SF tim
* 06.12.2019. 10:03:21
napredna pretraga  
Dobro došli, Gost. Molimo vas prijavite se ili se registrujte.
Da niste izgubili svoj aktivacioni e-mail?

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
Vesti: Fan forum SF fanova. Smile
 
  Portal   Forum   Pomoć Pretraga Igre Prijavljivanje Registracija  
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Naša SF priča: Likovi i pojmovi; Numerisano  (Pročitano 4878 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
dan555
Kosmozamlata

predsednik


Poruke: 8.837
Ugled: +80/-9
Starost: 61
Lokacija: Nigdina
Slike: moj album
Pol: Muškarac
Van mreže


« poslato: 13.12.2006. 11:02:49 »

Likovi

1.   Kapetan, najstariji član posade, iskusan, naprasit, voli da psuje i davi posadu, veoma naklonjen Gei, napor da održi lik vodje, poteže oružje na članove posade i udara ih.
2.   Glavni inženjer, paničar, kukavica, isteran sa mosta.
3.   Kip, oficir broj jedan, menja kapetana kada ovaj nije na mostu, autoritativan.
4.   Gea, brodska lekarka, tople plave oči, poput uglja crna kosa, mlečno bela koža. Pokretna hologramska tetovaža zmije na njenom vretenastom, mišićavom ramenu. Mogla je sama da je ukloni vrlo lako, ali nije zelela da izgubi sećanje na mračne delove sebe i svoje prošlosti i činjenice da je, uprkos svemu, ipak ostala živa.
5.   Inženjer koji popravlja klimatizaciju (Klimar) na mostu koja je blizu kvara, veoma mlad, zamenio glavnog inženjera.
6.   Rid, navigator, narkoman (auto-aplikator sa thc koncentratom ), neodgovoran, sluša metal, svetlo-narandžaste oči, sa Aldebaranskih kolonija. Roditelji su mu bili druga generacija kolonista, oči im još uvek behu ljudske. On je bio dete svoga sveta, nije osećao ništa prema Matici. Ima ritualne ožiljke na torzou.
7.   Saj, potporučnica, vitko telo maslinaste puti, mačji geni ubačeni kozmetičkim bio-inženjeringom, suženih dužica, savršenog tela i neljudski brzih refleksa i zastrašujućeg seksualnog apetita, kratka crvena kosa. Prelepa, perverzna i nadasve zračeći hladnom i okrutnom inteligencijom iz očiju mačke. Specijalista za ekstraterestrijalnu psihologiju, oseća Aveti do pola svetlosne godine.  Ne bira; muškarci, žene. Glavna zloća u posadi za sada.
8.   Alijena, oficir za održavanje života na brodu, uzvraća osećanja Lanu.
9.   Lan, glavni oficir za bezbednost, osetljiv na Alijenu.
10.   Mar Vajl, niži brodski oficir, ružan, 18 godina, tamnoput, sa stare kolonije Vag`huin, ima dar da čita tuđe misli i prošlost, ne voli svoj nadimak Mari.
11.   Zip, cimer Mar Vajla.
12.   Čuvar. vojnik.
13.   Mlada vezistkinja, potporučnica.
14.   Olijer, niži oficir, belac, rasista.
15.   Mali od palube, potrčko.

Brodovi

1.   Teslina Zora (Dawn of Tesla), kanta, skup rđe i nefunkcionalnih delova, ali obišao čitav poznati kosmos, mnogo puta popravljan i modifikovan, nisu sve izmene unete u planove, ima tajnih šupljina i prostorija, FTL pogon – hiperskok, potpuno funkcionalan, veliki.
2.   Bil Gejts Rising, ostao bez pogona
3.   Wild Dog, ostao bez pogona

Istorija

1.   Zemlja ima kolonije (Ljudska imperija) i sve su u opasnosti i zavise od misije. Snažan tehnološki razvoj pre nekoliko generacija doveo je do tako udobnog života da su ljudi izgubili osećaj za izazov i prestali da napreduju. Većina je živela samo za sebe i samo za danas. Samo su malobrojni čudaci više voleli da lutaju kosmosom u prastarim brodovima nego da svo vreme provode u zabavi.
Opšte mešanje svih rasa i mali natalitet kroz vekove doveli su do toga da je većina jedinki imala slične gene i sve je manje zdrave dece bilo. Trebala im je injekcija različitiog genetskog materijala. Jedini izvor bile su kapsule sa hibernisanim oplođenim jajnim ćelijama koje su u herojsko doba naseljavanja kosmosa slate na novoteraformirane planete. Tamo gde bi teraformiranje zakazalo kapsule se nisu otvorile i sve u njima je sačuvano. Ali više niko ne zna koje su to planete.

Teslina zora

mala kontrolna prostorija (most), zeleno -  crvena signalna svetla na komandnim tablama, 3d mape na kapetanovom panelu,
mali medicinski stacionar, skučen, sivom plastikom obložen,
medicinska laboratorija,
reanim-komora
teretni deo, bila je eksplozija tokom napada Glahiorljana,
ima štit, pao na 25% tokom napada Gl.,
3D nav panel
 
Oprema, oružje

1.   Fazer (fejzer), ručno oružje koje posada nosi i na brodu,

Razno

Glahiorljani, strana vrsta, insekti, pohlepni, imaju slabiju tehnologiju od Terana, ali imaju Aveti i tako drže ravnotežu,
Planeta GHK-98 u oblasti kojom upravljaju Gl., moguće da na njoj ima kapsula koje Teranska flota traži,
Banane sa genetski ubačenim psihoaktivnim sastojcima thc, podstiče rad mozga, od njih se pravi koncentrat koji je droga,
Koncentrator THC-a iz banana, i mini lab za ekstrahovanje, sakriveni negde na brodu,
Kapsule sa genetskim materijalom, za njima se traga, nisu poznate tačne lokacije i na kojim planetama se nisu otvorile,
Srpski jezik, upotrebljava se za diplomatsku, neutralnu komunikaciju među različitim vrstama, naročito citati iz narodne poezije imaju protokolarni značaj; Glahiotljani su stihom „More Marko...“ stavili do znanja da ne dozvoljavaju pristup TZ svom prostoru, a odgovor bi bio „More Turci...“, što bi značilo da Terani moraju da uđu u njihov prostor.
Subsvemirski projektili, ispalili su ih Gl.,
Stern, planeta, nema je gde bi trebalo da bude,
Matica, Zemlja,
Aveti, mentalni entiteti koje su razvili Gl., izazivaju havarije i zaposedaju umove posade. Domet do 2 svetlosne godina. Saj ih se plaši.
« Poslednja izmena: 25.04.2011. 21:37:18 od dan555 » Sačuvana


Čoveče, pazi da ne ideš mali ispod zvezda! pozdrav
Sal
Banovan korisnik
predsednik


Poruke: 5.649
Ugled: +28/-10
Starost: 50
Lokacija: In the face of the place
Slike: moj album
Pol: Muškarac
Van mreže


WWW
« Odgovor #1 poslato: 17.12.2006. 17:31:15 »

Postovao Mr Dan...

Da bismo lakše razgovarali i nastavljali ili dopunjavali priču, numerisao sam svaku scenu (pasus, kadar, kako god to zvali).
Kada nešto komentarišemo dovoljno je reći broj na koji se to odnosi.
Isto i kada nešto dodajemo ili menjamo u priči.

Zamenio sam našim slovima sve c, ch, tj, sh i slične zamene, koje nisu na našem jeziku odgovarajućim karakterima. Say je postala Saj.
Molim vas, da barem dok pišete priču, koristite naša slova.



Mr. Sal

NAŠA PRIČA

001 Brod je jurio ništavilom, susrećući pokoji atom na svom putu. Hladan metal oplate, umotan u zaštitno polje sile, kao da je bio svestan svoje destinacije, uporno odbijajući da prestane svojim kricima naprezanja cele strukture uznemiravati svoje putnike.

002 " Kapetane, ne možemo vise, ova kanta će se raspasti ". Sumanuto lice glavnog inženjera, obasjano zelenim i crvenim šarama sa kontrolne table, podiže se ka kapetanu i uperi svoje oči pune molbe u istog.
" Za ime boga, inženjeru...Jeste li vi svesni našeg zadatka? Kako vam takve gluposti padaju na pamet, kad sve kolonije zajedno sa zemljom zavise od naše misije? Ne uznemiravajte me više..."
" Ali kapetane, 1. i 3. već su ostali bez pogona...nikad ih neće naći...." nastaviše zeleno-crvena usta inženjera molećivim glasom na rubu panike svoju tiradu kukavičluka.
"Marš napolje sa mog mosta... Br. Jedan, vodite gnjidu sa mog mosta, odmah!" zagrmi u maloj kontrolnoj prostoriji glas svemogućeg...
"I, za boga miloga, ustanovite već jednom ko od posade krade banane iz krio friza u kantini, znate kakvi su mi oficiri kad ne dobiju svoje sledovanje" završi kapetan svoje komande i okrenu se 3d mapama na svom panelu.
"Gde li si, za boga, gde?", postavi sebi to pitanje po hiljaditi put zadnjih 200 časova, mrmljajuci sebi u gustu, srebreno-crnu bradu...

Mr Kaa

Otkucaji srca su mu se stapali sa neumitnim vibracijama umirućih motora... Napor da održi lik vodje i onog koji će sve dovesti u red poče da ga tanji i cepa iznutra...
U poslednjem momentu nežan dodir ruke sprecio je njegov krah...

003 Brodska Doktorica... Tople plave oči i poput uglja crna kosa, vratiše ga u koliko-toliko normalno stanje... Radi nje opet navuč e masku vodje i osmeh glavnog i odgovornog... Mada je na čudan nacin osećao da su te maske ništavne pred toplim, plavim pogledom...

"Pronaći ćemo je Kapetane... verujem i znam, da su parseci ništavila tek dečja igra za nekoga poput vas "... I onda opet taj osmeh - eto, samo to je trebalo...
"Da draga moja," odvrati joj sada već mirnijim glasom, " Ona je tu, još samo da se pomolimo da ovaj skup rđe i nefunkcionalnih delova izdrži dovoljno dugo da nas dovede do nje..."
Gledala ga je ravno u oči.. ."Hoće. Sa tom gvožđurijom, kako je zovete, obisli smo čitav poznati kosmos... nikad nije izneverila, ma koliko male verovatnoće bile, kao ni kapetan joj...ovo je vaš brod."
Zaustio je da joj odvrati šalom poredeći i sebe sa olupinom- kada bljesak crvenila sakri od njegovog pogleda i nju i komandni most i čitav kosmos, mada samo na par sekundi.

Mr Bufla

004 Još zaslepljen kapetan izda naredjenje.
“Podignite štit!”
“Spremite se za udar!”
Ali nije mogao da čuje ni svoj glas niti svoju posadu.
Posle par sekund je ponovo progledao, svi su bili na svojim mestima kao da se ništa nije desilo.Doktorica i dalje je stajala pored njega sa svojim osmehom koji je nestao posle sekunde, svi su izgledali nekako zbunjeno i uspaničeno.
Kapetan ustaje.
“Hoce li neko uraditi nešto ili ćete samo nemo gledati !”
“Glavni inženjeru hoću da čujem stanje broda.”
“Ali kapetane sad ste ga izbacili sa mosta” Javio se jedan od inzenjera koji je vršio popravku na klimatizaciji na mostu, koja je bila na izmaku snage.
“Onda sedi na njegovo mesto i daj mi neke podatke, sigurno su te učili nešto na Zemlji”
Mladi momak je odmah skočio na kapetanovo naredjenje.
Toliko je mlad da je kapetan mislio da ce se upišati od straha, ali je smatrao da će biti od njega nesto.

Mr Sal

005 Narugavši se kapetanu svom silinom svoje svrhe, alarmna svetla se tek sad upališe...
"’ Ebo vas gorgoranac, da vas ‘ebo, koji đavo se ovo čudo sad pali? " zagrme ponovo glas svemoguceg....
" Mali, sta je sa mojom konzervom? Navigatore, je 'l vaša lenja guz’ca odredila odakle je ovaj napad došao? " zapita kapetan i uputi se ka navigatoru, koji se udobno izvalio na svom sedistu, nesvestan situacije. Primakavši mu se skroz iza leđa, svevišnji ga uhvati oko vrata u klinč, drugom rukom mu čupajuci slušalice iz kojih je trestalo metal.
"Majku ti tvoju narkomansku, jesi li čuo pitanje ili da ga ponovim?”
Režeci ton kapetanovog pitanja zaustavi sav žamor na mostu. Sve oči su bile uprte ka navigatoru.
"Izvinite, ja ovaj, znate, premorenost..." zamuckujuci, stade objašnjavati navigator, dok su mu se oči širile u bezgraničnom strahu spoznaje sudnjeg časa.
Medicinska oficirka, svojim umiljatim plavim očima prekinu kapetanovu čvrstu rešenost terminacije nesavesnog oficira, istovremeno mu nežno maknuvši fazer sa navigatorovog potiljka..
" Ajdemo u stacionar, kapetane, da vam skeniram mozak. Nije bio neki udar, ali se nikad ne zna"
Njen ljupki glasić trenutno dezintegrisa ogromnu napetost koja je vladala na mostu i koji je potom prodisao svojim normalnim tokom...
"Nek mi neko donese bananu u stacionar, majku vam narkomansku" ostade na mostu zapoved kapetana, koji je sa medicinarkom vec napustio most.

Mr Kaa

006 Svetlo-narandžaste oči navigatora, koje su ukazivale na njegovo poreklo sa Aldebaranskih kolonija, ispratise ih ledenim pogledom....Poželevsi u sebi da kapetanu skener otkrije zaglavljenu sintetičku bananu u šupku, kao razlog nervoze, uvezbanim i neprimetnim pokretom iz unutrašnjeg džepa uniforme izvuče prepravljeni auto-aplikator sa thc koncentratom... Svetla opet počese da dobijaju jasnije oblike kada ga promukao, mačkasti glas uveri da baš i nije bio toliko neprimetan..
"Stipso, sve ćeš sam..." Nije morao ni da se okreće, znao je vitko telo maslinaste puti koje je stajalo iza njega....
"Nee, misli Rid i na svoje ljubimce" reče dodajuci ampulu potporučnici Saj - koja ga prihvati i iskoristi brže nego sto je to mogao da registruje. Mačji geni, najnovije ludilo u kozmetičkom bio-inženjeringu, davali su joj osim suženih dužica, savršenog tela i neljudski brzih refleksa i zastrašujuci seksualni apetit, koji je u nekoliko navrata pokušao i sam da utoli.
"Dakle, matora olupina je otišla na servis sa svojom mehaničarkom, bez i da proveri odakle je došao udar" reče vraćajući mu ampulu i ne propuštajući pritom da dugačkim noktima pređe preko njegovog torzoa, izazvavši sve nervne završetke da mu zacvile od čeznje.
Progutao je knedlu ali joj je zatim mirnim glasom odvratio "Kakav brod, takav i kapetan- samo me zanima šta koji moj tražimo po ovim galaktičkim vukojebinama"...

Miss Pikax

007 U skučenom stacionaru, Gea je naizgled rutinski obavljala pregled. Samo je iskusno oko kapetana moglo da primeti zgrčenost njenih prstiju. Upitno je pogledao.
" Sve je u redu, kapetane." uzvratila je prilicno mirnim tonom " ali bih ipak volela da uradim još jednu analizu kasnije, kada se odmorite. Komora je već spremna "
Nije više mogla da potisne nervozu i zabrinutost, pa je brže-bolje hitrim korakom napustila stacionar i uputila se ka komandnom mostu.

008 U hodniku joj je u susret nailazio navigator, uputivši joj šeretski osmeh. Besno je konstatovala, istovremeno prateći njegovu reakciju " Znam sta radiš". Samouverenost u njegovim neprirodno sjajnim očima je istog trenutka bila zbrisana. Nervozno je odmahnuo rukom i krenuo dalje pomislivši u sebi " Moram je se rešiti."

Mr Miki

Геа се упутила ка лабараторији, носећи капетанове узорке крви. У том тренутку напад се понови и Геа удари главом о зид и остаде без свести.

009 -"До ђавола, како још не знамо одакле долазе те ракете???"- дрекну капетан на младића-климара. Са тавана одпаде неки метални део. "Само мирно капетане,не смемо паничити".
-"Штит је на 25% енергије. Губимо притисак и ваздух."-рече Алијена, официр за одржавање живота на броду. Један део команде табле поче да гори.
-"Мир??? МИР??? Ви Терани стварно нисте нормални", капетаново лице постаде плаво, као да се дави.
-"Осим Гее...", промрља климар...
-"Молим???". Нешто експлодира у теретном делу брода.
-"Ништа, ништа".
-"Капетане,примамо радио-поруку од нападача!"
-"Пустите је на разглас!"
-"Усудили сте се да дођете у систем Глахироских клисира, где ниједно људско биће не сме доћи, а да не умре. Шта имате да кажете у своју одбрану?"- рече глас очито не-људског порекла.
-"Поштовани Глахиорљанине, долазимо у име Људске Империје", поче капетан,-" и тражимо само пролаз до једне ваше планете, ГХК-98, да бисмо узели нешто што је важно за целу људску врсту! Без тога, можемо пропасти, а људи neće нестати сами, већ и неко с њима!", заврши капетан претеће. Глас рече:
-"Сачекајте".

Mr Dan

„Ali kapetane, zašto otkrivate neprijatelju cilj našeg putovanja?“ upita Rid.

010 Kapetan izvadi iz džepa bananu koju mu je mali od palube doneo u ambulantu i poče polako, meraklijski da je ljušti. Srž joj je bila beličasto prozirna od genetskim inženjeringom dodatih psihoaktivnih sastojaka. Odgrize parče. Pri prvom dodiru sa sluzokožom usta thc molekuli ušli su u krv i krenuli ka mozgu. Već je bolje razmišljao. Zaista, mora da ispita ko ih to potkrada. Pomisli na onu mačkastu figuru. Bio je siguran da ona koristi stimulanse ali ko je snabdeva i gde im je mini-lab za ekstrahovanje iz banana i koncentrator thc-a? Ovaj brod je toliko puta popravljan i modifikovan da niko više nije siguran šta je sve izmenjeno i gde su sve tajne pregrade koje nisu zabeležene u planove broda.

011 „Svejedno bi saznali da nešto tražimo, a sada će i sami krenuti u potragu za kapsulama i nama olakšati posao. Ionako samo nagađamo da je jedna na toj planeti.Glahiorljani su veoma pohlepni i pretražiće sve svoje svetove da je nađu i skupo nam je prodaju.“odgovori kapetan Ridu.
Iz razglasa ču se opet neljudski glas.“More Marko, ne ori drumova...“
Svi na komandnom mostu se zagledaše u čudu. Kapetan ugura u usta poveće parče banane, mora da se seti odgovora. Thc učini svoje i sinapse opet ubrzano proradiše.

012 Kroz glavu mu prođoše lekcije iz istorije još iz osnovne škole. Snažan tehnološki razvoj pre nekoliko generacija doveo je do tako udobnog života da su ljudi izgubili osećaj za izazov i prestali da napreduju. Većina je živela samo za sebe i samo za danas. Samo su malobrojni čudaci više voleli da lutaju kosmosom u prastarim brodovima kao što je ovaj nego da svo vreme provode u zabavi.
Opšte mešanje svih rasa i mali natalitet kroz vekove doveli su do toga da je većina jedinki imala slične gene i sve je manje zdrave dece bilo. Trebala im je injekcija različitiog genetskog materijala. Jedini izvor bile su kapsule sa hibernisanim oplođenim jajnim ćelijama koje su u herojsko doba naseljavanja kosmosa slate na novoteraformirane planete. Tamo gde bi teraformiranje zakazalo kapsule se nisu otvorile i sve u njima je sačuvano. Ali više niko ne zna koje su to planete.

013 Posle još jednog velikog zalogaja banane, kapetanu sinu odgovor:
„More Turci, ne... akkkkkkrrr“ zagrcnuo se i počeo da se bori za vazduh kapetan.
„Zovite doktorku! Gde je Gea?“ povikaše uglas oficiri. Kapetan, već prebledeo, pogleda po kom. mostu, „Gde je Gea?“, zapita se.

Miss Pikax

014 Geino, naizgled beživotno telo je ležalo u gomili olupina broda. Rasuta kosa i ruke koje su nemoćno virile ispod ruševina bio je prizor koji je navigator zatekao. Samo je boja njenih usana odavala činjenicu da je jos uvek živa.
Njegovo lice je odavalo istinsku zabrinutost. "Dođavola, nisam to zaista želeo." - procedio je kroz zube priblizavajući se...

Mr Sal

....Geinom telu da joj opipa puls.
" Uspeo si konacno da se rešis te kučke, mili...."
Osetio je vreli šapat potporučnice Saj na svom uhu, koji mu je momentalno zapalio kompletan zivčani sistem.
"Ja nisam, ovaj , udar, ne znam, nisam siguran....zovi pomoć, brzo!"
Zavukla mu je jezik u uvo i nestala, brzo kao sto je i došla....

015 "Hiljadu mu zvezdanih banana, ovaj nas je mogao dokrajčiti", urlikao je broj jedan, hitajući ka mostu..
Ugledavsi Geino beživotno telo na podu, zastao je kao ukopan, fiksirajuci svoj pogled na njenom bledom licu,
"Sta stojiš tu, komandire? Skidaj ovo sa nje i nosi je u reanim-komoru. Brže", izurla na navigatora, dok mu se na licu prikazivao celi spektar emocija.

016 Tek na mostu,prvom oficiru um se vratio u normalno, precizno analiticko stanje.
Sačuvana

...We'd better get back, 'cause it'll be dark soon, and they mostly come at night... mostly...
Sal
Banovan korisnik
predsednik


Poruke: 5.649
Ugled: +28/-10
Starost: 50
Lokacija: In the face of the place
Slike: moj album
Pol: Muškarac
Van mreže


WWW
« Odgovor #2 poslato: 17.12.2006. 17:31:57 »

Mr Dan

Kada je video kao se kapetan, presamićen preko komandnog pulta, davi pritrčao je i lupio ga po leđima iz sve snage. Komad banane izlete iz kapovog dušnika i on najzad dođe do daha.
“Odvedite ga u reanim-komoru da se povrati od šoka!”

Mr Sal

Izdavao je kratke i oštre komande i haos na mostu, izazvan udarom subsvemirskih projektila i kapetanovim davljenjem, dođe u normalu.
"Pokrenite sekvencu hiperskoka, destinacija orbita Sterna. Veza, pošalji poruku da ne mozemo čekati i pregovarati, pretnja je isuviše jaka. Javi takođe da ćemo se vratiti. U ovakvom stanju, sa dva izgubljena prateća broda, kapetanom i par oficira van stroja, moramo privremeno prekinuti misiju. Neka nam bog oprosti"
Zavaljen u svoju stolicu, udobno vibrirajućoj pod oscilacijama moćnog hiperpogona, ogulio je bananu sto su mu vezisti onako ulizivački odnekle isčačkali i pozva interkomom stacionar da se raspita o stanju povredjenih i kapetana...

Miss Pikas

Kip je bio zadovoljan odgovorom koji je dobio iz stacionara. Naime, Gea i kapetan su bili u fazi oporavka. "U redu, pobrinite se da sve teče kako treba " - pomalo preteći je završio razgovor.

017 U tom momentu, krajičkom oka je spazio potporučnicu Saj koja se vešto i mazno, poput mačke kretala. Njena kratka crvena kosa je jos više odavala utisak neprirodnosti..
Pomislio je u sebi : "Odakle li je ovo stvorenje?" pokušavši da se seti načina kako je ona dospela na brod...

Mr Kaa

Možda ga je mutno sećanje i varalo, ali slike tihe i tajne posete, uznemirenog kapetana i tamnih, zvanicnih uniformi -visokih predstavnika Matice su ga asocirale na jutro kada se pojavila. Prelepa, perverzna i nadasve zračeći hladnom i okrutnom inteligencijom iz očiju macke.
Dok je rasejano proveravao matrice buduće putanje, sećao se gotovo ljutitog glasa kapetana dok ih je upoznavao sa novim članom posade "specijalistom za ekstraterestrijalnu psihologiju" i dalje mu nije bilo bas sasvim jasno koji će ona tu? Primetio je njene kontakte sa raznim članovima posade, muskim, zenskim- nije birala, izgleda da ju je Aldebaranski navigator trenutno najviše interesovao, pomislivši to oseti blagu zavist ali je odmah otrese iz misli setivši se nelagode koju su izazivale te grabljive oči kada bi ih osetio na sebi.

018 U skučenoj, sivom plastikom obloženoj sanitetskoj sobi Gea je polako i bolno ustajala. Stegnuvši zube da je ne bi savladao osećaj mučnine i glavobolje, stade pred ogledalo. Samo mala ogrebotina i hematom na čelu (i siguran potres mozga, pomisli u sebi) i nekoliko modrica na mlečno beloj koži koja joj je prekrivala rebra. Hologramska tetovaža na njenom vretenastom, mišićavom ramenu pokrenu se i oči i zubi zmije još jednom zasijaše u beskonačnoj kretnji. Mogla je sama da je ukloni vrlo lako - ali nije zelela da izgubi sećanje na mračne delove sebe i svoje proslošti...

Miss Pikas

..i činjenice da je uprkos svemu, ipak ostala živa. Udahnula je duboko i osećaj snage koji joj se javio u tom trenutku izmamio je njene usne u čaroban osmeh. Saj se priblizila tik do nje, iznenada i munjevito poput zveri i umiljatim, maznim glasom prošaputala: "Dušo, da li ti je potrebna pomoć? ".
"Ne.." - kratko je uzvratila Gea i uputila je u laboratoriju da proveri da li su zalihe dovoljne...
Ne skrivajući bes zbog Geinog hladnog odgovora, izustila je par nerazgovetnih psovki dok je izlazila.
"Reakcija životinje "...pomislila je Gea..

019 Saj je ugledala kapetana...

Mr Miki

"Добро вам вече, капетане". рече Сaј мазно.
"Мрхм...'бро вече, грхм...", капетан промрмља, црвенећи и лагано падајући под Сaјине чари.
Нико није приметио Алијену која је стајала, не дишући иза њих.
"Дођите до моје собе, кап'тане... Да вам објасним нешто...", и њих двоје нестадоше у мрачном ходнику. Алијена се окрену и потрча да нађе Геу.

Mr Sal

020 Na mostu, zadubljenog u 3D nav panel, trže zamenika komandanta oštar i iznenadni bol u ramenu.
"Ej, Kip, daj se malo opusti" preseče ga glas navigatora, koji je povukao ruku sebi, otkrio poreklo bola u istom.
Iznenađen sopstvenom munjevitom reakcijom i gledajuci svoj lični fejzer uperen u navigatorovu glavu, izusti drhtavim a ipak autoritativnim glasom "Nikad, nikad više da se nisi obratio nadređenom ovako! Imam sva prava ovog univerzuma da ti prosviram glavu. Drugi put danas poništavaš autoritete i zaboravljaš svoju ulogu ovde, poručniče...."
Sklanjajuci fejzer u futrolu, primeti muk i tišinu na mostu, kao i desetine očiju što su ga skenirale.
"Koji moj si se vratio na most? Prekršio si komandantovo naredjenje. U ovom smrdljivom ćošku od svemira neće te ni ujak sa akademije spasiti" reče broj jedan, dajući očima znak oficirima naoružanja da ga odvedu sa mosta. "Vodite ga, pretresite i zaključajte u kabinu!" procedi zamenik kroz zube. "Na Sternu ću ga lično predati sigurnosti a komandant ce uručiti optužnicu za ometanje misije i odbijanje naredjenja komandnog kadra" povišenim glasom se obratio više sebi nego mostu.

021 Zavaljujući se u komandantovu fotelju i sklapajući oči u opustajućem ništavilu sopstvenog uma, br. jedan se zapita po hiljaditi put- dokle će komandant tajiti pred ovom elitom ljudskog roda istinsku svrhu ove odiseje? Dokle ce se ponašati kao deca, iako znaju da nam je pratnja i zaštita ostala boga-pitaj-gde plutati bez pogona ???
I te banane...samo unose razdor u ekipu.

022 "Komandante, izašli smo iz hip-a, ili sam ja poludeo, ili je nav-sistem crkao. U oba slučaja, Stern ne postoji, iako su izlazne koordinate u sec. tačne.", raportira zamenik navigatora, bled i na ivici plača.

Mr Bufla

023 Gledajući u neka dokumenta i noseći kafu, glavnokomandujući oficir za bezbednost, Lan ulazi u ambulantu.
“Izvinite što kasnim, bio sam zaglavljen u svojoj kabini tokom napada. Je l’ imate onaj izveštaj o zdravstvenom stanju koji sam vam trazio juče.”
Jedino je sistem za odršavanje šivota, koji je na izdisaju, davao znakove života.
“Gea, jesi li tu?”
“Ima li koga?”
Pre nego sto se dohvatio komunikatora da pozove obezbedjenje…

Mr Miki

...нешто га рокну по глави. Боље рећи, неко, нечим. Неко, тешко дишући, одвуче Лана иза комуникатора и седе на оближњну столицу. Неонско осветљење бацало је сенке по соби, чинћи је сабласном. Грозна чудовишта од сенки епрувета, боца и кутијица, чинило је атмосферу напетом. Неко се нелагодно промешкољи у фотељи. Таман кад је некоме пало на памет да затвори врата од амбуланте, Алијена утрча унутра.
-"Геа, ту си!? Да само знаш шта сам видел...Геа...Геа...АААГЕЕ...".
Геа задихано одвуче Алијену поред Лана. Затим изађе из амбуланте и запути се ка лабараторији, где је и кренула. Одједном се затетура:
-"Ух, шта, где сам ја...???"-ужаснуто схвати да се не сећа последњих сат времена. Холограмска змија се и даље окретала на њеном рамену....

Mr Sal

024 "Kako dođavola i u tri lepe nema cele planete? Veza, skenirajte opseg. Navigacija, proverite izlazne kordinate skoka, ponovo i dovedite mi Rida, jer vi sisice nemate veze...."
Nakon izdatih komandi, Kip pozva interkomom kapetana, ovo je ipak preveliko da se on ne obavesti. Šok zbog nestanka cele planete je ustupao polako ali sigurno mesto neverici....

025 "Potporučnice Saj, jeste li apsolutno sigurni u svoje tvrdnje? Znate da ja ne verujem u ta blahbah srnja" reče kapetan, posmatrajući oficira za ekstraterestrijalnu psihologiju kako polaki i mazno gura bananu u usta i zavodljivo žvaće.
"Naravno kapetane, sve sam proveravala dva puta, nema sumnje. Nešto se nalazi sa nama na brodu, nešto nedefinisano, čas ga osetim snažno, čas jedva, kao da se seli iz uma u um.
Molim vas kapetane da ovo ne odbacujete olako, ti blahbahi kako ih vi nazivate, zaista postoje...."
Kapetan preblede; Zar je moguće? Čitao je to u zaboravljenim knjigama stare obaveštajne službe da su Glahiorljani razvili tamo neke mentalne entitete, ili takozvane Aveti, koje su slali na Teranske ratne brodove, da izazivaju havarije i zaposedaju umove posade... Zar za vreme razgovora da nam ubace Avet? Ili je svo ovo vreme bila uspavana, pa se aktivirala osetivši blizinu i glas Glahiorljana?
Gledajuci potporučnicu, kapetan pomisli da ona možda ne igra opet neku svoju igru, ali zadubivši se u njene mačkaste oči, bio je apsolutno siguran da govori istinu...
U njima se iskonski strah preplitao sa panikom

" Potporučnice, radite na tome, ta pretnja mora biti eliminisana. Koristite stare podatke i napravite strategiju, koristite moj kompjuter, narediću mu da vas pusti u obaveštajni deo. Ovo zasad ostaje među nama. Zovu me na most, idem."

"Bože mili, koje srnje, o Avetima se nije čulo jako dugo ništa, čak je većina smatrala da su to izmišljotine posade naše ratne flote. Saj ne laže, to je sigurno. Kakvo li me srnje sad na mostu čeka ", zapita se komandant, žureći ka mostu.

Mr Kaa

026 Rid se savršeno jasno sećao mesta gde se rodio, bez obzira na proteklo vreme. Roditelji su mu bili druga generacija kolonista, oči im još uvek behu ljudske i često su ih upirali u nebo tražeći mesto sa koga su došli, ali On je bio dete svoga sveta, narandžasti kvarc Aldebarana se upleo u njegove gene i nije osećao ništa prema Matici.
Razmišljao je o tome dok je radio zgibove viseći na nogama prevrnutog kreveta u samici. Znoj već poče da mu se presijava na vratu i masivnim misićima grudi, kad se vrata otvoriše i jedan od čuvara uđe da prenese poziv od Kipa. S` dozom podsmeha posmatrao je prebledelo čuvarevo lice, koji je verovatno prvi put video ritualne ožiljke na njegovom torzou. Navukao je uniformu i uputio se ka mostu kroz koridore donjih paluba...

027 Kip je stajao okrenut leđima pogleda uprtog u centralni displej.
"Zvali ste gospodine "prvi"", progovori neuspešno pokušavajući da sakrije ironiju u glasu.
"Da, zvao sam te poručniče" reče Kip ne okrećući se" jer iako si ljigavi narkomanski ispljuvak, ipak si jedini od navigatora koji je već prolazio ovuda."
Okrenuo se, Rida malo zbuni pogled prvog oficira, koji je inače bio poslovično hladan, sada mu je u očima pronalazio samo zbunjenost, a da ga nije toliko dobro poznavao mozda bi posumnjao i na tragove straha.
"Dođi i pogledaj ovo. "rece pokazavši mu displej.
Ridove narandžaste oči su pregledale poznate mu koordinate, sve dok mu mozak ne poče da prihvata činjenicu da iako ovo beše okolina Sterna - od planete nije bilo ni traga ni glasa, jednostavno - rupa.

Mr Sal

Seo je za terminal i izdavao kratke i jasne naredbe brodskom računaru. Senzori na brodu su prikupljali podatke i holografskim projekcijama prikazivali užasnutom osoblju mosta u vidu grafikona i crteza.

028 "Dođavola, sta je sad? " odjeknu kapetanov glas na mostu, prekidajući tišinu. Niko mu ne odgovori.
"Kip, odgovaraj" sledi naredba. Drhtavim glasom Kip raportira kapetanu situaciju, gledajući kako se istom šire oči u strahu, užasu i nepoverenju.
" Dignite štitove, spremite oružja i dajte uzbunu. Hoću da budu svi na svojim mestima. Pripremite sekvencu za hiperskok, bilo gde, čim Rid zavrsi. " izda kapetan naređenje vidno slabim i umornim glasom.
"Gospodine, na pravom smo mestu. Nema znakova eksplozije, raspada ili neke katastrofe. Nema ni najmanjeg nagoveštaja da je planeta ikad postojala, nikakvih tragova, nista. Evo, pogledajte."obrati se Rid kapetanu.
"Kapetane, zove vas potporučnica Saj da dođete u kantinu, kada budete slobodni. Kaže da se tiče vašeg razgovora." prenese mlada vezistkinja svojim ljupkim glasom kapetanu.
"Hvala dete, javi joj da dolazim" odgovori kapetan mladoj potporučnici, istovremeno pomislivši da Saj ima neke nove informacije o avetima.
Gledajuci kapetanova ledja kako napuštaju most Rid u sebi pomisli šta to dvoje imaju zajedno jer kapetanu niko ne naredjuje, a mačkica se usudila, hraneći svoju ljubomoru.

Mr. Oxim

029 Hladan osećaj izgubljenosti svrhe širio se u jednom zatvorenom prostoru.
Niži brodski oficir Mar Vajl nije bio lep. Suočio se sa tim jos u 16 godini.
Nezadovoljno se pogledao u ogledalo, uočivši promenu na koži koja je tinjala u svom punom vrhuncu kratkog organskog postojanja, sa ciljem da se ucrveni, zagnoji, a zatim prestane sa postojanjem pod neprikosnovenim stiskom ruku i noktiju.
Nizi brodski oficir Mar Vajl nije bio zadovoljan.
Imao je 18 godina, rođen na spoljašnjim prstenovima spoljašnjeg sveta spoljašnjeg dela spoljašnje kolonije Vag`huin, starije od samog čovečanstva.
Spoljašnje je bilo i njegovo postojanje.
Spoljašnji niži brodski oficir Mar Vajl imao je dar.
Upravo je to prošlo njegovim mozgom u tom trenutku, zatim mu je licem zaigrao kiseli osmejak, kada se setio izreke Ard`gaiba, jednog od osnivača kolonije Vag`huin: "Darom smatramo nešto što mi posedujemo a drugi ne, i to nas čini boljim i talentovanijim od ostalih. Ja kažem da je to paradoks. Ja posedujem veoma ćelavu i loše oblikovanu glavu. Ukoliko me nazovete obdarenim morate biti najobičnije, najdosadnije biće na svetu."

Izrodstvo. To je jedino sto se moglo poistovetiti sa njegovim putem.
Osetio je polako povećavanje aktivnosti u mozgu, kako se ovaj susreo sa pitanjem:
"Vrlina tvoje eventualne brzine spremanja mogla bi se ogledati i u tome sto bismo zapravo mogli DANAS stići na most".
"Idi žvaci bambus"-odvrati Vajl hladnim nezainteresovanim glasom svome cimeru, i polako navuče slip košulju, stavljajući čin.
Mar Vajl nije voleo da jede. Što je bila jedina stvar koja nije mogla da se kaže za njegovog nesrećno oblikovanog cimera.
Osmehnuo se i pokazao ka vratima.

030 Brod je bio neobično osvetljen, što je samo doprinosilo neobičnosti ove neobične situacije, koja je podrazumevala veoma neobično zakazan sastanak, u veoma neuobičajeno vreme za neuobičajene sastanke. Mar Vajl je sve to smatrao veoma neobičnim.
"Kada dođemo na Malibu Sekundus moraš da nađeš devojku"-uoci njegov krupnokosti cimer, Zip Rotenbauer.
"Idi uguši se u gulašu"-posavetova ga Vajl.
"Znas Mari", obrati mu se Zip nadimkom koji je Vajl jedino mrzeo više od svoga pravoga imena, "počinješ da toneš. Kao da padaš u neku nepoznatu perspektivu. To ti ne valja. Ne, ni malo ne valja."
"Idi sisaj kaktuse"-predlozi Vajl. Ovakve primedbe nisu vređale Zipa. Navikao se za ovo vreme. Znao je da Vajl upravo ne misli loše.
"Šta mislis, šta će da bude?"-upita Zip.
"Biće bolje"- primeti Vajl uz blag kiselokrastavasti osmeh.
"Počinjes da mi namećeš osećaj inferiornosti"
"Zbilja?"

031 Njihov razgovor je u tom trenutku prekinut na jedan od onih načina koji se pojavljuju kada veoma loš režiser sa veoma lošim glumcima pokuša na veoma loš način da ubaci jedan veoma loše isplaniran lik.
"Arapine!"-začu se prodoran glas upadljivo beloputog čoveka.
"Da, Arapine, obraćam se tebi"- reče on, i uhvati Vajla za njegovu tamnoputu ruku.
"Pričam ti nešto!"
"Zbilja? Meni se učinilo da slušam alarmno zvono, ah, pa, svejedno, ionako je isti sadržaj rečenog".
"Ha ha ha ha"- zatrese se belčev veliki stomak, "Veoma smešno Arapine".
"Sta hoćeš?"- upita krupni Zip Olijera, nižeg oficira, koji još nije pustao Vajlovu spoljašnju ruku.
"Prepusti mi."rece Vajl.
"Nov si Arapine. Ne sviđa mi se tvoj stav. Ne sviđa mi se tvoja prošlost. Ne sviđaš mi se ti."
"Ne sviđa se ni meni mnogo stvari"- pokuša Vajl da izbegne ono što će se desiti za nepuna 2 minuta.
"Naše poreklo nas deli, Arapine"
"Nas kod nas spaja"- nastavi Vajl da pokušava.
"Naša vera nas razdvaja."
"Misliš li to, Olijere?"
"Znam!"
"Reći cu ti ja, Olijere, šta znam. Znam da se tvoj otac zove Marvel Olijer, a tvoja majka Marita Olijer. Znam da imaš tacno 127,98 kilograma i 2,37 cm. Znam da tvoja štitasta žlezda radi slabije, zbog čega moraš da uzimaš vitamin teta. Znam da si slomio levi mali prst u svojoj 4. godini, prilikom igranja sa svemirskim ratnikom. Znam da si se u 9 razredu ozbiljno naložio ma Stefanu Ouk`rib, ali da je tvoj otac zabranio da se družiš sa njom, zbog vere naravno. Znam da je tvoj otac udavljen u jezeru Mati, na tvome svetu, tako što je pokušao da utaji dugove prema mafiji obaveštavajući vlasti o tome. Znam, Olijere, da je tvoj deda bio Orizanin, njegov deda Teranin, poreklom iz Francuske, a njegov deda 11 kolena u nazad, uzdahnuo je jednog dana,pri pogledu na Ajfelovu kulu, skidajući svoju odoru, i pomislivsi "Alah je sjajan". “Znam"

Mar Vajl nije bio srećan. Mar Vajl je bio obdaren, ali nije bio srećan.
Njegove rožasto-ivičasto raspoređeni receptori su mu dozvoljavali to.
Mar Vajl je znao. Mar Vajl je nakon 2 pogleda znao.

A malo svetlosnih godina odatle,jos neko je znao da Mar Vajl zna.
Sačuvana

...We'd better get back, 'cause it'll be dark soon, and they mostly come at night... mostly...
Sal
Banovan korisnik
predsednik


Poruke: 5.649
Ugled: +28/-10
Starost: 50
Lokacija: In the face of the place
Slike: moj album
Pol: Muškarac
Van mreže


WWW
« Odgovor #3 poslato: 17.12.2006. 17:36:49 »

Mr. Sal

032 "Dobro, potporučnice, kažite." reče kapetan, ulazeći u praznu brodsku kantinu, za čijim je jednim stolom sedela Saj sa glavom među rukama gledajući u sivu i hladnu površinu stola.
Polako je podigla glavu, suzeci svoje mačkaste oči. Opet je kapetan video strah u njima.
"Otišli su, kapetane, pobegli, napustili su naš brod." reče Saj tihim glasom.
"Odlično, potporučnice. Znači, nema neprijatnih iznenadjenja više?" pita kapetan više hrabreći uplašenu Saj.
"Ne razumete, kapetane. Nikad dosad toliko nisam osetila. Od nečega su pobegli, u ogromnom strahu"
Spustila je glavu i nastavila tupim i praznim pogledom gledati u sto. Kapetan ustade, spusti joj ruku na rame i izusti "Potporučnice Saj, sazvaću vanredni sastanak u svojoj kabini. Za dva sata budite vi prisutni, i dovedite poručnika Lana i onoga Mar Vajla. Imam osećaj da će mala nakaza biti od koristi"

033 Ulazeći na most, kapetan se nije rešio nejasnog straha, cije poreklo nije mogao da indentifikuje.
Osećao se izgubljeno i nesposobno, istovremeno znajući da je njegova svest najizdrzljivija, a um najbrži na brodu. Šta nije u redu? Gde je planeta, i čega su se Aveti toliko uplašili da su napustili brod rizikujući dezintegraciju u svemiru zbog udaljenosti sa matičnim svetom? Koliko se sećao, Aveti imaju operativni domet od oko 2 svetlosne godine. I odakle im uopšte emocije? Zar su Glahiorljani toliko odmakli u teleblahbahu da su Avetima ugrađivali emocije? Odakle prljavim insektima uopste ta tehnologija, kad nisu bili u stanju ni valjane ratne brodove napraviti. Da na teransku flotu nisu poslali Avete, sada bi ti kukci bili istrebljeni.
Sećanje mu preplaviše segmenti velikih bitaka, u kojima su teranski brodovi dominirali. Sećao se svoga mladalačkog bitisanja na jednom takvom. Sećao se pobeda i proganjanja insekata kroz hipersvemirske krive. Sećao se i svog prvog unapređenja u oficira naoružanja.
Blagi osmeh sa njegovog lica se povuče, izazvan navalom drugih, ružnih sećanja. Prisetio se svojih drugova koji su počeli odjednom da uništavaju brodske sisteme, skaču jedni na druge i otvaraju vazdušne komore, iskačući kroz njih. Onda niko nije znao za Avete. Smatralo se da pojedine posade trpe kolektivni PTS, pod uticajem THC-koncentrata, ili nesto gore.

034 "Veza, usmerite hipervezu ka insektima. Punu snagu na svim spektrima, i prosledite sledecu poruku" zagrmi kapetanov glas na mostu. Kip se osmehne, znajući da je kapetan opet onaj svoj, da ima plan i cilj i da će sve biti dobro. Ipak su se poznavali još od kadetskih dana, sa akademije. Kip je znao kako kapetan diše.
" Zašto ste povukli Avete, šta znate o pretnji i šta znate o Sternu. Kao predstavnik cele teranske imperije zahtevam odgovor zarad obostranog interesa." izdiktira kap poruku."Veza, pošalji. Kip, sazvao sam vanredni sastanak, ostaceš ovde i poterati ove lenštine da mi konačno srede brod, remontuju pogon i počnu češljati svemir za našim izgubljenim brodovima. Naoružanje da se spremi i dotera u operativno stanje" naređenje nije bilo potrebno ponavljati, posada se bacila na posao. "Brze malo lenstine, čuli ste kapetana" zagrme Kip, gledajući svog prijatelja, u čijim je očima sem umora i ogromne odgovornosti, video i onaj stari i poznati smesak...

Mr. Oxim

035 Jedan omanji brod mirno se vrteo orbitom oko svoga sunca. Oko njega nalazilo se još nekoliko mirnih brodova ,koji su u svome mirnom univerzumu mirno vrteli oko svoga, naravno, sunca. Nije ih uopšte zanimalo šta se dešava izvan njihovog sunčevog sistema, niti ih je bilo šta zanimalo- oni su jednostavno, eto, bili tu.
Sve dok ogromni svemirski brod nije došao i sudario se i sa tim atomom koji mu je stajao na putu.

U njemu se nalazio izrazito ružni, spoljašnji,niži oficir Mar Vajl, koji je, jelte, znao.

036 Bilo je stvari koje nije znao, ali znao je da zna prilično mnogo. A mučilo ga je upravo to što nije znao.
Ne, to nije bilo da li će Terani pobediti na sledecem fudbalskom prvenstvu, ili da li će akcije na plutonov kamen skociti 24%, ili da li će ga možda upravo sutra progutati promena u kontinuumu svemira i odvesti ga 98 vekova unapred. To mu nije bilo od ama baš nikakvog interesa. Interesovalo ga je zašto sedi na jednoj veoma neudobnoj stolici gledajući prilično neudobno lice kapetana, koje je ličilo na nešto što je naslikao njegov rodjak Džeri. Važno je, doduše, znati, da je Džeri izgubio obe ruke u nesreći na poslu.
Pored Kapetana sedelo je tupo, idiotsko lice prvog oficira Kipa, koji je svojim ogavnim kiselo-krastavastim osmehom pravio anomalije u prostor-vremenu, a pored njega orlovski oblikovano lice Gee.
Pored njega je naravno sedeo Zip, koji je sa slašću, poput kučeta, tamanio banane koje je našao na stolu.
Pored njih su sedeli Glavni inženjer, inženjer Klimar i navigator Rid, čineći taj neverovatni plodni polumesec.
Sva neozbiljnost nestade kada se mali zvučni talas stvori trperenjem 2-3 žice, glatko izvi u par spirala, a zatim se uobliši u nešto što bi na teranskom značilo:
"Mislim da većina vas ne zna zašto sam sazvao ovaj sastanak"
Neprimetan trzaj prodje Vajlovim licem.
"Kao što vam je svima poznato..."
"Imas pogrešne koordinate"- isece Mar Vajl uz oštar pokret vrata.
"Izvinite?"
"Da, imate pogrešne koordinate Gospodine"- ironicno ubaci Vajl.
"Oćes li biti ljubazan da obja..."
"Ne bih trebao"- iseče opet Vajl, "stvarno ne bih trebao, Škodiće više nego što će pomoći."
"Zbilj..."
"da"- odgovori Vajl na svoj dosada već uvežbani način.
"A zašt..."
"Zato što bi moje objašnjenje dokazalo da ste vi gospodine idiot. Štaviše, ne samo vi, već i navigator Rid, doktorka Gea, kao i administracija."
Spomenuta lica ustaše sa velikom furioznošću na licu ali ih Vajl iseče veoma brzom reakcijom, koja je donekle ličila na čuveni "Glas".
"Sedite".
"Hvala, sada bih voleo da nastavim. Naime, znate li možda kada je Stern bio naseljen? Ne, ne znate. Jer ste, jelte, idiot. U svakom slucaju, Stern je naseljen negde oko 2453 godine n.e. , sto znači da je od tada proslo negde oko 1024,3 godine. Jesam li u pravu?"
"Drago mi je da jesam. A sada bih uputio jedno pitanje vama kapetane, i vama navigatore Rid. Kada je osnovna koordinata prebačena na Galaktičko srediste, sa Tere?"
"Pa negde oko 2700 go...Ja sam najveci magarac na svetu."
"Moguće. Ali sačekajte. Sada imamo još veci problem. Izračunao sam ovu koordinatu, prema Galaktičkom središtu, i pogađajte gde se upravo sada nalazimo?"
Pogledi se ukrstise.
"Upravo tako. Nigde. Takva koordinata ne postoji prema Galaktičkom središtu. Što, gospodo, znači, da smo mi u prostor-vremenskoj anomaliji."
Mar Vajl je sada znao i zasto sedi u ovoj neudobnoj stolici, pred neudobnim licima.
Zato sto su to sve, jelte, idioti.

Mr. Kaa

037 Tenzija je polako ali sigurno rasla, obrnuto proporcionalno zvuku - vladala je mrtva tisina.
Kapetan ćutke ustade, prekidajući i jedno i drugo - a zatim mirnim hodom pridje Mar-Vajlu, "Jeste li sig.." - "Da, siguran sam u to sto pričam a što vaši idiotski mozg..."

Velika, teška pesnica prekide njegov piskavi glas, lomeći mu prednje zube i izazivajući pravu malu eksploziju plodnih bubuljica.
Posmatrajući podoficirevo telo kako besvesno klizi sa stolice, Kapetan obrisa ruku o njegovu uniformu i konstatova: "Niko ne prekida glavnokomandujuceg, a još manje ću da trpim širenje panike među posadom - da li je to jasno svima!"
Poslednje reči, ustvari- čelik izliven u njima, prekidoše hipnotisanost ostalih prisutnih.
"Gea, budite ljubazni i pobrinite se za podoficira Vajla. Obavestićete me kada dođe sebi."
U plavim očima se opet probudiše iskre "Razumem Kapetane."
"Za sve ostale - sve i da jeste tačno ono sto je podoficir upravo rekao, situacija je prilicno jednostavna - dižite svoje lenje guzice i nastavljamo po planu - utvrdite stanje broda, posebno centralne memorije i evidentirajte sve pristupe navigacionom sistemu u proteklih 24 casa."
Kapetanov glas je oživljavao, spirao strah i ocaj. Cak i Rid, koji je imao antagonizam prema bilo kojoj vrsti autoriteta, oseti smirivanje slušajući matorog smora kako urla, u svom elementu.
"Dok su vaše majke jos uvek razmišljale hoće li dati vašim očevima, prolazio sam i kroz gora sranja tako da me blebetanje telep škarta sigurno neće potresti. Ova zajebancija nije rezultat greške - ovo je odrađeno- i tako mi svega svetog, kada se budemo izvukli - neko će da farba spoljni oklop broda, ali bez skafandera!" Moćni glas se prolamao kroz utihnule hodnike i ventilacione sisteme broda.
"Teslina Zora" ožive poput vernog psa koji je čuo glas svog izgubljenog gospodara.
Sačuvana

...We'd better get back, 'cause it'll be dark soon, and they mostly come at night... mostly...
Sal
Banovan korisnik
predsednik


Poruke: 5.649
Ugled: +28/-10
Starost: 50
Lokacija: In the face of the place
Slike: moj album
Pol: Muškarac
Van mreže


WWW
« Odgovor #4 poslato: 17.12.2006. 17:50:38 »

Mr. Sal

038 Geino bledo lice je dobilo izraz neverice, koje ni odsjaji boja snimka sa središnjeg ekrana u centru bezbednosti nije mogao da sakrije.
Poručnik Lan, stari policajac i glavni za bezbednost na sva tri broda, bratski obuhvati Geu oko ramena i blagim glasom joj rece " ma ne budi luda, znam da je neracionalno sa tvog naucnog aspekta, ali tebe su uistinu zaposele aveti. To jesi ti Gea na snimku, i zaista onesvešćuješ kolege onom sipkom.
Alijena je OK, razume situaciju i grohotom se smejala svom besvesnom telu, bačenog preko mog."
Lan naglo zaćuta, svestan insinuacije koju je nenamerno ( ili podsvesno namerno ? ) napravio.
Oboje su bili svesni velike uzajamne seksualne privlacnosti, koje su se bojali. Oboje su bili oficiri sa velikim odgovornostima prema posadi, misiji i čovečanstvu. Oboje su stavljali posao ispred sebe. Oboje su sanjali jedno o drugom.

039 "Potporučnice Saj, jeste li uradili mentalni sken lekarki Gei? " upita kapetan. Saj, koja je svoje mentalne niti upletene u Gein um počela povlačiti.
" Jesam kapetane. Zahvaljujući vašim podacima sa centralnog, mogu sa sigurnošću da kažem da su aveti napustili doktorkin um i ovaj brod. U okolini od pola svetlosne godine dokle dosežu moje snage zasigurno ih nema.
Uz vašu dozvolu, ja se povlačim, kapetane.Ovaj sken Geine naučno ustrojene svesti prepunoj vaših slika utkanih u njen empatsko romantični modul me je iscrpio. A i ovo dvoje bi se mogli vise "rekreirati", celi brod navija za to."
" Kučko." odvrati Gea, gledajući Sajina leđa kako napušta prostoriju.
Po prvi put u svojoj komandujućoj karijeri, kapetan nije imao šta da odbrusi potčinjenom.
Uperio je pogled pun nade u Geine plave oči, koje su ga uprkos hladnom besu prema sebi i svojim nesvesnim postupcima, kao i onoj kučki Saj, primile u svoju dubinu bez rezerve i sa radošću.Upijali su jedno drugo tako pun minut, dok ih interkom nije prekinuo. Lan i Alijena za to vreme se nisu smeli pogledati, iskušenje bi bilo preveliko.

Miss Pikax

Gea je skrenula pogled i čvrstim, odlučnim glasom upitala :
" Kapetane, brod je u rasulu a vi dozvoljavate sebi ovakvu neozbiljnost ? Sredite se, čoveče. Izginućemo svi do jednog."
Konfuzija je u njenoj glavi učinila svoje, ali pre nego što će se sručiti u krevet, otićiće, makar puzeći do Rida, čoveka koji joj je spasio zivot. Da se zahvali..
Ponavljala je to u sebi, dok se kretala nesigurno ka izlazu.

Mr. Oxim

040 Bezubi niži brodski oficir Mar (F)ajl ležao je na krevetu. Bila je to jedna veoma ugodna radnja za njega, pogotovo iz razloga što su svi mislili da je onesvešćen.
"Jebi se i ti i konj na kome si dojahao" reče mu rečenica iz romana koji je čitao pre nepuna 2 dana.
Osećao je kako polako izlazi iz sebe, i prestaje da bude on. To ga je zbunjivalo, ali ne i plašilo. Plašila ga je vraška svrhovitost koju je osećao.
Pad nakon udarca uzrokovao je da slomi dva prsta na levoj šaci.
Onda mu na pamet pade još jedna rečenica iz tog romana: "Verujes li u zagrobni zivot? Mislim da je ovo to."
Sa ovom misli on uronu u san...

Mr. Kaa

...Koji nažalost trajaše sekundu.

041 Grubo i naglo skidanje pokrivača natera ga da otvori oci. "Kako prijatan prizor, šteta što nije noćna mora." pomisli gledajući u narandžaste oči Aldebaranskog navigatora i mačju figuru koja se skrivaše iza njegovih ledja.
..."Ako fte dofli da fe ififite i fi malo - famo napfed - Kep je faljano odfadio pofao, ne mogu da fe bfanim fe i da `ofu", prošišta kroz ostatke zubiju uz kišu pljuvačke, očekujući dalje udarce.
--"Jock lepi moj, imamo druge planove za tebe" Glas poručnice Saj beše poput kapljanja divljeg meda, sladak - nežan i poput košnice divljih pčela, pun skrivenih zaoka. Rid ga ćutke diže iz kreveta, prebacivši njegovu mršavu ruku preko svojih širokih ramena.
--Dok ga je odnosio iz stacionara Mar shvati da mu prija mesavina agresije, nostalgije i narkomanske ispranosti mozga koju je osećao u Ridovom umu, gotovo da ga je opet uljuljkivala u san, bez obzira na grubo povlačenje po sivo-plastično-metalnim hodnicima i prolazima." Blaženi sedativi" pomisli - bili su dovoljno jaki da spreče njegov dar da dopre do bilo čijeg drugog uma osim nejasnih refleksija misli mačkastog grabljivca koji ih je pratio, ali one mu se baš i nisu sviđale.

042 Probudi ga grubo spustanje na pod. Pod prostorije prepune displeja i holograma koji su svi zajedno pravili strobo efekat koji mu je cepao vid. "Navigacioni centar" - prodje kroz njegov umrtvljeni um - kao puko opažanje pre nego što ga nežni dlanovi dugih noktiju ne okrenuše neljudskom snagom, tako da je mogao da vidi samo sužene dužice uokvirene žuto - zelenim prstenovima.
"Ja i ti ćemo sada da odradimo nesto specijalno" osmeh otkri oćnjake nešto duže nego što bi trebalo da su u ljudskim ustima.
Rid je već sedeo za konzolom, pokušavajući i dalje da pojmi sve što mu je prokleta Saj ispričala. Čekao je.
"Mar-Vajle, nas troje smo jedini na čitavom brodu za koje sam sigurna da nisu inficirani- a ti mali moj specijalni dečače, ćes mi pomoci da identifikujem to govance koje tako ušpesno uništava ovu našu svemirsku kantu. a teta Saj će posle da bude dobra prema tebi."
I pored blagog uzbudjenja koje oseti posle njenih reči, ono što je video u njenom umu ga natera da se nevoljno strese i ćutke poče da gradi telep-vezu sa njom.

043 --Kapetanu se nije svideo plan mačkaste spodobe, nije mu se svideo ni narkoman koga je povela sa sobom, nije mu se sviđalo ništa u prokletom limbu u kome su se nalazili, a najmanje mu se sviđalo čekanje.
Njegov pokusaj da pronikne u apsolutnu tamu koja se videla na centralnom displeju komandnog mosta prekide poznati glas.
"Kapetane" Uspe da izgovori Gea pre nego što pade od iscrpljenosti. Pravo u snazne ruke Kapetana koji se u sekundi našao kraj nje.
"Gea, kako se osećate?" začu dok je polako i bolno dolazila sebi i dalje je bila u Kapetanovom naručju. Oseti poznato peckanje u nadlaktici dok joj je sanitetski tehničar davao koktel glukoze i sintetičkih hormona.
Nemoćno se nasmešila." Nemamo vremena za to kako se ja osećam Kapetane. Gost u mojoj glavi koji me je naveo da "preuredim" centralu i one nesrećnike mi je ostavio podsetnicu, morate... odmah ....da učinite nešto - krenuo ... na Saj ...."
Poslednje jedva čujne reči i bolni osmeh na dragom licu učiniše da Kapetan oseti led u svom srcu. Najnežnije moguće spusti besvesno Geino telo na nosila,a zatim - sa pogledom crnjim od neprozirnog mraka u kome se njegov brod nalazio krenu da ubije.

044 Mar Vajl se poput struje energije kretao brodom, od uma do uma - tražeci anomaliju, Saj ga je pratila poput parazita vezana za njegov gotovo beskonačno snažan tok teleblah-blaha.
Sve na šta je nailazio bejahu poznate mu prljave tajne, skriveni gresi, očaj koji vladao svuda ispod osmeha ali to bejahu ljudski parametri, nije mu bilo jasno, a onda, u sekundi oseti prisustvo, toliko blizu da je za sekund pomislio da se skrivalo u njegovom umu.

Mr. Oxim

"Vraška svrhovitost, je l’ je osecas? Produženje ljudske rase? Velika greška"- progovori Vajl ćutke, i Saj ga je cula.
"Šta si otkrio?"-nastavi ona njihov ćuteći razgovor, ali on izbeže odgovor. Bar na taj tren.
"Zanimljiv rasplet, uistinu"
"Znaš ko je uljez na brodu?"
"Sve zavisi na koji od 12 brodova pored nas misliš?"
"Pored, zaboga, ne postoji ni jedan brod pored nas u okrugu od 5 svetlosnih godina!"
"Opet zavisi kako poimate to - MI"
"Gubim te..."
"Vidiš, fakat je da smo u svemirskoj anomaliji. Fakat je da je kapetan idiot, i fakat je da su ovi vestački zubi veoma sakati. A fakat je i da je svaki, bas svaki, od 12 brodova pored nas, brod pod imenom "Dawn of Tesla"."

045 Ova rečenica koju je izgovorio Mar Vajl čula se iz usta ostalih Mar Vajlova u tom trenutku na još 10 brodova. Na preostala dva im je sve bilo jasno.

Mr Miki

046 "Јап, ствари се компликују овде"-рече један припадник Хигијенског одељења, кад је капетан протутњо поред њега, и мирно настави да чисти сјајна, метална врата....

047 Геа је лежала у неком стању налик делиријуму, и бунцајући нешто, окрену се на другу страну и заспа мирније...

048 Алијена и Рид били су у остави, која је била испуњена тихим уздасима...

049 На мосту, Климар, Кип и Рид нетремице су гледали у екран који је приказивао шта се дешава изван брода. А дешавале су се чудне ствари. Као када ставите огледало једно наспрам другог, бродови почеше да се појављују...
Капетан је јурио...

050 "Почиње..."-рече Мар.
"Шта???"-уплашено повика Сaј.
"Свесни смо једни других. Свих 12-торица. Свесни смо. Мар Вајлови. Да ли ме чујете?"- рекоше 12 Мар Вајлова.
У том тренутку улетеше капетани у просторије...
Sačuvana

...We'd better get back, 'cause it'll be dark soon, and they mostly come at night... mostly...
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  

 
Prebaci se na:  

Šema sajta  ◊   SF Vektor  ◊   TV program  ◊   Periodni sistem NF

Pravilnik  ◊   SF kviz  ◊   NF na Krstarici  ◊   SF filmovi  ◊   Bibliografije

Kopirajt © 2006-2019. SF tim. Sva prava zadržana.
Pokreće MySQL Pokreće PHP Powered by SMF 1.1.21 | SMF © 2015, Simple Machines | Mapa foruma | Arhiva | wap2 Ispravan XHTML 1.0! Ispravan CSS!
Stranica je napravljena za 0.066 sekundi sa 23 upita.