Tomorrowland - Zemlja budućnosti (2015)
Nesuđeni Diznijev hit o mladim genijalcima koji silom prilika postanu akcioni heroji i bore se za spas čovečanstva. Sve je tu što volim (i mislim da bi trebalo da bude) a film je ipak omanuo kod publike i donekle kod kritike.
Osnova je jedna od tema u Diznijevim zabavnim parkovima koja se zove isto kao film. Radnja je smeštena oko i u njoj a scenaristi su se potrudili da bude mnogo više od pukog prikaza budućnosti.
Počinje svetskom izložbom 1964. u Njujorku i pokušajem dečaka Frenka da dobije nagradu za svoj mlazni ranac. Na žalost, kako nije uspeo da ga dovrši, ne ostavi dobar utisak na glavnog u žiriju, Niksa, pa ne osvoji ulaznicu koja bi ga odvela na put sa drugim pobednicima. Ipak, njegov potencijal prepozna devojčica Atina koja mu doturi T-značku koja ga odvede u grad mnogo razvijenije nauke i tehnologije od naše - Zemlju budućnosti (ZB).
Mnogo godina kasnije, radnja se prebacuje na mladu devojku Kejsi, koja je takođe opčinjena naukom i bezuspešno pokušava da spase poslednju rampu šatla od planiranog uništenja. Kada je puste iz pritvora među svojim stvarima primeti "T-značku" pomoću koje, kada je drži u rukama, ima viziju grada budućnosti. Pošto je utvrdila da značka deluje samo na nju zainteresuje se za njeno poreklo i tako dođe do prodavnice čiji vlasnici bi trebalo da joj sve objasne. Umesto toga, oni je napadnu a život joj spasi ista ona Atina iz 1964. god.
Objasni joj da su vlasnici roboti iz ZB koje je poslao zli Niks kako bi sprečio ljude da osujete njegov opaki plan. Zajedno nađu sada već odraslog Frenka koji se krije od robota i nateraju ga da im se pridruži u borbi za čovečanstvo.
Iako je film malo stariji ne bih previše da otkrijem jer ima šta da se gleda.
Dizni je u ovaj film uložio poprilično para i napora tako da je ovo po svemu najviša holivudska A produkcija. Budžet je bio oko 190 miliona a sa marketingom čak oko 330 m. dakle nije se škrtarilo (zafalilo im Škota i Piroćanaca
).
Rezultat je vidljiv - specijalni efekti su odlični, sve ono što se tiče umetničko-zanatskog dela (kostim, scenografija, fotografija...) takođe.
Film može da se podiči i sa dve filmske zvezde. Džordž Kluni kao Frenk i Hju Lori kao Niks.
E sad, i pored svega ne bih rekao da je gluma na najvišem nivou. A evo i zašto - čini mi se da je film namenjen deci i mlađim tinejdžerima pa su glumci, valjda, tome prilagodili svoju glumu. Dok sam ih gledao imao sam utisak da sam na predstavi nekog dečjeg pozorišta. Nije to loša gluma, naravno, ali nije baš da će poneti gledaoca. Ipak je ovo skup film pa bi i gluma trebalo da bude ozbiljnija.
Kluni je u svom stilu posao odradio ležerno, a Lori je skoro pa ponovio mrzovoljnog mizantropa doktora Hausa (mada, liku Niksa to baš dobro leži).
Deca glumci su odlični a naročito bih pohvalio klinku (12) Rafi Kasidi (Raffey Cassidy) koja je toliko prirodna i samouverena kao da su joj kamere najbolje drugarice. Ako se tome doda i šminka (ili maska?) koju nosi u filmu potpuno je uverljiva u ulozi piiiip (da ne otkrivam ako niste gledali).
Jedino sam blago razočaran mladom ali već iskusnom Brit Robertson kao Kejsi. Ona je uz Klunija najprisutnija, da ne kažem glavna, a kao da nije tome dorasla (a imala je 25 godina i skoro 40 uloga iza sebe (svaka joj čast)). Da ne budem pogrešno shvaćen, nije ona loša, nije mi išla na nerve, samo imam utisak da nije bila na nivou ostalih.
E sad, kritičari hvale ovo o čemu sam do sada pisao a kritikuju scenario pa valjda u tome vide neuspeh kod publike. Ne bih se složio sa njima.
Radnja jeste malo zahtevnija od uobičajenih holivudskih "koktela za sve i svakog" ali tema je ipak svet budućnosti stvoren naukom. Ne može to da se gleda bez malo mozganja. Početak u kome se vežemo za Frenka i Atinu pa skok na sadašnjost i Kejsi i odraslog Frenka može delovati zbunjujuće za one (uh, engleski izraz
) sa "jeftinijim ulaznicama" ali ako su Štreberi mogli da traju čak 12 sezona i budu među najgledanijim serijama zašto bi onda to smetalo ovom filmu? (A možda precenjujem bioskopsku publiku???)
Pre bih rekao da su u filmu izrečene stvari koje ne gode prosečnom čoveku. Recimo, Niks u svom monologu dok objašnjava zašto želi da uradi čovečanstvu "ono što neću otkriti" daje tačnu analizu savremenog zapadnog (a vala i dalekoistočnog) društva koje je lenjo, samoživo, glupo, nezainteresovano za sve što je dalje od sopstvenog nosa (da ostanem pristojan i ne pominjem jedan drugi deo tela), pa ispada da nam i treba uraditi to što Niks planira.
Mislim da je "greška" u mešavini radnje prilagođene deci i ovakvih ozbiljnih stvari.
Takođe, samim tim što su se "ciljali" veoma mlade značajno su smanjili broj potencijalnih gledalaca.
Otuda i zarada od samo 200 miliona i procenjen gubitak od 120 m.
Jedna od zanimljivosti - kada Frenk odvede društvo u prostoriju u kojoj su se sastajali osnivači ZB vide se Tesla i Edison. Dok sam ja pomislio "koja budala je njih dvojicu stavila u istu grupu" Kluni u par rečenica objasni da se Edison ogrešio o Teslu i bi mi drago.
Želim da verujem da je baš Kluni dodao taj tekst jer, koliko mi se čini, bio je protiv svih laži o nama tokom onih svinjarija devedesetih.
Da probam da zaključim. Kritika je film ocenila kao osrednji, dobre produkcije i glume ali slabog scenarija, ocene su oko 50/100. Publlike u bioskopima jeste bilo ali nedovoljno da od ZB napravi hit.
Za mene ovo je dobar film sa nekim sitnim manama tako da je ocena Dobro i preporuka za gledanje ako vam je do razonode.
http://www.imdb.com/title/tt1964418/
23.10.2020. 01:19:21
Glasanje
