place
Slike: moj album
Pol: Muškarac
Van mreže


WWW
« Odgovor #6 poslato: 02.12.2007. 19:24:58 »

_______________________________________
Sačuvana

...We'd better get back, 'cause it'll be dark soon, and they mostly come at night... mostly...
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  

 
Prebaci se na:  

Šema sajta  ◊   SF Vektor  ◊   TV program  ◊   Periodni sistem NF

Pravilnik  ◊   SF kviz  ◊   NF na Krstarici  ◊   SF filmovi  ◊   Bibliografije

Kopirajt © 2006-2019. SF tim. Sva prava zadržana.
Pokreće MySQL Pokreće PHP Powered by SMF 1.1.21 | SMF © 2015, Simple Machines | Mapa foruma | Arhiva | wap2 Ispravan XHTML 1.0! Ispravan CSS!
Stranica je napravljena za 0.041 sekundi sa 23 upita.