Žak Prever - pesme

[dan555]

Za ljubitelje Preverove (Jacques Prevert) poezije.


Ta ljubav
Pesma ptičara
Obletao je oko mene
Uvelo lišće
Da se načini portre jedne ptice
Tamničareva pesma
Kako stoje stvari
Bašta
Staro vino
Deca se vole
Buket
Krv i perje
Poruka
Barbara
Adrijen
Za tebe ljubavi moja
Borba s anđelom
Poseta muzeju
Mali prosjak
Lov na kita
Pariz noću
Doručak
Poljubi me
Pesma iz meseca maja
Pater nostri
Pesma
Fijesta
Ne pevam ja
Škola umetnosti
Rat
Za uspomenu
Porodična pesma
Kod cvećarke
Oblaci
Potok
Strelac
Ljubav na robotski način
Izgubljeno vreme
I to mi je neka razonoda
Reka
Doručak
Kako ubiti vreme




TA LJUBAV

Ta ljubav
Tako silna
Tako drhtava
Tako nežna
Tako očajna
Ta ljubav     
Lepa kao dan
I ružna k'o vreme
Ta ljubav tako stvarna
Ta ljubav tako divna
Tako srećna
Tako vesela
I tako jadna
Drhteći od straha k'o dete u mraku
A tako sigurna u sebe
K'o neki spokojni čovek usred noći
Ta ljubav koja je izazivala strah kod drugih
Gonila ih da govore
I primoravala da blede
Ta ljubav vrebana
Jer te druge mi smo vrebali
Ganjani ranjavani gaženi dotucavani poricani
zaboravljeni
Zato što smo tu istu ljubav mi ganjali ranjavali gazili
dotucavali poricali zaboravljali
Ta ljubav cela celcata
Još toliko živa
A sva ozarena
To je tvoja ljubav
To je moja ljubav
Ona koja je bila
To osećanje je uvek novo
I nije se izmenilo
Toliko stvarno kao neka biljka
Toliko drhtavo kao neka ptica
Toliko toplo i živo kao leto
Možemo oboje
Otići i vratiti se
Možemo zaboraviti
A zatim ponovo zaspati
Pa probuditi se patiti bditi
Pa ponovo zaspati
Sanjati i smrt
Zatim probuditi se osmehnuti se smejati se
I podmladiti se
Naša ljubav zastaje tu
Tvrdoglava kao magare
živa kao želja
Svirepa kao sećanje
Glupa kao kajanje
Nežna kao uspomena
Hladna kao mermer
Lepa kao dan
Nežna kao dete
Gleda nas smešeći se
I kazuje mnogo ne govoreći ništa
A ja je slušam drhteći
I vičem
Vičem za tebe
Vičem za sebe
I preklinjem te
Za tebe za sebe i za sve one koji se vole
I koji su se voleli
Da ja im vičem
Za tebe za sebe i za sve druge
Da ne znam
Ostani tu
Tu gde si
Gde si bila nekad
Ostani tu
Ne pomiči se
Ne idi
Mi koji smo voleli
Mi smo te zaboravili
Ali ti nas ne zaboravi
Jer nemamo drugog do tebe na zemlji
Ne dopusti nam da postanemo hladni
Da se udaljavamo sve više
Odemo gde bilo
Daj nam znak da si živa
A mnogo docnije na ivici nekog šipražja
U šumi uspomena
Iskrsni odjednom
Pruži nam ruku
I spasi nas


PESMA PTIČARA

Ptica koja leti tako nečujno
Plica crvena i topla kao krv
Ptica tako nežna ptica ismevač
Ptica koju odjednom obuzima strah
Ptica koja samu sebe udara
Ptica koja bi htela pobeći
Ptica usamljena i izbezumljena
Ptica koja bi htela živeti
Ptica koja bi htela pevati
Ptica koja bi htela vikati
Ptica crvena i topla kao krv
Ptica koja leti tako nečujno
Da to je tvoje srce lepa devojko
Tvoje srce koje krilom tužno udara
O tvoje čvrste i bele grudi


OBLETAO JE OKO MENE

Obletao je oko mene
Za vreme mnogih meseca dana i časova
I stavio je najzad ruku na moje grudi
Nazivajući me svojim malim malim srcem
Istrgao mi je obećanje
K'o što se istrže cvet iz zemlje
I zadržao ga u svome sećanju
K'o što se čuva cvet u zimskoj bašti
A ja
Zaboravila sam na svoje obećanje
I cvet je brzo svenuo
Oči su mu se iskolačile
Pogledao me je popreko
I uvredio tesko
A drugi je došao i nije mi ništa tražio
Ali me je celu obuhvatio pogledom
U času za njega bila sam naga
Od glave do pete
I kada me je svukao
Dopustila sam mu da od mene čini šta hoće
A nisam znala ni ko je on
 
UVELO LIŠCE

Želela bih da se uvek sećaš  
Srećnih dana naše ljubavi
Tada je život bio mnogo lepši
I sunce blistavije bilo no danas
Uvelo lišće slaže se po zemlji
A ja te još nisam zaboravila
Uvelo lišće slaže se po zemlji
K'o naša tuga i uspomene
Hladni vetar odnosi ih
Zajedno sve u noć zaborava
A vidiš ja nisam zaboravila
Pesmu koju si mi pevao
Ta je pesma bila slična nama
I tebi koji si me voleo
I meni koja sam te volela
Živeli smo zajedno
Ti koji si me voleo
I ja koja sam te volela
Ali život razdvaja one
One koji su se mnogo voleli
O sasvim polako i bez šuma
More brise tragove po pesku
Koraka razišlih se ljubavnika


DA SE NAČINI PORTRE JEDNE PTICE

Pre svega naslikati kavez
sa otvorenim vratima
naslikati zatim nesto lepo
nesto prosto
nešto divno
nešto korisno ...
A potom za pticu
postaviti platno uz neko drvo
u nekoj bašti
u nekom gaju
u nekoj šumi
i sakriti se iza drveta
ne govoreći ništa
i bez ijednog pokreta
Neki put ptica dolazi brzo
a mogu proći i duge godine
pre no što se reši da dođe
Ali ne obeshrabrivati se
već čekati uporno
čekati ako treba i godinama
tu brzinu ili laganost dolaska ptice
pošto to nema nikakve veze
sa uspehom slike
A kad ptica dođe
ako dođe
u najvećoj tišini
sačekati da ptica uđe u kavez
pa kad je ušla
zatvoriti tiho vrata kičicom
a zatim
izbrisati jednu po jednu sve prečage
pazeći dobro da se ne dodirne
ni jedno perce ptice
Zatim načiniti portre drveta
izabravši najlepšu od njegovih grana
za pticu
naslikati zatim zeleno lišće
svežinu vetra
sunčanu prašinu
šum životinja i trave u vrelini leta
najzad čekati da ptica reši da peva
Ako ptica ne zapeva
loš je znak
znak da je slika rđava
a ako peva dobar je znak
znak da se može slika potpisati
tad isčupajte sasvim lagano
jedno pero iz krila ptice
i ispišite svoje ime u uglu platna


Ova tema je prepis sa bivšeg Serbijamag foruma. Pravili smo je korisnik Kafka i ja. Pošto je stari ugašen a na novom forumu nema slične teme a ni Kafke da piše o kulturi, stavljam je ovde da i mi možemo da uživamo u ovoj lepoj poeziji. Nadam se da se admin SerbijaMag-a, Absonik, neće ljutiti.

[dan555]

TAMNIČAREVA PESMA

Kuda lepi tamničaru
Sa tim ključem poprskanim krvlju
Idem da oslobodim onu koju volim
Ako još ima vremena
A nju sam zatvorio
I nežno i svirepo
Na najskrovitijem mestu svojih želja
Na najdubljem mestu svojih nemira
U laži budućnosti
U gluposti zaklinjanja
Hoću da je oslobodim
Jer hoću da je slobodna
Po cenu i da me zaboravi
Po cenu i da ode
Pa čak i da se vrati
I da me još voli
Ili da zavoli drugog
A ako joj se taj dopadne
Pa ona ode
I ja ostanem sam
Sačuvaću samo
Sačuvaću večno
Na svojim dlanovima
Do poslednjeg daha
Blagost njenih dojki izvajanih ljubavlju.

KAKO STOJE STVARI

U dvanaest dvoraca dobijenih
za dvanaest zalogaja hleba
dvanaest ljudi rida od besa
u dvanaest kupatila
Tuzna poruka i m je stigla
losa vest iz loseg kraja
Negde tamo neki domorodac
digao se iz pirincanog polja
i sa preziorm
saku pirinca
bacio prema nebu.

BAŠTA

Hiljade i hiljade godina
Ne bi bilo dovoljno
Da se opiše
Kratki sekund večnosti
U kome si me ti poljubila
U kome sam te ja poljubio
Jednoga zimskog praskozorja
U Parku Monsuri u Parizu
U Parizu
Na zemlji
Na zemlji koja je zvezda

STARO VINO

Narandža na stolu
Tvoja haljina na podu
A ti u mojoj postelji
Blagi poklon trenutka
Svežina noći
Toplota moga života

DECA SE VOLE

Deca kad se vole ljube se stojeći
Po kapijama noći
Dok prolaznici ukazuju prstom na njih
Ali decu kad se vole
Baš je briga da li ih ko vidi
Jer tu su samo njihove senke
Treperave u noći
I koje izazivaju kod prolaznika
Bes prezir smeh i zavist
Deca kad se vole nisu ovde ni za koga
Tada si dalje odavde nego što je noć
I mnogo dalje nego što je dan
Ona su
U zaslepljujućoj svetlosti prve ljubavi

BUKET

Šta tu radiš devojčice
Sa tim cvećem tek ubranim
Šta tu radiš devojko
Sa tim cvećem ne više svežim
Šta tu radiš lepa ženo
Sa tim cvećem koje vene
Šta tu radiš starice
Sa tim cvećem davno već uvelim
-Čekam pobednika

KRV I PERJE

Ševo uspomena
To tvoja krv teče
A ne moja

Ševo uspomena
Stegao sam svoju pesnicu

Ševo uspomena
Lepa mrtva ptico
Nije trebalo da sletiš
I zoblješ iz moje ruke
Zrnca zaborava

PORUKA

Vrata koja je neko otvorio
Vrata koja je neko zatvorio
Stolica na koju je neko seo
Macka koju je neko pomilovao
Voce koje je neko zagrizao
Pismo koje je neko procitao
Stolica koju je neko oborio
Vrata koja je neko otvorio
Put po kome jos neko trci
Suma kojom neko prolazi
Reka u koju neko skace
Bolnica u kojoj neko umire.

[dan555]

BARBARA

Sjećaš li se Barbara, padala je kiša neprestana
nad Brestom toga dana, a ti si išla nasmijana
pokisla, ozarena, ocarana, pod krupnim kapima kise
sjeti se Barbara, sretoh te u ulici Sijama
smijala si se, i ja sam se smijao
sjecas li se Barbara
Nisam te poznavao, nisi ni ti mene
sjećaš li se, sjećaš li se toga dana
i ne zaboravi ga.
Jedan čovjek ispod neke kapije, zaklonjen
viknuo je tvoje ime, Barbara
a ti si potrčala njemu po kiši
pokisla, ozarena, očarana
i bacila si mu se u zagrljaj
Sjećaš li se Barbara,
ne ljuti se što ti kažem ti
jer ti kažem svakom koga volim
pa čak iako ga ne poznajem.
Sjećaš li se Barbara i ne zaboravi nikad
tu kišu tako blijedu i tako srećnu
tu kišu nad morem, nad arsenalom
nad brodom iz Cezana
Oh, Barbara
velika je svinjarija taj Rat i šta je sa sobom
sada
pod kišom od gvozdja, vatre, čelika, krvi
A onaj koji te je stezao u zagrljaju, zaljubljeno
da li je umro, nestao il je jos živ
Oh, Barbara
još uvijek kiša pada nad Brestom kao što je padala
nekada
Ali nije to isto, jer sve je porušeno
To su samo posmrtne kapi kiše, užasne i očajne
A nije ni onaj potop kiše, gvozdja, čelika, krvi
vec prosto kiša iz oblaka koji nestaju kao psi
kao psi koje donosi vodena struja iz Bresta
da istrunu negdje daleko, vrlo daleko od Bresta,
od koga nije ostalo ništa.

[dan555]

Postavila garou

Adrijen

Adrijene nemoj da se duriš!
Vrati se!
Adrijene nemoj da se duriš!
Vrati se!
Grudva snega
koju si bacio na mene
u Šamoniju
prošle zime
sačuvala sam je
Eno je na kaminu
pokraj svadbenog venca
moje pokojne majke
koju je ubio
moj pokojni otac
što je giljotiniran
jednog tužnog zimskog jutra
ili proletnjeg ...
Grešila sam priznajem
znala sam ostati
duge godine
ne vraćajući se
kući
Ali nikada ti nisam rekla
da je to zato što sam bila u zatvoru
grešila sam priznajem
često sam tukla psa
ali sam te volela
Adrijene nemoj da se duriš!
Vrati se!
I Vrbova grana
tvoj mali foksterijer
koji je crk'o prošle nedelje
sačuvala sam ga!
Eno ga u frižideru
i ponekad kad otvorim vrata
da uzmem pivo
ugledam jadnu životinju
i to me strašno rastuži!
A ipak to sam ja uradila
jedne večeri da skratim vreme
dok sam te čekala ...
Adrijene nemoj da se duriš!
Vrati se!
Sa vrha kule Sen-Žak
bacila sam se
prekjuče
zbog tebe sam se
ubila
Juče su me zakopali
u jedno divno groblje
i mislila sam na tebe
i večeras sam se vratila
u sobu
po kojoj si se šetao go
u vreme dok sam još bila živa
i čekala te

Adrijene nemoj da se duriš!
Vrati se!
U redu grešila sam
duge godine nisam se vraćala kući
ali sam ti uvek krila
da je to zato što sam bila u zatvoru!
Grešila sam priznajem
često sam tukla psa
ali sam te volela!

Adrijene nemoj da se duriš!
Vrati se!

[NaraYan]

Najbolja je:

Vetar ukochen
sedi
Na krovovima kuca

[dan555]

Преузето са www.svetknjiga.com

ZA TEBE LJUBAVI MOJA

Išao sam na trg ptica
I kupio sam ptice
Za tebe
ljubavi moja

Išao sam na trg cvijeća
I kupio sam cvijeće
Za tebe
ljubavi moja

Išao sam na trg željeza
I kupio sam okove
Teške okove
Za tebe
ljubavi moja

A zatim sam otišao na trg robova
I tražio tebe
Ali te nisam našao
ljubavi moja

BORBA S ANĐELOM

Ne idi tamo
Sve je sraćunato unaprijed
Meč je udešen
I kad se on bude pojavio u ringu
Obasjan munjama od magnezijuma
Oni će zapjevati da uši zaglunu Te Deum
I prije nego ti budeš ustao sa stolice
Oni će zazvoniti u zvona što mogu jače
Tresnuće ti u lice
Sveti sunđer
I ti nećeš i mati vremena da mu uletiš u perje
Zatim će se oni baciti na tebe
A on će te udariti ispod pojasa
I ti ćeš se srušiti
U strugotine
Sa glupo ukrštenim rukama
I nikad više nećeš moći leći sa ženom

POSJETA MUZEJU

U muzeju voštanih Uspomena
pođite galerijom Promašenih namjera
hodnikom Neiskrenih želja
stepenicama Bezvoljnih žudnji
i upašćete u klopku Kajanja
I tu
moći ćete da urežete po zidovima
malim nožem-uspomenom kupljenom na ulazu
zareze Nesporazuma
Ali
iznad sale Izgubljenog dobročinstva
vezanih očiju akrobata Ljubav
igraće na žici ukočen od sreće jedva nazrene
od sreće nikad ne zaboravljene
I muzika njegovog cirkusa
oblijetaće svoju izlizanu ploču
islabljenu ali oduševljenu
i ploča će se okretati
kao mjesec krvavi i ožalošćeni
očarani oživljeni nasmijani obasjani
zadivljeni i zadivljujući
I biće to
muzika maroda ptica
muzika ptica naroda

Posjetioci
slušajte tu muziku i dobro je čujte
i ne da samo obraćate pažnju na tu muziku
na taj šum
već predajte joj se sasvim
Ona će vam se spokojno isplatiti
jednog lijepog dana
ili nekog drugog dana
ta muzika naroda ptica ljubavi

* * *
(mali prosjak)

Mali prosjak
traži milostinju od ptica

Oh
ne ostavljajte mi punu šaku
inaće ću ostati ovdje
ako se mora
i dok se ne smrkne

I u njegovom pogledu pojavluje se
obljesak žalosti

Taj obljesak
uočila je jedna ptica

Nije gladna ali laganožprilazi sitnim obazrivim korakom
da iz čiste pažnje
pozoblje iz dječje ruke
hljeb ponuđen tako prosto

I radost pali sve vatre
u očima malog prosjaka

LOV NA KITA

U lov na kita, u lov na kita,
Govorio je otac gnevnim glasom
Sinu Srećku pod šifonjerom,
U lov na kita, u lov na kita
Što nećeš
Da ideš, ej?
A što da lovim to živinče,
Ništa mi nije učinilo, tata,
Idi, ćale, lovi sam,
Kad ti se sviđa,
Ja više volim d' ostanem kod kuće s majkom
I bata-Gasom.
I otac na svom kitolovcu potpuno sam brodi
Po uzburkanoj vodi...
Otac na moru,
Sin kod kuće,
Kit van sebe.
Čorbaluk supe vruće
Prevrnu bata-Gasa.
Bura bila strašna,
Supa bila slasna.
Srećko seo pa se vajko:
Što ne odoh u lov, majko,
U lov na kita?
Zar priliku retku ja da upropastim
I brkove svoje kitom ne omastim?
Al' otvoriše se odnekuda vrata -
Mokar i zadihan pojavi se tata
Sa kitom na ramenu.
I na sto kita tresnu, životinju lepu
Plavooku,
Što se ne viđa svakodnevno
Pa reče plačevno:
Šta žurite, požurite,
Isecite ga, gladan sam, 'oću da jedem.
Ali naš Srećko ustade kao od bede,
Pogleda svoga oca u beonjače,
U beonjače plavih očiju,
Plavih kao u plavookog kita.
A što jadno živinče da sečem kad mi
Ništa nije učinilo?
Neću, uzmite moj deo, reče.
I na zemlju baci nož,
A kit nož dograbi kako ga opazi
I na oca jurnu, skroz ga proburazi.
Joj, joj, reče bata-Gasa.
Ovo meni na lov liči kad se love leptirići.
I evo
Evo Srećka gde čitulju sprema.
Dok majka zbog muža crninu oblači,
Kit dom razoreni gleda okom plačnim.
I odjednom zakuka:
Zašto ubih jadnog smetenjaka?
Goniće me odsad sila motornjaka,
Istrebiće celu moju retku felu.
Nasmejavši se preteće
Uputi se ka vratima,
Udovici uzgred reče:
Gospođo, ako me neko potraži,
Budite ljubazni i recite:
Kit je izašao, izvolite sesti
I sačekajte ga ako vam ne smeta
Vratiće se opet kroz petnaest leta...

PARIZ NOĆU

Tri šibice kresnuh u noći
Prvu da ti vidim lice
Drugu da ti vidim oči
Poslednju da ti vidim usta
Onda pomrčina da se svega sećam
Dok te u naručju svome stežem srećan.

ДОРУЧАК

Сипао је кафу
У шољу
Долио млеко
У шољу с кафом
Промешао
Кашичицом
Попио белу кафу
И испустио шољу
Не говорећи ништа
Запалио
Цигарету
Правио колуте
Дима
Отресао пепео
У пепељару
Не говорећи ми ништа
Не гледајући ме
Дигао се
Ставио шешир
На главу
Обукао
Кишни мантил
Јер је падала киша
И изашао
На кишу
Без речи
Без погледа
А ја сам се
Ухватила за главу
И плакала.

POLJUBI ME

Desilo se to u kvartu grada svetlosti
gde je zagushljivo i gde je uvek tama.
Zimi kao i leti tamo je uvek zima.
Ona je stajala na stepenicama
On pored nje
Ona pored njega
Noc je i bilo je snega
Osecao se sumpor
To su poslepodne ubijali stenice
Ona mu je govorila:
Ovde je mrak nedostaje mi zrak
Zimi kao i leti ovde je uvek zima
I Bozje Sunce ovamo ne dolazi
Valjda posla ima u boljim kvartovima
Zagrli me cvrsto...
Poljubi me...
Ljubi me dugo...
Ljubi me...
Kasnije bice prekasno za nas
Nash zivot to je danas
Ovde se umire od svega
I od toplote i od hladnoce i od snega
Ovde zraka nema
Ne budesh li me ljubio umrecu ugushena
Tebi je 15. godina
Meni je 15. godina
Zajedno imamo 30. godina
Sa 30. godina vishe nismo mladi
To su godine kada se radi
Kasnije bice prekasno za nas
Nash zivot to je danas.
Poljubi me!!!

[elite]

   Hvala dan , na prekrasnoj poeziji! Vratila me je u doba kada nisam bila ovako cinična i mrgodna

[dan555]

Nisam samo ja stavljao ove pesme.
Počelo je, na sada ugašenom, sajtu Sforum. Jedan momak, Kafka, i ja dodavali smo pesme, a ove poslednje su sa Svetknjiga, stavila ih je Vana.

Prever ima mnogo poštovalaca.

[dan555]

Pesma iz meseca maja

Mazga kralj i ja
Umrećemo sutra
Mazga od gladi
Kralj od dosade
Ja od ljubavi

Parče krede
Na tabli dana
Piše naša imena
Vetar u jablanima
Zove nas po imenu
Mazga čovek kralj

Sunce Crne Krpe
Već nam je izbrisalo imena
Sveža voda iz travnjaka
Pesak iz peščanika
Ruža iz crvenog ružičnjaka
Put od kuće do škole

Mazga kralj i ja
Umrećemo sutra
Mazga od gladi
Kralj od dosade
A ja od ljubavi
U mesecu maju
Život je trešnja
Smrt koštica
Ljubav trešnjino drvo.

[svetlost lutalica]

Pater nostri

Oče naš na nebesi
Ostani gde jesi
A mi ćemo ostati na zemlji
Koja je nekad baš lepa
Sa tajnama Njujorka
Sa tajnama Pariza
Koje nisu ništa gore od tajni Svetog Trojstva
Sa onim malim kanalom Urk
Sa velikim Kineskim zidom
Sa rečicom Morle
Sa mentol bombonama
Sa Velikim ili Tihim okeanom
I sa ona dva bazena u Tiljerijama
Sa dobrom i nevaljalom decom
Sa drugih trista čuda
Koja su tu
Tek tako
Razbacana
Svakom nadohvat
Što se i sama nekad čude što su tolika čuda
Pa se prosto kriju
K'o gola lepotica što ne sme da se pokaže
Sa nepreglednim legijama
Nedaća sveta
Sa legionarima
Sa mučiteljima
Sa šefovima ovoga sveta
Sa šefovima i njihovim blefovima
Sa godišnjim dobima
Sa godinama
Sa divnim devojkama i matorim budalama
Sa sirotinjom koja je hrana topovima.

[dan555]

PESMA

Koji smo danas dan
Mi smo svi dani
Prijateljice moja
Mi smo čitav život
Ljubavi moja
Mi se volimo i mi živimo
A ne znamo šta je to život
I ne znamo šta je to dan
I ne znamo šta je to ljubav

FIJESTA

I čaše su bile prazne
I flaša razbijena
I krevet raspremljen
I vrata zatvorena
I sve staklene zvezde
Sreće i lepote
Treptale su u prašini
Nepočišćene sobe
I bio sam mrtav pijan
I lud od radosti
I ti živa pijana
Gola u mom zagrljaju.

ŽIVI PESAK

Demoni i divote
Vetrovi i oseke
Daleko već povuklo se more
A ti
Kao alga blago milovana vetrom
U živom pesku postelje ne miruješ sanjajući
Demone i divote
Vetrove i oseke
Da daleko povuklo se more
Dok su u tvojim poluotvorenim očima
Zaostala dva mala vala
Demoni i divote
Vetrovi i oseke
Dva vala mala da me potope

NE PEVAM JA

Ne pevam ja
već cvet koji sam video
Ne smejem se ja
već vino koje sam pio
Ne plačem ja
već moja izgubljena ljubav.

ŠKOLA UMETNOSTI

U kutiji od upletene slame
Otac izabra jednu kuglicu od papira
I baci je
U staklenu činiju sa vodom
Ispred radoznale dece
Razvi se u vodi odjednom
Raznobojni
Veliki japanski cvet
Kratkotrajni lokvanj
I deca utihnuše
Zadivljena
U njihovoj uspomeni nikad više
Taj cvet uvenuti neće
Taj iznenadni cvet
Stvoren za njih
Za tren
Pred njima.

RAT

Iskrčite
kreteni
iskrčite
Sve mlado drveće starom sekirom
isecite ga
Iskrčite
kreteni
iskrčite ga
A staro drveće sa starim korenjem
sa veštačkim zubalom
sačuvajte ga
I okačite natpis
Drveće Dobra i Zla
Drveće Pobede
Drveće Slobode
I pusta šuma bazdiće po starom crknutom drvetu
i ptice će pobeći iz nje
a vi ćete ostati tu da pevate
Ostaćete tu
kreteni
da pevate i defilujete.

ZA USPOMENU

Slušajući muziku
koju nikada pre nije čuo
jednu tužnu romansu
kao cviljenje kučeta
koju je pevala neka pijana žena
nasred ulice
čovek koji je izgubio pamćenje seti se jedne udovice
koju nikada nije ni poznavao
I pevušeći tu pesmu
krene da traži ženu
Put pod noge krene pravo
i ne pitajući ikoga za put
I evo ti ga ulazi bez kucanja
u kuću sklopljenih kapaka
A ta kuća je dvorac
I on postaje vladalac
Onaj koga čekaju
i penje se uz stepenice
kraljevski
i ne brojeći ih
Zatim otvara jedna velika vrata
Tu nalazi ženu
nasmejanu i potpuno golu
pred njom je novo šatorsko krilo
na njemu leži telo njenog muža u komade isečeno udovičino delo
Žena se nasmeši kada spazi čoveka koji je izgubio pamćenje
Sve sam to učinila tebe radi
poljubi me
poljubi me Fransoa
I baca mu se u zagrljaj
i Fransoa čije je ime Pol
sam ne zna šta na to da kaže
Jednostavno je srećan
i kako mu je želja da ženu obori na divan
da se malo pomaze
ona se odmiče i kaže mu
pokazujući na ostatke svog muža
Avaj
poslednji komad još nije isečen u komade i svaki naredni komad još uvek je neisečen komad
oh čini mi se da ovo nikada neću završiti
To je slagaljka
kaže joj čovek što je izgubio pamćenje
imala si uzornog muža
ne treba da se sekiraš
mogu opet da ga sastavim
I strpljivo
komad po komad
čovek koji je izgubio pamćenje stavlja svaki komad na svoje mesto
arterije i srce
boju pogleda
ruke i toplotu ruku
boju i belilo
I muž dolazi k sebi
i žena odmah priređuje
ljubomornu scenu
Ovo na zlo sluti
reče čovek što je izgubio pamćenje
i nestade
kao što je i došao
neprimetno.

ПОРОДИЧНА ПЕСМА

Мајка плете
Син је у рату
Мајци је то сасвим природно
А тата збиља шта тата ради?
Тата се бави пословима
Жена му плете
Син је у рату
Он послове
Тати је то сасвим природно
А син а син
Збиља шта о свему мисли син?
Син о свему не мисли апсолутно ништа
Мајка му плете отац му се бави пословима он ратује
Када се завршио рат
Он ће са татом да прави послове
Рат се наставља мајка наставља да пелте
Отац наставља са пословима
Син је убијен и он више не наставља
Отац и мајка иду на гробље
И отац и мајка сматрају да је све то сасвим природно
Живот тече даље живот са плетивом са ратом са пословима
Пословима ратом плетивом ратом
Пословима пословима пословима
Живот са гробљем.

КОД ЦВЕЋАРКЕ

Човек улази код цвећарке
и бира цвеће
цвећарка му завија цвеће
човек ставља руку у џеп
и тражи новац
да плати цвеће
али у исто време
хвата се нагло
руком за срце
и пада

У истом тренутку док пада
новац се просипа по земљи
а онда и цвеће пада
истовремено са човеком
истовремено са новцем
а цвећарка стоји ту
крај новца што се котрља
крај цвећа што се ломи
крај човека што умире
све је наравно врло тужно
и ваљало би да учине нешто
мислим цвећарка
али ни она сама није знала шта да уради
сама не зна
одакле да почне

Има толико тога да се уради
са тим човеком што умире
са цвећем што се ломи
и тим новцем
тим новцем што се котрља
што се непрестано котрља

ОБЛАЦИ

Пошла сам по плетиво и сиво јаре
пошло је за мном
уопште се није плашило попут великог
још је и мало

И она сама била је мала
али је из ње већ говорило нешто старо као свет
Већ
је знала
сурове ствари
како на пример
да се ваља плашити
И гледала је јаре и јаре је гледало њу
и само што није заплакала
Оно је као ја
рече
помало тужно помало весело
И онда се насмеја
у то поче да пада киша

POTOK

Pod mostom prolazi mnogo vode
a za njom i mnogo, mnogo krvi
Ali ispred nogu ljubavi
teče veliki beli potok
U vrtu bledog meseca
u kome se praznuje svaki dan
taj potok peva uspavljujući
Bledi mesec moja je svest
u kojoj se kreće jedno plavo sunce
A to sunce to su tvoje oči.

STRELAC

To lice ljubavi
opasno i nežno
jedne se večeri javi
posle predugog dana
Možda je strelac bio
sa lukom
ili svirač
sa harfom
Ne znam više
Zaista ne znam
Znam samo
da me je ranio
možda strelom
možda pesmom
Znam samo
da me je ranio
iz srca krv mi teče
Vrela me suviše vrela
ljubavna rana peče.

LJUBAV NA ROBOTSKI NAČIN

Neki čovek piše na mašini ljubavno pismo
i mašina odgovara čoveku svojeručno
i umesto primaoca
Toliko je savršena ta mašina
Mašina za prodaju čekova i ljubavnih pisama
I čovek udobno smešten u svojoj mašini za
stanovanje čita mašini za čitanje odgovor
mašine za pisanje
I u svojoj mašini za snivanje sa mašinom za
računanje kupuje mašinu za ljubav
I u svojoj mašini za ispunjavanje snova vodi
ljubav sa mašinom za pisanje s mašinom za
ljubav
I ta ga mašina vara s nečim
S nečim da pukneš od smeha.

IZGUBLJENO VREME

Pred ulazom u fabriku
radnik se odjednom zaustavi
lepo vreme beše ga cimnulo za rukav
i kako se okrenuo
pogleda u Sunce
crveno i okruglo
tek probuđeno iz neba dubokog
i namignu mu
onako srdačno
Zbilja drugar Sunce
zar ti se ne čini
ipak malo glupo
po ovakvom danu
rintati za gazdu?

I TO MI JE NEKA RAZONODA

I to mi je neka razonoda pisati
i to mi je neka razonoda sanjati
Eto taj list
bio je potpuno beo
pre nekoliko sekundi
Ni minut
jos nije prošao
A evo na sta to liči.

REKA

Tvoje mlade grudi blistale su na mesečini
Ali on je bacio
Ledeni kamičak
Hladni kamen ljubomore
Na odsjaj
Tvoje lepote
Što je igrala gola na reci
U velesjaju leta

DORUČAK

Sipao je kafu
U šolju
Dolio mleko
U šolju sa kafom
Promešao
Kašičicom
Popio belu kafu
I spustio šolju
Ne govoreći ništa
Zapalio
Cigaretu
Pravio kolute
Dima
Otresao pepeo
U pepeljaru
Ne govoreći mi ništa
Ne gledajući me
Digao se
Stavio šešir
Na glavu
Obukao
Kišni mantil
Jer je padala kiša
I izašao
Na kišu
Bez reči
Bez pogleda
A ja sam
Zarila glavu u ruke
I plakala.

KAKO UBITI VREME

Neki misle da je to lako
Ne raditi ništa
A ustvari to je vrlo teško
Ništa teže od toga
Valja ubiti vreme
A to nije mali posao
To je da padneš s nogu
Ah!
od jutra do sutra
nisam radio ništa
ništa
ah! a što je još čudnije
od jutra do sutra
od sutra do jutra
radio sam isto
ništa!
ništa nisam radio
a i moglo mi se
ah! kako je to tužna priča
mogao sam da imam sve
da
ono što bih hteo
da sam hteo
to bih i imao
ali nisam hteo ništa
ništa
Ipak jednog dana vidim ti jednog psa
koji mi se svideo odmah sam ga imao
jedan veliki pas
ovčar
ali jadna životinja
kako je tugovala
tugovala za bivšim gazdom
neki stari Škot
ja ti kupim i gazdu
a i moglo mi se
ah!
kakav Škot
oh!
kakav Škot je bio taj Škotlanđanin
taj što mi je čuvao psa
ceo dan je cmizdrio
celu noć je jecao
ah!
to je bilo da poludiš
kopnio je kao travka
ništa mu nisi mogao reći
govorio je obesiću se
Više volim da čuvam ovce
tulio je na škotskom
a pas je zavijao
slušajući kako mu gazda tuli
a kako mi se moglo
ja ti kupim i ovce
stavim ih u salon
i tu su pasle tepihe
i onda jednoga dana crkoše od dosade
ode za njima i Škot
u grob
ah!
a za njim i pas
E tada sam otišao na krstarenje
Da malo smirim živce.

[samo ja]

Poljubi me

To je bilo u jednom kvartu grada
Svetlosti
Gde nikada nema vazduha gde samo tame ima
A zimi i leti večno traje zima
Stajala je na stepeništu
On kraj nje i ona kraj njega
Bila je noć
Sumporni smrad je zalivao stepenice
Jer su to poslepodne tamanili stenice
I ona mu kaže
O kako je ovde mračno
Tu nema vzduha tu samo tame ima
Zimi i leti večno traje zima
Sunce našeg dragog Boga ne stiže u kuće naše
Ono ima dosta posla dok obasja bogataše
O, stisni me u zagrljaj i ljubi mie ljubi strasno
Kasnije već biće kasno
A ovde se od svega crkava
il` se smrkneš il` se gušiš
Tu nema vazduha
Prestaneš li da me ljubiš čini mi se da se davim
Ti imaš petnaest godina
I ja imam petnaest
Udvoje to je trideset
U trideset nismo više deca
Imamo dovoljno godina za rad
Imamo dovoljno godina za poljupce
Kasnije već biće kasno
Naš je život za nas
Danas
Ljubi me!