SF tim
* 17.06.2019. 13:26:26
napredna pretraga  
Dobro došli, Gost. Molimo vas prijavite se ili se registrujte.
Da niste izgubili svoj aktivacioni e-mail?

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
Vesti: Fan forum SF fanova. Smile
 
  Portal   Forum   Pomoć Pretraga Igre Prijavljivanje Registracija  
Stranice: 1 [2]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Dnevnik sa broda Argo  (Pročitano 11477 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
robi75
Sir Oliver

admiral flote


Poruke: 922
Ugled: +22/-1
Starost: 44
Lokacija: Backa Palanka Srbija
Pol: Muškarac
Van mreže


« Odgovor #15 poslato: 22.01.2017. 22:58:02 »

Nastavi.... pozdrav
Sačuvana

Sine veli, ko igra za raju i zanemaruje taktiku, zavrsice karijeru u nizerazrednom "Vratniku".
lekicb
pripravnik


Poruke: 20
Ugled: +1/-0
Van mreže


« Odgovor #16 poslato: 30.08.2017. 12:15:37 »

3. sepembar 2133. godine


Ušao sam tiho i pažljivo u Čengovu sobu. On je naravno bio budan, iščekivao je da dođem i da mu sve potanko ispričam. Dugo smo razgovarali, analizirajući svakog ko je govorio na sastanku, njegovu poziciju i motive. Bili smo vrlo nespokojni. Čeng je smatrao da se ljudi koji su rođeni na Zemlji nalaze u beznađu jer su sve manje šanse da je ponovo vide. A budućnost ovde na brodu je  za njih poput budućnosti zatvorenika osuđenog na doživotnu robiju. Ništa im drugo ne preostaje nego da im istekne vreme i da dočakaju kraj svojih života. I što vreme više prolazi i što se budemo dalje od Zemlje, biće sve gore.

Upitao sam šta misli šta će se desiti kada taj strah i beznađe postanu nepodnošljivi nekim ljudima. Desiće se da će pokušati isto ono što zatvorenici stalno pokušavaju, ozbiljno je odgovorio. Zatim mi je u nastupu iskrenosti rekao nešto strašno, zbog čega sam izgubio i ono malo unutrašnjeg mira. Rekao je da određena grupa sprema zaveru, da će na kraju procesa čišćenja ogledala zauzeti kontrolnu sobu i okrenuti brod nazad, ka Zemlji. U toj grupi je i Čengov otac. U toj grupi su, pored ostalih i Elenini otac i majka.
Potrešeni, jedno vreme smo se samo gledali bez reči. Zatim smo počeli da pretresamo celu situaciju i sve njene aspekte. Nanovo i nanovo, bespomoćno smo se vraćali na isto jer je raskol u koji smo uvučeni nepremostiv. Pokušavali smo predvideti šta se sve može dogoditi i što smo više o tome razmišljali to su naše slutnje bile mračnije. Jedino što mi je ulivalo neko spokojstvo jeste beskrajno prijateljstvo i odanost između mene i Čenga. Naši roditelji su na suprotnim stranama, doći će u sukob, ali to ni malo ne narušava naše poverenje.
Potpuno iscrpljeni od svega na kraju smo se rastali. Tek tada je u punoj meri počela da me muči anksioznost koja mi se uvukla u srce i kosti i činilo mi se da nikada neće proći. Otišao sam u svoju sobu i samo lelao na krevet, trudeći se da ni o čemu ne razmišljam i da se bar malo oslobodim unutrašnjeg nemira. Tada je neko tiho pokucao na vrata. To je bila Elena.

Nežno me je pitala da li spavam i da li može da uđe. Razume se da sam je brzopleto i ljubazno uveravao da mi uopšte ne smeta i smestio je da sedne na krevet. Treba mi neko da mi kaže šta će biti sa nama; rekla mi je uplašeno i sa puno nade. Kako to misliš; pitao sam, praveći se da ništa ne znam. Tako lepo, šta će biti sa nama; ponovila je, očekujući pravi odgovor. Sedela je na mom krevetu, jako blizu mene. Oči su joj gorele. Usta su joj bila tik do mojih. Bila je tako krhka i ženstvena, nikad je nisam tako doživeo. I nikada mi nije bila toliko naklonjena. Sve će biti u redu, ništa se naročito neće desiti; odgovorio sam znajući da to želi da čuje.

Onda sam jasno u vazduhu osetio ono što će se desiti tek za koji delić trenutka. Kao da je cela Vasiona želela da se to dogodi. Poljubili smo se, usne su nam se sastavile i preko njih je zajednička energija prostrujala našim telima. Koliko je bilo stvarno, toliko je bilo nestvarno. Osećao sam kao da mi ogroman napon struje prolazi od grla do prstiju. Nikada nisam tako duboko bio povezan sa nekim. Emotivna tenzija koja je postojala toliko dugo među nama, samo je pojačala snagu ovog trenutka.
Na kraju smo zaspali spokojni. Ništa ne daje čoveku toliku snagu kao ljubav.
« Poslednja izmena: 31.08.2017. 09:59:53 od lekicb » Sačuvana
lekicb
pripravnik


Poruke: 20
Ugled: +1/-0
Van mreže


« Odgovor #17 poslato: 30.08.2017. 12:16:35 »

Evo vratio sam se sa odmora, nastavljamo redovno Smile
Sačuvana
Nesa
Vajper

predsednik


Poruke: 2.751
Ugled: +30/-1
Starost: 60
Lokacija: Beograd-Mirijevo
Pol: Muškarac
Van mreže


« Odgovor #18 poslato: 30.08.2017. 17:04:42 »

Izgleda da si napunio baterije. Laughing
 pozdrav
Sačuvana
lekicb
pripravnik


Poruke: 20
Ugled: +1/-0
Van mreže


« Odgovor #19 poslato: 31.08.2017. 15:20:44 »

nadam se da ce vam biti zanimljivije




Admin edit: izbrisao citat prve poruke i prebacio sliku iz dodatka u poruku.
« Poslednja izmena: 01.09.2017. 09:06:33 od lekicb » Sačuvana
lekicb
pripravnik


Poruke: 20
Ugled: +1/-0
Van mreže


« Odgovor #20 poslato: 04.09.2017. 16:01:10 »

19. septembar 2133. godine
Malo sam zapostavio pisanje dnevnika. Ništa se zapravo naročito nije dešavalo zadnjih desetak dana, ali vreme mi je brzo proletelo. Sa Elenom je sve drugačije. Ovo je potpuno novi period u mom životu; drugačiji sam ja, drugačije gledam sve oko sebe, kao da imam novu energiju i novu svest. Kada nismo sami, njene oči stalno traže moje. Kada smo sami imam osećaj da nam niko više u Vasioni nije potreban. Mislim da je smisao naših života da postojimo jedno za drugo, to je naša misija ovde na brodu, jednu i po svetlosnu godinu udaljenom od majke Zemlje.  

Celu stvar vezanu za pobunu sam potisnuo. Nekako mi se čini da se to neće ni desiti, ili da će sve dobro proći. Prosto mi izgleda da je nerealno da se odjednom desi nešto tako loše, kada nam za sada ide sve dobro. Ipak, poliranje ogledala se sve više približava i pripreme su u jeku. Svi su se uzmuvali, svi se prave važni, ali mene to uopšte ne dotiče. Ja ću svoj deo posla (koji ruku na srce zaista nije veliki) završiti na vreme. Mogli su da mi daju još nešto da radim da su hteli, ali bolje je ovako.

Biljke na farmi su nam dobro. Nakon što nam se pre godinu dana sav paradajiz misteriozno sasušio, nismo imali novih poblema (istini za volju, jako malo smo ga imali i to više zbog nostalgije nekih ljudi na brodu iako nije naročito pogodan za sadnju na u ovim uslovima). Posebno dobro bujaju određene japanske alge, koje su nam jako bitne kao dodatak ishrani. Takođe, i puževi nam odlično uspevaju, što nas jako raduje, jer su jedini pravi izvor mesa i predstavljaju pravu poslasticu.

Imaću dosta posla oko donošenja stvari i namernica iz ostave, imajući u vidu da dok traje beztežinsko stanje, ne možemo izlaziti iz životnog prostora (zapravo možemo, ali bi to predstavljao bespotreban rizik). Treba doneti dovoljno vode, hranjive paste i raznih drugih predmeta koji su nam potrebni samo dok traje beztežinsko stanje. Već sam se navikao na metafizičku usamljenost u tim prostorijama. Jednom sam tamo otišao sa Elenom, pošto je insistirala da je vodim, što baš i nije dozvoljeno. Iskoristio sam priliku da se pravim važan dok sam joj pokazivao odeljke sa kontejnerima. Osećam da me beskrajno poštuje i da je zanima sve što kažem. Ne želim da to ikada prestane.

Sa Čengom se nisam previše družio zadnjih dana. Jednostavno, uvek sam imao nešto preče. Osećam krivicu zbog toga. On nikako da se oporavi. Njegov otac već počinje da sumnja da u pitanju nije obična virusna upala. Svratio sam do njega nekoliko puta, ali na kratko. Nekako mi se čini da smo na različitim energetskim nivoima i da zbog toga ne možemo da se povežemo kao ranije. Sa njim jednostavno ne mogu da pričam o Eleni. A za neko duboko umovanje nisam raspoložen. Nadam se da je to samo privremeno. Najviše od svega želim da se što pre oporavi.

Toliko za sada, već sam se umorio od pisanja...
« Poslednja izmena: 05.09.2017. 09:35:52 od lekicb » Sačuvana
peca777
SF friend

admiral flote


Poruke: 1.064
Ugled: +11/-0
Starost: 42
Lokacija: Beograd
Pol: Muškarac
Van mreže


« Odgovor #21 poslato: 06.09.2017. 13:41:47 »

za sada ok nastavi
Sačuvana
lekicb
pripravnik


Poruke: 20
Ugled: +1/-0
Van mreže


« Odgovor #22 poslato: 25.09.2017. 11:23:03 »

24 Septembar 2133. godine
Ostalo je još 72 sata do početka procesa čišćenja ogledala. Međutim, za to vreme dešavaju se i druge zanimljive stvari. Dobili smo signal sa Zemlje, i u njemu, kao i obično, mnogo poruka, od ličnih, do opštih, vezanih za politiku, ekonomiju, kuturu, sport. To je jedan od retkih trenutaka kada možemo da se osetimo povezanim sa majkom Zemljom i raspoloženje na brodu se tada popravi (samo što je to sve ređe i ređe, kako se više udaljavamo, sada ga dobijamo na svakih 1500 sati otprilike).
Svi smo se okupili u sali za sastanke, gde nam je na velikom ekranu pušten prilog koji su za nas pripremili sa Zemlje. Kao i obično, predstavnici naučne zajednice zajedno sa političkim liderima SAD, Kine, Rusije i Ujedinjene Evrope nam upućuju pozdrave u ime svih stanovnika Zemlje. Nazivaju nas hrabrim, modernim argonautima, koji su svoj život posvetili otkrivanju nepoznatih novih svetova. Ističu da cela Zemlja diše za nas i da željno iščekuju svaku informaciju sa broda. Meni se ipak čini da su ovo samo lepe reči ali da je interesovanje za nas na Zemlji prilično splaslo. Prošlo je 20 godina otkako je brod Argo završio probnu plovidbu i krenuo ka izlazu iz Solarnog sistema. Za to vreme ništa se naročito nije desilo, nismo naleteli na neku vanzemaljsku letelicu, niti smo dobili neku poruku iz dubine svemira od visokointeligentnih bića, pa smo zato, prirodno, sve manje i manje zanimljivi.
Da se vratim na pošte poruke. Što se tiče politike uratko, bitna vest je zatezanje odnosa između Ujedinjene Evrope i SAD. Za to vreme Rusija se drži uglavnom povučeno i šuruje sa obe strane. Ekonomska kriza u Kini nije onako duboka kakvom se činila, te se ona uglavnom oporavlja i podstiče, evropske političare da ulaze u sukob sa SAD, koji je uglavnom ekonomske prirode. Ujedinjene Nacije traže načina da se pomogne osiromašenim zemljama Bliskog istoka, posebno Saudijskoj Arabiji i Iraku. Sa druge strane, ekonomija Unije Južnoameričkih država cveta i njen izvoz preti da ugrozi ekonomije SAD i Ujedinjene Evrope. U dve zemalje podsaharske Afrike, čije nazive nisam mogao da zapamtim, se vode ratovi niskog inteziteta i UN apeluje da se postigne primirije, kako bi se olakšale ljudske patnje. Evropsku fudbalsku ligu osvojio je PSŽ treći put zaredredom, dok je u košarci to učinio CSK iz Moskve. Pustili su nam i tri najnovija muzička hita, koji su mi u najmanju ruku bili nezanimljivi, iako sam za muzičke novosti bio najviše zainteresovan.
Nakon toga, svako je otišao u svoju sobu da pregleda lične poruke. Otac i ja smo pregledali poruke od bake i deke sa njegove i sa majčine strane (naravno, nikad ih nisam upoznao niti ću ih upoznati). Baka i deka iz Njujorka su, činimi se, bili veoma prijatni i pozitivni ljudi, koji su, kako otac kaže, ceo svoj život živeli u harmoniji i koji su mu uvek bili uzor i podrška. Oni su dobro, dosta putuju, a deka vodi vrlo posećenu stranicu o našem putovanju. Žele nam sve najbolje i nadaju se da će doživeti da dobiju praunučiće (to očekivanje se valjda odnosilo na mene). Žele da im što detaljnije opišemo kako smo i šta nam se dešava. Otac i ja smo ih pozdravili i uobičajeno odgovorili kako smo dobro i ukratko ispričali koje su novosti na brodu. Deka i baka iz Moskve izgledali su pak mnogo manje srećno. Nakon što su nas i oni pozdravili i pitali kako smo, baka je počela da plače i kroz jecaje proklinjala dan kada su se moja majka i otac uputili na ovo besmisleno putovanje. Govorila je da bi u suprotnom moja majka i dalje bila živa, da bismo svi srećno živeli i da bi ona mogla da vidi svoga unuka. Deka je pokušavao da je smiri, ali i sam je bio krajnje potrešen, pa nam je samo uputio pozdrave i poželeo sreću. Otac i ja smo odgovorili da ne tuguju, da smo sa njima, da mogu da nas vide i čuju, da ovo radimo za celo čovečanstvo i da iako je teško, znamo da su ponosni na nas. Nakon što smo snimili poruke, otac je sporim korakom otišao da ih preda kapetanu broda. Bili smo obojica duboko ganuti. Dugo nisam osećao takvu povezanost sa ocem.
Sačuvana
lekicb
pripravnik


Poruke: 20
Ugled: +1/-0
Van mreže


« Odgovor #23 poslato: 02.10.2017. 12:57:10 »

SVEMIRSKI BROD ARGO

Isključivanjem glavnog svetlosnog motora (radi redovnog remontovanja) brod Argo će izgubiti ubrzanje, pa će samim tim astronauti izgubiti osećaj gravitacije, što može biti problematično, budući da na to nisu naviknuti.

« Poslednja izmena: 02.10.2017. 17:53:00 od dan555 » Sačuvana
lekicb
pripravnik


Poruke: 20
Ugled: +1/-0
Van mreže


« Odgovor #24 poslato: 08.11.2017. 13:08:49 »

27. septembar 2133. godine

Sanjao sam jako težak san. Ulazim u kliniku, a nad operacionim stolom stoji otac i nekoga operiše. Kada sam bliže prišao shvatio sam da je to doktor Martin. U tom trenutku otac uperi strašan pogled u mene i kaže ‚‚ti si kriv što će on da umre,‚ Probudio sam se u znoju, teško dišući. Hteo sam da što pre zaboravim taj san i da pobegnem od osećaja koji je on ostavio. Međutim, gašenje motora počinje za manje od četiri sata i ista ona anksioznost koju sam potiskivao, vratila se pojačana. U vazduhu se osećalo da će se nešto strašno desiti.Odjednom me je obzela nepodnošljiva nelagoda, za koju sam imao utisak da nikad neće proći. Svratio sam do Elene, kako bismo zajedno otišli na obavezan lekarski pregled pred početak nastupanja bestežinskog stanja. Osetio sam se bespomoćnim da bilo šta promenim, bespomoćnim i da nju zadržim. Ona je bila u istom satnju kao i ja. Nismo mogli uopšte da pričamo, samo smo se uzeli za ruke i pošli u kliniku kod doktora Martina.
Kako smo međutim ušli u kliniku, dočekao nas je osmeh doktora Martina, koji je potpuno ispunio tu malu prostoriju, prenatrpanu raznim instrumentima, uređajima stolovima i krevetima. Osećali smo se kao da smo ušli u oazu duhovnog mira i radosti i anksioznost je odmah nestala. Zdravstveni pregledi su bili osnovni i brzo smo završili sa njima, pa smo još dosta vremena ostali u klinici, budući da smo poslednji otišli na pregled i da doktor posle nas nije više imao posla.
Pričali smo sa doktorom Martinom o svemu. Doktor nam je pričao o svojim studentskim danima, o doživljajima i provodima. On nam je tako ubedljivo i duhovito sve dočaravao da nam se u glavi sama stvarala čarobna slika studentskog doma, kantine, diskoteka, uličnih svetiljki, grada. Od srca smo se smejali njegovim dogodovštinama sa pijanki, prilikom nabavljanja marihuane i njegovim neuspešnim ljubavnim avanturama. Na kraju doktor je bio toliko raspoložen da je izvadio svoju akustičnu gitaru iz jedne police (koju je ne znam kako uspeo da donese na brod, pošto takve stvari nisu bile dozvoljene) i svirao nam svoje omiljene pesme. Naravno, svaku pesmu pratila je posebna priča; koja je grupa u pitanju, kada je nastala, kome ju je svirao, šta ga i ko ga podseća na nju. Želeo sam da se ovi trenutci nikada ne zavše.
Najbolja atmosfera i sinergija među ljudima nastaje spontano, čarobni trenutci dolaze kada ih najmanje očekujemo. Ovi trenutci su prekinuti kada se sa razglasa obratio kapetan Donovan, naređujući da svi dođu na utvrđena mesta (u mom i Eleninom slučaju to su naše sobe) jer bestežinsko stanje nastupa za 30 minuta. Na izlasku iz klinike doktor nam je rekao da će sve biti u redu. Zvučalo mi je kao da sve već zna, ali nisam mogao da o tome više razmišljam. U svakom slučaju Čeng ga nije pomenuo kada mi je govorio ko su zaverenici. Šta god da bude ja ne mogu ništa da uradim. Umoran sam od razmišljanja, a bestežinsko stanje samo što nije nastupilo, pa moram da prekinem pisanje.
« Poslednja izmena: 08.11.2017. 13:26:19 od lekicb » Sačuvana
lekicb
pripravnik


Poruke: 20
Ugled: +1/-0
Van mreže


« Odgovor #25 poslato: 08.01.2018. 10:29:27 »

Sretni božićni i novogodišnji praznici!!!

Evo da počnemo kreativno i ovu godinu, a vi opalite kritikama Smile

28. septembar 2133. godine.

Lebdim po sobi. Svaki pokret izaziva kovitlanje mog tela. Kada se to desi ne smete se još više batrgati već smireno čekati priliku da se za nešto uhvatite, inače će te upasti u nekontrolisani kovitlac.

Već je 24 sata od kako se nalazimo u bestežinskom stanju. Za sada sve protiče u redu i osim malih incidenata ništa se još strašno nije desilo (Čen Ji, naš fizičar, previše je sebi dao potiska, želeći da odleti iz jedne prostorije u drugu, pa pošto silu inercije ništa nije imalo da zaustavi, glavom je tresnuo u uređaj za kondenzaciju i pokvario ga, a neki idijot nije pravilno koristio WC, pa sam morao da usisavam njegovu sadržinu, raspršenu svuda po vazduhu kabine). Najveći problem je dakle, što nismo naviknuti na bestežinsko stanje. Stalno se sudaramo, odbijamo o zidove, jer nemamo dobru orijentaciju. Prostorno – orijentacioni pojmovi kao što su gore i dole, levo i desno, gube svaki smisao. Kretanje više nema veze sa ljudskim. Čas se poput pauka izležavamo dodirujući rukama i nogama plafon, čas se odbacujemo od jednog bočnog zida do drugog ili jednostavno lebdimo po hodnicima, kao riba u akvarijumu, trudeći se da se nigde ne očešemo. (Jedino u kontrolnoj sobi postoje magnetne ploče na podu da bi posada imala lak i siguran pristup kontrolama).Ipak moram priznati da je sve to i zanimljivo.

Sa druge strane, jako teško spavamo (za vreme bestežinskog stanja spavamo u posebnim vrećama prilepljenim za zid), što nas čini razdražljivim. Nisam uspeo da zaspim od kako smo ugasili glavni motor, a pored toga konstantno imam i osećaj mučnine u želudcu.

Odlebdeo sam do Elenine sobe sa željom da joj nešto kažem, iako ni sam nisam znao šta. U zadnje vreme osećam da je počela da se distancira od mene, a ja svojom brzopletom emotivnošću samo pogoršavam situaciju. Hteo sam da joj kažem da će sve biti u redu, da najverovatnije neće ni biti pobune, ali sam sam sebi zazvučao glupo, jer iako joj roditelji ništa ne govore, ona dobro zna da nisu odustali i strašno se za njih boji. Zagrlili smo se tako,  okrećući se u vazduhu i nezgrapno mlatarajući nogama, kao da nas neki vihor svemirske oluje nosi i kovitla razbacujući nas po bespuću Vasione. Kada smo se pustili i dozvolili da nas sila inercije razdvoji, osećao sam da je to zauvek.
Sačuvana
Nesa
Vajper

predsednik


Poruke: 2.751
Ugled: +30/-1
Starost: 60
Lokacija: Beograd-Mirijevo
Pol: Muškarac
Van mreže


« Odgovor #26 poslato: 17.01.2018. 03:23:34 »

Hvala Lekicb.
I ja tebi zelim srecan božić i sve najbolje u novoj godini.
Sačuvana
Stranice: 1 [2]   Idi gore
  Štampaj  

 
Prebaci se na:  

Šema sajta  ◊   SF Vektor  ◊   TV program  ◊   Periodni sistem NF

Pravilnik  ◊   SF kviz  ◊   NF na Krstarici  ◊   SF filmovi  ◊   Bibliografije

Kopirajt © 2006-2019. SF tim. Sva prava zadržana.
Pokreće MySQL Pokreće PHP Powered by SMF 1.1.21 | SMF © 2015, Simple Machines | Mapa foruma | Arhiva | wap2 Ispravan XHTML 1.0! Ispravan CSS!
Stranica je napravljena za 0.023 sekundi sa 23 upita.