SF tim
* 15.11.2019. 11:37:58
napredna pretraga  
Dobro došli, Gost. Molimo vas prijavite se ili se registrujte.
Da niste izgubili svoj aktivacioni e-mail?

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
Vesti: Fan forum SF fanova. Smile
 
  Portal   Forum   Pomoć Pretraga Igre Prijavljivanje Registracija  
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Goran Skrobonja u "Bestseleru"  (Pročitano 1834 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Raven
SF team

oficir


Poruke: 185
Ugled: +0/-0
Starost: 42
Lokacija: Beograd
Pol: Muškarac
Van mreže


WWW
« poslato: 04.08.2007. 22:49:03 »

U "Bestseleru" broj 36. (od 20. jula 2007. godine), objavljen je razgovor sa Goranom Skrobonjom, povodom objavljivanja zbirke priča "Tihi gradovi", javlja PISB. Intervju je vodio Dušan Mišić, a tekst "O vukovima ljudima" prenosimo u celosti:


Goran Skrobonja, prema rečima kritike, ali i mišljenju čitalaca, jedan je od najboljih domaćih pisaca naučne fantastike. Godinama je istraživao žanr, prevodeći neke od najslavnijih horor i SF autora, ali i pišući sopstvenu prozu. Sa njime sad razgovaramo o zbirci priča "Tihi gradovi" koja se pojavila ove godine u Laguninom izdanju.

Koliko je to što ste prevodili majstore žanra, a pre svega Stivena Kinga, uticalo na oblikovanje vašeg stila u pisanju? Šta je ono što mislite da ste možda naučili iz takvog iskustva?

Kada sam "otkrio" savremenu horor književnost - bilo je to negde davne 1984, kada sam najpre pročitao Kingovu zbirku "Night Shift", a zatim i niz njegovih romana - ostao sam fasciniran mogučnostima literature da u čitaocu izazove osećanje šoka ili straha. To tada sam bio uveren da je tako nešto rezervisano prevashodno za žanrovske filmove i da pisana reč ne može imati takvu snagu. Zapravo, podcenjivao sam sugestivnost kvalitetno napisane proze i njen uticaj na imaginaciju koja čitaocu može pružiti daleko uverljiviji i ozbiljniji doživljaj i od najmodernijeg i najopremljenijeg bioskopa. Onda sam sebi zadao neku vrstu stilske vežbe kako bih ustanovio mogu li i sam napisati nešto nalik tome. Rezultat je bila moja priča "Rouzvil" napisana negde krajem osamdesetih godina prošlog veka. U njoj sam pokušao da primenim sve one vrste žanrovske zakonitosti i postavke koje tako dobro funkcionišu u prvoklasnoj horor književnosti, a potom, u kasnijim pričama i romanu "Nakot", koristio sam "alatke" žanra naučene ne samo od Kinga već i od drugih pisaca horora i fantastike čije sam knjige u tom periodu gutao. Ono što je, rekao bih, najviše doprinelo da ti moji tekstovi ne budu puko oponašanje velikih uzora, jeste opredeljenje da smestim horor u sopstveno okruženje i našu srpsko svakodnevnicu; devedesete, u kojima sam zapravo najviše toga i napisao, umnogome su mi olakšale taj zadatak jer je horor u tom periodu bukvalno vrebao svakog trena i iza svakog ugla. Time je stvarnost povratno uticala na izmaštano i često sam dolazio u situaciju da se neka nečuvena zamisao koja bi mi pala na pamet i završila u jednoj od mojih priča vrlo brzo obistini i pokaže da zapravo živimo fantastiku.

Neke od vaših priča koje čine knjigu "Tihi gradovi" prilično su "slikovite". Koliko ste se oslanjali na svoj rad na grafičkim romanima kako bi svoje likove učinili upečatljivijim?

Moj rad na stripu, odnosno mediju koji se danas naziva grafičkim novelama ili romanima, prevashodno proističe iz sadržine moje novele "Točak", svojevremeno objavljenje u časopisu "Alef". Kao i film, strip je jedna od mojih ljubavi još od detinjstva i svakako su nebrojene strane pročitanih stripova, baš kao i kadrovi filmova koje sam voleo, uticale na to da pišem, kako kažete "slikovito", odnosno tako da čitalac lako može da učestvuje u radnji i prati pripovest gotovo kao da čita strip ili sedi u bioskopu. Stoga je posredi upravo obrnuta situacija - ne pišem tako kako pišem zahvaljujući radu na stripu, već sam radio na stripu zato što pišem stilom koji je veoma blizak tom mediju.

Koliko je Beograd dobro mesto za postavku ovakve zbirke priča? Koliko one odgovaraju našoj stvarnosti, to jest budućnosti?

Beograd je moj moj rodni grad, grad koji najbolje poznajem od svih. U njemu živim i pronalazim teme i slike pogodne za zanimljivu žanrovsku prozu. Već sam rekao da je tokom devedesetih bio pravi zlatni rudnik za priče horora i mračne fantastike. Likovi kojima se bavim i koji me interesuju takođe su odrasli u metropoli, a njihovi životni problemi i situacije u koje dospevaju moraju biti bliske svakom - da se tako izrazim - "urbanom" čitaocu. A kada je reč o tome koliko priče iz ove zbirke odgovaraju stvarnosti, odnosno budućnosti, pomenuću samo dva primera: novela "O vukovima i ljudima" počinje likvidacijom "kralja" beogradskog kriminala, a ti redovi su napisani nekih šest meseci pre nego što se nešto veoma slično dogodilo u jednom poznatom beogradskom hotelu. Opet, u priči "Sve vreme sveta" glavni junak uspeva da izmakne krivičnom progonu tako što primenom nanotehnologije promeni ustrojstvo svoje DNK i bukvalno postane - druga osoba. Pre izvesnog vremena, u novinama, sam pročitao kako se nešto veoma slično dogodilo u Bugarskoj - tamošnji sud oslobodio je okrivljenog zato što je u međuvremenu promenio pol i postao neko drugi. Kada koristite u velikoj meri stvarnost radi postizanja efekta suzbijanja neverice, koji je najvažniji da bi fantastična proza "radila" kod čitaoca, u opasnosti ste da se veoma brzo obistini ono što ste smatrali dovoljno fantastičnim da priču izvede iz realizma u neki od podžanrova fantastike. Upravo to se dogodilo i sa mojim romanom "Nakot" - u vreme kada je pisan, 1989-90, bio je to čisti horor sa elementima naučne fantastike, da bi samo pet-šest godina kasnije morao da "promeni" žanr i svrsta se u - alternativnu istoriju. Tako je to kad živimo, kao po onoj staroj kineskoj kletvi, u zanimljiva vremena.

S obzirom na to da u "Tihim gradovima" postoje brojna mesta na kojima se i prosečni čitalac, a ne samo zaljubljenik u žanr, može prepoznati, kakovoj je sve publici ova zbirka namenjena?

Jedan od ključnih motiva koji me nagoni da pišem jeste to da budem u mogućnosti da pročitam nešto što mi se dopada, a ne može se naći na polici u knjižari. Drugim rečima, prevashodno pišem za sebe. Međutim, to ne podrazumeva bogzna kakvu ekskluzivnost - ja sam samo prosečan sredovečni Beograđanin koji je preturio preko glave nekoliko veoma živopisnih, uzbudljivih i strašnih decenija, kao svedok metamorfoze kroz koju je taj Grad (sa velikim G) prolazio - od vremena mladalačkog poleta, elana i optimizma sedamdesetih, preko blage dekadencije novotalasnih osamdesetih i mračnih devedesetih, sve do sadašnjosti koja mi se čini vreme postepenog smirivanja. Da li će sledeća decenija zaista biti decenija tihih gradova, kako to predviđa naslovna priča, ili će se desiti nešto sasvim drugačije, videćemo. U međuvremenu, svi ljudi koji su na isti ili sličan način proživeli ovo vreme, pa bili oni iz Beograda ili neke druge srpske varoši, moji su potencijalni čitaoci i mislim da mogu da se prepoznaju makar u ponekom od mojih junaka.
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  

 
Prebaci se na:  

Šema sajta  ◊   SF Vektor  ◊   TV program  ◊   Periodni sistem NF

Pravilnik  ◊   SF kviz  ◊   NF na Krstarici  ◊   SF filmovi  ◊   Bibliografije

Kopirajt © 2006-2019. SF tim. Sva prava zadržana.
Pokreće MySQL Pokreće PHP Powered by SMF 1.1.21 | SMF © 2015, Simple Machines | Mapa foruma | Arhiva | wap2 Ispravan XHTML 1.0! Ispravan CSS!
Stranica je napravljena za 0.016 sekundi sa 24 upita.